Arbutus

U rodu ima 20 vrsta.
Poreklom je iz južne Evrope, severne Afrike, male Azije i severne Amerike.

opis:
Nisko zimzeleno drvo ili žbun.
Listovi naizmenično, prosto, cvetovi okruglasti, sitni rastu u grozdovima.
Plod je višesemena bobica sa mesnatim omotačem.

Arbutus unedo
Planika, jagodnjak.
Zimzelen žbun visine do 5 metara.
Rasprostranjen je u Mediteranu i u atlanskom području zapadne Evrope
od Portugalije do Irske.
Listovi su na kratkim crvenkastim peteljkama, kožasti, usko eliptični,
ili usko objajast, zašiljeni sa obe strane, po obodu testerasti.
Cveta od  druge polovine novembra do kraja decembra.
Cvetovi sitni beli ili ružičasti, imaju posudast oblik vise u grozdovima.
Plodovi sazrevaju posle godinu dana pa zato na stablu
imamo i cvetove i plodove istovremeno.
Plodovi su jestivi u manjim količinama. Sadrže dosta vitamina Ce ali i alkohol
pa se konzumiranjem veće količine može javiti opijenost.
Upravo to je dalo ime ovoj vrsti.
Ime potiče od reči “od unum tantum edo” što znači “jedem samo jedan”
Planika je u Mediteranu gajena zbog svog dekorativnog (kožastog) lišća,
zbog cvetova i plodova koji se u isto vreme nalaze na stablu.
Prilikom sadnje treba imati u vidu da ova vrsta daje dosta izdanaka.

arbutus_unedo

Arbutus andrachine
Grčka planika

Zimzelen žbun ili niže drvo.
Poreklom sa istočnog Mediterana.
Stablo i mlade grančice su prekriveni izrazito crvenom koromkoja se ljuspa kao kod platana.
Cvetovi su sitni, beli, u grozdovima veličine 10h10 sm.
Listovi su celog oboda a plodovi su sitniji i manje sočni nego kod planike.
Arbutusi su značajne medonosne vrste, imajući u vidu da cvetaju u vreme kada retko kojavrsta cveta.

arbutus_Drvo

 

Autor: Radivoje Bulatović

Registar latinskih i domaćih naziva drveća

 

drva

1. Carpinus betulis-grab

2. Carpinus orjentalis(C.duinensis)-grabic,beli grab,belograbic

3. Ostrya caprifolia(O.vulgaris)-crni grab

4. Fagus moesiaca(F.sylvatica,moesiaca)-mezijska bukva

5. Fagus sylvatica_evropska bukva

6. Fagus orientalis-istocna bukva

7. Castanea sativa(C.vesca,C.vulgaris)Pitomi kesten

8. Quercus suber-plutnjak

9. Quercus crenata(Q.hisponica:Q.pseudosuber)suplutnjak

10. Quercus cerris-cer

11. Quercus petraae-(Q.sessiliflora:Q.sessilis)-kitnjak(gorun,brdnjak,beljik)

12. Quercus rubra(Q.borealis)-crveni hrast

13. Quercus farnetto(Q.frainetto:Q.conferta:Q.hungarica)-sladun(blagun,krupna

i. granica,ploskac)

14. Quercus dalechampii-Dalesampijev kitnjak

15. Quercus robur-(Q.pedunculat)-luznjak

16. Quercus pubescens-(Q.lonuginosa)-Medunac(sitna granica)

17. Quercus virgiliana-krupnolisni medunac

18. Quercus ilex-Cesmina(crnika)

19. Quercus trojana(Q.macedonica)-makedonskim hrast

20. Quercus coccifera- Prnjar, ostrikar,komoravac

21. Morus nigra- crni dud

22. Morus alba- beli dud

23. Morus rubra- crveni dud

24. Brussonetia papyrifera- dudovac

25. Maclura aurantica- maklura

26. Ficus carina- obicna smokva

27. Ulmus montana(U:globra : U.scabra0)-brdski brest

28. Ulmus effusa(U. pedunculata : U.loevis)- vez

29. Ulmus Americana- americki brest

30. Ulmus minor(U.capinifolia:U.globra : U.campestris)- poljski brest

31. Ulmus pumila-sitnolisni (niski) brest

32. Ulmus canesens(U.posera :U.piliflera)- dlakavi poljski brest

33. Celtiks australis- koprivic, koscela

34. Celtiks tournefortii(C.orientalis)

35. Juglans regia-orah

36. Juglans nigra-crni orah

37. Juglans cinera-sivi orah

38. Rubus idaeus-malina

39. Rubus saxatilis-kupina kamenjarka

40. Rubus fruticosus(R.plicatus)- obicna kapina

41. Rosa canina- divlja ruza

42. Sorbus torminalis-brekinja

43. Sorbus aucuparia- jarebika

44. Sorbus domestika- Oskorusa

45. Sorbus aria-mukinja

46. Sophora japonica-sofora

47. Robina pseudoacacia-bagrem

48. Colutea arborescens-pucalina,grohotusa

49. Amorpha fruticosa(A.perforata)-bagremac,civitnjaca

50. Pyrus pyraste(P.communis)- divlja kruska

51. Pyrus elaeagrifolia-dafinolisna kruska

52. Pyrus nivalis- kasna kruska

53. Pyrus communis(P.domestica)-domaca pitma kruska

54. Malus domestica-jabuka

55. Crataegus nigra(C.melonocapra)- crni glog

56. Crataegus oxyacantha(C.loevigata)-visesemeni glog

57. Crataegus monogyna-jednosemeni glog

58. Prunus avium-divlja tresnja

59. Prunus spinosa-trnjina

60. Prunus domestica(P.oeconomica)-sljiva

61. Prunus laurocerasus (Laurocerasus officinalis)-lovor-visnja,zelenice

62. Ceratonia siliqua-rogac

63. Gleditsia triacanthos-gledicija,trnovac

64. Certis siliquastrum-judino drvo(smrdelj,jedikovac)

65. Prunus mahaleb(Cerasus mahaleb)-raseljka,magriva

66. Colutea arborensces-Pucalina,grohotusa

67. Amorpha fruticosa(A.perforata)- Bagremac,civitnjaca

68. Gledishia triacanthos- Gledicija

69. Robinia pseudoacacia-Bagrem

70. Ailanthus glandulosa- Kiselo drvo

71. Cotinus coggygria(Rhus cotinus)- Ruj

72. Aesculus hippocastanum- Divlji kesten

73. Acer tataricum- zeslja

74. Acer pseudoplatanus- javor

75. Acer platanoides-mlec

76. Acer heldrechii- planinski javor, mlecac

77. Acer monspessulanus- maklen

78. Acer campestre- Klen

79. Acer intermedium(A.hyrcanum)- smrdoklen,prelazni maklen,tvrdak

80. Acer obtusatum(A.oplalus)- gluhac

81. Acer dasycarpum(A.saccharinum)- sebrnolisni javor

82. Albizia julibrissin – letnja mimiza

83. Acer negundo (Negundo fraxinifolia)- Pajevac

84. Staphulea pinnata

85. Ileh aquifolium- Bozikovina, zelenika

86. Euonymus europeae-

87. Euonymus latifolia

88. Euonymus verrucosa

89. Elaegnus angustifolia-dafina

90. Rhamnus catharti-Pasdren,krkovina

91. Rhamnus frangula(Frangula alnus)- Krkavina,trusljika

92. Rahamnus fallax(R.carniolica;Oreoherzodia fallax)- ljigovina(smrdljika,orehovac)

93. Paliurus aculeatus(P.australis: P.spina-christi)- Draca,Dirika,vukodrzica; calija

94. Baxus sempervirens-Simsir, zelenika

95. Cornus mas- Dren

96. Cornus alba

97. Cornus sanguinea(Thelycranea sanguinea)- Svib

98. Hedera helix- Brsljan

99. Tamarix ramosissima-Tamariks

100. Salix alba- Bela vrba

101. Salix purpurea- Rakita

102. Salix fragillis- Krta vrba

103. Salix incana(S.elaeagnos)- Siva vrba

104. Salix amygdalina

105. Salix caprea- Iva

106. Salix viminalis (S.longifolia)- Kosarasta vrba, bekva

107. Salix babylonica- Zalosna vrba

108. Salih cinerea- Brdska iva

109. Populus tremula- Jasika, trenpetljka

110. Populus alba- Bela topola

111. Populus nigra_ Crna topola, jagnjed,janj

112. Populus nigra L.cv italica(P.pyramidalis: P.fastigiata)- Jablan

113. Populus x euramericana

114. Tilia argentea- Sebrnolisna lipa

115. Tilia grandifolia(T.platyphyllos)- Krupnolisna,rana lipa

116. Tilia parvifolia(T.corcordata)- Sitnolisna lipa,kasna lipa,lipolist

117. Daphne blagayana- Borika,Blagajev likovac , jaremika

118. Daphne mezereum_ Hajducka oputu, likovac

119. Daphne laureala-Zimzeleni likovac

120. Arbutus unedo-Planika,jagodnjak

121. Vaccinium myrtallis- Borovnica

122. Calluna vulgaris-Vrist,vres

123. Syringa vulgaris- Jorgovan

124. Sambucus nigra- Zova,bazga

125. Sambucus racemosa- Crvena zova

126. Viburnum lantana- Crna udika,Sibikovina,cibukovina,kamisovina

127. Lonicera xylosteum- Crveno pasja grozdje

128. Lonicera caprifolium-Orlovi nokti, kozokrvina

129. Olea europaea- Maslina, uljika

130. Ligustrum vulgare- Kalina,zimolez

131. Viburnum opulus- Crvena udika,bekovina,kartop

132. Ruscus aculeatus- Kostrika,veprina

133. Fraxinus ornus- Crni jasen

134. Fraxinus angustifolia- Poljski,lucki jasen

135. Fraxinus pallisae(F.holotricha; F.coriariaefolia)- Dlakavi polski jasen

136. Fraxinus pennsylvanica(F.pubescens)-Pensilvanski jesen

137. Fraxinus exselisior- Beli jasen

138. Laurus nobilis-lovor

139. Berberis vulgaris-zutika , Simsirika

140. Mahonia aquifolium-mahonia

141. Platanus orientalis-istocni platan

142. Platanus occidentalis-zapadni platan

143. Platanus acerifolia-javorolisni platan

144. Betula pendela(B. verrucosa)-breza

145. Alnus glutinisa-crna jova

146. Alnus incana-bela jova

147. Corulus avelana-leska

148. Corulus colurna-mecja leska

149 Abies – jela

150 Liriodendron tulipifera

151 Erica carnea – zimocvet

152 Calluna vulgaris –  Vres

 

Likvidambar

(Liquidambar styraciflua)
Likvidambar je brzorastuće listopadno drvo visine do 25m, prečnika krošnje do 12m.
Poznat je po svojoj veoma raskošnoj krošnji u jesen kada lišće dobija narandžaste žute, crvene, purpurne i delimično zelene listove.
Stablo je Mrke boje, vitko, najčešće raste monopodijalno a grane su poređane od gotovo horizontalnih pri osnovi, do vertikalno usmerenih, pri vrhu krošnje, što mu daje izgled sličan nekim četinatima poput jele i smrče. Kod lišćara, slično grananje ima ginko biloba.
Listovi su obično petorežnjeviti sjajni, kao voštani pa reflektuju dosta svetlosti. U jesen listovi postepeno prelaze iz zelene preko purpurne,crvene, narandžaste do zlatnožute boje, što ponekad nože biti i istovremeno na jednom stablu pa čak i u kombinaciji sa zelenim listovima. Sve to ga čini vrlo raskošnim. Sve jesenje boje kod likvidambra su vrlo efektne tako da se za ovo drvo nikada ne može reći da izgleda sumorno.
liqidambar
Nega:
Likvidambar voli duboka ilovačasta zemljišta sa dovoljno vlage pa se tokom sušnih meseci preporučuje zalivanje mlađih stabala kako bi se očuvala njihova vitalnost.
Orezivanje se može vršiti radi uklanjanja donjih grana koje smetaju za prolaz ali se orezivanje u krošnji ne preporučuje jer bi to pokvarilo prirodan izgled ovog elegantnog drveta.
Savet:
Likvidambar ima vrlo jak koren koji može podići i betonske pločnike. Zato se preporučuje sadnja na više od 10m od kuće.
Kultivari:

Liquidambar styraciflua ‘Gumbal’
Patuljasti likvidambar koji se često koristi kao žbun a može se kalemiti na običan likvidambar (Liquidambar styraciflua), na željenoj visini, obično radi dobijanja loptaste forme. Ovakva biljka u vrtu zavređuje posebnu pažnju, pogotovo kad se uzme u obzir da tokom jeseni dobija jarko crvenu boju lista.

 

Liquidambar styraciflua ‘Rotundiloba’

Karakterističan je po zaobljenijim listovima u odnosu na vrstu većinu kultivara. List je tamnozelene boje a u jesen se prelivaju razne nijanse.
‘RotundiAloba’ je nizak kultivar, poraste do 13m, ima usko piramidalnu krošnju.

Liquidambar styraciflua ‘Goduzam’ – Gold Dust

Ime ovog kultivara „Zlatna prašina“ potiče od panaširanih listova.
Tokom leta list je zelene boje, prošaran žutim flekama a u jesen dobija sve boje koje su karakteristične za likvidambar pa ga ta stalna varijacija čini vrlo dinamičnim u svakom vrtu. Posebno se preporučuje upotreba u tamnijim delovima vrta jer reflektuje veliku količinu svetlosti.
Ova vrsta raste do 15m a prečnik krošnje može biti do 12m.

Likvidambar

Liriodendron

Familija: Magnoliaceae
Rod: Liriodendron
Ime (Liriodendron tulipifera) je dobio zato što njegov cvet podseća na cvet lale (Tulipa).

U rodu postoje samo dve vrste liriodendrona (Liriodendron tulipifera i Liriodendron chinense).
Prema fosilnim nalazima u ovom rodu je nekada bilo više vrsta.

List liriodendrona je duboko režnjevit svetlo zelene boje na do 15sm dugim drškama. Obično ima 6 režnjeva a donekle podseća i na list topole.
U jesen lišće dobija svetlo žutu, braon i crvenu boju, što mu daje posebnu dekorativnost pred zimu.Drvo brzo raste na dubokim hranljivim zemljištima. U svojoj postojini može dostići visinu 150 a priča se da je pronađen primerak i od 200m. Obim stabla može biti i do 20m. Stablo najčešće raste monopodijalno.
Prija mu blaga klim (uspeva u Srbiji), voli duboka, ocedita, blago kisela zemljišta i sunčane pozicije do polusenke.

Razmnožava se uglavnom semenom i kalemljenjem. Pokušaji da se ožile reznice nisu dali zadovoljavajuće i ekonomski opravdane rezultate. Mlada sadnica tek posle 8 godina počinje da cveta pa se zato u rasadnicima često radi kalemljenje kako bi se ranije dobio cvet koji je svakako bitan element dekorativnosti liriodendrona.

liriodendron_jesen

Zelkova – kavkaski brest

(Zelkova carpinifolia)

Zelkova je visoko listopadno drvo poreklom sa Kavkaza.
Raste i preko 30m a prečnik stabla može biti oko 2m.

Stablo zelkove je prilično nepravilnog oblika prekriveno glatkom korom pa se ovo drvo preporučuje za sadnju u dečijim vrtićima i delovima naselja predviđenim za igru dece.
Zbog specifičnog oblika stabla, često se gaji i kao bonsai.

Grananje je vrlo karakteristično. Iz stabla na sve strane kreće veliki broj grana. Listovi su dugački 4-10sm a široki 2-5sm. Obod lista je nazubljen sa vrlo oblim „zupcima“ što ga čini karakterističnim i lakim za prepoznavanje.Plod je sitna oršica 5-6mm.

Lep primerak zelkove može se videti u Botaničkoj bašti Jevremovac u Beogradu.

zelkova

Hlorofitum

lat: Chlorophytum comosum 

Engleski naziv: Spider Plant

Poreklom je iz južne Afrike. Rod obuhvata oko 200 vrsta, ali se mali broj njih gaji. Ch. comosum ima duge, linearne listove dužine 20-40 cm, širine 0.5-2 cm koji obrazuju rozetu. Između listova, u njihovoj osnovi, formiraju se adventivni korenovi koji dodatno pričvršćuju biljku za podlogu. Vrsta se bokori u korenovom vratu. Stabljike i korenovi su debeli i sočni i u njima se nalaze zalihe vode i hranljivih materija koje omogućavaju biljci da preživi sušu. Ovi korenovi su razgranati i jaki i ukoliko se biljka ne presadi na vreme, mogu polomiti posudu.

Takođe, za ovu vrstu je karakteristična pojava viviparije, odnosno, nakon precvetavanja, seme ostaje i klija na materinskoj biljci, tako da se na dugačkim cvetnim stablima formiraju brojne mlade rozete koje nastavljaju sa rastom dajuću biljci karakterističan izgled. Ove rozete se ukorenjuju ukoliko dopru do zemljišta. Postoje panaširani kultivari (‘Variegatum’, ‘Mandaianum’, ‘Vittatum’) sa podužnim žutobelim prugama.

Vrsta je izuzetno skromna i lako se gaji. Podnosi senku, temperaturna kolebanja, suv vazduh, klimatizovane prostrije, neredovno zalivanje. Ukoliko vrhovi listova posmeđe, onda je supstrat suviše suv i biljka dugo nije zalivana ili je voda za zalivanje suviše tvrda. Ipak, najviše joj odgovaraju osvetljene prostorije, temperature 15-22°C, min. 7°C, redovno zalivanje, a ukoliko je hladnije zemljište treba da se malo prosuši između dva zalivanja. Dobro reaguje na dopunsko osvetljenje. Prihranjuje se 1-2 puta mesečno tokom vegetacije, ali može i znatno ređe, jedino treba voditi računa da se ne pretera jer biljke ne formiraju nove rozete i vrhovi listova propadaju. Takođe, usled prekomernog zalivanja i loše drenaže dolazi do truljenja korena.

hlorofitum

Agave

Rod obuhvata nekoliko stotina vrsta od kojih se neke gaje u enterijeru. Poreklom su iz Centralne i Severne Amerike. Mogu biti različitih dimnezija, od nekoliko centimetara visine pa do više metara. Listovi su debeli, sukulentni, raspoređeni na jako skraćenom stablu i obrazuju rozetu iz koje se razvija cvetno stablo čija visina može biti 2 – 3 puta veća od visine same rozete.
Obično je potrebno više godina, oko 10 za vrste u toplim područjima, da bi biljka počela da cveta, a nakon precvetavanja obično materinska rozeta odumire.

Mnoge vrste imaju listove sa trnovima na vrhu. Vrste koje se gaje u posudama, u enterijeru, obično su znatno manjih dimenzija nego na staništu.
Optimalne temperature se kreću u rasponu 15-30°C, a podnose suv vazduh. Najviše im odgovara dobro osvetljen položaj, a podnose i direktne sunčeve zrake. Mogu se saditi u klasičan supstrat za ožiljenice koji je humusan i dovoljno aerisan, a po potrebi se može dodati pesak ili perlit. Ukoliko se pravi mešavina, može se pomešati 3 dela krupnog peska ili perlita, 2 dela baštenske zemlje, 2 dela humusa (lisnjače ili komposta), 1 deo lomljenog, usitnjenog krečnjaka. Drenaža na dnu posude je obavezna. Biljke se obilno zaliju, a zatim se ostave da se zemljište prosuši do sledećeg zalivanja. Ne podnose zadržavanje suvišne vode u posudi. Prihranjuju se retko, dovoljno je dva puta godišnje, jednom u aprilu i jednom u julu tečnim đubrivom.
Mnoge od vrsta roda su starosedeoci koristili kao hranu ili lek, a poznate su vrste Agave salmiana (”pulque”) i A. tequilana (tekila) od kojih se prave alkoholna pića.

agave

Aloja

Rod obuhvata oko 400 vrsta poreklom iz Afrike i okolnih ostrva (Madagaskar). Većina vrsta ima listove koji su sukulentni, debeli, lancetastog oblika, sa oštrim vrhom i nazubljenim obodom, u rozeti. Cvetovi su trubičasti, žuti, roze, crveni, skupljeni u gustim cvastima.

Najpoznatija vrsta je Aloe vera (Aloe vera), koja poseduje lekovita svojstva. Ukoliko se gaji, zahteva dosta svetlosti i dobro dreniran supstrat, a ne podnosi suvišnu vlagu u zemljištu.

Poznata je i (Aloe variegata en. tiger aloe), koja je visine ok 20-30 cm, sa listovima dužine 10-15 cm, širine 3-6 cm, sa nepravilnim tamnozelenim i beličastim prugama. Cvetovi su narandžasti, skupljeni u cvasti dužine 20-30 cm.

Većinu vrsta treba saditi u male posude i dosta porozan supstrat. Supstrat treba da se dobro prosuši između dva zalivanja, a zaliva se otprilike na 7-10 dana, a dva puta nedeljno ukoliko je suviše toplo. Biljke treba da budu dobro osvetljene, podnose i direktnu sunčevu svetlost. Prihranjivanje se vrši jednom mesečno, upola blažom koncentracijom tečnog đubriva, ali samo tokom perioda aktivnog rasta biljke. Presađuju se svakih 1-2 godine.

 

aloe vera

Beaucarnea recurvata

Sin.Nolina recurvata

Engleski naziv: ponytail palm, bottle palm, nolina, elephant-foot tree
To je sukulentna biljka poreklom iz polupustinjskih predela Meksika, sa stablom koje je jako prošireno u osnovi, a na vrhu ima gustu rozetu dugih, trakastih listova koji se savijaju i lučno padaju. Starije biljke obrazuju nekoliko grana, dok je stablo mladih biljaka nerazgranato. Mogu dostići visinu od 10 m, dok je stablo u osnovi prečnika do 4 m, ali u enterijeru su obično visine do 2.5 m. Listovi su tanki, dužine do 2 m i širine do 2.5 cm.

Biljke u enterijeru ne cvetaju.Često se gaji B. recurvata var. intermedia sa kraćim listovima, dužine do 1 m.Za uspešan razvoj zahteva osvetljen položaj. Dobro podnosi sušu.
Treba je zalivati obilno, ali retko (čak na 7-14 dana, zimi ređe) i supstrat mora da se prosuši između zalivanja. Naročito je osetljiva na prekomerno zalivanje. Može da rate i u klimatizovanim prostorijama, podnosi promaju, ali ne podnosi nedostatak svetlosti. Optimalne temperature su iznad 15ºC, a na temperaturi ispod 10ºC propada. Supstrat treba da je ocedit, dobro dreniran, humusan. Prihranjuje se 1-2 puta mesečno tokom vegetacije. To je spororastuća vrsta, zbog čega se presađuje na nekoliko godina.

uk

 

Vrste po staništu

 

1.  SENOVITA MESTA – VRSTE SENKE

  1. Anchusa myosotidiflora
  2. Bergenia crassiflora
  3. Dicentra spectabilis
  4. Hosta japonica
  5. Onothera missouriensis

 

2. HELIOFILNE, TERMOFILNE VRSTE

  1. Arabis albida
  2. Aubretia deltoidea
  3. Centhranthus ruber
  4. Cineraria maritime
  5. Gaillardia grandiflora
  6. Helenium hybridum
  7. Hypericum calycinum
  8. Lavandula officinalis
  9. Papaver orientale
  10. Ruzmarinus officinalis
  11. Salvia officinalis
  12. Santolina glauca
  13. Santolina viridis
  14. Sedum spectabile
  15. Solidago canadensis
  16. Stachis lanata
  17. Thymus x citrodorus

 

3. SUNČANA, POLUSENOVITA MESTA (većina vrsta)

  1. Acanthus mollis
  2. Achillea filipendula
  3. Achillea millefolium
  4. Amsonia salicifolia
  5. Anemone japonica
  6. Aquilegia hybrid
  7. Arrhenatherum bulbosum variegatum
  8. Arundo donax
  9. Avena venosa ‘Glauca’
  10. Cerastium tomrntosum
  11. Ceratostigma plumbaginoides
  12. Coreopsis grandiflora
  13. Coreopsis verticillata
  14. Delphynium hybridum
  15. Dianthus plumarius
  16. Eulalia japonica
  17. Festuca ovina ’Glauca’
  18. Geranium macrorhizum
  19. Geum coccineum
  20. Hemerocalis hybridum
  21. Iberis semrervirens
  22. Lamium variegatum
  23. Lupinus poliphylus
  24. Monorda dydima
  25. Nepeta faasinii
  26. Paeonia sinensis
  27. Phlox paniculata
  28. Physostegia virginiana
  29. Plumbago lanceolata
  30. Rudbeckia hybrida
  31. Tradescantia virginiana
  32. Tritoma uvaria
  33. Vinca minor
  34. Yucca gloriosa