Šta je biznis park?

  • Biznis park je područje na kojem je grupisan veliki broj poslovnih zgrada
  • Biznis parkovi su popularni i većinom su locirani u suburbanom području, gde je građevinsko zemljište jeftinije.
  • Takođe su često locirani pored autoputeva ili glavnih saobraćajnica

Biznis park originalno predstavlja hibridizaciju gradskog parka i Anglo – Saksonskog modela univerzitetskih kampusa. Pažnja se posvećuje slobodnom prostoru, kao načinu oblikovanja sredine.

MANE

  • Forme zauzimanja teritorije koja se razvija bez kontrole urbane matrice
  • Praznine između fragmenata nepovezanih šema stambenih područja
  • Praznine u urbanizovanom području
  • Napuštene farme i dr.

 

Industrijski park je područje zonirano i planirano u svrhu razvoja industrije.

  • Mnogo “lakša” varijanta biznis parka su, ofis parkovi, koje sadrže kancelarije i laku industriju.

 

PREDNOSTI

Industrijski parkovi su često locirani van glavnih stambenih područja grada i naravno snabdeveni sa dobrim transportnim prilazima, uključujući saobraćajnice i železnicu.

MANE

  • Jedan od razloga kritike je i to da industrijski parkovi često zauzimaju produktivno i vredno poljoprivredno zemljište
  • Udaljenost je razlog velikog broja ljudi koji putuju do radnog mesta što predstavlja ograničavajući faktor za siromašne radnike.

Parkovi nauke i tehnologije

Biznis i organizacija u parku fokusirana je na unapređenje i inovaciju produkata što je suprotno industrijakim parkovima koji su fokusirani na proizvodnju i biznis parkova koji su fokusirani na administraciju.

Pored zgrada ovi parkovi nude brojne resurse kao :

  • neometeno snabdevanje strujom
  • telekomunikacije
  • obezbeđenje
  • upravne zgade
  • restorane
  • banke
  • kancelarije
  • kongresne sale
  • parking
  • interni transport
  • objekte razonode i sporta i dr.

CILJEVI

uskladjenost sa prostorno – ekološkim resursima i kapacitetima;
– doprinos porastu zaposlenosti,
– rast društvenog proizvoda
– doprinos ravnomernijem razmeštaju aktivnosti i proizvodnih snaga,
privlačenju drugih privrednih aktivnosti,
– stepen ikorišćenja obnovljivih i neobnovljivih prirodnih resursa,
– razvoj hi-tech i ekološki efikasnih tehnologija,
– energetska štedljivost i
– povećanje udela tehnološki efikasnih i inovativnih grana u privrednoj strukturi

Ofis Park

Ofis parkovi postaju realnost u gotovo svakom glavnom gradu u razvijenom svetu

  • Nude jeftiniju alternativu za poslovni prostor nego u centru grada;
  • Druga pogodnost je je prijatna radna atmosfera i sredina;
  • Kao problem nameće se izolacija i volja ljudi da tu žive.

Terapeutski vrt

Bašta za različite aktivnosti – hortikulturna terapija

Idealni terapeutski vrt  je više nego samo prostor bez barijera.  On je podešen prema potrebama i željama budućih korisnika.

Terapeutski vrtovi su zelene površine koje pored uobičajenih nude i specifične sadržaje sa blagotvornim dejstvom na određene potrebe njegovih korisnika.
Projektovanje ovih parkova zahteva puno poznavanje krajnjeg korisnih, njegovih potreba, kao i terapije koja blagotvorno deluje na njega.
Tako terapeutski vrt može biti polje lavande i mnoštva aromatičnih biljaka u kombinaciji sa borovima i drugim visokim biljkama sa visokim sadržajem baktericida u svojim etarskim uljima.
Terapija sa druge strane može biti i zvučni efekat koji stvara kretanje vode, dodirivanje lišća na vetru ili cvrkut ptica. Za neke grupe korisnika terapija je pak hodanje, sunčanje ili blagodeti specifičnih banja.

Terapijski vrt se formira u saradnji sa stanovnicima, posetiocima i terapeutima.  U zavisnosti od sposobnosti i interesovanja korisnici se uključuju aktivno ili pasivno. Aktivnosti u vrtu su vezane za prirodne materijale, unapređuju mobilnost, motorne veštine, samopouzdanje, odgovornost, emocije.

Vrt kao terapeutski prostor raličitih terapija

Vrt nema samo funkciju terapije.  On je prijatan prostor za terapiju kroz razgovor, on je pre sevega pogodan kao kombinacija terapija ili kao poligon za primenu određenih medicinskih terapija kao manje stresna okolnost.

Vrt za sva čula

Terapijski vrt treba, što je više moguće, da stimuliše čula. Za ovo je potrebna posebna oprema , kao što je sadnja odabranih vrsta, zastor i vodene površine.

Terapijski vrt kao marketinški instrument

Lepa bašta može da bude argumenat za izbor određene ustanove za boravak ioporavak.

Šta su prednosti?

Šta čini sadržaj terapeutskog vrta?

• Jeftin vid terapije
• Za većinu ljudi je pogodna za razliku od drugih vrsta terapija
• Podstiče sposobnost uspostavljanja kontakata
• Koristi se kod osoba sa jakim senzorskim deficitom, slepi, gluvi ili mentalno oštećeni
• Pruža široke senzorske stimulacije
• Promoviše percepciju i memoriju
• Promoviše fleksibilnost i jača mišiće
• Smanjuje stres i podstiče aktivan oporavak
• Utiče na smenjenje negativnih emocija
• Promoviše pozitivan stav
• Omogućava razvoj grube i fine motorike

Pomoćni elementi za kretanje sa stepenicama i rampama,  staze za trening hodanja , miran kutak za pojedince i grupe , prostor za meditaciju , staze “mirisa”, Mirisne živice, mirisne trase , različiti elementi koji proizvode zvukove , vrt dodira za slepe , područje za igru , bara, potok, živice, Bašta sa začinskim biljem i čajna bašta , vočnjak i jagodsto voće, uzdignute žardinjere sa biljkam koje slabo pokretni posetioci mogu da dodirnu…

Projektovanje parka

Parkovi su kulturni sistemi u kojima je izražena suprotnost između urbanog i ruralnog.
Ove zelene površine imaju višestruku ulogu u funkcionisanju jednog grada i njegovog stanovništva.
Parkovi su mesto okupljanja, odmora, izolovanja i druženja stanovnika grada.
Istovremeno parkovi su biofiltratoi vazduha, generatori mikroklime podrulja, osveživači. Parkovi imaju veliki kulturno, edukativni, sanitarni ekološki i biološki značaj. Raspored, veličina, odnosno procentualna zastupljenost parkova, jedan je od najvažnijih pokazatelja boniteta nekog grada ili dela grada.

Park je deo grada i time podražava njegovu dinamiku:

  • bogat u kontrastima,
  • zabavan,
  • kompleksan i kolektivan,
  • javan i ponekad monumentalan

 

PODELA

U Evropi: (park odmora, predeoni park, park prirode, gradski park, reonski park, narodni park)

USA: (park odmora, predeoni park, pastoralni park, regionalni park, gradski park, park distrikta, narodni park)

Oblikovanje parkova

  • Planiranje parkova ima dva cilja:
    • funkcionalni, sa ciljem da omogući fizičku upotrebu
    • estetski, sa ciljem da zadovolji mentalne potrebe čoveka
  • Oblikovanje parkova je profesija koja objedinjuje teorijsko znanje, tehniku (veštinu) i smisao za umetnost

Svrha parka

  • Osveženje i odmor
  • Šetalište
  • Mesto susretanja
  • Mesto gde se deca igraju
  • Mesto za sport
  • Kultura:
    • otvorena pozornica ili bioskop
    • izložbe, koncerti
  • Edukacija:
    • muzej (prirodnjački, arheoloski, istorijski, etnografski), botanička bašta, rozarijum, škola prirode, zoološki vrt
  • Turizam i ugostiteljstvo:
    • restoran, kamp, marina

Parkovski elementi

Zeleni masivi

  • Drvoredi

travnjaci, livade, cvetnjaci, ornamenti, lavirinti, staze (saobraćajnice)

  • Trgovi
  • Voda (fontane, bazeni, jezera)

Mostovi

Metodologija projektovanja

  1. Inventarizacija
  2. Analiza
  3. Idejni projekat
  4. Glavni projekat
  5. Evaluacija

 

INVENTARIZACIJA

Prikupljanje podataka, sakupljanje dokumentacije

  • karte u različitim razmerama
  • avio/satelitski snimci
  • sakupljanje dokumentacije i podataka
  • postojeća planska dokumentacija

Obilazak terena

  • fizičke, vizuelne, ekološke i upotrebne karakteristike terena
  • sakupljanje podataka o lokaciji:
    • abiotički, biotički, antropogeni faktori
  • zapisivanje viđenog
  • skiciranje terena
  • fotografisanje terena

Vrste podataka

  • Fizički aspekti
  • Vizuelni aspekti
  • Psiholoski aspekti
  • Socioloski aspekti

Fizički aspekt

Abiotički faktori

  • Vrsta zemljišta
  • Reljef
  • Voda: površinske vode, nivo podzemnih voda
  • Mikroklima

Oblik terena – topografija

  • širina, dužina, površina terena
  • visinske razlike – nagibi, udoline
  • parcelacija, orjentacija prema stranama sveta, odnos osenčenih i neosenčenih površina

 Raspored linijskih elemenata

  • putevi, ulice, mostovi

Mase – raspored statičnih objekata

  • zgrade
  • zelenilo

Vegetacija

  • zastupljenost vrsta
  • koje sve vrste postoje, ima li zaštićenih primeraka
  • raspored vrsta
  • u kojim količinama i rasporedu, šta dominira
  • kvalitet zelenila
  • šta treba sačuvati, šta poboljšati, šta ukloniti, gde će doći novo zelenilo

Vizuelni aspekt

  • odnos zatvorenog i otvorenog prostora
  • odnos visokog i niskog
  • gustina zelenila
  • pravilne i nepravilne strukture
  • prirodne i veštačke forme
  • kolorit
  • vizure
  • oblik staza
  • osvetlenje

Psihološki aspekt

Senzorni/čulni faktori (zvuk, dodir, miris…)

Saznajni (kognitivni)  faktori

  • orjentacija/snalaženje u prostoru
  • preglednost,
  • identitet
    • karakteristični elementi koji park čine različitim od ostalih
  • prepoznatljivost
    • dominirajući elementi
  • mir i opuštanje
  • prirodnost
  • subjektivan osećaj sigurnosti
    • mračno, zapušteno, gusto zelenilo ili staze, osvetlenje, odnos zatvorenih i otvorenih površina
  • upotrebna vrednost
  • atraktivnost – privlačnost za korisnike

Sociološki aspekt

  • mesto susretanja i socijalne interakcije
  • privatnost
  • prijatnost
  • privrženost
  • bezbezbednost/kriminalitet

Programski zadatak

  • Sadržaj parka
  • Površine objekata i ostalih prostora
  • Funkcionalne veze između objekata
  1. ANALIZA
  • analiza situacije obuhvata rasčlanjavanje sakupljenog materijala na komponente
    • komponente zavise od toga kako će se u budućnosti koristiti data lokacija
    • analiza, podrazumeva se, da već sadrži elemente buduće namene
  • koncepcija korišćenja prostora
  • definisanje programskog zadatk

 

  1. IDEJNI PROJEKAT
  • skice alternativnih rešenja
  • testiranje alternativa po kriterijumima
  • izbor jedne ili više alternativa
  • razrada u idejni projekat

 

 4. GLAVNI (izvođački) PROJEKAT

  • razrada idejnog projekta, detalji
  • opis rešenja
  • specifikacija materijala i troškova
  • plan izvođenja radova
  • prezentacija
  1. EVALUACIJE
  • ocena vrednosti projekta pre izvođenja (ex ante)
  • ocena vrednosti projekta nakon izvođenja (ex post)
  • pozitivne i negativne strane
  • zaključci
  • preporuke za izmene i dopune projekta

Projektovanje školskog dvorišta

Školska dvorišta spadaju u posebnu kategoriju pejzažnoarhitektonskih objekata čija je namena okupljanje, odmor i igra dece školskog uzrasta.
U tu svrhu ona moraju biti projektovana po određenim normama a pre svega treba da ispune nekoliko glavnih zahteva i zadovolje sledeće funkcije.

FUNKCIJE ŠKOLSKOG DVORIŠTA

  • Stručno – ogledna
  • Fiskulturno – rekreativna
  • Igra – manje igralište

ARHITEKTONSKO –PEJSAŽNO UREDJENJE 

  • Za jednu smenu normativ je 25-35 m2 / učenik.
  • U gusto izgrađenim delovima grada normativ je 10-15 m2/učenik.
  •  Ne sme da bude manji od 6 m2/učenik.

Kako treba da izgleda jedno školsko dvorište po kriterijumima pejzažnoarhitektonskog uređivanja i zadatim normama:

  • Lokacija uz glavni prilaz školi
  • Izolacija od ulice
  • Poželjno u unutrašnjem delu kompleksa
  • Normativ 4 m2/učenik
  • Blagi padovi 1 do 3% prema slivnicima
  • Ozelenjavanje visokim listopadnim i zimzelenim vrstama drveća u otvorima u zastoru
  • Rasčlanjivanje dvorišta na više malih platoa (niski zidići,klupe, stepenice-nagnut teren,tribine)
  • Kao jedinstven teren moguće je locirati sportski teren, letnju pozornicu i slične sadržaje

U školama sa dnevnim boravkom, uz dvorište je potrebno predvideti i igrališta za manju decu sa osnovnim elementima za igru:

  • Pešćanik, ljuljaška, klackalicama, penjalicama i dr.

SPORTSKI TERENI

  • Locirati tako da ne ometaju nastavu, obezbediti neposrednu vezu sa fiskulturnom salom.
  • Izolovati pogodnim zelenilom od okolnih ulica i školskih prozora.
  • Položaj igrališta orijentisati dužom stranom sever-jug.

SARŽAJ

  • Mlađi uzrast (7-10 godina): hodanje, trčanje, skakanje, puzanje, penjanje, igra.
  • Stariji uzrast (10-14): atletika, gimnastika, sporski tereni.Normativi:
  • Travni poligon 1,5 m2/učenik, Vežbalište (atletika, sportske igre) 8,5 m2/učenik.

 

OPTIMALNI  PROGRAM ZA OSNOVNU ŠKOLU

  • Univerzalno travno igralište (rukomet i fudbal), dva igrališta za košarku.
  •  Dva igrališta za odbojku, dva travna poligona za stariji i mlađi uzrast.
  • Atletska staza dužine 4x80m, jama sa peskom za skokove, denivelacije iskoristiti za tribine.

MATERIJALI

  • Tartan, asfaltni zastor, travnati teren.

ŠKOLSKI VRT/-BAŠTA

Normativ

  • 4,0 m2/učenik, povrtnjak, cvetnjak, dendro-vrt, voćnjak, rasadnik.

IZBOR LOKACIJE ZA DEČIJI VRTIĆ

  • Naglašena, ako je moguće, konfiguracija terena.
  • Teren osunčan i ocedit, postojeća vegetacija.

DIMENZIJE

  • Za vrtić kapaciteta 100 dece mora se obezbediti najmanje 1500m2.
  • Najmanje 500m2 potrebno je za: teren za igru lopte, ritmičke vežbe, slobodno kretanje i trčanje, trim staza i staza za vožnju rolšua, tricikla i trotineta.
  • Zastor terena za igru loptom (oko 150 m2), Deo treba zatraviti i adekvatno ozeleniti.
  • Teren za pokretne igre, ritmičke vežbe, slobodno kretanje i trčanje( oko 200 m2).
  • Prostor sa spravama oko 250 m2, gradilište (oko 400 m2), kutak “žive prirode” (100m2).

NOVE TEHNOLOGIJE

Obzirom na to da u školama odrastaju nove generacije koje tek treba da postanu stub društva, vrlo je važno približiti im najsavremenije tehnologije i trendove koje je za očekivati da upravo njihova generacije u punoj meri primeni tokom svog radnog veka. Cilj je pre svega podizanje svesti o potrebi upotrebe pozitivnih tekovina današnjice kako bi upravo to sutra postajalo rutina ili standard.
Tako se kao dobro rešenje nameće postavljanje krovnih vrtova, zelenih zidova, savremenih sistema za zalivanje, pametnih aplikacija i slično.

 

Projektovanje pešačkih staza

Prilikom projektovanja pešačkih staza treba voditi računa o nekoliko stvari kao što je dozvoljeni nagib, neophodan bočni nagib za oticanje vode, očekivani broj korisnika buduće staze, potrebna širina prema broju korisnika i slično.

IZRAČUNAVANjE POTREBNIH ŠIRINA STAZA:

Širina staze= V(M)/S

V = broj pešaka/min,
M =
potreban prostor po pešaku u m2
S = 
brzina kretanja, m/min 

Pešačko okruženje treba da pruži korisniku ugodnost, sigurnost , živopisnost, kvalitet opreme, uočljivost
ULOGA PRATEĆEG ZELENILA
Zelenilo oko pešačkih staza treba da pruži:
Izolaciju pešačkih tokova i okolnih zgrada ,stvaranje povoljnijih sanitarno-higijenskih i mikroklimatskih uslova, povećanje estetskih kvaliteta gradskih pejzaža, pomaže prostornoj orijetaciji u gradu.

Projekat ZELENA ULICA u Portlandu, izgrađena 2003. godine je primer održivog menadžmenta kišnim vodama i vidljiv primer vrednosti jednostavnosti, jeftinog rešenja i inovativnog dizajna.

Zelene površine u gusto izgrađenim zonama

Organizacija i revitalizacija zatvorenog bloka i područja velikih gustina
U gusto izgrađenim područjima, koja nisu dovoljno snabdevena zelenim površinama, treba iskoristiti sve mogućnosti koje bi doprinele da se poveća ukupna površina pod zelenilom. Takođe mali, ozelenjeni slobodni porstori poboljšavaju mikroklimu u neposrednim graničnim područjima. Oni povećavaju prijatnost okoline stanovanja ili okoline radnog mesta.

Kvalitet stanovanja u jednom kraju bitno zavisi od kvalitativne i kvantitativne snabdevenosti zelenim površinama.

Okolina stanovanja treba da zadovolji niz zahteva u odnosu na zelene površine
Ozelenjene terase i balkoni, U zadnjem dvorištu i na ulici treba da je zastupljeno pojedinačno drveće, Mogućnost igre za malu decu treba da bude najviše 50 m udaljeno od svakog stana  (vazdušna linija, daljina mogućnosti nadzora i poziva), Mogućnost igre za stariju decu treba da je pristupačno najviše 300 m  (vazdušne linije) od svakog stana

Mogućnosti uvođenja zelenih površina u gusto izgrađene delove grada
Umirivanje saobraćaja i obezbeđenje ozelenjenih slobodnih površina, pešačke zone, dzepni parkovi u otvorima, prazninama između zgrada. Njihovo uključivanje u mrežu pešačkih kretanja. Mali slobodni prostori mogu se optički povećati kroz postavljanje drvoreda u graničnim delova saobraćajnica krovnih površina, vertikalno zelenilo.

Dzepni parkovi
Preuređenje neizgrađenog prostora i neposrednog graničnog dela saobraćajnice,  Preuređenje neizgrađenog prostora,

Funkcije stambenog dvorišta
Poboljšanje kvaliteta stanovanja, Ponuda slobodnih površina neposredno uz stanovanje, Slobodne površine zaštićene od buke i saobraćaja.

Planinska ruža – ukras Južne Afrike

Lat: Protea nana je niski gusto razgranat zimzelen žbin, visine do 130cm, sa igličastim lišćem, nalik na četine borova.
Poreklo ove vrste vodi iz Južnoafričke Republike mada je često gajena kao ukrasna biljka i u drugim krajevim sveta. U svom prirodnom arealu se često streće na padinama planina, na visini 400-900 m.n .v.
Planinska ruža se odlikuje krupnim tamnocrvenim do braon cvetom koji biljku krasi u kasnu zimu i rano proleće. Ova biljka se lako razmnožava semenom. Seme se seje u jesen pre prvih mrazeva u hladnu leju u negrejanom plasteniku.  Seme ima dobru klijavost a nicanje se očekuje 25 dana od sejanja. Takođe se može lako razmnožavati reznicama. Od setve do cvetanja prođe 4 godine dok biljke razmnožene reznicama procvetaju još prve godine.
Voli sunčana i polusenovita mesta sa oceditim tlom. Podnosi sušu ali je za pravilan razvoj potrebno redovno zalivanje.

Evo kako da se borite sa gripom

Imali ste grip sa visokom temperaturom?
Organizam Vam se još uvek oporavlja, malaksali ste i osećate se slabašno, nemate apetita, smršali ste i još uvek kašljete? Predlažemo Vam da jedete integralni hleb i rižu, dosta meda i koštunjavog voća, te naravno puno voćne salate- sad je sezona japanske jabuke (birajte mekani plod!), kivija i narandži!
Kako bi ste se podgojili i dobili na snazi, jedite mekani, puterasti avokado, kojem je takođe sad sezona, dva-tri puta nedeljno. Doručkujte kvalitetna, sveža jaja, nezaboravite na ribu (npr. sardine) i slaninicu. Jedite cveklu u izobilju! Sa pečenim paprikama i sitno iseckanim belim lukom, sigurno ćete povratiti apetit, takođe!
Ne jedite previše slatkiša, jer šećer sigurno ne doprinosi boljitku, umesto njega- med i voće.
Pijte dosta vode, izbegavajte čipseve i preslanu brzu hranu. Ne zove se ona džabe junk food.
Sve najbolje ka oporavku!

Kamena vuna umesto zemlje za cveće

Da bi se ostvarila dobra produktivnost u biljnoj proizvodnji, pored hranljivih sastojaka, svetlosti i mikroklome, najveću ulogu ina sastav supstrata u kome se razvija korenov sistem.
Dobar odnos pora ispunjenih vazduhom i vodenom parom, kao i čvrste materije koja stabilizuje biljku, glavni su preduslov za lagani prodor korena, uvećavanje njegove ukupne površine i dobru ishranu celog organizma biljke.
Biljka koja se gaji na laganim supstratima, manje energije koristi za prodor korena kroz podlogu pa samim tim bolje napreduje što se na kraju može videti i kod nadzemnog i kod podzemnog dela.

U potrazi za najboljim odnosom vodnog i vazdušnog režima u supstratu, uzgajivači se poslednjih godina sve više opredeljuju za kamenu vunu.

kamena-vuna-biljke

Kamena vuna je po prirodi sterilan supstrat nastao na visokim temperaturama, obradom kamena. Njena struktura je nalik na vatu a može biti tvrdo ili mekše presovana. Ima sposobnost dobrog zadržavanja vlage ali i vazduha između svojih vlakana što je kako prema već rečenom idealan supstrat za razvoj korena.

Kamena vuna danas ima primenu u ožilištima, u sejalištima, u hidroponskoj proizvodnji biljaka, za šta je oblikom prilagodjena od strane proizvođača pa do korisnika dolazi u vidu mini saksijica, tabli sa izrezima i rupama za seme odnosno reznice. U tom slučaju se moraju dodavati hranljivi rastvori koji čine osnov ishrane biljaka, imajući u vidu da sama kamena vuna ne sadrži nutrijente.

GRANULE OD KAMENE VUNE

Sitno seckana kamena vuna ili posebno oblikovan granulat, nalazi primenu u popravljanju mehaničkog sastava zemljišta. Granulat se meša sa postojećim supstratom za ispunu saksija ili direktno u bašti kako bi se uneo vazduh i napravile pore pogodne za razvoj korena.

Autor: Radivoje Bulatović
Dipl. Inž. šumarstava, oblast pejzažna arhitektura i hortikultura.

Vreme je da posejete Božićnu pšenicu

Pravoslavni vernici će 7. januara proslaviti Božić.
Veče uoči Božića, Badnji dan i za sam Božić proslavljaju se u krugu porodice. Na trpezu se postavlja bogata gozba a u kuću unosi badnjak i mlada pšenica.

PŠENICA SE KOD PRAVOSLAVACA SEJE NA DAN SVETOG NIKOLE 19. JANUARA

KAKO POSEJATI PŠENICU

1. način

  • U činiju se sipa šaka pšenice i mlaka voda da odstoje jedan dan.
  • U saksiju se zatim naspe zemlja ili treset a preko nje se raspe pšenica koja je prethodnog dana bubrila u vodi.  Zatim se preko svega doda još oko jednog santimetra zemlje.
  • Narednih dana saksiju treba držati na svetlom, umereno hladnom mestu.
  • Svakodnevno treba pomalo zaliti ili orositi.

2. način

  • U usku činiju se postavi predmet poput rakijske čašice a zatim se okolo naspe pšenica.
  • Pšenicu svakodnevno treba orošavati.
  • Posudu držati na umereno hladnom msetu.
  • Na Badnji dan se pšenica unese u kuću a iz posude se izvadi čašica. Koren pšenice neće dozvoliti da se zrna raspu i tako ostaje prostor za sveću.

KATOLIČKI VERNICI BOŽIĆ SAVE 25. DECEMBRA A ŽITO SEJU 13. DECEMBRA.