Razmnožavanje reznicama

Zelene reznice:

zelena reznica
Uzimaju se u aprilu i maju mesecu a moraju se držati u zatvorenom prostoru sa visokom vlažnošću vazduha. Obično se vrši podsticaj hormonima za ožiljavanje.
Ukoliko ima uslova, matična stabla se mogu uneti u zaštićen prostor kako bi ranije došlo do formiranja zelenih reznica na njima. Tako se one mogu skidati ranije i tako skraćujemo proces proizvodnje.

Poluzrele reznice:

poluzrele reznice

Na ovaj način se ožiljavaju četinari i zimzeleni lišćari. One imaju razvijena tkiva ali na sebi nose asimilacione organe.
Pobadaju se u jesen, ostaju preko zime u zatvorenom prostoru gde treba obezbediti visoku vlažnost vazduha jer one transpirišu. Tek u proleće počinje ožiljavanje.
Tokom zime ne sme doći do smrzavanja ni tla ni nadzemnog dela. Ukoliko se radi dogrevanje ono se isključivo postavlja tako da se zagreva supstrat jer bi u slučaju da je vazduh topliji od supstrata, došlo do transpiracije veće količine tečnosti nego što biljka može da usvoji.
Ožiljavanje se obično vrši u krupnom pesku ili u perlitu jer takvi supstrati obezbeđuju povoljan vazdušni režim u nivou korena.

Zrele reznice:

zrele reznice

U jesen se pobadaju grančice preko 10cm dužine koje ne poseduju asimilacione organe tako da im je samo gornji pupoljak iznad zemlje.
Tokom zime u zemljištu ima dovoljno vlage a u proleće kada se zemljište zagreje dolazi do obrazovanja korena duž cele reznice a iz vršnog pupoljka kreće sa rastom novi izdanak.

Autor: Radivoje Bulatović

Kontejneri za rasad

Postoji mnogo vrsta kontejnera za rasad: najlonski, plastični, pojedinačni i šaržeri.
Vremenom su se ovi kontejneri menjali i usavršavali kako ne bi dolazilo do spiralizacije korena.
To se može sprečiti otvorima na dnu kontejnera ili premazivanjem dna bakar sulfatom jer on utiče na prestanak rasta korena u zonama gde se dodiruju.
Koren takođe neće rasti ni u zonama gde ima dodira sa svetlošću pa se za to mogu koristiti providni delovi ili rupe.
Prednost kesa za sadnice je što imaju veliki broj uglova a koren kada naiđe na prepreku u tim ćoškovima prestaje sa rastom i tako se sprečava spiralizacija.

kontejneri

Podsticanje monopodijalnosti

Poslednjih godina je trend  da se podstiče monopodijalan rast kod lišćara.
Ovo se može postići tako što se trska vezuje za stablo da jedan metar bude iznad njega.
Za taj deo se ankeriše jedna od odabranih grana a ostale se odsecaju. Kada ta grana odrveni, više neće imati tendenciju da se krivi. Tada se trska podiže a sledeća grana se odabere da bude lider i ankeriše se za nju.
Kruna se formira tako što se poneka bočna grana ostavi da raste iz stabla ali se ona tada podstiče na sekundarno grananje prevršivanjem.
Prednost ovakvog drveća prilikom sadnje u naseljenim mestima je to što  gotovo sva težina krune pritiska upravno prema stablu pa teže dolazi do pucanja velikih fragmenata koji mogu povrediti ljude ili naneti materijalnu štetu. Kod drveća sa račvastim grananjem pod pritiskom snega deluje sistem poluge što može izazvati lomljenje nekada i polovine stabla.

monopodijalnost

Autor: Radivoje Bulatović

Formiranje krosnje – prevršivanje

Kadea stablo dostigne visinu na kojoj se želi formirati kruna, treba ga prevršiti na 5-6 pupoljaka iznad željene visine. U tom delu se izaberu jake (ramene) grane koje će biti osnova buduće krune a pritom se vodi račina da odabrane grane budu usmerene u krugu od 360* kako bi krošnja bila pravilna.  Suvišne grane se odstrane a odabrane treba forsirati da se debljaju metodom pinsiranja. Ovaj postupak se ponavlja onoliko puta koliko je potrebno da se dobije razgranata i pravilno formirana krošnja, idući od osnovnih prema granama nižeg reda.

stablo_rasadnik

 

Autor: Radivoje Bulatović

Podsticanje debljanja stabla

Jedan od načina kako potstaći brže debljanje stabla je pinsiranje. Ovaj metod se zasniva na tome da se bočni letorasti sa stabla ne uklanjaju potpuno nego se ostavlja jedna trećina kako bi organska materija nastala fotosintezom u listovima na tom letorastu,umesto prema vršnom pupoljku, odlazila u stablo i tako podsticala debljanje.  Ako se uopšte ne uklone ti letorasti organska materija nastala u njihovim listovima bi se usmeravala u njihov rast što je za proizvodnju beskorisno.

debljanje_stabla

Autor: Radivoje Bulatović

Proizvodnja lavande

Lat: Lavandula officinalis

Lavanda je višegodišnja, zeljasta, polužbunasta biljka, poreklom iz Mediterana. Zbog prirode staništa, formira veoma dubok korenov sistem, čak do 4m, što je čini pogodnom za sadnju protiv erozije.
Habitus lavande čini veliki broj gotovo vertikalnih grana sa sitnim zelenim do srebrnasto zelenim listovima. Na vrhu stabljike nalaze se cvetovi u klasastoj cvasti. Visina stabla je od 50 do 80cm.

Seme lavande je vrlo sitno, crno, sjajno. Težina 1 000 semenki je oko 0,9g.
Klijavost je prilično velika, oko 90% u prvoj godini ali ona vremenom opada iako ima čvrstu opnu. Klijanje je zbog te čvrste opne usporeno.
Lavanda iako slovi za biljku toplih predela, vrlo dobro podnosi niske temperature, čak i do -30*C, čime dospeva na listu vrsta otpornih na sve vremenske ekstreme.

Lavanda se najviše koristi zbog svog etarskog ulja, specifičnog mirisa koji mu daje lanalilacetat a čiji je sadržaj u listu oko 0,5%.
Cvet se takođe upotrebljava ali nije toliko značajan. Uglavnom se koristi kao dodatak nekim čajevima a sušeni cvet se često pakuje u vrećice kao prirodno sredstvo protiv moljaca.

Zasade lavande treba podizati na osunčanim mestima ili južnim padinama pošto joj je potrebno dosta sunca. Najbolje uspeva na nadmorskim visinama od 700 do 1200m.n.v. iako se često gaji i na nižim terenima. Što se zemljišta tiče nije probirljiva. Jedino ne podnosi kisela i zabarena zemljišta. Najviše joj odgovaraju duboka, laka zemljišta, bogata kalcijumom.

Đubrenje:

Đubrenje se obično primenjuje na terenima koji ne sadrže dovoljno humusa. Može se upotrebljavati pregoreli stajnjak 30-50t po hektaru ili mineralna šubriva.
Od mineralnih đubriva najbolje je koristiti spororazlagajuća, sa velikim učinkom fosfora jer taj elemenat utiče na cvetanje.

Razmnožavanje:

Razmnožavanje se može izvršiti na dva osnovna načina, semenom i ožiljavanjem reznica.
Setva semena ne garantuje da će se na potomstvo preneti sve željene osobine pa se zato kod lavande ređe primenjuje.
Najčešći način razmnožavanja je razmnožavanje reznicama.
U rano proleće pre proliferacije, odsecaju se reznice dužine oko 15cm i pobadaju u zemlju na dubinu od 5-8cm, na rastojanju od 10 cm.
Uz redovno zalivanje ostaju u rasadniku do jeseni kada se mogu presaditi na stalno mesto sadnje.
Još jedan, manje korišćeni način za dobijanje ožiljenih reznica je zagrtanje.
U jesen se bokori lavande zagrnu zemljom tako da samo mali deo grane viri iznad zemlje. Naredne jeseni se vrši odgrtanje, odsecanje ožiljenih reznica i sadnja na stalno mesto.

Sadnja:

Sadnja se može obaviti u jesen ili u proleće s tim što je jesenja sadnja mnogo sigurnija i biljke brže stasavaju.
Sadi se u sadne jame na rastojanju od 80 do 100cm između redova i razmakom 60-80cm između biljaka. Od mera nege primenjuje se okopavanje i đubrenje.

Berba:

Zasadi podignuti na nižim nadmorskim visinama cvetaju u drugoj polovini juna a na većim nadmorskim visinama to može biti i u drugoj polovini jula meseca. Berbu je najbolje obaviti u periodu punog cvetanja što je oko 10 do 15 dana od početka cvetanja. Berba se obično obavlja ručno. Odsecaju se svetovi sa cvetnom drškom dužine 10 do 15 cm.

Destilacija etarskih ulja:
Destilaciju treva primeniti odmah posle košenja.
Destilacija se vrši prolaskom vodene para iz jednog kazana u drugi gde se nalazi biljna masa. Sa vodenom parom kreću se i etarska ulja prema katalizatoru. Kada se ove dve komponente destiluju u posudu, potrebno je odvojiti frakciju aromatične vode i etarskog ulja, što je lakši posao sobzirom da je ulje uvek na površini vode.

sak2 sak sak3 sak4
Računica za podizanje jednog hektara:

Za podizanje jednog hektara pod lavandom, preporučuje se sađenje 20 000 sadnica.
Za ovaj posao potrebno je obezbediti oko 25 000 reznica koje treba pobadati u rano proleće u leje na rastojanju 10x10sm.
Za ovu količinu reznica potreban je prostor od 250m/2.
Ovaj prostor treba prekopati, usitniti dobro zemlju i prihraniti je pregorelim stajnjakom ili spororazlagajućim granulama mineralnog đubriva.
Količina sajskog đubriva treba da bude 2t a veštačkog (NPK 12:14:16, spororazlagajućeg,) treba nabaviti 50kg.  Ne sme se dozvoliti da se zemljište potpuno osuši do prve ili  sledeće jeseni kada se biljke presađuju na stalno mesto.
Deo reznica se neće ožiliti a deo od viška (5000) treba da posluži za popunjavanje praznina koje mogu nastati prve godine od sadnje.

Proizvodnja žalfije

Lat:  Salvia officinalis

Žalfija je višegodišnja polužbunasta biljka, poreklom iz Mediterana.
Naj cenjenija žalfija potiče sa istočnog Jadrana ali se gaji i u kontinentalnim delovima naše zemlje.
Od davnina je korišćena kao lek protiv raznih bolesti: kašlja, gnoja, zmijskog ujeda…
Koren žalfije prodire duboko u zemlju, vezujući je velikim brojem žila pa se često koristi i protiv erozije.

List žalfije je  kopljast plavosive boje, mekan, obrastao dlakama.
Cvetovi se nalaze na vrhu stabla, to su tamno plave cvasti, otvaraju se odozdo na gore.  Cveta od maja do kraja jula.

Koristi se za pravljenje čaja (list),  kao začin (nadzemni deo) za dobijanje etarskih ulja (nadzemni deo biljke), za ispašu pčela (cvet) kao i za takozvane medicinske vrtove i kao protiveroziona vrsta, s obzirom da uspeva na vrlo surovom, suvom staništu gde druge vrste retko mogu da rastu.

Žalfija sadrži 1,5 do 2,5% etarskog ulja u svojim listovima, što je svrstava u visoko eksploatisane vrste za spravljenje raznih medikamenata.  Često se koristi i u privatnim vrtovima pa je njena rasadnička proizvodnja siguran posao po pitanju plasmana.

Uslovi za gajenje žalfije:

Žalfija najbolje uspeva na toplim, suvim i osunčanim staništima. U periodu vegetacije ne podnosi suvišnu vlagu i hladno vreme ali uprkos tome dobro podnosi zimu i veoma niske temperature u vreme mirovanja vegetacije.
Uspeva na svim tipovima zemljišta pa čak i u pukotinama stena ali najviše joj odgovara duboko, plodno zemljište.
Razmnožavanje:

Razmnožavanje se može raditi na 2 načina: setvom semena i podelom bokora.
Podela bokora se ne koristi kao komercijalni način razmnožavanja.

Setva semena:

Seme žalfije je veoma sitno 2-3mm a 1 000 zrna teži 6-8 grama.
Seme je dobre klijavosti pa se kao norma setve uzima 8 grama za 1 000 sadnica.
Setva se obavlja u januaru mesecu u sandučićima ili toplim lejama. Za 1m/2, koristi se 8-10 grama semena.
Seme se zatim prekriva slojem od 1cm zemlje jer bolje klija u mraku. Ponik će se pojaviti nakon 15-20 dana po setvi.
U maju mesecu, rasad se iznosi na otvoreno i postavlja se u leje ili u saksije na razmaku od 20sm.
Tu ostaje do kraja jeseni a u oktobru ili novembru se presađuju na stalno mesto sadnje.

Drugi način setve je direktna setva na parcelu u rano proleće.
Setva se može obaviti ručno ili mašinski.
Kod ručnog sejanja utrošak semena je 2-3kg po hektaru a u slučaju mašinske setve na rastojanju od 20sm , koristi se 1,2kg po hektaru.
Kod plantažnog gajenja biljke se sade u redove na rastojanju 60-70sm a razmak između biljaka u redu je 30-40sm što znači da se na jednom hektaru sadi 35 700 – 55 500 sadnica.

Mere nege:
Kod plantažnog gajenja izvodi se: plevljenje, prašenje, prihrana i zaštita od štetočina.

Prihranjivanje se vrši u proleće sa 100 – 150kg KAN-a (27% azota)  po hektaru.
Po žetvi (kod odraslih sadnica) potrebno je upotrebiti 200 – 300kg đubriva. Mogu se koristiti i spororazlažuća đubriva.
Žalfija se kosi posle cvetanja (kod nas je to tokom jula meseca) na visini od 10sm.
Po košenju najčešći način obrade je sušenje cele biljne mase na promaji ili u sušarama na 40*S, posle čega se od stabljike trešenjem odvaja list.
Košenje se obavlja po suvom vremenu.

Destilacija etarskih ulja:

Pre samog početka destilovanja biljnu masu treba blago prosušiti.
Moguće je i potpuno osušiti biljnu masu pa tek onda destilovati.
Destilacija se vrši prolaskom vodene para iz jednog kazana u drugi gde se nalazi biljna masa. Sa vodenom parom kreću se i etarska ulja prema katalizatoru. Kada se ove dve komponente destiluju u posudu, potrebno je odvojiti frakciju aromatične vode i etarskog ulja, što je lakši posao sobzirom da je ulje uvek na površini vode. Prinos etarskog ulja po hektaru je 20-30kg.

Proizvodnja semena:

Seme žalfije ne dozreva ravnomerno jer se cvetovi ne otvaraju istovremeno. Zato je potrebno pronaći optimalno vreme za sakupljanje semena tj. onaj period kada je moguće sakupiti najviše zrelog semena a da manji broj bude škart odnosno nedozrelo seme i cvet.
Naj pogodniji period u našim uslovima je kraj avgusta i početak septembra.
sakupljanje se radi ručno, odsecanjem cvasti zatim prosušivanjem i trešenjem. Na jednom hektaru se može izdvojiti 400 – 600 kg semena godišnje.
zalfija_zsb

Računica za podizanje zasada od jednog hektara:

Za zasnivanje jednog hektara koristi se 35 700 – 55 500 sadnica.
Ako za zasnivanjenje hektara pod žalfijom uzmemo normativ od 55 500 sadnica trebaće nam sledeće:
60 000 proizvedenih sadnica kako bi eventualni gubitci bili podkrepljeni iz tog fonda.
Seme: 8 grama/1000 sadnica. (60 h 8g) = 480g
Proizvođač semena: Institut za proučavanje lekovitog binja „Dr Josof Pančić“.
Isporuka semena treba da bude krajem decembra meseca.
10 g semena po 1 m/2 površine u leji: (480:10) = 48m/2
Dubina leje treba da bude 10 sm (10h10 sm/2 po  metru kvadratnom) = 4,8m/3 supstrata za leje.
Supstrat se sastoji iz 50% stajnjaka, 30% lisnjače i 20% peska što je oko 2400l stajnjaka, 1440l lisnjače i 960l peska.

presadnja:
Biramo kontejnersku proizvodnju sadnica do prenošenja na stalno mesto sadnje.
Posude treba da budu pravougaonog oblika 10h10h12sm, korisne zapremine 1l.
Za njihovo punjenje potrebno je 60 000l supstrata.
60 000l supstrata sastoji se od  50% stajnjaka, 30% lisnjače i 20%
po komponentama to iznosi 30 000l stajskog đubriva, 1800l lisnjače i 12000l peska.

u ovoj fazi doćiće do određenih gubitaka koji ne smeju biti veliki jer se računa gubitak određenog broja sadnica prilikom prenošenja na stalno mesto sadnje što treba popuniti upravo iz tog viška.
Na parceli veličine 1hektar, primenjujemo obradu zemljišta i prihranu sa 150 kg đubriva (azot, fosfor, kalijum). Zatim pristupamo sadnji na rastojanju 60sm između redova i 30sm između biljaka u redu.

Kultura tkiva

Mikropropagavija  predstavlja naprednu tehnologiju uzgajanja biljaka u laboratorijskim uslovima (In vitro).
Zasniva se na sposobnosti ćelije da se samoreprodukuje i gradi nova tkiva.
Ovaj princip se primenjuje kako za proizvodnju sadnica neke biljke tako i za proizvodnju određenih delova biljke, značajnih za čoveka.
Zavisno od vrste ili potrebe eksplant može biti deo tkiva kalusa, lista, meristem, deo embriona, jedna ćelija ili čak  protoplast  ćelije.
Najčešće je eksplant deo meristemskog tkiva.
Razloga za to je više:  meristem je deo koji se najbrže razvija, njega čine mlade ćelije koje gotovo da i ne mogu biti zaražene virusima…

Da bi se započeo proces proizvodnje mikropropagacijom, neophodno je imati bezvirusne matične biljke sa kojih se može odvajati potrebni deo tkiva.
Da bi se dobio takozvani „superelitni“ rasad, potrebno je izdvojiti reprezentativne primerke odabranih sorti. Te sadnice se moraju osloboditi svih virusa.

Postupak za oslobađanje biljke od virusa:
Biljke se izlažu temperaturama 37 do 38 *C u trajanju od 15-20 dana kako bi se virusi uništili jer su oni najčešće termolabilni.
Ovako tretirane biljke, oslobođene od virusa, gaje se u specijalnim uslovima (In vitro) i mogu se koristiti kao matične biljke dve do tri gonine.
kultura_tkiva

MIKROPROPAGACIJA MERISTEMSKOG TKIVA
TERMINALNIH PUPOLJAKA

Ovaj način mikropropagacije je najčešće primenjivan u praksi, može se primeniti za razmnožavanje voćnih vrste poput jagode, maline, borovnice ali i velikog broja cvetnih kultura kod kojih je nemoguće ili neisplativo primeniti setvu semena.
Uzgred na ovaj način se dobija veliki broj uniformnih sadnica pogodnih za sadnju u grupama gde je  uniformnost jedan od osnovnih kriterijuma za kvalitet.

Proces počinje gore opisanom metodom oslobađanja biljke od virusa termo terapijom.
Zatim se sa matične biljke uzima vršni pupoljak koji treba sterilisati.
Pupoljak se uz pomoć pincete pod binokularnom lupom odvaja od ljuspi i odvaja se meristemska kupa.
Tkivo se postavlja na hranljivi rastvor dok ne dođe do multiplikacije.
Kada se u laboratorijskim uslovima dobiju mlade biljke, one su vrlo osetljive na spoljašnju sredinu pa ih treba postepeno privikavati na manje zaštićeno stanište.
Poslednja faza u proizvodnji je prenos biljaka i sadnja u saksije odakle kreće rasadnička proizvodnja.

STERILIZACIJA TKIVA PRE UVOĐENJA U KULTURU TKIVA
sterilizacija

Da bismo imali uspeha u proizvodnji biljaka na ovaj način materijal sa kojim radimo, kako biljni tako i laboratorijski pribor moraju biti apsolutno sterilisani.
Laboratorijski pribor i tegle se mogu ispirati varikinom i sterilisati u rerni na visokim temperaturama dok biljni materijal treba ispirati pod mlazom vode u trajanju od  1-2č
Zatim se ispere destilovanom vodom kojoj se dodaje nekoliko kapi praška za sudove. Potopi se na 20 sekundi u 70% alkohol.
Ponovo se ispere destilovanom vodom.
Potopi se 10 minuta u 1% natrijum hipohlorata.
Ponovo se ispira u destilovanoj vodi u trajanju od 10ak minuta, uz stalno mešanje.

Posle sterilizacije vrši se odvajanje eksplanta.
Taj posao se mora obaviti u sterilnim uslovima bez prašine, koristeći sterilne alate.
Zatim se tkivo prebacuje a hranljivi rastvor iz koga će uzimati potrebne materije za dalji razvoj.

laminar
SASTAV HRANLJIVOG RASTVORA

Hranljivi rastvor je uglavnom želatinozna masa na kojoj se može održavati eksplant.
U zavisnosti od biljke koju želimo proizvesti, koncentracija delova hranljivog rastvora može se menjati ali od prilike to izgleda ovako:

(Na 3 litara vode)

  • Nitratni rastvor  …………………300 ml,
  • Sulfatni rastvor………………… 30 ml,
  • Hloridni rastvor………………… 30 ml,
  • PBMo rastvor………………………..30 ml,
  • Myo inozitol (cikloheksan)…….. 30 ml,
  • Vitamini……………………………..30 ml,
  • Gvožđe………………………………. 15 ml,
  • IBA……………………………………. 6 ml,
  • BAP…………………………………… 3 ml.

Zatim se prema potrebama biljke usklađuje (Ph) vrednost i dodaje 60g šećera i 15 grama agara.
Rastvor se zagreva na 95 stepeni i razliva u tegle po 75-100 miligrama.

faze mikropropagacijeMULTIPLIKACIJA
Posle 3-4 nedelje, vrši se odvajanje mladih biljčica tako što se u nove tegle postavi po 20 biljaka gde treba da stasaju za sledeću fazu.
Tegle se odlažu na parapet u prostoriju gde je temperatura konstantno 21-23 stepena, osvetljenje se vrši fito lampama od 2000 Luksa u fotoperiodima od  16 sati dan, 8 sati noć.
PRIPREMA ZA IZNOŠENJE

U ovoj fazi treba stimulisati stvaranje i rast korena na dobijenim izdancima.
To se postiže prenošenjem biljaka u nove tegle (Obično pojedinačno) gde je sastav hranljivog rastvora malo drugačiji. Iz njega se isključuju citokinini a dodaju hormoni koji podstiču stvaranje korena.

IZNOŠENJE BILJAKA IZ USLOVA(In vitro)

Biljke gajene u uslovima ( In vitro), ne smeju se od jednom prebaciti u uslove slobodnog prostora. Najpre se još u laboratoriji smanjuje temperatura i povećava vlažnost vazduha oko biljaka a tegle se otvaraju.
Pri presađivanju u sterilizovani supstrat, koren biljke se ispira od  hranljive podloge.
Tada se biljke prenose u staklenik gde se uz pomoć mist sistema ili veštačke magle podiže vlažnost vazduha.
Tako osetljive biljke se ne smeju odmah izložiti svetlosti nego se 10 dana dužina osvetljavanja postepeno povećava.

 

Zimocvet

Lat: Erica carnea

Zimzelen žbun, visine do pola metra.
Rasprostranjen je od Alpa do Karpata i na Balkanskom poluostrvu.
Ima polegle i ustajuće grančice.
Kod nas se često javlja u zajednici sa krivuljom, crnim i belim borom, nadolomitu i serpentinu.
Crnjuša je veoma značajna jer pokriva strmine sa veoma pltkim i suvim zemljištem.
Ona štiti takva područja od erozije a nekada je toliko gusta da sprečava nicanjeborova. Sa druge strane korisna je što može da zaštiti ponik od snegova.
erica
Pionirska je vrsta.
Lišće crljuše je sitno, igličasto, sjajno, po 4 lista u pršljenu.
Cvetovi su crveni, rastu u pazuhu najviših listova, vise.
Kkrunica je 2h duža od čašice.
Plod je četvorooka čaura sa vrlo sitnim semenom.

Postoji veliki broj kultivara koji se sade kao dekorativne biljke.

kultivari

Vres

Lat: Calluna vulgaris

(Montipski rod)- u rodu samo jedna vrsta.
Vres je zimzeleni niži žbun, visine 30 do 60_sm.
Ima veoma gustu krošnju od koje se prave metle.
Rasprostranjen je u gotovo celoj Evropi, severnoj Africi, maloj Aziji,
(na Uralu i zapadnom Sibiru)
Preferira slabo hranljiva glejna zemljišta.
Vres je vrlo redak u Srbiji jer mu je ovo područje prirodna granica rasprostranjenosti.

Lišće kod vresa je raspoređeno u 4 reda, ukršteno-naspramno, sitno,gotovo ljuspasto (1-2mm).
Cveta od jula do avgusta.
Cvetovi su u gustim, do 20cm dugim grozdovima, medonosni.
Čašica je ktunicolika, roze boje.
Plod vresa je okruglasta čaura sa 4 pregrade.
Razmnožava se semenom koje je sitno i rasipa se u velikim količinama.
Takođe se može razmnožavati izdancima iz korena.

Calluna-vulgaris