Reportaže

Obilazak Avale i okoline

Postavljeno Novembar 19, 2014 u 9:16 pm od / No Comments

Krećemo prema manastiru Rakovica gde ćemo se pokloniti grobu počivšeg Patrijarha Pavla, upoznati se sa životom ovog manastira i uređenjem manastirske porte.
Kao što se moglo očekivati, u manastirskoj porti su posađene uglavnom voćarske vrste i one koje na neki način mogu biti korisne sestrinstvu manastira, poput lekovitog i začinskog bilja. Pored ovih biljaka u porti su bili četinari i perene.
U ovoj maloj porti našlo se mesto i za nekoliko košnica koje su gotovo neizostavne u svakom manastiru.
Izbrojali smo petnaestak drvenastih vrsta koje su bile predmet našg interesovanja.

DSCN0971
*Orah (Juglans regija)
*Breskva (Prunus persica)
*Kruška (Pyrus)
*Red stubastih jabuka (Malus domestica)
*Dunja (Cydonia oblonga)
*Vinova loza (Vitis cinerea)
*Ruža (Rosa)

*Smrča (Picea abies)
*Kavkaska jela (Abies nordmanniana)
*Tuja (thuja orientalis)
*Jasmin
*Magnolija (Magnolia)
*Sandalovina (Amyris Balsamifera)
*Lavanda ( Lavandula angustifolia)
*Šimšir (Buxus sempervirens)

Rudnik Crveni breg pod Avalom
Na sledećoj etapi obilazimo stari rudnik cinka i olova „Crvena stena“ pod Avalom. Ovaj rudnik dugo nije u eksploataciji a danas služi kao mesto za praktičnu nastavu studentima rudarstva ali i kao turistička destinacija. Oko rudnika se još nalaze stari vagoni koje izjeda zub vremena. Od naših domaćina dobijamo kacige koje su neophodan deo opreme. Moglo se svega stotinak metara u jamu a zatim je jedan deo neprohodan ali se planira osposobljavanje celog rudnik u narednom periodu. Napuštamo rudnik a zatim se penjemo na 512 m.n.v. i sagledavamo biocenozu Quercetocomfertoceris , Qerceto fraxineto ceris i nešto više Qercofraxinetum .

Postoji podatak da je Avala nekada bila golet i da je knez Miloš Obrenović naložio da se pošumi. Zaista sa avalskog tornja se jasno vidi granica šume u podnožju planine iza koje su njive i livade. Još se bolje to može sagledati iz Vrčina. Kao da je povučena linija oko planine.

Avalu uglavnom neseljavaju: sladun (Quercus conferta) , crni grab (Ostrya carpinifolia) , javori (Acer negundo) , glog (Crataegus laevigata) , ligustrumi (Ligustrum vulgare) ali i još oko 600 drugih biljnih vrsta.
Danas ovim šumskim dobrom gazduje preduzeća SRBIJA ŠUME čija se uprava i rasadnik nalaze u podnožju planine.

Na samom vrhu, neposredno ispod spomenika Neznanom junaku, posađene su tise, sekvoje, smrče, kavkaske i dugoigličave jele, ligustrumi, crni i beli borovi božikovine.
Raspoređene su prema ekološkim zahtevima uglabnom na severnoj padini i duž glavne staze dok su borovi posađeni na južnoj padini u uskom pojasu oko samog spomenika.
Ovi zasadi su podignuti 60ih godina u cilju pravljenja reprezentativnog i ceremonijalnog poligona ispred spomenika junaku palom u Prvom Svetskom ratu.
Neke vrste poput sekvoje (Seqoia giganteum) su kontraindikovane i nalaze se u prilično lošem stanju. Ispod drveća koje je ovde posađeno raste autohtona vegetacija pa se mora posebno voditi računa o njenom uklanjanju kako bi se ovi zasadi sačuvali.
Ova stabla su u zaštićenom području Avale i služe kao semenski objekti a ispod stabala gotovo i da nema samoreprodukcije.

avala

Avala

Pred nama su još dva dana putovanja koja ćemo iskoristiti za razgledanje mnogih egzotičnih ali i autohtonih vrasta u bogatom biljnom fondu Botaničke bašte „Jevremovac“ i Dunavskog parka u Novom Sadu.

Piše: Radivoje Bulatović