Upoznajmo Ratno ostrvo

Nasuprot Adi Ciganliji, koju smo nedavno opisali, Veliko ratno ostrvo nema toliko rekreativnu namenu. Iako na svega 800 metara od centra grada, ovaj prostor je mnogo dalji za posetioce nego Ada Ciganlija jer se do njega može stići samo čamcem.
Tamo tokom proleća i leta borave uglavnom ljudi koji održavaju taj prostor i par nakupaca vrlo kvalitetnog poljoprivrednog zemljišta podeljenog u parcele od po 12 ari.

barake

Izuzetak je kupalište „Lido“ koje leti prima veliki broj kupača.
Ratno ostrvo je tipičan primer biljne zajednice („Salicetum“ i „Populetosalicetum“).
Ovaj teren tokom zimskih meseci plavi o čemu svedoče i sojenice na ostrvu čija je platforma podignua na nekoliko metara. Postoje i delovi ostrva koji ne plave ali je ipak vodostaj 2006 godine bio iznad najviše kote. Tada je sa ostrva pobegla krupna i sitna divljač, (jelenska divljač, divlje svinje, zečevi..), vratile su se samo ptice, slepi miševi i vidre.
plavljenjem ovde reka donosi plodan mulj. Zbog toga, kao i zbog obilja vlage, vegetacija na ovom ostrvu je veoma bujna.
Gledajući sa Kalemegdana, ratno ostrvo je oivičeno vrbacima da bi malo iznad obale rasle i topole.

barski ljiljan
Prolazeći kroz livadu na ostrvu nalazimo mnogo lekovitog bilja. Još je rano da na ove vlažne terene uđe mehanizacija da kosi ali na ostrvu kažu nema krpelja pa se moglo i preko duboke trave. Inače suvarke i razne druge biljne ostatke posebna mašina melje a to se odlaže na gomile koje za tri godine istrunu i formiraju kvalitetan humus.
Prošli smo kroz vrbak gde nas je pod vedrim nebom ispod krošnji dočekala kiša. To je takozvana „medna rosa“.
Nastaje tako što insekti oštete listove i grančice do kojih dopire velika količina tečnosti u periodu intenzivne vegetacije. Tada kapljice vode padaju pod silom zemljine teže. Ova pojava se naziva i plač vrbe.

taksodijum

Na putu do Galijaša, velikog ribljeg mrestilišta na ostrvu, prolazimo pored 56 stabala taksodijuma (Taxodium distichum)
Ovaj četinar u prirodi raste na zabarenim terenima zbog čega formira pneumatofore ali ova stabla je čovek posadio. Očigledno je da nije bilo greške. Taksodijum ovde prosto uživa.
Stabla su vitka i bujna a tek što su se formirale bledozelene četine. One su jedre jer na ovom terenu voda ne nedostaje.

vrba
Najzad stižemo do Galijaša pored koga je nekoliko stabala vrbe pred izumiranjem, zahvaćeno gljivama truležnicama koje rastu baš na ovakvim stablima slabe vitalnosti i crpe im poslednje atome snage.

Od našeg domaćina saznajemo mnogo zanimljivih stvari o Dunavu i Savi koji se spajaju oko ostrva. Vodeno ogledalo Dunava može da varira i 10m. Zato Sava dva puta godišnje od ušća do sajmišta teče uzvodno. Potiskuje je sila Dunava koji tada ima viši vodostaj.
Planova za uređenje ovog ostrva ima mnogo ali se mišljenja razlikuju. Postoji čak ideja da se podigne nivo terena i da se na tom mestu napravi svojevrstan spoj botaničke bašte i zoološkog vrta.
Za sada ostaje na snazi ovo uređenje sa tri režima zaštite.
Mi krećemo na čajanku koju nam priređuju naši domaćini pa na Lido gde nas čekaju čamci za povratak u grad.
Sutra nas čeka penjane u brdskoplaninski predeo oko Avale i na samu Avalu.

Autor: Radivoje Bulatović