Zeleni zid čuva energiju doma

Paneli za vertikalno ozelenjavanje koje razvijaju inženjeri firme Živeti sa biljkama, pored toga što omogućuju nesvakidašnji dodir sa prirodom, čak i u najmanjim prostorijama u gradskom jezgru, osvežavaju vazduh i čuvaju energiju. Inovativnost tehnologije zelenih zidova je to da se biljke sada mogu saditi tako da ne zauzimaju životni prostor, Bašte su bukvalno na zidu.

Vertikalni vrtovi razvili su se najpre u Francuskoj a začetnik ideje je botaničar Patrik Blank.
Danas naučnici širom sveta rade na usavršavanju ove tehnologije kako bi se: povećalo učešće zelenila, smanjio uticaj buke, smanjio gubitak energije.

Upravo činjenica da zeleni zidovi smanjuju prodor buke i razmenu toplotne energije, podstakla je dodatna istraživanja i popularizovala zeleni zid kao novi adut za zelenu gradnju.

KAKO ZELENI ZID UTIČE NA ŽIVOTNU SREDINU

Činjenica je pre svega da biljka poseduje prirodni mehanizam odbrane od toplote, (transpiracija).
Odavanjem viška vode kroz stomine otvore, završava se tok tečnosti i rastvorenih hranljivih materija kroz njeno tkivo ali se time oslobađa i toplota. Na taj način biljka se hladi a time i ne dozvoljava da sva sunčeva energija dopre do podloge.
Podloga, pak ima više slojeva koji različito utiču na kretanje toplotne energije. Plastika je dobar izolator ali ne dovoljno porozan kao kamena vuna, perlit i trset iza nje koji savršeno usporavanju širenje toplote ali i zvuka kroz tu sredinu.
Tako se temperatura unutrašnjeg zida iza vertikalnog vrta, i tokom dana i noću razlikuje za 1,5-2˚C. Potrošnja energije za potrebe klimatizacije kod objekata prekrivenim biljkama, smanjuje se za 71% a kod gogrevanja se smanjuju za oko 4%.

Listovi biljaka kao i porozan supstrat, upijaju zvučne talase i tako smanjuju eho, čime se značajno smanjuje nivo buke u prostorijama.

Paneli za zeleni zid koje razvija tim firme Živeti sa biljkama, imaju i dodatnu prednost jer se zalivanje vrši difuzijom tečnosti unutar same posude a kretanje vode kroz nju sprečava zadržavanje toplote i podstiče rashlađivanje u toku letnjih meseci.

Top 5 načina kako da gajite jagode

Tradicionalan način gajenja jagoda uveliko gubi na popularnosti a u tu svrhu kreativci svakodnevno pronalaze nova rešenja.
Jagoda je biljka koja formira prizemnu rozetu a na dugačkim cvetnim drškama formiraju se plodovi koji neminovno padaj ka zemlji. Obzirom na mekanu strukturu ploda jagode, on će brzo u dodiru sa zemljom istrunuti.
Takođe se teži čistim plodovima koji pre pakovanja ne moraju da se peru.
Pa šta je onda rešenje?!

Jagoda će ako se nađe na uzvišenoj poziciji, spuštati svoje plodove po boku.
Upravo to je navelo poljoprivrednike da oprobaju metod gajenja na uzdignutim lejama prekrivenim najlonom. Ovaj metod se pokazao ispravnim iz više razloga. Zemlja oko korena se brže zagreva i duže drži toplotu jer je zaštićena crnom folijom. Plodovi se spuštaju na dole podupirući se o foliju tako da ne dodiruju zemlju i ne prljaju se.
Gajenje jagoda na foliji ima i svojih mana a to su pre svega, kratak vek folije, koju neretko cepaju ptice i poljski miševi ali i njihovi gmižući predatori koje poljoprivrednici svakako ne žele u svom radnom prostoru.

Kako bi se obezbedio isti efekat ali u visini ruku da se ne bi “lomila kičma”, neko se dosetio da jagode sadi u žardinjerama, stubovima kao vertikalne vrtove, u specijalno formiranim saksijama koje se ređaju piramidalno ali i na balama slame.

Pogledajte galeriju i sami odlučite koji vam je metod najbolji.

Kako zaista pobediti zavisnost od pušenja

Ima milion tekstova i milion nacina putem reklama, proizvoda, zabrana kako prekinuti sa pušenjem. Ne pomažu ni slike na pakovanjima cigareta pocrnelih pluća, izmučenog srca, sive, žute kože, uništenih crnih zuba.
Ono što zavisnicima od cigareta (i drugih stvari uopšte) nedostaje je- motivacija i uspeh nakon životnih padova. Velikim naporima se borimo svako na svoj način da prevaziđemo poteškoće, stres, nepredviđene situacije, promene, nepostojanost, zlovolju i drugo. Kada pomislimo da smo blizu ostvarenja željenog cilja, nešto nam se ispreči i ne možemo da reagujemo, ne možemo da utičemo, te posežemo za cigarom, zar ne?
Ono što je dosta zanemareno od strane medija i doktora je, najvažniji ipak, psihološki deo: motivacija, ohrabrivanje, pozitiva, volja, podsticaj i priprema iz nas samih. “Možda će ovo da uspe, daću sve od sebe, ali moram da imam u glavi činjenicu da to nije 100 posto i ako ne uspe ja ću da se trudim DALJE.”
Ako dete padne više puta, dok pokušava da prohoda, da li ono odustaje? NE. Nikako. Nikada. Moramo da verujemo detetu u nama. Ako ne pođemo od nas samih, niko i ništa nam sa strane ne može pomoći, koliko mi. Snaga i volja leže u samom čoveku. On je okidač. Pomislite i napišite na papir sve ono što volite i zbog čega živite i trudite se da to poboljšate. Prilagodite se. Budite postojani i istrajni u tome. Uspeh se gradi vremenom. A samo istrajni i disciplinovani ljudi ga grade, ograničavajući sebe od osećaja straha i osećanja neuspeha. Recite sebi glasno: “Neću da se pokorim strahu, trenutnoj nervozi i zavisničkom životu.

Avala Green Life

Koliko je važno da u današnjem vremenu budemo istrajniji, brži, efektivniji u borbi za više zelenila, prava građana, trudnica, izbeglica, kvalitetniju hranu, čiste, nezagađene vode i prirodu, govore svakodnevne činjenice koje se dešavaju- pola medijski propraćeno, pola zataškano.
Ali čak i kada male organizacije-timovi ljudi rade svoj posao, on, iznova i iznova, kao da je uzaludan. Primer je Avala green life organizacija koja uporno čisti smeće, koje uporno pojedini ljudi nastavljaju da bacaju. Da li ima poente boriti se kad je problem u ljudima koji ne vide problem.
Dižite svest, delite, radite, da dobrih primera bude VIŠE, a da država uposli više onih koji će boriti i predstavljati zakon.

Početna

Prirodno protiv migrene

Stres, nagla promena vremena, način ishrane igraju ulogu u pojavi migrene. Što se tiče hrane, kada Vam se pojavi glavobolja treba da izbegavate procesuirano meso- viršle, odreske, salame, ono čega danas u supermarketima, na žalost, ima u izobilju. Zatim treba da izbegavate jake sireve, koje prirodno u sebi sadrže materiju “tyramine”: feta sir, plavi sir, cheddar, parmezan. Isto tako turšija, ukiseljeno povrće, previše soli, beli-kristal šećer koji se najviše nalazi u gaziranim sokovima, čokoladi, kečapu treba izbegavati.

Iako kofein dehidrira, u slučaju migrene možete je popiti, sa dosta vode. Ako preterate sa kofeinom, pogotovu iz energetskih pića, samo ćete pogoršati stanje Vašeg organizma i migrene. Možete napraviti hladan čaj od limuna i đumbira sa par listova nane i osetiti boljitak u roku od 40 minuta.

Ono što se dodatno preporučuje jesu esencijalna ulja lavande ili mente/peperminta koja bi migrenu opustili, a samim tim deluju i kao aromaterapija na nervni sistem. Uz to masaža, naravno, uvek pomaže- masaža šaka-ruku i vrata pogotovu.

U koliko imate učestale migrene koje traju i po nedelju dana, onda se upišite na časove joge i posle posla uživajte u opuštanju svog tela i uma.

Rastvor i gel za ožiljavanje

RASTVOR

IBA rastvor je trenutno najefikasnije sredstvo za ožiljavanje reznica koje postoji na tržištu.
Njegova prednost je u tome što biljka dobija auksin (hormon rasta) rastvoren u vodi a to garantuje uniformnost ožiljavanja što nije bio slučaj sa praškastim hormonima koji su nekada bili aktuelni.

Zavisno od vrste koja se ožiljava količina hormona iz bočice se rastvara na veću ili manju količinu vode prema priloženoj tabeli.
U ovako dobijen rastvor reznice se postavljaju uvezane u snopiće do visine od 2-3 santimetara iznad zasečenog donjeg dela.
Posle nekoliko sati reznica je sa vodom upila dovoljnu količinu hormona i proces može da počne.

Prednost korišćenja IBA hormona je to što ćelije intenzivnije dišu, brže dolazi do stvaranja kalusa i korena. Rezultat je brže ožiljavanje, količina i kvalitet korena su daleko veći, nadzemni deo brže napreduje, veći je broj primljenih reznica. Na ovaj način se mogu ožiliti i biljke koje se inače teže ožiljavaju klasičnim metodama.

ISPLATIVOST:
Prosečna reznica koja se ožiljava je debljine olovke (7mm u prečniku)
Ako 1L rastvora razlijemo u posudu 20*20cm, visina tečnosti će biti 2,5cm.
U tu posudu možemo postaviti  784 reznice.
Istu tečnost možemo koristiti bar 2 puta što znači da bismo sa 1L rastvora tretirali preko 1.500 reznica. (verovatno i više jer se tečnost može koristiti dokle god i malo ostane u posudi).
S obzirom da se koncentracija rastvora najčešće kreće od 50mg/l do 150mg/l, cena tretirane reznice će iznositi 0,5 dinara do 1,5 dinara za najzahtevnije reznice.
Imajući u vidu učinak, može se zaključiti da se itekako isplati uložiti tih 0,5-1,5din.

GEL

IBA gel je najpopularnije hobi sredstvo za ožiljavanje reznica koje postoji na tržištu.
Prednost IBA gela je u tome što se lako nanosi i nespada sa reznice poput praha kao i to što je odmah spreman za upotrebu. Može se koristiti nekoliko sezona dok se ne potroši sva količina.

Na zasečeni deo reznice nanese se gel a zatim se pobada u ožilište vodeći računa da što više gela ostane na reznici. Gel koncentracije 3.000ppm je univerzalan za većinu poludrvenastih i drvenastih reznica.  Postoje i slabije koncentracije za zeljaste biljke dok se jače koncentracije retko ili nikada ne koriste.  

Prednost korišćenja IBA hormona je to što ćelije intenzivnije dišu, brže dolazi do stvaranja kalusa i korena. Rezultat je brže ožiljavanje, količina i kvalitet korena su daleko veći, nadzemni deo brže napreduje, veći je broj primljenih reznica. Na ovaj način se mogu ožiliti i biljke koje se inače teže ožiljavaju klasičnim metodama.

ISPLATIVOST:
Prosečna reznica koja se ožiljava je debljine olovke (7mm u prečniku)
1ml gela dovoljan je za oko 30 takvih reznica. Pa tako izračunavamo da ako se uzme veliko pakovanje (125ml) moguće je napraviti oko 3.750 reznica a cena tretnama jedne reznice je u tom slučaju oko pola dinara. Ta cena se u ceni gotovog proizvoda gotovo i nevidi a razlika između tretirane i netretirane reznice je značajna.

Od 2011-e godine distribuiramo hormone za ožiljavanje. Za to vreme smo razmenili iskustva sa stotinama zadovoljnih korisnika. Posebno priznanje nam predstavlja što sve više velikih proizvođača zasniva proizvodnju pomoću naših hormona i varća nam se kao pouzdanom partneru.

CENE:

GEL IBA/NAA 500 ppm 1.000 ppm 3.000 ppm
30ml 500 650 750
50ml 650 750 1.000
75ml 800 900 1.300
100ml 950 1.050 1.600
125ml 1.100 1.200 1.900
500ml 4.000 4.500 7.100
1.000ml 7800 dinara 8.800 dinara 14.000 dinara

 

RASTVOR
IBA/NAA
20ml pakovanje
25mg 500
50mg 800
100mg 1.500 dinara

TABELE:

Kako koristiti rastvor za ožiljavanje

IBA RASTVOR ZA OŽILjAVANjE REZNICA BILjAKA

IBA Rastvor je stimulativno sredstvo za ožiljavanje reznica biljaka.
Deluje tako što nadoknađuje manjak auksina (biljnog hormona rasta) i podstiče metaboličke procese u reznicama. Prema istraživanjima, koren tretiranih biljaka 4 puta više diše od korena ne tretirane biljke što umnogome utiče na razvoj kako korena tako i cele biljke.

RAZLOZI ZA UPOTREBU

1. Povećava se procenat ožiljavanja.
2. Ubrzava se formiranje korena.
3. Povećava se broj i kvalitet žila.
4. Postiže se uniformnost ožiljavanja.

NAČIN PRIMENE 

U posudu za odmeravanje (menzuru) sipati sadržaj bočice. Doliti vode do potrebnog broja mililitara. Sadržaj dobro promešati i razliti u široku,plitki posudu, pogodnu za tretiranje reznica. Kada se radi o dužem držanju reznica u rastvoru, pogodno je vezati ih u snopiće i poređati tako da distalni deo dodiruje dno posude. U posudu uliti vodu do visine 2-2,5 cm. Posle određenog vremena reznice izvaditi iz posude i ostaviti 10-15 minuta da se potopljeni deo prosuši. Zatim reznice pobosti u pripremljeni supstrat da se ožiljavaju.
Tabela  koja pokazuje način razblaživanja je u prilogu.

OPŠTE PRAVILO ZA IZBOR KONCENTRACIJE

Reznice se mogu tretirati rastvorom veće koncentracije 100-250 mg/L, retko više od toga, u vremenskom periodu od svega nekoliko sekundi. To se obično primenjuje kod zelenih reznica.
Poluzrele i zrele reznice se češće postavljaju u rastvor niže koncentracije (10 mg/L do 100 mg/L ) da stoje 6, 12 ili čak 24 sata. Tada one upijaju potrebne količine rastvora sa aktivnom materijom i spremne su za početak ožiljavanja.
Biljke koje se ožiljavaju u vodi mogu biti tretirane rastvorom do 1 mg/L. To se najčešće postiže dodavanjem nekoliko kapljica koncentrovanog rastvora iz boce.

NAČIN ČUVANjA I SKLADIŠTENjA

Bočicu čuvati u zamrzivaču, frižideru ili na suvom, mračnom mestu van domašaja dece.

ROK TRAJANjA

U zamrzivaču na -5 do -36°C neograničeno, u mračnoj prostoriji na sobnoj temperaturi, nekoliko meseci do nekoliko godina.
Simptom kvarenja je vidljiva pojava produkata mikroorganizama na zidovima bočice.

SLIČNI PROIZVODI
Rastvor za ožiljavanje 25mg IBA
Rastvor za ožiljavanje 50mg IBA
Rastvor za ožiljavanje 100mg IBA
Rastvor za ožiljavanje 25mg IBA/NAA
Rastvor za ožiljavanje 50mg IBA/NAA
Rastvor za ožiljavanje 100mg IBA/NAA
Gel za ožiljavanje IBA 3.000 ppm za drvenaste reznice
Gel za ožiljavanje IBA 1.000 ppm za poludrvenaste reznice
Gel za ožiljavanje IBA 500 ppm za zeljaste reznice
Gel za ožiljavanje IBA/NAA 3.000 ppm za drvenaste reznice
Prah za ožiljavanje 0,1% IBA (ova tehnologija je zastarela)
Prah za ožiljavanje 0,3% IBA (ova tehnologija je zastarela)
Prah za ožiljavanje 0,6% IBA (ova tehnologija je zastarela)
Prah za ožiljavanje 1,0% IBA (ova tehnologija je zastarela)

Sve zelenom opisane opcije možete poručiti na broj 064 5135935

 

U zemlje srednje Azije

Ako ste veliki ljubitelj prirode i manje-više ste alpinista ili biste to voleli da budete, dajemo Vam priču o planini Ararat i Jermeniji. Vaš put možete planirati za proleće-jesen i krenuti kolima, obići usputna mesta i učiniti sebi neverovatno životno zadovoljstvo takvom avanturom.

KAVKAZ, ARARAT, TURSKA, GRUZIJA i JERMENIJA

“Vozimo se u udobnom Mercedesu. Velikom brzinom prilazimo Jermeniji. Na granici se taksista i ja odvajamo. Odvojeno prelazimo. Graničari su mladi momci. Ne govore engleski. Gledaju mi pasoš kao da sam s Marsa pao. Nikad nisu vidjeli bosanski pasoš. Nisu ni sigurni da li mi treba viza. Ja znam da vizu dobijam na samoj granici, za desetak eura. Nikad niko iz Bosne, barem u njihovoj smjeni, na tom graničnom prelazu nije ušao Jermeniju. Nikad niko.”
-sa sajta:   https://www.xxzmagazin.com/na-planini-ararat

Prelepa Armenija ili, kako je mi Sloveni zovemo – Jermenija (Єрмения, Вірменія) sa epentetskim J ili V, je među najstarijim hrišćanskim državama sa jednim od najstarijih jezika na svetu. Postojalo je carstvo Ararat ili Urartu pre oko 860. pne. do 565. pne.,iz koga je oblikovana Jermenska Kraljevina, između Albanije (na obali kaspijskog mora), Iberije, Kolhide, Sarmatije, Mesopotamije i Medije. Carstvo Urartu prostiralo se od reke Kure na jugu do vrhova Taurusa na severu, te od Eufrata na zapadu, do Kaspijskog jezera na istoku. I danas u pojedinim delovima Jermenije mogu se videti ruševine stare države i još uvek se dobro drže stare crkve i spomenici kulturne baštine naroda oko prelepog Kavkaza. Jedna od najlepših crkvi je Saborna crkva u Ečmijadzinu (danas Vagaršapat) koja je izgrađena 301-303, u doba kada je Jemenija bila jedina koja je prihvatila hrišćanstvo kao zvaničnu religiju, uz Tiridata Velikog iz dinastije Arsakida, savremenikom Dioklecijana. Ipak, najpoznatiji je manastir Hor Virap (prevod: dubok zdenac) blizu granice sa Turskom na planini Ararat, koja je danas granica između Turske i Jermenije. Prelepe su jermenske crkve i van granica ove države, a jedna od najupečatljivijih je katedrala u gradu Lavovu, Ukrajini. Do 1945. godine bila je to katedrala jermenske katoličke nadbiskupije u Lavovu, a od 2000. godine služi kao katedrala eparhije Ukrajine od jermenske apostolske Crkve. Tvorac jermenskog pisma, prvi lingvista i prosvetitelj, prevodilac Biblije na jermenski jezik, začetnik školstva, teolog i svetitelj jermenske apostolske i katoličke crkve, bio je Mesrop Maštoc (4. vek). Sve jermenske škole proslavljaju Svetog Mesropa Maštoca, kao svog zaštitnika (kao kod nas Sv. Sava). I sam glavni grad Erevan je jedan od najstarijih gradova koji imaju i pisanu potvrdu o svom nastanku u vidu natpisa na klinastom pismu u kamenu koji govori o početku njegove gradnje.
Ova zemlja je dosta propatila od strane Turske, naročito u I sv, ratu, te izmedju ove dve zemlje vlada stogodišnje neprijateljstvo. Trenutno, da biste ušli iz Turske u Jermeniju i došli do glavnog grada, morate da putujete još narednih 400 km preko Gruzije (obići Kavkaz i Tbilisi).

Jermenija je od Beograda udaljena do 3.000 km. Zato ovo putešestvije bi trebalo početi iz tri noći u Istanbulu, posete nacionalnom parku na Kavkazu,  minimum 3 noći u Tbilisiju i završnici- Erevanu.
Zvuči divno, zar ne?

Traže se radnici, POSAO

FIRMA koja zapošljava: RADIVOJE BULATOVIĆ PR AGENCIJA ZA PROJEKTOVANJE, UREĐENJE I ODRŽAVANJE ZELENIH POVRŠINA BEOGRAD

naziv radne pozicije: pomoćni radnici
broj izvršilaca: 2
radno vreme: po potrebi
vrsta zaposlenja: honorarni posao
plata: 1500,00 din dnevnica
U zavisnosti od težine posla i više.

Posao je relativno lak, radi se košenje kosilicom/trimerom, orezuje drveće/voćnjaci, okopava, plevi, sadi. U zavisnosti od težine posla plaćanje će biti od 200 do 400 din po satu. Obezbeđen prevoz i hrana. Ovaj posao posebno može biti zanimljiv studentima Šumarstva, koji žele i da nauče i da zarade.
Traže se brzi, efikasni, ljudi kojima bi ovo bio dodatni, honorarni posao i koji vole rad u prirodi, bašti, sa biljkama. Nudimo odličnu atmosferu, bez pritiska! Obezbeđeni su prevoz i hrana.

Postanite deo tima!

Pozovite i prijavite se kao honorarni radnik/ca
064 5135935

Sobne biljke i temperatura njihovog prezimljavanja

Lista najčešće gajenih sobnih biljaka koje su među najotpornijim:

Od 12 do 15 stepeni mogu da podnesu: Mačkov i Lisičiji rep (Acalypha- hispida/pendula), Begonija (Begonia rex), Bifrenija (Bifrenia), Kalisija (Callisia), Kafa (Coffea), Dendrobijum (Dendrobium), Kalateja (Calathea), Fikus bendžamin (Ficus benjamina), Banana (Musa), Venerina papuča (Paphiopedilum), Božićni kaktus (Schlumbergera), Lozica (Tradescantia), Gloksinija (Sinningia hibrid), Madagaskarski jasmin (Stephanotis) i mnoge druge.

Iznad 15 stepeni je potrebno zimi sobnim biljkama: Alpinija (Alpinia), Alokasija (Alocasia), Anselija (Ansellia), Begonija (Begonia corallina / Begonia heracleifolia), Cocos (drvo kokosa), Kroton (Codiaeum), Difenbahija (Diffenbachia), Dipterkantus (Diptercanthus), Dracena (Dracaena deremensis), Šeflera (Schefflera elegantissima), Guzmanija (Guzmania), Hibiskus (Hibiscus schizopetalus), Mimoza (Mimosa pudica), Meksički hlebovac (Monstera deliciosa), Nautilocalyx, Stromanta (Stromanthe), Orhideje poput vrste-Vanda, kao i afričke ljubičice (Saintpaulia) i mnoge druge.