LIriodendron – diplomski rad

Za sve ljubitelje ovog divnog drveta, Jelena Banović, diplomirani inženjer pejzažne arhitekture i hortikulture, podelila je sa nama svoja saznanja. U diplomskom radu vrlo detaljno govori o proizvodnji liriodendrona, kao i o problemima dormantnosti i velikom broju šturog semena kod ove vrste. LIRIODENDRON- Dipl. rad Jelena Banovic

Preuzimanje

Izbor cveća na ekološki način

Kada kupujemo cvet obično gledamo njegovu vitalnost i boju , ne razmišljajući odakle taj cvet dolazi i koliko je atmosfera morala biti zagađena da bi se on takav kakav je našao tu gde je.

Primera radi Englezi najviše uvoze cveće iz susedne Holandije ali i iz dalekog Kameruna.

Često je cveće iz Kameruna u njihovim cvećarama jeftinije od ovog iz Holandije. To je prvenstveno zbog niže cene rada u Africi ali i zbog povoljnije klime i toga što nema potrebe za dogravanjem staklara.

Ako se poruči tovar cveća iz Holandije, potrošiće se mnogo manje goriva nego ako se isti tovar poruči iz Kameruna. Ta činjenica  nam izprva govori da je ekološki opravdano kupovati holandski cvet.  To naravno važi za one vrste koje rastu na otvorenom prostoru ali ako se naručuje ruža, kala, orhideja ili neki drugi cvet koji je proizveden u staklari, doćićemo do računice da ne samo što je cvet iz dalekog Kameruna jeftiniji nego je na njegovu proizvodnju i transport potrošeno mnogo manje fosilnog goriva. Iako ga je potrebno dovoziti brodom ili avionom koji su veliki zagađivači podeljeno na količinu cveća koja je u tovaru, dobija se da je atmosfera manje zagađena jer je za proizvodnju konkurentskog cveta u Holandiji potrošena ogromna količina goriva za zagrevanje staklare prilikom proizvodnje što u ovoj zemlji nije bio slučaj.

Autor: Radivoje Bulatović

 

Presadjivanje drveća

Da bismo uspešno presadili drvo i da bi ono nastavilo da se razvija na novom mestu sadnje, potrebno je poznavati neke osnovne principe.

VREME PRESAĐIVANJA

Vreme presadnje

Biljke se presađuju u fazi mirovanja vegetacije odnosno od opadanja listova (kod lišćara) do pred  otvaranja pupoljaka. Taj period se poklapa sa periodom pogodnim za presađivanje četinara.  Uslov za presađivanje je da ne sme biti mraz toga dana pa se zato naj pogodnijim periodom smatra kasna jesen i rano proleće.
Kod sadnica koje su gajene u posudama, gde je busen kompaktan i nema oštećenja žila prilikom presađivanja, presađivanje odnosno sadnja se može obaviti u bilo koje doba godine uz redovno zalivanje posle sadnje.


VAĐENJE BUSENA

Vadjenje busena

Širina korena kod normalnog stabla je odprilike srazmerna širini njegove krošnje.
To ne znači da bi kod na primer drveta čija je krošnja široka  5m, i busen trebao da bude 5h5m.
Zbog toga se u rasadniku vrši redovno presađivanje kako bi orezivanjem korena što više sitnih žila usisnica bilo koncentrisano bliže korenovom vratu. Takva presađivanja mora pratiti i proređivanje krošnje kako bi koren dok se ne razvije mogao da hrani celu biljku.

Vratimo se vađenju busena.
Odredi se krug oko stabla koji će predstavljati busen i oko njega se iskopa rov.
Ako je stablo manje od 2m visine i busen ne veći od 40-50sm, na licu mesta se može uviti u jutanu tkaninu i izvaditi. Ako se pak radi o većim stablima a poznat je primer da je u Americi presađeno drvo staro oko 250 godina, postupak je malo drugačiji.
Ako prethodno nije bilo presađivano, drvo ima širok korenov sistem a žile usisnice su po pravilu daleko od stabla. U tom slučaju se godinu dana ili dve pre presađivanja oko predviđenog busena iskopa rov kako bi se posekle žile koje idu predaleko. Taj rov se zatim napuni hranljivom zemljom.  U tom delu se formiraju sekundarne žile. Posle godinu ili dve oko tog rova se kopa novi rov, dovoljno šitok da čovek može da prođe. Zakivaju se daske dok busen ne bude upakovan kao da je u žardinjeri.
Tada se saseku donje žile i dizalica izdiže stablo.  Sajla se vezije za busen, nikako za stablo da ne bi došlo do oštećenja kore. Još jedan način pogodan za vađenje i transport odraslog drveća je da se umesto drvene oplate postavlja juta i žičana mreža.
SADNA JAMA

sadna jama

Sadna jama se priprama da bude dublja i šira za 30% od busena.
U njoj će se koren razvijati narednih nekoliko godina dok ne pređe u okolnu zemlju.
Najpre se iskopava gornji humusni sloj zemlje i odlaže na jednu goimilu. Na drugu gomilu se stavlja ostatak zemlje. Kada stigne sadnica premeri se visina busena a humusni sloj sa prve gomile se nasipa u jamu dok ne bude njena dubina ista kao i visina busena. Tada se busen spušta, pobadaju se kolčevi i stablo se ankeriše. Važna stvar je da korenov vrat ne sme biti ni ispod ni iznad novog nivoa zemlje. Nego tačno toliko koliko je bio ukopan ranije.

ZALIVANJE

zalivanje
Sadna jama se zatrpava do pola a zatim se sipa voda. Tada se jama zatrpa do kraja a oko nje se formira šanac. Ponovo se zaliva a znak da je dobro zaliveno je kada zemlja prestane da upija vodu.  Zalivanje je neophodno u narednom periodu a povremeno se mora zalivati narednih najmanje godinu dana, kod osetljivijih vrsta i dve godine kako bi biljka mogla da se ukoreni i prebrodi stres nastao prilikom presađivanja.
OREZIVANJE

debljanje_stabla
Po presađivanju orezuje se nadzemni deo biljke kako bi se izbalansirao kapacitet korena i potreba nadzemnog dela za hranom.

KOD ČETINARA

jelka

Četinari obično imaju grane do zemlje. Zato je potrebno uvezati ih pre početka iskopavanja busena  kako ne bi došlo do oštećenja. One se odvezuju tek po završetku svih radova.

Autor: Radivoje Bulatović

Proleće u malom

Iako nemate baštu za cveće, lako možete uneti čari proleće u svoj stan.
Lukovice su idealan izbor za to.
Nabavite keramičku posudu sa rupom za odvod viška vode ili jednostavno uzmite keramičku saksiju ili čak pletenu korpu. kod saksija, najpre postavite čep od flaše, tako da udubljenje čepa bude iznad rupe. To će pomoći da voda neometano prolazi. Preko čepa stavite 3-4 santimetara krupnog peska, rizle ili perlita a zatim nekoliko santimetara treseta. Na to poređajte lukovice lala.  Prekrite ove lukovice tresetom a zatim ide „sloj“ lukovica zumbula. Ponovite postupak i u poslednjem redu posadite krokuse ili visibabe.

zalijte i držite posudu u negrejanoj prostoriji.
Prvi vesnici proleća biće krokusi i visibabe a njih će smeniti zumbuli koji će uneti predivne mirise u vaš stan. Nedugo za njima procvetaće lale.
Poslednjih godina na tržištu je ogroman izbor lala, raznih boja, veličina i oblika, pa ne sumnjamo da će one biti pravi šlag na tortu kod  ovog živog aranžmana.

lukovice

SAVET
Ako lukovice sadite u saksiju ili korpicu, obložite je mahovinom tako što ćete je zalepiti za posudu ili je jednostavno uvežite koncem.

Autor: Radivoje Bulatović

Melem za odvikavanje od pušenja

Uzeti po jednu supenu kašiku sitno iseckanog lista i cveta rizoma, angelike i lista bokvice. Sve ovo izručiti u praznu šolju, dodati kašiku obične vode i i mešati dok se ne stvori gusta masa -loptice. Loptice će se stvoriti samo ako koristimo suve trave. Lopticu žvakati pre i posle podne po 10 minuta. Sok obavezno gutati, jer je lak za organe za varenje. Posle deset minuta žvakanja izbacite lopticu iz usta i isplaknite usta vodom. Nakon toga nećete osetiti potrebu za cigaretama naredna 3 sata. Ovako radite 6 dana i nikad više nećete osetiti potrebu za pušenjem. Ovo je stari recept i isproban lično. Probajte  može vam samo koristiti.

izvor: superrecepti

Rusi klonirali cvet star 30.000 godina

Američki stručni časopis  “Proceedings of National Academy of Sciences” objavio je naj novije dostignuće ruskih naučnika koji su nedavno uspeli da kloniraju biljku koja je u Sibiru rasla pre više od 30.000 godina “Smatramo da je od suštinske važnosti da nastavimo sa istraživanjem leda u potrazi za drevnim spremištem drevnog života koji je, hipotetički, nestao odavno sa lica zemlje”, saopštili su predstavnici naučnog tima.

tkivo

Naučnici tvrde da je Silene stenophilla najstarija biljka ikada “oživljena” i da već sad proizvodi bele cvetove i semenke. Za eksperiment je korišćeno tkive biljke pronađeno u sibirskom ledu i staro više od 30.000 godina.

Svetlana Jašina sa Instituta za biofiziku ruske akademije nauka kaže da oživljena biljka liči na biljku koja još uvek raste u istom području severoistočnog Sibira.

Fosilni ostaci stari između 30.000 i 32.000 godina bili su potpuno zaleđeni zbog čega je infiltracija vode bila nemoguća i tako je stvorena ledena komora koja je plod izolovala u potpunosti od spoljašnjih uticaja.

Fosili su pronađeni u jazbinama veverica koje su svoje brloge kopale u zemlji i punile ih najpre senom a potom i dlakom. Jazbine se nalaze 38 metara ispod trenutne površine leda. Jedan od autora studije Stanislav Gubin smatra da bi ovaj poduhvat mogao da pomogne i u “oživljavanju” i sisara iz ledenog doba poput mamuta ili krznenih nosoroga.

mapa

Snimak na Jutjubu:
jutjub

 

Preračunavanje koncentracija hormona

preracunavanje IBA

koncentracije hormon

 

Prva kolona pokazuje u koliko vode treba razblažiti tečnost iz boce da bi se dobila željena koncentracija koju možete pronaći u drugoj koloni.
Postupak:  u posudu za odmeravanje (menzuru) sipati sadržaj bočice (količina je napisana u trećoj koloni).  Doliti vode do potrebnog broja mililitara. Sadržaj dobro promešati i razliti u široku,plitki posudu, pogodnu za tretiranje reznica. Kada se radi o dužem držanju reznica u rastvoru, pogodno je vezati ih u snopiće i poređati tako da distalni deo dodiruje dno posude. U posudu uliti vodu do visine 2-2,5 sm. Posle određenog vremena reznice izvaditi iz posude i ostaviti 10-15 minuta da se potopljeni deo prosuši. Zatim reznice pobosti u pripremljeni supstrat da se ožiljavaju.

Voda

Da li nam je Bog dao vodu da bismo njome plovili i niz reke do mora spravodili otpadne vode iz gradova?
Za vodu se slobodno može reći da je najneiskorišćeniji resurs dat nam od prirode.
Upitate li se šta bi bilo sa stanovnicima zemlje da ta voda ne kruži?
Ne, čovek je sklon gledanju u nebo moleći se za kišu a onda kad padne i previše, moli se da ta kiša prestane.
Postoje li efikasniji načini da se upravlja vodama?!

Brana      brana2

Tokom kišnih perioda godine voda odlazi niz reke a kada naiđe sušni period nemamo odakle da zahvatimo dovoljne količine za zalivanje.Efikasno rešenje bi bilo kopanje mreže kanala gde god je to moguće. Nivo vode regulisati branama. Tako bi se voda umesto da teče ka moru, jednim delom preusmerila na zalivanje ratarskih kultura. Suša bi bila prevaziđena, hrana jeftinija a samim tim nebi bilo ni gladnih.Mali li nam resurs otiče ka morima?!
Problem nedostatka vode u letnjim mesecima se može rešiti retenzijama. One mogu imati dvostruku ulogu. Osim toga što brane zadržavaju vodu u bazenima, veštačkim jezerima, višak vode koji preliva, može se koristiti za proizvodnju struje.U brdskim i planinskim mestima, gde je teže napraviti mrežu kanala, mogu se formirati akumulaciona jezera odakle se voda cevima, pod sopstvenim pritiskom može sprovoditi do njiva.Formiranjem ovakvih jezera izbegle bi se nestašice vode u toku letnjih meseci kada je i naj potrebnija.Čitav proces kretanja vode bilo prirodnim tokom ili usmeravanja iz akumulacija, čovek može da upotrebi za pokretanje turbina i proizvodnju električne energije. Tako bi se izbegla prekomerna zavisnost od uglja i zemnog gasa kojih je sve manje, dobila bi se jeftina i ekološki naj prihvatljivija enerhija.

vodenica

PREČIŠĆAVANJE VODA

Prema vodi se moramo odnositi mnogo odgovornije. Nažalost danas se otpadne vode iz gradova direktno sprovode do reka. Šetnjom pored Dunava, najveće evropske reke, može se osetiti nepodnošljiv smrad fekalija. To se u budućnosti može rešiti prečišćavanjem otpadnih voda pre puštanja u reke. Najčešće primenjivan način u svetu je taloženje otpadne vode u bazenima. Voda koja je prošla prvo filtriranje prelazi u drugi bazen gde se nastavlja filtriranje. Broj kaskada zavisi od stepena čistoće vode. Značajnu ulogu u procesu prečišćavanja imaju akvatične biljke. One se sade sa strane ili na dnu plitkih kanala koji vode od jednog bazena prema drugom.

Autor: Radivoje Bulatović

preciscavanje reka

 

Efikasnija proizvodnja biljaka

MOŽE SE PROIZVODITI I UZ VIŠE ŽETVI!

 

povrce

Ako bi se bolje organizovala proizvodnja na nekoj površini, moglo bi se iskoristiti i nekoliko žetvi tokom jedne godine.  Primer može biti pšenica koja se kosi u vreme kada se sade kornišoni za jesenju sezonu. To se zove sađenje na strnjike. Ovaj pojam je itekako poznat starim ratarima dok novije generacije sve ređe posle proizvodnje jedne kulture idu na proizvodnju druge.

Racionalnim korišćenjem zemljišta moglo bi se brže otplatiti postavljanje sistema za zalivanje ili plastenika. Bržom otplatom, može se lakše planirati širenje površina pod tim sistemima.


MEĐUKULTURE

kukuruz-bundeva
Sađenjem takozvanih međukultura, može se postići veća efikasnost u proizvodnji. To može biti na primer stočni kelj u vinogradu koji može ostvariti i 50 tona biomase po hektaru godišnje. Takođe se mogu koristiti leguminize koje se kose za seno a na kraju zaoravaju. Leguminoze su dobri azotofiksatori i koriste se kao „zeleno đubrivo“. Pozitivna uloga niskog a gustog rastinja na ovakvim površinama može biti i sprečavanje hidroerozije. Kod gajenja oraha mogu se koristiti breskva, kajsija ili lešnik kao međukulture. Takođe se u voćnjacima može formirati drugi sprat rastinja kao što su ribizla, aronija, borovnica, stubasto voće ili neke povrtarske kulture.  Ovaj spisak bi mogao biti dugačak, samo je potrebno malo volje i truda a prinosi će dolaziti sa više strana.


BOLJE ISKORIŠĆAVANJE SUNČEVE SVETLOSNE ENERGIJE

biomasa
Organizovanjem proizvodnje sa većim brojem žetvi u istoj godini i na istoj površini bolje se iskorišćava ne samo zemljište već i sunčeva toplotna energija, što je izuzetno značajno. Ovo je utoliko pre značajno kada se zna da je jednom izgubljena sunčeva energija izgubljena trajno.
Zaliha nafte, uglja i gasa ima za neznatan broj godina, posle čega će se čovečanstvo suočiti sa potrebom da pronađe nove izvore energije.
Jedan od obnovljivih izvora energije, mogla bi biti upravo biomasa.  Energija dobijena od Sunca, ugrađuje se u biljna tkiva koja u potrebnom trenutku mogu da se upotrebe za dobijanje biodizela ili da se briketiraju i koriste za loženje.

pelet

Autor: Radivoje Bulatović

Halo terapija uz radijator

Tokom hladnih dana kad radijatori ili TA peći izsušuju vazduh u prostoriji možete uraditi nekoliko stvari koje će uticati da se prijatnije osećate.
Na TA peć postavite široku a plitku posudu i nalite vode kako bi isparavala i vlažila vazduh u prostoriji.
U tu vodu možete dodavati različite kombinacije etarskih ulja ili dodati so koja će imati efekat mora u vašoj sobi.

To možete učiniti i tako što ćete u posudu staviti sitno kamenje i oko pola kilograma morske soli. Prelite sa 1 deci vode i ostavite da isparava. Redovno dolivajte tečnost. Umesto kamenja možete koristiti i vatu, kamenu vunu ili neki sličan materijal kako biste izbegli da slučajno obaranje posude ne napravi haos po kući.
Takođe je važno znati da so mutem vode može da se penje uz ivicu posude pa je neophodno jednom dnevno sastrugati so sa oboda posude.

Udisanje takvoga vazduha pročišćava disajne puteve, pomaže kod alergija, povećava imunitet, sprečava virusne infekcije, pomaže kod kožnih problema i kod bolova u zglobovima.

Haloterapija ima izuzetan terapeutski uticaj u lečenju astme i bronhijalnih tegoba, smiruje i produbljuje disanje, čisti disajne puteve, smanjuje sklonost perhladama, pomaže kod alergija, ubrzava oksidiranje serotonina, reguliše mineralnu uravnoteženost, povećava imunitet, pomaže kod nesanice, iscrpljenosti i stresa.

Za radijatore možete zakačiti posebno napravljene keramičke isparivače. Oni se mogu naći u prodavnicama poklona, „sve za 100“ i sličnim mestima.  U posudu sipajte do 2/3 morske soli, prelite vodom i redovno dolivajte.
Poseban efekat ćete dobiti ako koristite etarska ulja u kombinaciji sa solju.

Autor: Radivoje Bulatović

keramika za radijator