Zeleni zid čuva energiju doma

Paneli za vertikalno ozelenjavanje koje razvijaju inženjeri firme Živeti sa biljkama, pored toga što omogućuju nesvakidašnji dodir sa prirodom, čak i u najmanjim prostorijama u gradskom jezgru, osvežavaju vazduh i čuvaju energiju. Inovativnost tehnologije zelenih zidova je to da se biljke sada mogu saditi tako da ne zauzimaju životni prostor, Bašte su bukvalno na zidu.

Vertikalni vrtovi razvili su se najpre u Francuskoj a začetnik ideje je botaničar Patrik Blank.
Danas naučnici širom sveta rade na usavršavanju ove tehnologije kako bi se: povećalo učešće zelenila, smanjio uticaj buke, smanjio gubitak energije.

Upravo činjenica da zeleni zidovi smanjuju prodor buke i razmenu toplotne energije, podstakla je dodatna istraživanja i popularizovala zeleni zid kao novi adut za zelenu gradnju.

KAKO ZELENI ZID UTIČE NA ŽIVOTNU SREDINU

Činjenica je pre svega da biljka poseduje prirodni mehanizam odbrane od toplote, (transpiracija).
Odavanjem viška vode kroz stomine otvore, završava se tok tečnosti i rastvorenih hranljivih materija kroz njeno tkivo ali se time oslobađa i toplota. Na taj način biljka se hladi a time i ne dozvoljava da sva sunčeva energija dopre do podloge.
Podloga, pak ima više slojeva koji različito utiču na kretanje toplotne energije. Plastika je dobar izolator ali ne dovoljno porozan kao kamena vuna, perlit i trset iza nje koji savršeno usporavanju širenje toplote ali i zvuka kroz tu sredinu.
Tako se temperatura unutrašnjeg zida iza vertikalnog vrta, i tokom dana i noću razlikuje za 1,5-2˚C. Potrošnja energije za potrebe klimatizacije kod objekata prekrivenim biljkama, smanjuje se za 71% a kod gogrevanja se smanjuju za oko 4%.

Listovi biljaka kao i porozan supstrat, upijaju zvučne talase i tako smanjuju eho, čime se značajno smanjuje nivo buke u prostorijama.

Paneli za zeleni zid koje razvija tim firme Živeti sa biljkama, imaju i dodatnu prednost jer se zalivanje vrši difuzijom tečnosti unutar same posude a kretanje vode kroz nju sprečava zadržavanje toplote i podstiče rashlađivanje u toku letnjih meseci.

Top 5 načina kako da gajite jagode

Tradicionalan način gajenja jagoda uveliko gubi na popularnosti a u tu svrhu kreativci svakodnevno pronalaze nova rešenja.
Jagoda je biljka koja formira prizemnu rozetu a na dugačkim cvetnim drškama formiraju se plodovi koji neminovno padaj ka zemlji. Obzirom na mekanu strukturu ploda jagode, on će brzo u dodiru sa zemljom istrunuti.
Takođe se teži čistim plodovima koji pre pakovanja ne moraju da se peru.
Pa šta je onda rešenje?!

Jagoda će ako se nađe na uzvišenoj poziciji, spuštati svoje plodove po boku.
Upravo to je navelo poljoprivrednike da oprobaju metod gajenja na uzdignutim lejama prekrivenim najlonom. Ovaj metod se pokazao ispravnim iz više razloga. Zemlja oko korena se brže zagreva i duže drži toplotu jer je zaštićena crnom folijom. Plodovi se spuštaju na dole podupirući se o foliju tako da ne dodiruju zemlju i ne prljaju se.
Gajenje jagoda na foliji ima i svojih mana a to su pre svega, kratak vek folije, koju neretko cepaju ptice i poljski miševi ali i njihovi gmižući predatori koje poljoprivrednici svakako ne žele u svom radnom prostoru.

Kako bi se obezbedio isti efekat ali u visini ruku da se ne bi “lomila kičma”, neko se dosetio da jagode sadi u žardinjerama, stubovima kao vertikalne vrtove, u specijalno formiranim saksijama koje se ređaju piramidalno ali i na balama slame.

Pogledajte galeriju i sami odlučite koji vam je metod najbolji.

Rastvor i gel za ožiljavanje

RASTVOR

IBA rastvor je trenutno najefikasnije sredstvo za ožiljavanje reznica koje postoji na tržištu.
Njegova prednost je u tome što biljka dobija auksin (hormon rasta) rastvoren u vodi a to garantuje uniformnost ožiljavanja što nije bio slučaj sa praškastim hormonima koji su nekada bili aktuelni.

Zavisno od vrste koja se ožiljava količina hormona iz bočice se rastvara na veću ili manju količinu vode prema priloženoj tabeli.
U ovako dobijen rastvor reznice se postavljaju uvezane u snopiće do visine od 2-3 santimetara iznad zasečenog donjeg dela.
Posle nekoliko sati reznica je sa vodom upila dovoljnu količinu hormona i proces može da počne.

Prednost korišćenja IBA hormona je to što ćelije intenzivnije dišu, brže dolazi do stvaranja kalusa i korena. Rezultat je brže ožiljavanje, količina i kvalitet korena su daleko veći, nadzemni deo brže napreduje, veći je broj primljenih reznica. Na ovaj način se mogu ožiliti i biljke koje se inače teže ožiljavaju klasičnim metodama.

ISPLATIVOST:
Prosečna reznica koja se ožiljava je debljine olovke (7mm u prečniku)
Ako 1L rastvora razlijemo u posudu 20*20cm, visina tečnosti će biti 2,5cm.
U tu posudu možemo postaviti  784 reznice.
Istu tečnost možemo koristiti bar 2 puta što znači da bismo sa 1L rastvora tretirali preko 1.500 reznica. (verovatno i više jer se tečnost može koristiti dokle god i malo ostane u posudi).
S obzirom da se koncentracija rastvora najčešće kreće od 50mg/l do 150mg/l, cena tretirane reznice će iznositi 0,5 dinara do 1,5 dinara za najzahtevnije reznice.
Imajući u vidu učinak, može se zaključiti da se itekako isplati uložiti tih 0,5-1,5din.

GEL

IBA gel je najpopularnije hobi sredstvo za ožiljavanje reznica koje postoji na tržištu.
Prednost IBA gela je u tome što se lako nanosi i nespada sa reznice poput praha kao i to što je odmah spreman za upotrebu. Može se koristiti nekoliko sezona dok se ne potroši sva količina.

Na zasečeni deo reznice nanese se gel a zatim se pobada u ožilište vodeći računa da što više gela ostane na reznici. Gel koncentracije 3.000ppm je univerzalan za većinu poludrvenastih i drvenastih reznica.  Postoje i slabije koncentracije za zeljaste biljke dok se jače koncentracije retko ili nikada ne koriste.  

Prednost korišćenja IBA hormona je to što ćelije intenzivnije dišu, brže dolazi do stvaranja kalusa i korena. Rezultat je brže ožiljavanje, količina i kvalitet korena su daleko veći, nadzemni deo brže napreduje, veći je broj primljenih reznica. Na ovaj način se mogu ožiliti i biljke koje se inače teže ožiljavaju klasičnim metodama.

ISPLATIVOST:
Prosečna reznica koja se ožiljava je debljine olovke (7mm u prečniku)
1ml gela dovoljan je za oko 30 takvih reznica. Pa tako izračunavamo da ako se uzme veliko pakovanje (125ml) moguće je napraviti oko 3.750 reznica a cena tretnama jedne reznice je u tom slučaju oko pola dinara. Ta cena se u ceni gotovog proizvoda gotovo i nevidi a razlika između tretirane i netretirane reznice je značajna.

Od 2011-e godine distribuiramo hormone za ožiljavanje. Za to vreme smo razmenili iskustva sa stotinama zadovoljnih korisnika. Posebno priznanje nam predstavlja što sve više velikih proizvođača zasniva proizvodnju pomoću naših hormona i varća nam se kao pouzdanom partneru.

CENE:

GEL IBA/NAA 500 ppm 1.000 ppm 3.000 ppm
30ml 500 650 750
50ml 650 750 1.000
75ml 800 900 1.300
100ml 950 1.050 1.600
125ml 1.100 1.200 1.900
500ml 4.000 4.500 7.100
1.000ml 7800 dinara 8.800 dinara 14.000 dinara

 

RASTVOR
IBA/NAA
20ml pakovanje
25mg 500
50mg 800
100mg 1.500 dinara

TABELE:

Kako koristiti rastvor za ožiljavanje

IBA RASTVOR ZA OŽILjAVANjE REZNICA BILjAKA

IBA Rastvor je stimulativno sredstvo za ožiljavanje reznica biljaka.
Deluje tako što nadoknađuje manjak auksina (biljnog hormona rasta) i podstiče metaboličke procese u reznicama. Prema istraživanjima, koren tretiranih biljaka 4 puta više diše od korena ne tretirane biljke što umnogome utiče na razvoj kako korena tako i cele biljke.

RAZLOZI ZA UPOTREBU

1. Povećava se procenat ožiljavanja.
2. Ubrzava se formiranje korena.
3. Povećava se broj i kvalitet žila.
4. Postiže se uniformnost ožiljavanja.

NAČIN PRIMENE 

U posudu za odmeravanje (menzuru) sipati sadržaj bočice. Doliti vode do potrebnog broja mililitara. Sadržaj dobro promešati i razliti u široku,plitki posudu, pogodnu za tretiranje reznica. Kada se radi o dužem držanju reznica u rastvoru, pogodno je vezati ih u snopiće i poređati tako da distalni deo dodiruje dno posude. U posudu uliti vodu do visine 2-2,5 cm. Posle određenog vremena reznice izvaditi iz posude i ostaviti 10-15 minuta da se potopljeni deo prosuši. Zatim reznice pobosti u pripremljeni supstrat da se ožiljavaju.
Tabela  koja pokazuje način razblaživanja je u prilogu.

OPŠTE PRAVILO ZA IZBOR KONCENTRACIJE

Reznice se mogu tretirati rastvorom veće koncentracije 100-250 mg/L, retko više od toga, u vremenskom periodu od svega nekoliko sekundi. To se obično primenjuje kod zelenih reznica.
Poluzrele i zrele reznice se češće postavljaju u rastvor niže koncentracije (10 mg/L do 100 mg/L ) da stoje 6, 12 ili čak 24 sata. Tada one upijaju potrebne količine rastvora sa aktivnom materijom i spremne su za početak ožiljavanja.
Biljke koje se ožiljavaju u vodi mogu biti tretirane rastvorom do 1 mg/L. To se najčešće postiže dodavanjem nekoliko kapljica koncentrovanog rastvora iz boce.

NAČIN ČUVANjA I SKLADIŠTENjA

Bočicu čuvati u zamrzivaču, frižideru ili na suvom, mračnom mestu van domašaja dece.

ROK TRAJANjA

U zamrzivaču na -5 do -36°C neograničeno, u mračnoj prostoriji na sobnoj temperaturi, nekoliko meseci do nekoliko godina.
Simptom kvarenja je vidljiva pojava produkata mikroorganizama na zidovima bočice.

SLIČNI PROIZVODI
Rastvor za ožiljavanje 25mg IBA
Rastvor za ožiljavanje 50mg IBA
Rastvor za ožiljavanje 100mg IBA
Rastvor za ožiljavanje 25mg IBA/NAA
Rastvor za ožiljavanje 50mg IBA/NAA
Rastvor za ožiljavanje 100mg IBA/NAA
Gel za ožiljavanje IBA 3.000 ppm za drvenaste reznice
Gel za ožiljavanje IBA 1.000 ppm za poludrvenaste reznice
Gel za ožiljavanje IBA 500 ppm za zeljaste reznice
Gel za ožiljavanje IBA/NAA 3.000 ppm za drvenaste reznice
Prah za ožiljavanje 0,1% IBA (ova tehnologija je zastarela)
Prah za ožiljavanje 0,3% IBA (ova tehnologija je zastarela)
Prah za ožiljavanje 0,6% IBA (ova tehnologija je zastarela)
Prah za ožiljavanje 1,0% IBA (ova tehnologija je zastarela)

Sve zelenom opisane opcije možete poručiti na broj 064 5135935

 

Kako deluje IBA rastvor za ožiljavanje

IBA Rastvor je stimulativno sredstvo za ožiljavanje reznica biljaka.
Deluje tako što nadoknađuje manjak auksina (biljnog hormona rasta) i podstiče metaboličke procese u reznicama. Prema istraživanjima, koren tretiranih biljaka 4 puta više diše od korena ne tretirane biljke što umnogome utiče na razvoj kako korena tako i cele biljke.

RAZLOZI ZA UPOTREBU
1. Povećava se procenat ožiljavanja.
2. Ubrzava se formiranje korena.
3. Povećava se broj i kvalitet žila.
4. Postiže se uniformnost ožiljavanja.

NAČIN PRIMENE
U posudu za odmeravanje (menzuru) sipati sadržaj bočice. Doliti vode do potrebnog broja mililitara. Sadržaj dobro promešati i razliti u široku,plitki posudu, pogodnu za tretiranje reznica. Kada se radi o dužem držanju reznica u rastvoru, pogodno je vezati ih u snopiće i poređati tako da zasečeni deo dodiruje dno posude. U posudu uliti vodu do visine 2-2,5 sm. Posle određenog vremena reznice izvaditi iz posude i ostaviti 10-15 minuta da se potopljeni deo prosuši. Zatim reznice pobosti u pripremljeni supstrat da se ožiljavaju.

OPŠTE PRAVILO ZA IZBOR KONCENTRACIJE
Reznice se mogu tretirati rastvorom veće koncentracije 100-250 mg/L, retko više od toga, u vremenskom periodu od svega nekoliko sekundi. To se obično primenjuje kod zelenih reznica.
Poluzrele i zrele reznice se češće postavljaju u rastvor niže koncentracije (10 mg/L do 100 mg/L ) da stoje 6, 12 ili čak 24 sata. Tada one upijaju potrebne količine rastvora sa aktivnom materijom i spremne su za početak ožiljavanja.
Biljke koje se ožiljavaju u vodi mogu biti tretirane rastvorom do 1 mg/L. To se najčešće postiže dodavanjem nekoliko kapljica koncentrovanog rastvora iz boce.

NAČIN ČUVANjA I SKLADIŠTENjA
Čuvati u zamrzivaču, frižideru ili na suvom, mračnom mestu van domašaja dece. Preporučena temperatura za čuvanje je 2-8˚C

ROK TRAJANjA
U zamrzivaču na -5 do -36˚C neograničeno, u mračnoj prostoriji na sobnoj temperaturi, nekoliko meseci do nekoliko godina.
Simptom kvarenja je vidljiva pojava produkata mikroorganizama na zidovima bočice.

SLIČNI PROIZVODI
Prah za ožiljavanje 0,1% IBA (prevaziđena tehnologija)
Prah za ožiljavanje 0,3% IBA (prevaziđena tehnologija)
Prah za ožiljavanje 0,6% IBA (prevaziđena tehnologija)
Prah za ožiljavanje 1,0% IBA (prevaziđena tehnologija)
Rastvor za ožiljavanje 25mg IBA
Rastvor za ožiljavanje 50mg IBA
Gel za ožiljavanje IBA
Gel za ožiljavanje IBA/NAA
Rastvor za ožiljavanje IBA/NAA

Sve proizvode možete pronaći u našoj internet prodavnici.

Priroda u sred grada

Da li biste voleli da izadjete iz urbanih okvira?
Da li vas ovakvi mali prostori bliski prirodi inspirišu?
Ljudi često kažu da im je gradski život naporan, da im treba odmor na selu a od dvorišta naprave parking ili ga jednostavno zapostave, krov kuće prekriju crepom, limom, betonom…
Ovakvi mali vrtovi sa vodenom površinom mogu nastati i u centralnim gradskim opštinama pa čak i na “zelenim krovovima” zgrada. Samo je potrebna inspiracija i motiv da se počne sa izgradnjom. Da li postoji veći motiv od odmora u ovakvom okruženu? Biljke, voda na čijoj površini se prelamaju oblaci i plavetnilo neba, poilište za ptice, šum vetra kroz lišće a kad se zakoraći samo korak iz tog rajskog okruženja, stiže se u urbanu sredinu i sve što volimo u svom gradu.

Zalivanje ispod zemlje

Zalivanje u zoni korena, nalazi sve veću primenu jer je efikasnost neuporedivo veća od klasičnih sistema zalivanja veštačkom kišom i sistemom kap po kap.
Prednost je pre svega u tome što štedi vodu potrebnu za zalivanje ali i mnogo više od toga:

Kada se voda doprema u zonu korena na 20-30 ili 50santimetara ispod zemlje, već prve kapi koje sipamo dospevaju do korena i upotrebljive su za gajenu kulturu.
Takođe ta voda se širi kapilarnim putem kroz zemlju u željenoj zoni gde je skoncentrisan korenov sistem a jedan deo te vode isparava i u obliku vodene pare ulazi u zemljišne pore. Tokom noći, ta vodena para se hladi i kondenzuje pretvarajući se u korisnu vodu.

Kako funkcionišu tradicionalni sistemi zalivanja?

– Veštačka kiša pokriva celu površinu zemljišta i potrebno je mnogo vode da bi doprlo do dubljih slojeva gde se zapravo nalazi koren gajenih biljaka.
Za to vreme stvara se pogodno tle za nicanje i razvoj korova a kao posledica takvog zalivanja, nastaje tvrda pokorica na površini.

– Sistem “kap po kap”, ima ilogu da koncentriše vodu u području bliže stablu ali se tako ponovo suočavamo sa nicanjem korova, pokoricom i veoma malim procentom vode koji dopire do korena gajene biljke.

Kako funkcioniše podzemno zalivanje?

Ovaj princip se zasniva na tome da je sonda ukopana u zemlju, u blizini korena gajene biljke, napaja vodom.
Sistem može biti povezan sa kapljačima ili se u njega ručno može dodavati voda.

Prednosti:
– Neuporedivo manja potrošnja vode
– Smanjeno nicanje korova
– Sva voda dopire u zonu korena gajene biljke
– Odmah nakon prvih kapi, biljka dobija vodu
– mogućnost primene zezonskih sporootapajućih ili rastvorljivih đubriva.
– nema stvaranja pokorice

Za više informacija o ugradnji ovakvog sistema, kontaktirajte nas

Autor:
Radivoje Bulatović
Dipl. Inž. šumarstava, oblast pejzažna arhitektura i hortikultura

Kuća staklenik u Holandiji

Ova vila izgrađena u Berlicumu u Holandiji, spoj je tradicionalne holandske gradnje i moderne staklene građevine sa idejom da se stvori energetski efikasna kuća kojij grejanje zimi gotovo da nije ni potrebno.
Inspirisani snažnim obroncima i tradicionalnim stilom starijih lokalnih građevina, arhitekti su stvorili savremeni stan koji razdvaja glavne životne i spavaće sobe iz garažnog i studijskog prostora. Dom izgleda kao dva odvojena dvorišta povezana staklenim hodnikom.
Sa ulice, crni zid studijske zgrade maskira svetlu sobu od staklenih zidova na zadnjoj strani, koja se proteže izvan njenog sidrenog krova kao savremeni staklenik koji lomi prošlost. U drugoj zgradi nalaze se glavni životni prostori, uključujući kuhinju, trpezariju, dnevni boravak i glavni apartman s pristupom dvorištu između zgrada. Drugi deo je u potpunosti pokriven kancelarijskim prostorom sa pogledom na kuhinju ispod.

Ovakav stil gradnje omogućava puno svetla u svim sobama i zagrevanje obnovljivom sunčevom energijom.

 

Izrada krovnih vrtova

Kada me neko pozove sa željom da napravi krovni vrt, obično je prvo pitanje „koliko to košta“?
Odgovor ću dati na kraju ali pre svega želim da Vas upoznam sa vrstama krovnih vrtova i načinima njihove izgradnje.
Drugo pitanje je obično „koliko je potrebno održavanja za krovni vrt“?
I na drugo pitanje moram odgovoriti sa „ZAVISI“.

Prvo pitanje koje bih postavio kao projektant glasi „da li tek planirate izgradnju objekta ili krovni vrt želite na već postojećem objektu“?
Od toga može mnogo zavisiti mogućnot izrade jer statika je ta koja diktira mogućnost nanošenja zemljišnog sloja.
Naime, krovni vrtovi se dele na intenzivne, poluintenzivne i ekstenzivne:

INTENZIVNI KROVNI VRT
– površine sa supstratom preko 40cm, gde se sade biljke kojima je potrebno redovno održavanje a deo ili celu površinu, stanari mogu koristiti za svakodnevno uživanje, igru, druženje… Praktično intenzivni krovni vrt se gotovo ne razlikuje od dvorišnih vrtova.
Ovi vrtovi se najčešće planiraju još u projektu objekta kako bi njegova nosivost bila dovoljna da podnese povećano opterećenje. U nekim slučajevima, statičar naknadnim proverama može utvrditi da je na već postojećem objektu ili nekom njegovom delu moguće postaviti i intenzivni krovni vrt.

POLUINTENZIVNI KROVNI VRT
– Ova vrsta krovnih vrtova se najčešće izvodi na već postojećim objektima kao zamensko rešenje za intenzivne a njihova karakteristika je nešto tanji zemljišni sloj što ograničava mogućnost neprestalnog korišćenja, sužava izbor biljaka ali opet uz malo veštine ispunjava skoro sve što želimo od jednog krovnog vrta.

EKSTENZIVNI KROVNI VRT
– Nemaju potrebu za održavanjem ili imaju vrlo malu potrebu, obzirom da se od biljaka najčešće koriste sedumi koji rastu na tankom zemljišnom supstratu, ne traže puno prihrane i uspevaju u ekstremnim vremenskim prilikama. Važno je napomenuti da skoro svaki krov može podneti teret ekstenzivnog krovnog vrta ali je opet potrebno konsultovati se sa statičarom pre početka radova.
Uloga ovakvih vrtova je isključivo da ostvari energetsku efikasnost i vrati prirodi površinu oduzetu gradnjom. Ali to nije malo! Energetska efikasnost se podiže na veoma visok nivo, imajući u vidu da ni jedan veštački materijal ne može sam sebe da hladi kao što to može biljka.   Ekološki svesni graditelji, sve više prihvataju principe zelene gradnje koja podrazumeva i ovakve poduhvate.

Krovni vrt postaje neophodnost a ne samo pomodarstvo.

Sad kada smo definisali vrste krovnih vrtova i pod kakvim uslovima se mogu postaviti, možemo preći na sledeće pitanje a to je pitanje dizajna i funkcije.
Sagledavši statički proračun, projektant određuje tačke gde se mogu rasporediti veći ili manji tereti i u tome je praktično jedna od dve razlike u odnosu na projektovanje dvorišnog vrta.
Sledi detaljan plan kretanja, sadržaja, oblikovanje terena, ucrtavanje trase eventualnih ivičnjaka, staza, i vrtnog mobilijara.
Druga ograničavajuća okolnost može biti izbor vrsta zbog visine  habitusa i dubine korenovog sistema, mada kod intenzivnih krovnih vrtova može biti dozvoljen neograničen zemljišni sloj pa time i visoko drveće. Primer je krovni vrt na pjaceti u Knez Mihajlovoj ulici u Beogradu ispred šoping centra „Rajićeva“, koji je firma „Živeti sa biljkama“ izvela 2017. godine. Statičar nam je u ovom slučaju odobrio zemljišni sloj od preko jednog metra kako bismo mogli posaditi drvoredne sadnice crvenog američkog hrasta (Qercus rubra).

Treće najčešće postavljeno pitanje je pitanje hidroizolacije zbog bojazni da će u nekom trenutku popustiti.
Naprotiv, Zemlja i biljke štite hidroizolaciju od mraza, UV zračenja, visokih temperatura i fizičkih oštećenja. Na taj način, izolacija ima tri do četiri puta duži životni vek od nezaštićene hidroizolacije na ravnim krovovima.

 

ŠTA JE ISPOD ZEMLjE?

Preko ravne ploče, postavlja se višeslojna hidroizolacija a preko nje specijalna tkanina (geotekstil)
Kako bi se obezbedilo nesmetano oticanje vode, cela površina se pokriva drenažno-akumulacionim panelima.
Uloga ovih panela je višestruka.
Pre svega, konstruisani su tako da zadržavaju određenu količinu vode, koja kasnije isparavanjem ulazi u zemlju i biva dostupna biljkama nakon kondenzacije. Time se ostvaruje i princip zadržavanja padavinskih voda radi povećavanja vlažnosti vazduha i uspostavljanja kvalitetnije mikroklime.
Druga uloga je da kroz kolonadu između takozvanih čepova sprovedu višak vode do rigole.
Treća uloga, takođe važna je provetravanje.

Preko drenažnih, odnosno drenažno-akumulacionih panela, dolazi sloj ispranog rečnog oblutka koji vrši prvo odvajanje vode od zemljišnog sloja.
Sama granična linija između zemlje i drenažnog kamena uspostavlja se pomoću specijalnog, filtracionog geotekstila, na koji se nasipa zemlja.


ZEMLJIŠNI SUPSTRAT ZA KROVNE VRTOVE

Postoje razni laki supstrati za krovne vrtove ali je njihova cena uglavnom neopravdano visoka.
Dobra alternativa koju smo napravili je kombinacija treseta, peska, humusne zemlje i perlita,  a koju većinski obezbeđujemo od domaćih proizvođača.
Ovakav supstrat je u isto vreme lak i hranljiv a pritom dobro vezuje biljku za tlo.

Kada je reč o ceni, cena krovnog vrta takođe zavisi od puno faktora a medju njima izdvajamo sledeće:
– Izbor namene  (intentivni, poluintenzivni, ekstenzivni)
– debljina zemljišnog sloja
– Način prenošenja zemlje do radne površine
– Vrsta drenažnog panela
– Izbor biljaka
– dodatna oprema

O cenama materijala koji se ugrađuju, možete više pročitati na sajtu „Živeti sa biljkama“.

Radivoje Bulatović
Dipl. Inž. pejzažne arhitekture i hortikulture

Eko bazeni kao jezera u dvorištima

Da li znate da veštačka jezera vremenom ojačavaju svoje dno naslagama mulja i postaju gotovo nepropusna. Da li biste više voleli ovakvo jezero od bazena? Zašto da ne?!
Ovakva dvorišna jezera, izrađuju se tako što se na dno stavlja agrotekstil a preko njega šljunak, sade se akvatične biljke za filtraciju vode. Nakon toga se sipa voda.
Zemlja u prvo vreme upija vodu a nakon toga dno postaje sve stabilnije i manje propustno.
Tako se u dvorištu, umesto bazena može formirati veštačko jezero sa svim prirodnim elementima.
Ovaj vid izrade vodenih površina postaje sve popularniji u svetu zbog doživljaja bliskog prirodnom. Savršeno se uklapa u pejzažni stil uređenja dvorišta zbog nepravilnog oblika, izostanka betona i akvatičnog bilja na obodu. Zapravo, u centru ove vodene površine obično stoji betonski ili zidani okvir koji omogućuje postizanje dubine na manjim površinama, dok kod većih površina i dno može pratiti reljef blizak prirodnom.  Akvatično bilje ima važnu ulogu u ovom sistemu a to je biofiltracija vode, tako da se na ovim površinama ne koriste hemijska sredstva poput hlora.
 
Radivoje Bulatović
Dipl. Inž. PAiH