Tečni hormon za ožiljavanje

Tečni hormon IBA za ožiljavanje reznica deluje daleko efikasnije od praškastih hormona jer se biljke potapaju u rastvor kako bi usvojile aktivnu materiju. Prednost rastvorljivog hormona je i u tome što sami možete napraviti željenu koncentraciju u odnosu na potrebe vrste koju nameravate da ožilite.

-Rastvor se pravi tako što se sadržaj iz bočice rastvori u određenoj kolicini vode u zavisnosti od biljne vrste i doba godine kada se reznice postavljaju na ožiljavanje. Tabela i uputstvo za rastvaranje dolaze u paketu.
Reznice se najpre kroje, vezuju u snop i postavljaju u posudu da upijaju rastvor nekoliko sati. Zatim se reznice pobadaju u zemlju.Jedna boca hormona je dovoljna za tretiranje velikog broja reznica.
Pakovanja pogodna za kućnu upotrebu. 25mg je dovoljno za tretman više stotina do čak više hiljada reznica, zavisno od vrste i doba godine.

hormon 25mg cena

Pakovanje od 50 mg pogodno je za tretiranje velikog broja reznica. Može se koristiti kao vodeni rastvor ili kao tzv. Quick Dip sistem gde se reznica na 3 sekunde potapa donjim delom u nerazblaženi rastvor (KAO KOD PRAŠKASTIH HORMONA)

hormon 50mg cena
Pakovanje od 100 mg pogodno je za rasadnike i sve one koji razmnožavaju velike količine biljaka. Može se koristiti kao vodeni rastvor od 500ml – 5L vode po dvadesetomililitarskoj boci ili kao tzv. Quick Dip sistem gde se reznica na 3 sekunde potapa donjim delom u nerazblaženi rastvor (KAO KOD PRAŠKASTIH HORMONA)

hormon 100mg cena

*Poreklo hormona: Nemačka

Nalepnica za hormon - kopija - kopija

Solarno zalivanje

Pomozite biljkama da dobiju neophodnu količinu vode.
Nekada to nije lako postići jer je i količina vode ograničena.

zalivanje u zoni korena

Postavite posudu sa vodom pored biljke a preko nje plastičnu kalotu, npr od kanistera za vodu.
Sve to zaštitite malčom kako se ne bi gubila voda.
Sunce će zagrejati vodu koja će jedini put za isparavanje naći kroz zemlju.
Zemlja zasićena vodenom parom prilikom hlađenja noću stvara kondenz koji koren biljaka usvaja.
Takođe na ovaj način se biljka može zalivati u zoni korena tako što se odvrne čep kanistera i voda naspe kroz njegov otvor.
Tako ne samo što se štedi voda jer se biljci daje tačno tamo gde treba već u sušnom periodu izbegavamo stvaranje pokorice, nicanje semena korova ali i širenje gljivičnih bolesti kojima je vlaga neophodna za razvoj.
*Ovo je izmeđuostalog dobar način da snabdete biljke vodom za vreme godišnjeg odmora.

Autor: Radivoje Bulatović

Prepoznavanje kultivara

PREPOZNAVANJE PO BOJI
Prema karakterističnoj boji lista ili cveta, kultivari dobijaju imena.
U tabeli je dat pregled imena za određene boje.
Imena kultivara se pišu velikim početnim slovom pod jednostrukim znacima navoda (‘Argentea’, ‘Aurea’, ‘Glauca’, ‘Sanguinea'…)

AUREA
‘Aurea’
ZLATNO *aurea
ARGENTEA
‘Argentea’
SREBRNO *argentea
ALBA
‘Alba’
BELO *alba
LUTEA
‘Lutea’
ŽUTO *lutea
GLAUKA
‘Glauca’
PLAVO *glauca
PURPUREA
‘Purpurea’
LJUBIČASTO *purpurea
ATROPURPUREUM
‘Atropurpureum’
TAMNOLJUBIČASTO *Atropurpureum
RUBRA
‘Rubra’
CRVENO *rubra
SANGVINEA
‘Sanguinea’
KRV-CRVENO *Sanguinea
VARIEGATA
‘Variegata’
PANAŠIRANO *variegata
MARGINATUM
‘Marginatum’
PO_OBODIMA PANAŠIRANO *Marginatum

Autor: Radivoje Bulatović

Dizajn terena

 

Projektovanje terena je kreativan posao i može se kretati u raznim pravcima.
Međutim, postoje osnovna pravila dizajna o kojim projektant vodi računa pre početka projektovanja.
Jedno od tih pravila je LINIJA TERENA koja će mnogo uticati na sliku prostora ali i na njegovu dinamiku.

linije terena

U G A O N E   L I N I J E (slika 1) daju prostoru energiju i ubrzavaju ritam života u njemu.
Treba ih praviti oko poslovnih zgrada i tržnih centara. Dobro se slažu sa bržom, dinamičnijom muzikom. Na posetioca deluju uzbudljivo i daju mu elan.

Z A T A L A S A N   T E R E N (slika 2) Predstavlja mir i sklad. Daje prostoru uzvišenu energiju pa ne čudi što se u tom maniru prave japanski vrtovi. Ovakav reljef na posetioca deluje umirujuće pa  se zato u kombinaciji sa laganom muzikom preporučuje na mestima gde ljudi treba duže da se zadržavaju.

A R H I T E K T O N S K I   R E LJ E F (slika 3) predstavlja neophodan način projektovanja na važnim mestima poput centralnih gradskih parkova i oko važnih državnih zgrada. Daje prostoru „zvaničan“ izgled.

P R I R O D N I   R E LJ E F (slika 4) je reljef sa blago zatalasanim linijama koje se inače najčešće sreću u prirodi. Ovakve linije terena treba postavljati u velikim dvorištima i na vikendicama gde se teži odmoru od dimamike života u gradu.

Intenzivna poljoprivreda

Intenzivna poljoprivreda predstavlja napredan način proizvodnje hrane u odnosu na tradicionalnu poljoprivredu koja u najvećoj meri zavisi od vremenskih uslova. Intenzivna poljoprivreda zahteva više angažovanja i ulaganja ali je prinos neuporedivo veći i izvesniji pa se takve investicije brzo isplate. Kod nekih kultura može se planirati i više setvi tokom godine.


KAKO SE POLJOPRIVREDA MOŽE UNAPREDITI

Pre pokretanja proizvodnje, treba se usmeriti na takozvano „organsko“ ili klasično gajenje.
Organsko gajenje traži strožije analize i posebne bio preparate i naravno organska đubriva ali je i cena finalnog proizvoda veća a plasman siguran.
U svakom slučaju, neophodno je uraditi analizu zemljišta i nadomestiti sve potrebne elemente.
Posle suzbijanja korova i unošenja odgovarajućih đubriva u zemnjište  radovi na pripremi polja tek počinju.

Sistem za navodnjavanje

navodnjavanje konzola

Da bi se izbegle posledice suše i da bi se biljkama u pravo vreme razvoja prosledila neophodna količina vlage, potrebno je postaviti sisteme za navodnjavanje.
Aktuelni su sistemi „kap po kap“ koji mogu biti sa prostim kapaljkama koje kvase zemlju na određenom rastojanju, zavisno od plodoreda  ili sa mikrorasprskivačima. U poslednje vreme koriste se i specijalne kapaljke koje svakoj biljci daju određenu količinu vode uz sam koren.
Pored sistema kap po kap, koriste se i različite prskalice sa zemlje ili na konzolama.
Voda se donekle može crpiti iz zemlje ali je najbolji način pravljenje sistema kanala za navodnjavanje na državnom nivou.  U brdskim područjima mogu se praviti neke vrste akumulacionih jezera odakle bi se tokom cele sezone obezbeđivale potrebne količine vode za zalivanje.
Benefit od zalivanja najbolje se vidi na primeru kukuruza gde se na navodnjavanim njivama ubere oko 12-14 tona po hektaru a na nenavodnjavanim svega 3-4 tone.
Obezbeđivanjem vode kroz sisteme zalivanja, osigurava se dobar i kvalitetan prinos.

Folije

folija

Kod kultura kao što je jagoda, spanać, zelena salata ali i drugo povrće i voće, mogu se koristiti crne folije koje štite koren od gubitka vlage, povećavaju temperaturu pa samim tim ubrzavaju zrenje i što je najvažnije, štite biljku od korova a zemlju od ispiranja hranljivih materija.
Postavljanje folija se vrši mašinski ili ručno, tako što se na pripremljene visoke brazde postavlja najlon a zatim zagrće. U najlonu se na potrebnom rastojanju buše rupe kroz koje se sade sadnice. Zalivanje se može vršiti kapaljkama ili unapred postavljenim sistemom kap po kap ispod folije.
Na ovaj način, prinosi se povećavaju za 30-40% a vreme sazrevanja je kraće za 5-10 dana što je dovoljno za postizanje dobre cene na tržištu.

Protivgradne mreže

protivgradna mreza

Grad često pravi velike štete poljoprivrednicima u samo nekoliko minuta. Može se sprečiti protivgradnim raketama ali to nije sigurno koliko protivgradne mreže.
Iznad parcele se postavlja konstrukcija na koje se razapinje protivgradna mreža. Njena cena je manja od pola evra po metru kvadratnom ali je kultura koja pod njom raste višestruko zaštićena. Pored protivgradne zaštite koju pruža ova mreža, ona pravi i određenu dozu zaštite od sunčevog zračenja pa biljka na otvorenom polju manje strada tokom letnjih vrućina. Još jedna važna funkcija koju ova mreža može da ima je zaštita od prica. Dovoljno je da se po obodu parcele spusti mreža do zemlje i biljke će biti u nekoj vrsti plastenika sa dobrim provetravanjem, zaštićene od ptica, jakog sunca i grada.

Vetrozaštitni pojasevi

vetrozastita paulovnija

Vetar može biti uzrok lomljenja ili poleganja poljoprivrednih kultura.
Sadnjom drveća oko parcela, znatno se smanjuju udari vetra što utiče na rod. Prema nekim istraživanjima visina vetrozaštitnog pojasa u direktnoj je vezi sa prinosima na okolnim poljima. Naime u dužini od 60 visina vetrozaštitnog pojasa, vetar je smanjen a rod se povećava za 10-20%

Kada se primene sve potrebne mere, od navodnjavanja do vetrozaštitnih pojaseva i protivgradnih mreža, uz redovne mere nege i pravilnu prihranu, može se planirati siguran i obiman rod koji će pre drugih stići na tržište i biti konkurentan.

Autor: Radivoje Bulatović

Problem prašine na Bir festu

Od kako je beogradski Bir Fest (Beer Fest) premešten sa Kalemegdana na poljanu kod Ušća posetioci neprekidno muče muku sa velikom količinom prašine koja se podiže sa tog prostora. Sa česticama prašine leti puno nečistoća, bakterija i virusa pa se tako veliki broj posetilaca zarazi a asmatičarima nije preporučeno ni da prilaze ovom prostoru. Razlozi zbog čega je ovde mnogo prašine su razni. Pre svega ovaj plato je nasut zemljom koja sadrži previše peska i lako se pretvara u prah.     Drugi ozbiljan razlog je to što se tokom godine upravo ovde održi nekoliko velikih koncerata i festivala pa je travni pokrivač gotovo uništen. Festival se održava baš u vreme kada su najveće vrućine pa je zemlja suva i lako postaje prašina.

Mogućnosti da se ova poplava prašine suzbije postoje ali organizatori kao da za to nemaju sluha.

*Prvi, najjednostavniji način je da se dan ili dva pre početka festivala teren dobro pokvasi. Do otvaranja bi se voda povukla, ne bi bilo blata ali bi bilo dovoljno vlažno da nemože nastati prašina. To podrazumeva kvašenje debljeg sloja zemlje koji bi akumulirao vlagu do kraja festivala.

prskalica

*Druga mogućnost je da se svakodnevno orošava prostor pre početka programa.
U slučaju kvašenja terena dolazilo bi do zapare koja takođe nije dobra ali je manje zlo od prašine.

*Postoji mogućnost da se po celom terenu postave tekstilni zastori kao što je bio slučaj na nekim stadionima gde su se održavali koncerti ali je to skupa mera koju teško da će neko ikada sprovesti.

*Grad bi trebao da uredi ovaj prostor tako da može da zadovolji potrebe za održavanje svih manifestacija koje se tu inače održavaju a da pritom ne ugrozi zelenu površinu.To se može uraditi postavljanjem rastera kako se trava ne bi uništila za vreme svakog koncerta.  JKP Zelenilo Beograd mora napokon da shvati da je ovakvim prostorima neopćodno posvetiti mnogo više nege jer posle koncerata kada je trava izgaažena, jedini spas može biti zalivanje i aeracija što je do sada izostajalo.

raster

Autor: Radivoje Bulatović

 

Zalivanje tokom godišnjih odmora

Kada treba da pođete na godišnji odmor, nastaje problem kako zalivati cveće u tom periodu.
Postoje razni sistemi ali retko koji omogućava da se biljke ravnomerno zalivaju i bez preterivanja.

Predlažemo vam da koristite automatski sistem zalivanja koji sadrži tajmer, pumpu creva i kapaljke koji se postavljaju uz samu biljku.

Osnovni model sadrži: Analogni tajmer čiji režim rada sami podešavate, pumpu za vodu, pet metara dugo crevo  sa konektorima i tankim crevima koja sprovode vodu do kapljača. Kapljači se pobadaju direktno u saksiju.  (ZA  12  SAKSIJA)
CENA  5.850 dinara

Produženi osnovni model sadrži: Analogni tajmer čiji režim rada sami podešavate, pumpu za vodu, šest metara dugo crevo  sa konektorima i tankim crevima koja sprovode vodu do kapljača. Kapljači se pobadaju direktno u saksiju.  (ZA  24  SAKSIJA)
Cena  6.450 dinara

Napredni model sadrži: Digitalnitajmer sa više režima rada koje samo podešavate,  pumpu za veću količinu vode koja izvlači iz dublje posude, sedam metara dugo crevo  sa konektorima i tankim crevima koja sprovode vodu do kapljača. Kapljači se pobadaju direktno u saksiju.  (ZA 30 SAKSIJA)
Cena 8.850 dinara

Produženi napredni modelsadrži: Digitalnitajmer sa više režima rada koje samo podešavate,  pumpu za veću količinu vode, deset metara dugo crevo  sa konektorima i tankim crevima koja sprovode vodu do kapljača. Kapljači se pobadaju direktno u saksiju. (ZA 50 SAKSIJA)
Cena  9.850 dinara.


Moguće je naručiti sistem prema ličnim potrebama sa određenim brojem kapljača dužinom creva ili snagom pumpe, opcijama tajmera.

Postoji mogućnost da se postavi dve vrste kapljača sa protokom od, 2L i od 4L vode na sat pa se na taj način može zalivati veća i manja saksija istovremeno. Tajmerom se podešava dužina zalivanja odnosno količina vode koju biljka treba da primi.
zivetisabiljkama.kontakt@gmail.com
064/ 5135935

dve verzije

 

Hleb od proklijalog zrnevlja

zrno pseniceProklijala zrna pšenice imaju mnogo veću hranljivu vrednost od pšeničnog brašna.
Sadrže puno proteina, vitamina i hranljivih biljnih vlakana.
Uvidevši to, jedan ruski akademik napravio je hleb od proklijalih zrna pšenice.
Ubrzo se dokazalo da taj hleb ima lekovita svojstva pa se krenulo u njegovu masovnu proizvodnju.
Danas je po naređenju ruske vlade obavezno njegovo korišćenje u dečijim vrtićima i đačkim menzama najmanje tri puta nedeljno kako bi ga omladina redovnije koristila. preporučuje se dijabetičarima, ljudima sa povišenim holesterolom, veoma povoljno deluje na probavu.

Nedavno je i u Srbiji počeo da se proizvodi čuveni ruski hleb bez brašna „TONUS“
Po ruskoj licenci proizvodi ga pekara Trivit iz Bečeja. Zbog načina proizvodnje ali i zbog nedostatka konkurencije ovaj hleb je na ceni što ga mnogima čini nedostupnim u redovnoj ishrani.

Iz tog razloga, daćemo vam savet kako da kod kuće napravite sličan hleb.
Najvažniji sastojak ovog testa je proklijala pšenica. Uz nju se dodaju samlevene semenke susama, bundeve, suncokreta. Naravno u kućnoj proizvodnji možete dodati i druge semenke poput lana, badema, oraha, kukuruza, heljde, soje…

tonus

*Pokvasite kilogram pšenice i ostavite u tepsiji da proklija 2-3 dana. Dva puta dnevno pokvasite pšenicu kako bi obezbedili dovoljnu vlagu za njeno klijanje. 

*Kada je pšenica proklijala, operite je i sameljite u blenderu. U blenderu nezavisno sameljite i pržene semenke susama, bundeve, suncokreta (po želji i nekih drugih poput badema, oraha…) uz dodatak sirovih semenki lana.
*Pomešajte testo od proklijale pšenice sa brašnom od semena.
*dodajte jedan rastopljen kvasac.
*Čajnu kašikicu soli.
*Kašikicu šećera ili meda.
*Kašiku zejtina ili maslinovog ulja.
*Ukoliko je testo suvo, može se dodavati malo vode a ukoliko je pak lepljivo može se dodati malo kukuruznog brašna.
*Zamešeno testo ostaviti 2 sata da odstoji a zatom ga staviti u rernu na pečenje.

Koliko god izgledalo komplikovano, priprema ovog hleba nije ni malo teška niti skupa. Kada jednom probate, napravićete ga opet. Ukoliko odlučite da Tonus postane sastavni deo vaše ishrane, vrlo brzo će se to odraziti na vaše zdravstveno stanje i vitalnost celog organizma.

Vertikalno zelenilo

Odavno je broj stanovnika u gradovima nadmašio broj stanovnika u seoskim sredinama.
Gradovi se i danas neprestalno šire a prostora za sadnju zelenila je sve manje.
Zato se teži uvođenju novih načina ozelenjavaenja.
Ne postoji ništa što prija ljudskom oku, kao žive biljke!
Biljke, cveće, igra sunca i zvuk vode – koji mogu da poboljšaju raspoloženje i oslobode od stresa, pročiste vazduh i održavaju potreban nivo vlažnosti vazduha definitivno nedostaju velikim gradovima.
Zbog specifičnih uslova gredske sredine, u svetu se danas insistira na uvođenju nove ekološke doktrine.
Sve popularniji postaju krovni vrtovi koji zamenjuju zelenilo na površini zemlje ali i vertikalno zelenilo koje može apsolutno promeniti sliku neke građevine pa i celih kvartova.

Vertikalno ozelenjavanje se od davnina praktikovalo sadnjom puzavica koje su se kačile na fasadu.
Današnji način pravljenja vertikalnih vrtova umnogome prevazilazi tradicionalnu tehniku.
Autor mnogih pronalazaka u ovoj oblasti je francuski botaničar Patrik Blan. On se dugo bavio izučavanjem tropskog rastinja ali i vrsta koje rastu na staništima kao što su padine i litice. Posebno je proučavao vrste koje mogu da se prilagode na surove uslove sredine a da im nije potrebna dodatna nega.

Sistem ovih vrtova je zasnovan na posudicama koje su pod uglom od oko 50o instalirane na ravnoj ploči. U te posudice se stavlja treset za sadnju biljaka.
Ploča se ušrafi u zid ili u konstrukciju koja se može posebno napraviti uz zid.
Ove posude se mogu zamaskirati mahovinom, kokosovim vlaknima ili jutom kako bi se dobilo na vizuelnom efektu.
Najčešći izbor biljaka su razne sukulente koje dobro podnose surove uslove ali i lozice, livadske biljke, razne ukrasne trave…
Zbog malih dimenzija posuda za gajenje, neophodno je obezbediti sistem za zalivanje kap po kap ili mikro rasprskivače koji bi sa vrha „živog zida“ orošavali čitavu instalaciju.

vertikalni zid

Postoji i mogućnost da se zid obloži hidroizolacionim materijalima a da se zatim postave vertikalni nosači (vertikalni u odnosu na zid), da se na njih postavi drvena ili plastična konstrukcija sa otvorima za sadnju biljaka.
Između zida i ploče sa otvorima se naspe treset ili perlit a kroz otvore se posade ili poseju odabrane biljke.
Ovo rešenje je pogodno za trajne (višesezonske) instalacije a zalivanje se vrši odozgo pa voda kapilarnim putem dolazi do donjih delova konstrukcije i po principu hidroponskog gajenja biljaka snabdeva koren hranljivim materijama.
Na donjem delu konstrukcije treba da postoji sistem za odvođenje viška vode.
Pravljenjem krovnih i zidnih (vertikalnih) vrtova, može se znatno popraviti mikroklima. Biljke će doprineti pročišćavanju vazduha, povećaće se vlažnost vazduha a u oku posmatrača će se menjati boje kroz godišnja doba.
Posebnu blagodat ovakvih konstrukcija osećaju stanari zgrada jer je biljni pokrivač svojevrsna termoizolacija pa se tokom letnjih meseci troši neuporedivo manje energije za hlađenje a zimi je potrebno manje zagrevati.

PRVI U SRBIJI, RAZVILI SMO SISTEM POSUDA ZA VERTIKALNO OZELENJAVANJE!

Do sada u Srbiji nije urađen ni jedan ozbiljan vertikalni vrt.
U vreme našeg istraživanja nije postojao ni pokušaj da se u Srbiji podigne ovako nešto a danas smo svedoci nekoliko može se reći neuspešnih pokušaja. To je pre svega zid od kamene vune ispred kluba “Brankov” i zid sa jutanim loptama ispred Beograđanke.
Ovi pokušaji su propali zbog toga što je u oba slučaja rađeno hidroponsko gajenje sa istim dotokom vode za sve biljke.

Možemo se pohvaliti da smo prvi uvideli potrebu za ovakvim vidom ozelenjavanja i pristupili traženju idejnog rešenja i projektovanju sistema posuda u koje se sade biljke pokrivajući čitavu površinu zida. Naša ideja je da se biljke sade u zemlju a ne da se gaje hidroponski.
Došli smo do (po našim saznanjima) u svetu jedinstvenog rešenja gde se biljke zalivaju po sistemu difuzije tečnosti iz posebne komore na zadnjem delu kutije koja omogućava uspostavljanje povoljnog vodno-vazdušnog režima u supstratu.
Prednost ovog sistema u odnosu na do sada viđene je to što se voda transportuje sa unutrašnje strane posude i nije potrebno orošavati biljku da bi do korena dospela voda, imajući u vidu da većina biljaka pogodnih za vertikalne vrtove, ne voli orošavanje.
Metod orošavanja se pored navedene činjenice pokazao kao loš i zbog toga što biljke prekrivaju površinu zida pa voda uspe da pokvasi samo listove dok zemljište uglavnom ostaje suvo.
Mana ovog sistema je cena pa smo u traganju za rešenjima napravili i sistem kosih polica gde se biljke gaje u saksijama a napajaju se po sličnom principu difuzno ili kapilarnim cevčicama kojima se može regulisati dotok vode za određene vrste biljaka.

I dalje razvijamo ovaj sistem u čemu pozivamo sve zainteresovane da nam se pridruže ali već sada možemo ponuditi zidni vrt svakome kome se ova priča dopala i to po neuporedivo nižoj ceni od konkurenata.

 

Autor: Radivoje Bulatović

hotel

zid

zeleni

zeleni-zid

nalepnica živeti sa biljkama

Košenjem trave možete “ubiti” i odraslo drvo

Ponekad košenje trave trimerom može napraviti mnogo veću štetu nego korist.
Nesavesno ponašanje radnika za trimerom, često dovodi do teških oštećenja stabala na zelenoj površini koja se kosi.
Radnik želeći da pokosi svu travu oko stabla često i suviše približi trimer stablu pa sa travom „pokosi“ i deo kore drveta. Ukoliko bi došlo do prstenovanja celog stabla, ma koliko veliko ono bilo, to drvo je osuđeno na propast jer je sav protok hranljivih materija, neophodan za njegov dalji rast time prekinut. Često se desi da radnik trimerom zakači samo jedan deo stabla pa se protok hranljivih materija preseli na druge delove koji nisu oštećeni ali takva stabla nisu do kraja pošteđena propasti.
Na mestu gde je prekinuta kora dolazi do kalusiranja ali često kalus ne uspe u potpunosti da sraste pa na tim mestima nastaju rupe koje su pogodne za razvoj patogena. Kada gljiva na tom mestu prodre u stablo ona se širi i jede ga iznutra. Posle izvesnog vremena čitava statika stabla bude prepuštena delu kore i uskom sloju tkiva ispod nje. Prilikom jakih vetrova, ta stabla su potencijalna opasnost za prolaznike i imovinu.
Jedan od načina da se to spreči je svakako pažljivo košenje ali kao prevencija mogu da se upotrebe i razne trake, asure ili žičane ogradice oko stabla.

Autor: Radivoje Bulatović

Zaštićeno stablo
Zaštićeno stablo
Oštećenje koje se širi
Oštećenje koje se širi
Rupa postaje jazbina
Rupa postaje jazbina
Drvo postaje nestabilno i opasno
Drvo postaje nestabilno i opasno