Etarsko ulje od jele

Abies alba – Jela je četinarsko drvo koje može porasti do 65 metara.
Stanite: Raste u šumskim zajednicama bukve sa kojima gradi mešovite sastojine, od 300 m.n.v. (Boranja) do preko 1600 m. (Stara planina).
Rasprostranjenje u Srbiji: Malinik iznad Zlota, Rtanj, Beljanica, Suva planina, Stara planina, Povlen, Maljen, Jelova gora, Tara, Zlatibor, Čemerno, Golija, Zlatar, Javor, Jadovnik, Radočelo, Pobijenik, Goč, Studena, Željin, Kopaonik, Prokletije, Mokra planina, Žljeb, Paštrik, Koritnik, Ošljak, Koča Balkan, Šar planina, Ostrovica.
 
Biljnogeografska pripadnost: Srednjeevropski florni element
 
Opšte rasprostranjenje: Planine srednje i južne Evrope, na zapadu do Pirineja, na severu do istočne Poljske, na istoku do Karpata i na jugu do Apenina i planina centralne Makedonije i Bugarske.
 
Način prikupljanja i sušenja:
Skupljaju se četine i šišarice, a služe
za dobijanje etarskog ulja.
 
Lekoviti sastojci i način upotrebe: Četine i šišarice sadrže etarsko ulje.
Etarsko ulje iz jelovih četina je sastojak mirisnih esencija, sredstava za inhaliranje kod oboljenja za disanje, lekova za utrljavanje kod reumatizma, išijasa, gihta, nekih kožnih bolesti, kao i u pojedinim kozmetičkim preparatima.
Etarsko ulje iz šišarica ima sličnu terapijsku upotrebu.
 
Takože se može praviti čaj od jelovih četina.

Zašto je važan travnjak?

Travnjak čini samo srce zelenila i često je najefektniji deo zelene površine. Travnjak može biti mesto za odmor na prolećnom i jesenjem suncu, daleko prijatniji i udobniji od bilo koje druge podloge za sunčanje, pogodno mesto za rekreaciju.
U estetskom pogledu kad se travnjak dobro održava predstavlja funkcionalno najefikasniju osnovu na kojioj se bolje ističu svi vredni detalji, grupacije žbunja, drveća, staze, ograde, stepeništa, terase.

Travnjak povezuje sve delove zelene površine u organsku celinu, koja zaista efikasno okrepljuje dušu i razgaljuje čoveka.

Gajenje stevije može biti unosan posao

Ekonomski značaj stevije očigledno postaje sve veći. Ova biljka je do pre nekoliko godina bila sakrivana pa čak i zabranjivana za proizvodnju zbog svojih slatkih listova koji mogu ozbiljno ugroziti račune industriji šećera i veštačkih zaslađivača. Stevija je višestruko slađa od belog šećera a mogu je koristiti svi, od osoba na dijeti do „šećeraša“ i sladokusaca. Još jedan razlog zašto se industrija šećera toliko plaši stevije je to što list ove biljke svako može kod svoje kuće preraditi u prirodni zaslađivač.

Prvi i najčešći način prerade je sušenje i mlevenje lista stevije, takozvani zeleni prah.
Drugi način je potapanje suvog lista u mlaku vodu. Tom prilikom iz lista u vodu prelaze steviozidi, glikozidi, odgovorni za sladak ukus. Nekoliko kapi tog sirupa je dovoljno da se zasladi čaj, kafa ili štošta drugo.
Treći način prerade je industrijski proces prilikom čega se iz zelenog praha odvajaju isključivo glikozidi i dobija čist beli prah koji je mnoštvo puta slađi od bilo kog šećera. U prilog tome i činjenica da oprema za ovaj proces nije preskupa i lako može postati vlasništvo malih preduzeća, što bi postepeno oduzimalo deo kolača dobro razvijenoj industriji šećera.

Upravo iz ovih razloga stevija, postaje sve traženija u Evropi a suvi list, opravdano drži visoku cenu. Da stvar bude još zanimljivija, potražnja je tolika da proizvodnja ne može da zadovolji potrebe tržišta.
Procenjuje se da u Srbiji može da se zasadi na hiljade hektara pod stevijom a da bi sva količina ove biljke našla put ka domaćim i inostranim kupcima.

 

Kako se razmnožava stevija?

Stevija se može razmnožavati semenom, ali je taj proces komplikovan zbog male klijavosti semena. Seme stevije je veoma sitno, niče samo ako je osvetljeno i na visokoj temperaturi i vlažnosti vazduha. Procenat šturog semena u odnosu na klijavo je veoma veliki.

Drugi način razmnožavanja je vegetativno – reznicama. Reznice stevije se veoma lako ožilljavaju u pesku ili tresetu.

Treći način je proizvodnja u kulturi tkiva. Ovom sufisticiranom metodom, može se dobiti veliki broj reznica koje u daljem procesu izrastaju u zdrave, uniformne sadnice.

Sadnice za plantažno gajenje se mogu poručiti kod specijalizovanih proizvođača.  Na sajtu www.stevija.net mogu se naći sadnice stevije po vrlo povoljnim cenama.

 

Kako se sadi stevija
Da bi se list kao osnovna sirovina zaštitio od dodira sa zemljom, predlaže se sadnja na foliji ili malčiranje.
Najbolje je zemlju pripremiti u jesen dubokim oranjem na 30-40cm, a zatim na proleće tanjirati i pripremiti izdignute leje preko kojih se zateže najlon metar širine.
Ispod najlona se provlače dve cevi „kap po kap“ a između redova se seje bela detelina kako bi prekrila oranicu, smanjila podizanje prašine i popravila mikroklimu na plantaži.
Stevija se sadi na rastojanju od 80cm po dužini leje i 70cm po širini sa srednjim redom u kome rastojanje iznosi 40cm između biljaka. Razmak između redova treba da bude 60-70cm.
Ovom gustom sadnjom, postiže se maksimalna iskorišćenost površine od 5 biljaka po dužnom metru leje.
U ovom slučaju se računa da će u toku sezone biti 2-3 ubiranja listova a da će se habitus time održavati da ne preraste i ne počne da smeta susednoj biljci.

Računica
ha = 10.000m2
Leja + red između leja zahvata 1,6m2
Broj biljaka po dužnom metru leje je 5

Teoretski
10.000 / 1,6 = 6.250
6.250 x 5 = 31.250 biljaka.

Pritom treba voditi računa o obliku parcele jer često može da dođe do odstupanja.
Tako na primeru pravilne parcele od 100 x 100m dobijamo:

100m / 1,6m (u ovom slučaju 1,6 predstavlja širinu leje + širina staze).
Dakle 100 / 1,6 = 62,5 reda. Moguće je iskoristiti samo 62 reda.
62 x 100 = 6.200
6.200 x 5 = 31.000 biljaka.

Prinos
Jedna biljka obično donese 90-110g svežeg, odnosno 25-30g suvog lista.
Biljke gajene u povoljnim uslovima mogu doneti i preko 50g suvog lista.
Ako je posađeno 31.000 biljaka na 1ha, ako je njihov prosečan prinos 25g, dobijamo da je na 1ha moguće proizvesti 775.000g (775kg).

Zabavni park

Park zabave (amusement park) i tematski park (theme park ) su pojmovi za grupu velikih objekata, sklopa različitih atrakcija u svrhu zabave velikog broja ljudi.
Park zabave je mnogo opremljeniji nego obični gradski park ili igralište, najčešće sadrži atrakcije koje privlače decu, tinejđere i odrasle.

Tematski park se razlikuje od zabavnog parka. On sadrži područja sa različitim celinama, namenjena da ispričaju određene bajke (priče).  Ideja je da sredina bude tako dizajnirana da arhitektura, ozelenjavanje, priče, objekti i čak hrana podržavaju određenu temu.
Originalni tematski park je “diznilend”.

Parkovi zabave su se u evropi razvili  vezom ringišpila i vrtova odmora koji su formirani za rekreaciju posetilaca.
Većina parkova zabave imaju fiksnu lokaciju, za razliku od putujućih  vašarišta i karnevala koji se lociraju privremeno.
Zabavni parkovi su se razvili iz parkova odmora koji su naročito postali popularni na početku industrijske revolucije kao područje gde je moguće pobeći iz “grozne” urbane sredine

Parkovi odmora, zadovoljstva (Pleasure gardens)

Park odmora je najčešće vrt koji je otvoren za javnu rekreaciju. Oni su različiti od ostalih javnih parkova pošto sadrže razonodu pored zelenila; koncertne hale, gazebe, ringišpil, zoo vrt ili menažeriju.

Menažerija, Versaj za vreme Luja XIV

Menažerije su vezane za aristokrate ili za dvor i smeštene su u parku. Treba ih razlikovati od kasnijih zooloških vrtova pošto su ih finansirali i vlasnici su bili aristokrate čija primarna namera nije bila nauka i edukacija.
Aristokrate su želele da ilustruju svoju snagu i bogastvo, pošto egzotične životinje nisu bile uobičajne, teško ih je bilo nabaviti i veoma su skupe za održavanje.

Urbane plaže

Urbana plaža  (urban beach ili urbeach) je definisana  kao prostor koji obuhvata intelektualni, umetnički ili kulturno osmišljen objekat koji je istovremeno i područje igre sa vodom. Smeštena je unutar kulturno ili umetnički značajnog području grada.

On je tako dizajniran da privuče ljude svih uzrasta, ne samo decu. “Urbeach” može da bude na pesku, ali većina nemaju pesak, pošto se “urbeach” četo nalaze u gradskim prostorima sa velikim prometom ljudi gde bi pesak izazvao probleme.

Za razliku od akva parkova  koje ljudi posećuju da bi se zabavljali u i na vodi , “urbana plaža”  je višenamensko područje gde su ljudi angažovani u nekoliko aktivnsti kao što su sunčanje, relaksacija, čitanje, igra sa vodom, šetnja, trčanje.

Ovo je mesto relaksacije i igre u gradu gde ljudi mogu da obuku kupaći kostim bez opasnosti da budu pod udarom zakona i standarda.

 

Zoološki vrtovi

Zoološki vrtovi, kako i samo ime kaže, su pre svega mesta u kojima mogu da se drže životinje. Motivi posete zoovrtovima su: znatiželja, saznanje, potreba za druženjem i upoznavanjem različitih vrsta životinja.

 

CILJEVI PODIZANjA ZOO VRTOVA – 21 VEK
Istraživanje, edukacija (uključujući rekreaciju) , zaštita prirode očuvanje retkih vrsta životinja, približavanje istih stanovnicima grada.

 

ZOO VRT KAO EDUKATIVNI CENTAR

Iako bi se slobodno moglo postaviti pitanje opravdanosti postojanja zoo vrtova, imajući u vidu da je u njima ograničen prostor za život divljih životinja, postojanje zooloških vrtova nam ipak omogućava da izučimo te vrste. Posebno je važno što možemo da primenimo medicinu u njihovoj zaštiti a nova saznanja primenimo upravo u njihovom prirodnom habitatu kako bi pomogli opstanak vrsta. Pored toga edukacija gradjanstva i zbližavanje može doneti dobre rezultate u odnosu čoveka i divljeg sveta.

Osnovno pravilo u zoo vrtovima je: nikada ne držati životinje pod takvim uslovima koji će ih degradirati u očima posetilaca (činiti ih smešnim) već im omogućiti da iskažu svoje prirodno dostojanstvo koje poseduje svako živo biće.

 

PLANIRANJE ZOO VRTOVA

– Valjano uređen zoovrt mora u potpunosti da bude baziran na istraživanjima prirode životinja i njihovih staništa.
– Poruka mora da bude sastavni deo habitata i izložbenog prostora.
– Simulacija habitata, više od bilo kog drugog faktora, je ključ za kvalitet iskustava koja se dobijaju u zoovrtu.

Planiranje groblja

Prirodni uslovi
Geografski faktori: karakteristike terena, nagib, ekspozicija celog groblja i pojedinih mikrolokacija, nadmorska visina – ne sme da bude strmo, ali ni ravno zemljište nije najpovoljnije

Edafski faktori: vlažnost zemljišta: ocedito zemljište, lakšeg mehaničkogh sastava, dubine najmanje 2 m.
Hidrološki faktori: poznavanje nivoa podzemnih voda; veća dubina od 3 m
Klimatski faktori: pravac vetra u odnosu na naselje
Biotički faktori: tip staništa u vezi sa izborom biljnih vrsta

Stvoreni uslovi
Demografski faktori, stopa smrtnosti kako bi se odredio kapacitet groblja.
Udaljenost groblja od grada ne bi trebala da bude veća od 15 km.
Snabdevanje vodom na groblju treba da bude isključivo putem vodovodne mreže, a ne iz bunara

Posebni uslovi
Izbor lokacije, veličina groblja, kapacitet grobnih mesta, tip groblja, način sahranjivanja i rotacioni turnus.
Groblje treba da bude locirano van stambene zone minimum 500 m
Udaljeno od glavnih saobraćajnica bar 300 m
Povezanost javnim gradskim sabraćajem

Određivanje veličine groblja
Parametri za određivanje potrebne veličine groblja su broj stanovnika koji gravitiraju ka groblju i stopa smrtnosti.
Primera radi, na 100.000 stanovnika, prosečan životni vek 75 godina, (broj umrlih u jednoj godini je oko 1.333), prosečan vek počivanja, 25 godina, prosečan broj grobnih mesta po ha je 1.500.
Dobijamo da je 1.333 x 25= 33.325 grobnih mesta.
33.325/1.500= 22.2ha.

Funkcionalno zoniranje groblja
Arhitektonaska koncepcija: 60:40% odnos površina za sahranjivanje u odnosu na na ostale sadržaje
* 60% grobna mesta
* 20%zaštitni zeleni pojas i parkovski oblikovan prostor
* 16% saobraćajnice
* 3% trg za ispraćaj sa objektima visokogradnje
* 1% ostali sadržaji
Pejzažna koncepcija 40:60%odnos površina za sahranjivanje u odnosu na na ostale sadržaje