Podizanje zelenih površina

Zeleni krovovi

Postavljeno Novembar 18, 2014 u 4:21 pm od / No Comments

Termin „zeleni krov“ podrazumeva izgrađenu površinu koja je u potpunosti ili delimično pokrivena biljnim materijalom. Sreću se još i termini: ekološki krov, eko-krov, peta fasada, prirodni krov i vegetativni krov.

Postoje zeleni krovovi, krovne bašte i modulativni sistemi, kod kojih se biljni materijal donosi u već gotovim  modulima i postavlja direktno na površinu krova.

Istorijat zelenih krovova datira još iz Vavilona, naširoko poznatih Semiramidinih vrtova. Najprimitivnije zelene krovove gradili su vojnici. Na barutni magacin nabacivali bi sloj zemlje. Površinu bi vremenom zauzimale različite biljne vrste. Tada su korovi neretko razarali svodove barutnih magacina, zbog nedostatka adekvatne izolacije.

 

Struktura zelenog krova:

Pre svega treba  se ispitati mogućnost dodatnog opterećenja na zgradu. Zeleni krovovi mogu da služe za rekreaciju, da se naprave bašte sa restoranima i kafićima za zaposlene. Cena zelenog krova zavisi od tipa krova, vrsta biljaka, izvođača radova itd. Uglavnom te cene se kreću od 150 do 2000 evra.

Slojevi

Prva dva sloja zelenog krova su vegetacija i zemlja u koju mogu da se dodaju minerali za bolji rast biljaka. Treći sloj je membrana koja sprečava spiranje zemlje, ona služi da propušta vodu do drenaže. Četvrti sloj je drenaža koja može biti standardna ili može da bude u obliku kupa koja optimizuju količinu vode. Peti sloj služi da se krovna membrana zaštiti od ostalih predmeta i pritiska, a ujedno i skuplja vodu za period bez kiše. Šesti sloj je uglavnom premazan hemikalijama koje odbijaju korenje, nedozvoljavajući da se širi i oštećuje ostale slojeve krovne konstrukcije. Ostali slojevi su standardna krovna izolacija, hidroizolacija i strukturna podrška.

 

Tipovi zelenih krovova:

Ekstenzivan tip:

Krov je pokriven samo travom, mahovinom i niskim rastinjem od 5-25cm, a dubina zemlje je od 5-10cm. Težina je oko 50 kg/m2, a održavanje treba uraditi jedanput godišnje, kada se proverava da li su biljke zdrave, jer svaki zeleni krov je mali ekosistem za sebe. Biljke koje se sade su otporne na ekstremnije uslove, kao što su suša i direktno sunce. Posebno su otporne biljke koje zadržavaju vodu u sebi, kao što su neke biljke iz sedum porodice.

poluintenzivni tip

Poluintezivan tip:

Zeleni krov je dizajniran sa rastinjem srednje visine od 25-50cm, a dubina zemlje je oko 20cm, što dodaje teret oko 250 kg/mna zgradu. Takođe podrazumeva kombinaciju intenzivnog i ekstenzivnog tipa zelenog krova.  Održavanje je potrebno na svakih 6 meseci, a biljke koje se sade nisu teške za održavanje kao što su razne biljke iz porodice trska i sedumi srednjeg rasta.

intenzivni tip

Intezivan tip:

Krov je pokriven većim žbunjem, drvećem i višim rastinjem od 50 cm do 4 metra, sa dubinom zemlje oko 50cm. Dodatni teret na zgradu je oko 400 kg/m2 i potrebno je regularno održavanje. Intenzivan zeleni krov je uglavnom pristupačan ljudima i funkcionalan sa klupama, ležaljkama, fontanama, pa čak i bazenima. Potrebno je češće đubrenje i veća količina minerala za rast velikih biljaka. Veće biljke mogu da budu isčupane tokom oluja i jakih vetrova, pa ih treba dodatno fizički osigurati u zemlji.

zeleni krov

Zeleni krovovi imaju svoje prednosti i mane.

Pored estetsko-funkcionalne namene imaju veliki broj prednosti u odnosu na obične krovove :

  • Apsorbuju padavine i smanjuju opterećenje na kanalizacioni sistem tokom kiša i otapanja snega, pa i gradske vlasti imaju koristi, jer ne moraju da ulažu u proširenje kanalizacionog sistema
  • Zgrada je hladnija leti i toplija zimi, pa se samim tim nerasipa energija na klima uređaje
  • Imaju funkciju da ublaže ‘heat island’ efekat. Tokom letnjih dana, beton može da dostigne temperaturu od 70°C, a zeleni krov smanjuje ovu temperaturu i za 40°C.
  • Podižu ekološku svest građana
  • Nekretnine sa ovakvim arhitektonskim rešenjem imaju veću tržištnu vrednost, a pa investirana sredstva se često otplate prodajom same nekretnine.

 

Imaju takođe i svoje mane:

  • Zelene krovove treba održavati i brinuti da su biljke zdrave, jer bolest jedne biljke lako inficira druge biljke
  • Opterećuje zgradu dodatnom težinom
  • Inicijalna investicija je uglavnom veća od konvencionalnog krovnog sistema
  • Ekstenzivni zeleni krovovi imaju trošak održavanja na svakih 6 meseci do godinu dana u zavisnosti od biljaka, a intenzivni treba da se održavaju na svakih mesec, dva.

U nekim mestima poput Portlanda i Oregona građevinari, podstaknuti raznim povlasticama, grade kuće i zgrade sa zelenim krovovima, dok su u Nemačkoj, Švajcarskoj i Austriji ovi tzv. živi krovovi propisani zakonom ukoliko se grade na određenoj visini. U San Francisku su se, na primer, dosetili da nastrešnicu na autobuskom stajalištu ozelene u nadi da će ona poslužiti kao primer i drugima da urade nešto slično.

Ovde će biti prikazani primeri 8 najimpresivnijih primera zelenih krovova širom sveta:

 

  1. ACROS Fukuoka, Japan

ACROS Fukuoka, Japan

  1. Mountain Equipment Co-op (MEC), Toronto, Kanada

 2.Mountain Equipment Co-op (MEC), Toronto, Kanada

  1. Gradska kuća, Čikago, SAD

 Gradska kuća, Čikago, SAD

  1. Jubilee Park, London, Engleska

 Jubilee Park, London, Engleska

  1. Sajamski centar, Saragosa, Španija

 Sajamski centar, Saragosa, Španija

  1. Koe Bogen, Dizeldorf, Nemačka

 Koe Bogen, Dizeldorf, Nemačka

  1. Konferencijski centar, Vankuver, Kanada

7.Konferencijski centar, Vankuver, Kanada

  1. Nanyang umetnička škola, Singapur

poluintenzivni tip

 

 Autor: Gorana Gostovic dipl.ing pejzazne arhitekture