Reportaže

Beogradsko more Ada Ciganlija

Postavljeno Novembar 19, 2014 u 2:49 pm od / No Comments

 

Ada Ciganlija
Tokom prva dva dana obišli smo lokacije u Beogradu koje se nalaze neposredno pored vodenih površina gde od prirode rastu uglavnom vrbe i topole („salicetumi“ i „populetosalicetumi“).
Ada Ciganlija i Veliko ratno ostrvo iako ne mnogo udaljeni duž toka reke Save, imaju potpuno različitu namenu.

Beograd 2010, Ada Ciganlija

Beogradsko kupalište Ada Ciganlija spoj je prirode i ljudske aktivnosti.
Nekadašnje ostrvo je spojeno sa kopnom i tako dobijen veliki prostor kontrolisane namene.
Ovaj kompleks se sastoji od reprezentativnog dela kod brane na severnoj strani između zaštićene zone i beogradske marine, staza oko cele Ade Ciganlije, terena za sport i rekreaciju prema Savi. Nekada su na ovom prostoru bili pretežno vrbaci a poslednjih decenija su posađene bele i crne topole a na terenima koji nisu skloni plavljenju još mnogo vrsta drveća i žbunja.
(Javori, platani, brestovi, mukinje, hrastovi…)
Nedavno su velike bele topole (Populous alba) orezane protiv pravila jer ovo drveće nema izraženu sposobnost regeneracije pa je njihova dekorativnost smanjena.
Na ulasku u ovaj prostor, nalazi se takozvani „kameni grad“, koji je uvod u reprezentativni deo Ade Ciganlije. Taj deo je na sredini izdignut sa izraženim padinama i služi kao brana.

kameni grad

Upravo su te padine naj bogatije dendroflorom, koja pored estetske funkcije ima ulogu i da vezuje zemljište. Razgledamo ovaj prostor i uočavamo nameru projektanta. Izbor sadnica očigledno je bio zamišljen tako da biljke pokriju tlo i naprave različitu teksturu na terenu. Tome se otrgao kotonaster (Cotoneaster horizontalis) koji se ispravio i formirao uspravan žbun. Pored kotonastera na ovoj padini se nalazi juniperus (juniperus chinensis) kome ovo mesto očigledno odgovara i dobro napreduje.
Grupa mahonija (mahonia aquifolium) je trenutno bila u cvetu ali je slabo razvijena. Takođe se na ovoj padini nalazi (spirea vanhouttei) u kombinaciji sa perenama, lavanda (lavandula) , žutika (Berberis thumbergi) i vertikalne forme tise (Taxus bacata)
Ispod padine se nalazi staza oivičena živom ogradom od graba (Carpinus betulus) iza koje se nalazi grupa hibiskusa (Hibiscus siriacus).
Ograda od graba iako lepo zamišljena, ne može biti za pohvalu jer se u nju upleo (Acer negundo) i puno trave. Razređen je a grananje ne polazi od zemlje pa su primetne rupe. Visina na kojoj se održava očigledno nije dovoljna za ovo drvo pa se vide debele grane a to dodatno kvari utisak.
Ova aluvijalna padina je zbog potreba ostatka ade koridor gde prolaze podzemni kablovi i cevi. Zbog čestog iskopavanja ali i zbog samog zemljišta na biljkama ostaju posledice. Ovaj teren je stalno osunčan pa je tokom leta potrebno i zalivanje što je do sada izostajalo.
Nedaleko od ove padine nalazi se nekoliko orezanih berberisa (Berberis thumbergi) sa purpurnim, zelenim i kombinovanim listovima (što nastaje mešanjem ovih varijeteta). Pored njih je bilo nekoliko žbunova japanske suručice (Spiraea japonica).

ada hrast

Na sledećoj etapi ističe se dvestogodišnji hrast lužnjak (Quercus robur) za koji kažu da je naj starije stablo na prostoru oko Ade Ciganlije. Za ovaj hrast se vezuju mnoge legende. Inače, hrast je kao jako, dugovečno i visoko drvo ušao u legende, mitove i verovanja mnogih naroda. Blizak gromovima, vezivao se za ljubav, silu, hrabrost, simbolizuje snagu koja se odupire olujama.
Na dvadesetak metara od ovog hrasta, nalazi se quercus robur umbraculifera i mukinja (Sorbus aria).
Obišli smo ovaj predeo i došli do terena za golf a zatim i do parka za venčanja u kome mladenci mogu da posade svoje drvo. Ovaj park iako nedavno formiran već ima veliki broj sadnica što zaslužuje svaku pohvalu.

Autor: Radivoje Bulatović