Perene po vremenu cvetanja

VRSTE KOJE CVETAJU U MARTU:

Bergenia cordifolia

Iris pumila

Muscari sp.

Metamorfozirani izdanci:

Tulipa sp.- rane sorte

Narcissus sp.

Hyacintus orientalis

VRSTE KOJE CVETAJU U APRILU – MAJU

Lunaria annua  (jednogodisnja biljka)

Anchusa myosotidiflora  (perena)

Arabis albida       (Perena)

Aubrieta deltoidea    (perena)

Geranium macrorrhizum   (perena)

Iberis sempervirens    (perena)

Phlox subulata           (perena)

VRSTE KOJE CVETAJU U LETO ( JUN – AVGUST )

Acanthus mollis   (perena)

Achillea filipendulina  (perena)

Achillea millefolium    (perena)

Coreopsis grandiflora  (perena)

Coreopsis verticillata  (perena)

Delphinium hybridum (perena)

Gypsophylla paniculata  (perena)

Hypericum calycinum    (perena)

Tritoma uvaria              (perena, metamorfni izdanci)

VRSTE KOJE CVETAJU U (SEPTEMBAR – OKTOBAR)
Anemone japonica (perena)

Aster novae-angliae  (perena)

Aster novi-belgii       (perena)

Bergenia cordifolia   (perena)

 

VRSTE SA PONOVLJENIM CVETANJEM;

Achillea milefolim

Geum coccineum

Anemone japonica

Geranium marorrhizum

Poređenje cveće po visini

 

JEDNOGODIŠNJE CVEĆE
Ageratum mexicanum (25-60cm)
Alyssum maritimum (10-30cm)
Amaranthus caudatus (1-1,5m)
Antirrhinum majus (30-100, patuljasti kultivari su od 20-30cm)
Begonia semperflorens (20-40cm)
Calendula officinalis (30-70 cm, zavisno od kultivara)
Callistephus chinensis (20-80cm, zavisno od kultivara)

DVOGODIŠNJE CVEĆE

Althea rosea (2-3m)
Bellis perennis (2-10 (15) cm)
Cheiranthus cheiri (20-70cm)
Dianthus barbatus (30-75cm)
Myosotis alpestris (15-25cm)
Silene pendula (15-20cm)
Viola tricolor (15-25cm)
VISOKE, DŽINOVSKE, GOROSTASNE > 2m – PARK ŠUME, ZA FORMIRANJE GRUPA, MASIVA

2.-3. plan
1. Arundo donax > 2m do 5m
2. Yucca gloriosa (sa cvetom > 4m)

VISOKE 1 -2m

1. Achillea filipendula
2. Anemone japonica
3. Aster novae – belgii
4. Avena venosa ‘Glauca’
5. Delphynium hybridum
6. Eulalia japonica
7. Solidago Canadensis
8. Yucca gloriosa

SREDNJE VISOKE 0,5 – 1m

1. Acanthus mollis
2. Achillea millefolium
3. Amsonia salicifolia
4. Aquilegia hybrid
5. Aster novae – anglieae
6. Centhranthus ruber
7. Coreopsis grandiflora
8. Dicentra spectabilis
9. Gaillardia grandiflora
10. Helenium hybridum
11. Hemerocalis hybridum
12. Hosta japonica
13. Lavandula officinalis
14. Lupinus poliphylus
15. Monorda dydima
16. Paeonia sinensis
17. Papaver orientale
18. Physostegia virginiana
19. Rudbeckia hybrid
20. Ruzmarinus officinalis
21. Salvia officinalis
22. Santolina glauca
23. Santolina viridis
24. Tradescantia virginiana
25. Tritoma uvaria

NISKE 25 – 50 cm – BORDURE, LEJE, RONDELE -prvi plan

1. Arrhenatherum bulbosum variegatum
2. Bergenia crassiflora
3. Cineraria maritime
4. Coreopsis verticillata
5. Geranium macrorhizum
6. Hypericum calycinum
7. Lamium variegatum
8. Nepeta faassenii
9. Onothera missouriensis
10. Sedum spectabile
11. Stachis lanata

 PATULJASTE – JASTUČASTE 10 -25 cm – CVETNE IVICE (bordure), POKRIVAČI TLA, CVETNI TEPISI

1. Arabis albida
2. Aubretia deltoidea
3. Cerastium tomrntosum
4. Ceratostigma plumbaginoides
5. Dianthus plumarius
6. Festuca ovina ’Glauca’
7. Geum coccineum
8. Iberis semrervirens
9. Plumbago lanceolata
10. Thymus x citrodorus
11. Vinca major
12. Vinca major
13. Vinca minor

Palma

lat: Phoenix canariensis

Poreklom je sa Kanarskih ostrva, gde dostiže visinu 10 – 20m.
Stablo je debelo, prekriveno ožiljcima opalih listova. Na vrhu debla se nalazi široka kruna sa više od 50 gusto raspoređenih, lučno savijenih perastih listova.
Listovi su tamnozelene boje sa žućkastim drškama. Liske su čvrste, kao voštane, sjajne, linearne, na vrhu zašiljene.
U saksijama dostiže znatno manje dimenzije. Dobro podnosi uslove enterijera.
Reč je o spororastućoj vrsti.  Dva meseca po setvi iz zemlje izbijaju sabljice koje se umnožavaju prve tri godine, posle čega formira krunu od perastih listova.
Potrebno jej je puno svetlosti i toplote. Zimi može da podnese manje mrazeve ali je optimalno pružiti joj period mirovanja na temperaturi od oko 5oC u osvetljenoj prostoriji.

Zahteva dobro drenirano, plodno zemljište a korenov sistem je toliko snažan da može polomiti saksiju. Stoga je treba svake godine izmestiti u malo veću saksiju.
Voli hranljivo zemljište ili prihranjivanje đubrivom za zelene (lisnodekorativne) biljke.

palma_phoenix

Ukrasna paprika

lat: Capsicium annuum

Grmolika jednogodišnja biljka koja se uzgaja zbog plodova koji u jesen primaju izuzetnu boju.
Biljka poraste do 50sm (brzo raste).
Cveta i plodonosi iste godine.
Cvetovi su beli, neugledni, bez mirisa. ali plodovi svojim oblikom i bojom opravdavaju dekorativnost.
Supstrat za gajenje treba da bude mešavina baštenske zemlje, treseta i humusa od lišća, sa dodatkom 15% organskog đubriva.
Saksija treba da bude prečnika 12sm.
Potrebno joj je puno svetlosti, što više direktnog sunca.
Zaliva se na svaka tri dana od maja do septembra a a kada je temperatura niža od 15*C zaliva se jednom nedeljno.
Ova biljka voli povremeno orošavanje a naročito u periodu cvetanja jer to pomaže formiranju ploda.
Prihranjivanje treba vršiti od aprila do avgusta đubrivom za cvetnodekorativne biljke sa dodatkom granula za plodove, na svakih 7 dana.
Kada se pojave plodovi prestaje se sa prihranom.

paprika_capsicinum

Nastanak i razvoj zelene površine

Koncept podizanja i negovanja zelene površine počinje u prirodi ili na već postojećoj negovanoj zelenoj površini odakle se uzima repromaterijal za zasnivanje novih zasada.

Prvi neophodan korak je proizvodnja kvalitetnog sadnog materijala koji će biti ugrađen u neku buduću zelenu površinu.
U tu svrhu se podižu rasadnici na zatvorenom i otvorenom prostoru.
Predviđaju se i definišu potrebe u sadnom materijalu za budući period  što uslovljava količinu i dinamiku proizvodnje.
Biljka iz rasadnika mora da izađe zdrava, vitalna i pravilno formirana.

Drugi korak u zasnivanju ili rekonstrukciji zelene površine je proces projektovanja. Uslovno projektovanje može biti i prvi korak ako se radi o zatvorenim sistemima poput Gradskog zelenila ili drugih firmi koje određeno vreme unapred planiraju zasnivanje ili rekonstrukciju velikih zelenih površina. U tom slučaju se kroz projekat na vreme definišu potrebe za sadnim materijalom i ugovaraju sa rasadnikom.
Projekat treba da zadovolji očekivanje investitora ali i da da korektna inovativna, ekološki prihvatljiva rešenja uz poštovanje propisanih standarda.

Treći korak je izvođenje radova.
Po obavljenim zemljanim radovima, popločavanju izradi eventualnih vodenih ili drugih specifičnih površina, pristupa se zasnivanju travnjaka i sadnji biljaka predviđenih projektom.

Četvrti korak je održavanje postojeće zelene površine i predstavlja najdugotrajniji proces jer je njegovo trajanje uslovljeno periodom od zasnivanja do ponovne rekonstrukcije neke zelene površine.
Upravo od kvaliteta održavanja najviše zavisi koliko će vremena proći od zasnivanja do rekonstrukcije jer je vitalnost biljaka, naročito u urbanoj sredini usloljena pravilnom negom od strane čoveka.
Pod negovanjem zelenih površina podrazumeva se više oblasti a to su pre svega: zalivanje, košenje i orezivanje, okopavanje, zamena oštećenih biljaka i ugradnja sezonskog rasada.
Posebnu oblast u okviru negovanja zelenih površina zauzima zaštita biljaka od štetočina i njoj treba pridati veliki značaj. Zadatak zaštara je da na vreme identifikuje štetne insekte, gljive, viruse i bakterije  i da primeni sve neophodne mere uključujući i dendrohirurgiju kojom se može produžiti životni vek stabala koja su pretrpela određena oštećenja.

U gradskoj sredini, biljke su izložene posebnim uslovima za život koji uglavnom negatino utiču na njihov vek.
Zato i pored primenjenih mera nege i zaštite, posle određenog vremenskog perioda, po pravilu kraćeg nego u prirodnim uslovima, neophodno zameniti biljke i revitalizovati ili rekonstruisati zelenu površinu.
Zbog ove činjenice važno je unapred predvideti kada ćebiti potrebno da se obnovi neka zelena povšina. Ovo je naročito značajno za preduzeća koja se bave održavanjem velikih zelenih površina ili površina na nivou celog grada jer na osnovu tih parametara mogu da planiraju resurse, na vreme uvode u proces proizvodnje potrebne količine biljaka i ravnomerno raspoređuju posao.

Autor: Radivoje Bulatović

Pistać drvo

Pistacia vera

Drvo poreklom sa Bliskog Istoka.
Često gajeno u mediteranu zbog plodova PISTAĆA.
Pistać je niže dvodomo, listopadno drvo visine 7-8m.
U mediteranu plodonosi u septembru i oktobru mesecu.
Traži hranljiva suva zemljišta.
Otporan je na temperature do oko -10*C.

pistacia

Vrsta Pistacia terebinthus se od prirode može naći i u kontinentalnom uslovima,u dolini Neretve, Zete i Vardara.

Pistacia lentiscu je takođe vrsta čiji areal zalazi u kontinent.

Pistać se uglavnom razmnožava semenom.
u prvo vreme veoma brzo raste a počinje da plodonosi tek posle 8-9 godina.
Veoma je značajna u farmaciji za pravljenje mastiksa koji je od davnina bio poznat kao balzam.
Pistacia chinensis je jedina vrsta pistaća koja podnosi niske temperature i do – 20*C
Postoji podatak da Pistacia vera kalemljena na Pistacia terebintus[smrdljika] u Makedoniji rađa i dobro podnosi niske temperature.

Autor: Radivoje Bulatović

Sobna paprat

Lat: Nephrolepis exaltata

Zimzelena biljka sa puzećim rizomom koja obrazuje brojne ljuspaste stolone.
Lisne drške su kratke a listovi su perasto složeni sa do 50 parova listića.
Vrsta je široko rasprostranjena a ponegde se može sresti i kao epifita.
Često gajena vrsta. Naročito je efektna u visećim korpama.
zahteva puno svetlosti ali ne direktne i dobru drenažu zemljišta.
Uz redovno zalivanje, može podneti i suvlji vazduh.
Ovavrsta ne podnosi temperature ispod 12*C

Ukoliko lišće požuti i listići počnu da opadaju,
to može biti prouzrokovano nedovoljnim zalivanjem,
nedovoljnom količinom svetlosti ili nedostatkom hranljivih materija u zemljištu.

exaltata

Materijali i supstrati

Glinene kuglice

glinene_kuglice

Glinene kuglice su kuglice nepravilnog oblika i različite granulacije (4-8, 8-16mm…) koje služe kao oslonac biljci u hidoponskoj proizvodnji ili kao sloj supstrata u saksiji koji se stavlja radi bolje poroznosti. Ove kuglice su pe-ha neutralne a prednost im je i to što se mogu koristiti neograničen broj puta, uz obaveznu dezinfekciju pred svaku upotrebu.

Granule nemaju nikakve hranljive materije u sebi tako da se biljkama koje razvijaju koren samo u tom supstratu, moraju davati hraniva u vidu vodotopivih đubriva. Nekada se u tu svrhu koristio sitan kamen ali su glinene kuglice našle primenu kako zbog svoje garantovane sterilnosti, tako i zbog toga što upijaju određenu količinu tečnosti koja se kapilarno može prenositi odozdo nagore.

 

Kamena vuna

kamena_vuna

Nalik na staklenu vunu, dobija se specijalnim ispredanjem vlakana od drobljenog kamena. Ima veoma dobar vodnovazdušni odnos pa je samim tim vrlo pogodna za razvoj korenovog sistema.Kamena vuna je zbog tih svojstava, kao i zbog toga što je potpuno sterilna, dugo bila jedna od osnovnih podloga za hidroponiju.Kamena vuna se u građevinarstvu koristi za termoizolaciju pa je i garant tople sredine za korenov sistem. Problem za one koji koriste kamenu vunu može biti prisustvo prašine, oštrih ivica koja može imati nadražujuće dejstvo na koži ili disajnim organima.

 

Kokosova vlakna

kokos

Supstrat organskog porekla, nastao drobljenjem kokosove ljuske, sterilisan vodenom parom. Odlikuje se veoma povoljnim odnosom vode i vazduha (kada je nakvašen). Veoma je porozan tako da koren biljke nesmetano prolazi kroz supstrat, što je jedan od osnovnih uslova za razvoj cele biljke.
Kokosova vlakna su neutralne reakcije ne sadrže hranljive materije pa se biljka mora prihranjivati rastvorom hraniva. Takođe se mogu mešati sa agroperlitom, tresetom ili nekim drugim supstratom, koji bi eventualno mogao imati i vezivnu ulogu.

Na tržištu se uglavnom nalaze kompresovana kokosova vlakna u vidu briketa.

-kokosova cigla (teška oko 700gr. dodavanjem 3l vode naraste do zapremine od 9l supstrata)
-kokosov blok (težak oko 5kg, dodavanjem 20-25l vode, dobija se oko 65l supstrata)
-kokosovi diskovi (prečnika oko 4sm, visine manje od 1sm, potapanjem u vodu narastu 6-10 puta. obavijeni su finom mrežicom koja se otvara paralelno sa uvećanjem mase supstarta. kroz mrežicu nesmetano prolazi koren biljke tako da se ona ne uklanja prilikom presađivanja, što je garant da se koren neće oštetiti ni poremetiti i da biljka po presađivanju neće stagnirati, ona je praktično već ukorenjena. Ovi diskovi se preporučuju pri ukorenjavanju reznica kao i pri setvi semena pojedinačno)

Kokosova vlakna se takođe mogu mešati sa agroperlitom, tresetom ili nekim drugim supstratom, koji bi eventualno mogao imati i vezivnu ulogu.

 

Perlit

perlit_zsb

Perlit je jedinstveni materijal koji se sve više koristi u raznim granama poljoprivrede.

Nastaje iz sirovine koja je vulaknskog porekla. Obradom sirovine na temperaturi od oko 1000 stepeni Celzijusa isparava vezana voda koja za sobom ostavlja veliki broj mikrošupljina. Pri samoj obradi dobija se znatno uvećanje mase, pa je perlit veoma lagan u odnosu na svoj gabarit (oko 55g/1l).
Posmatrano pod sočivom, perlit izgleda kao snežna pahuljica nepravilno-loptastog oblika, sa puno sitnih kristala, povezanih u jednu celinu. Između tih kristala je vazduh ili voda.

Pe-ha vrednost perlita je neutralna, pa se može koristiti kao jedina osnova ili kao mešavina supstrata kod svih biljaka. Pored toga što je veoma lagan, prelit veoma dobro zadržava vodu i vazduh u svojim šupljinama, pa se tako dobija povoljan vodnovezdušni režim. Takođe zbog tih osobina, perlit dobro zadržava toplotu, pa je temperatura u perlitu uvek za nekoliko stepeni veća nego u drugim supstratima ili zemlji, što se veoma dobro odražava na klijanje semena, ožiljavanje reznica i na sam korenov sistem. Zbog velike poroznosti, koren se lako probija između granula perlita, pa se tako bolje i brže razvija. Količina energije koju bi koren upotrebio za prodiranje kroz zbijenu zemlju, biljka gajena u perlitu (ili supstratu gde dominira perlit), može da utroši u razvoj cvetova ili plodova.

Tokom zime, mnoge sobne biljke pate zbog manjka svetlosti. To se može promeniti veštačkim osvetljenjem, krečenjem prostorije u belo kako bi se što efikasnije koristio svaki zrak, ali i korišćenjem perlita (kao malča), jer je bele boje pa pored toga što štiti koren od izmrzavanja, on dobro reflektuje svetlost pa tako utiče i na osvetljnje
Zbog svih pozitivnik osobina, koje karakterišu ovaj potpuno ekološki proizvod, agroperlit svoju primenu nalazi u proizvodnji rasada cveća, povrća, voća, pečuraka, za pobojšanje fizičkih osobina zemljišta kod travnjaka, za krovne terase, u hidroponiji…
Pošto ne sadrži hranljive materije, kao jedina osnova za gajenje, može se koristiti samo u hidroponiji a za običnu proizvodnju se meša sa: zemljom, peskom, tresetom, supstratima za gajenje cveća, humusom ili nečim sličnim.

Evo nekoliko primera:

*Biljke koje traže mnogo vode: 75% perlita 25% supstrata.
*Biljke koje traže prosečnu količinu vode: 50:50%
*Biljke sa malim zahtevima prema vodi 25:75%

Istraživanja pokazuju da biljke gajene u supstratu koji sadrži perlit imaju mnogo bolje osobine, zdravije su, krupnije, više cvetaju i daju bolje prinose od onih gajenih bez prlita.

Samo u hidroponiji je dokazano da biljke gajene u perlitu imaju 7 puta bolji prinos od onih gajenih u kamenoj vuni.

 

Veštačka trava

vestacka_trava

Da li će se sportovi poput fudbala, ragbija, tenisa i golfa, u budućnosti igrati samo na veštačkoj travi?
U poslednje vreme se masovno kotisti veštačka trava, čije su prednosti brojne, poput toga da joj ne treba veliko održavanje, isključena je nega: zalivanje, košenje, đubrenje, dosejavanje… Ne ostaju fleke od zemlje i ne nastaje blato prilikom padanja kiše. Prednost je i to što se može koristiti u zatvorenim prostorijama. Koliko je ovaj vid podloge popularan, govori i podatak da po standardima FIFA i UEFA veštačka trava pod određenim uslovima može zameniti prirodnu travu na fudbalskim utakmicama. Čak je i Svetsko prvenstvo u fudbalu U-17 u Peruu krajem 2004. godine igrano na terenima sa veštačkom travom.
Takva jedna podloga je sastavljena iz više slojeva (elastični sloj, kvarcni pesak, gumeni granulat i veštačke vlasi) a može se postavljati na bilo kojoj ravnoj podlozi, kao što je asfalt, makadam, zemlja, beton, parket…
Visina vlasi „trave“, može biti različita u zavisnosti od namene a može se i birati nijansa boje.
Ovakve veštačke trave, mogu se koristiti za razne sportove, za restorane, reperezentativne terene šoping centre, oko bazena, pa čak i u dečijoj sobi umesto tepiha.

 

Gumene poliuretanske podloge
(gumeni asfalt)

gumirani_asfalt_podloga

U poslednje vreme se sve češće koriste poliuretanske gumene podloge na dečijim igralištima, atletskim stazama i sportskim terenima.
Ove podloge se sastoje od gumenih granula pomešanih sa vezivnim sredstvima, izlivenih iz jednog dela, tako da se na prvi pogled čini kao da je u pitanju obojeni asfalt. To zapravo i jeste napravljeno kao asfalt, samo od drugih materijala koji daju elastičnost podlozi i sprečavaju prekomerno klizanje. Na taj način se izbegavaju veće povrede pri padu sportista ili dece koja se igraju na takvom terenu.
Debljina elastičnog sloja ovih podloga može biti od 4 do 11sm preko koje se izliva završni,nepropusni sloj u jednom komadu.
Postoje i ploče, napravljene od ovog materijala koje se mogu lepiti na već postojeću podlogu što je idealno za manje površine (ispod dečijeg tobogana, na terasi ili na stepenicama )
Pomenute prednosti ovih terena, ne umanjuju njihovu funkcionalnost jer je podloga dovoljno tvrda da ne remeti položaj stopala a i lopta se nesmetano odbija o njenu površinu tako da se ona masovno upotrebljava za skoro sve vrste sportova sa loptom i laku atletiku.
Boje ovih podloga mogu biti različite a može se i kombinovati više boja ili ucrtavati šare.

Autor: Radivoje Bulatović

Alat za rad sa biljkama

Alat koji se upotrebljava za obradu zemlje

Ašov: služi za obradu zemlje, (riljanje) do dubine od 30 sm.
Za dublje riljanje koristi se ašov uzengija.

Motike i motičice: koriste se za okopavanje, prašenje na lejama i za plitko okopavanje.

Vile: Mogu biti drvene i metalne. Koriste se za prevrtanje i prenošenje krupnijih materijala, kao što si stajnjak, seno, granje a u brdsko-planinskim uslovima,gde dominira skelet u zemljištu, služe i za kopanje (riljanje) zemlje.

Grabulje: Takođe mogu biti drvene i metalne. Upotrebljavaju se za usitnjavanje površinskog sloja zemlje, zatrpavanje semena posle setve, za razbijanje pokorice, za sakupljanje biljnih ostataka.

ooo
Alat za rad sa binjkama

Sadiljke: Upotrebljavaju se za sadnju biljaka u toplim lejama i u posude. Mogu biti od 0.75 do 5 sm debljine.

Kalemarski nož: Služi za kalemljenje , pripremu reznica i kalem grančica. Na zadnjoj strani ima proširenje, koje služi za razdvajanje kore pri kalemljnjeu.

Vrtlarske makaze: Upotrebljavaju se za šišanje šive ograde gde su drane tanke ili zeljaste. U poslednje vreme ih sve više zamenjuju trimeri.

Metlaste grabulje: Gušće su od običnih grabulja i mekše su pa se upotrebljavaju za prikupljanje pokošene trave na nehovanim travnjacima i za finu obradu površine zemlje.

Kosačice: mogu biti ručne ili mašinske (sa rotirajućim noževima). Služe za košenje travnjaka

Ručni valjak: može biti metalni ili drveni. Upotrebljava se za ravnjanje i učvršćivanje travnjaka.

Ručni jež: je valjak koji ima niz bodlji. Povezan je sa drškom koji vrtlat gura. Služi za utabavanje semena trave u zemlju.

Motokultivator: Služi za obraadu zemljišta na manjim površinama. Ima benzinski pogon pa te teške radove obavlja praktično sam uz to što je potrebno da ga neko usmerava.

Markiri: služe za ravnomerno raspoređivanje semena ili rasada. U zavisnosti od potrebe, postoje različite vrste.

Citrusi – gajenje limuna

Rod citrusa broji više različitih vrsta:Limun, pomorandža, mandarina, grejpfrut, fortunela, mineola, (hibrid između mandarine i grejpfruta), budina ruka, citron…Citrusi su sutropske voćke, poreklom iz jugoistočne Azije, odnosno sa područja dalekog istoka (Kina – Indija). 

LIMUN
CITRUS MEDICIA:

Koren

limun_koren

Koren limuna je razgranat sa dosta žila i žilica. Razvoj korenovog sistema zavisi od rastresitosti zemljišta, vlage, toplote, mineralnih sastojaka, kao i od priliva ugljenih hidrata iz lišća.
U idealnim uslovima koren jednogodšnje sadnice može razviti žile veličine pola metra za jednu godinu.
Prilikom izmrzavanja grana i lišća korenov sistem je manje oštećen i može se obnoviti odsecanje nadzemnog dela stabla.
Iz korena će se pod povoljnim uslovima ponovo pojaviti mladari.

Stablo

limun_stablo

Staablo može izrasti oko pet metara visine, a kruna 2-3 metra, u zavisnosti od sorte i uslova gajenja.

Grane i grančice

limun_grana

One mogu biti:

  • vodopije
  • vegetativne
  • rodne.

Na granama limuna nalaze se trnovi, što je posebno izraženo ko divljeg limuna.

List

limun_list

List limuna je obično eliptičan što zavisi i od sorte. Veoma je dekortivan i važan za stvaranje organske materije,s toga list treba održavati čistim redovnim spiranjem prašine. Redovno ga treba štiti od raznih štetočina.

Cvet

limun cvet
Cvet limuna je ružičasto beo, ili bledo žute boje, priajtnog mirisa.
Period cvetanja limuna traje do 50 dana pri temperaturi od 17-24` S . Kod visokih temperatura dolazi do masovnog opadanja pupoljaka i cvetova. Cvetovi limuna su dvopolni, ali ukoliko ne dođe do oprašivanja plod ostaje bez semenki (PARTENOKARPNI). Oprašivanje vrše insekti, a u zatvorenom prostoru može se izvesti veštački, mekanom četkicom.

Plod

limun_plod

Plod limuna je okrugao, duguljast, eliptičan, sa manje ili više izraženom sisom – ispupčenjem, što zavisi i od sorte.
Takođe, plod može biti sa glatkom i naboranom korom, sitniji ili krupniji, sočniji ili manje sočan, sa kiselim ili slatko kiselim sokom.
Iz mirisne kore limuna dobija se etarsko ulje koje ulazi u sastav kolonjske vode. Zbog etarskog ulja koje sadrži, kora ploda limuna je gorka.
Plod može ostati na grani do dve godine, pa se može brati po potrebi.


VAŽNIJE OSOBINE LIMUNA

 

*Stablo limuna može živeti do 500 godina ( u zatvorenom 50-60 godina ).

*Obično počne da rađa između treće i pete godine.

*Jedno stablo od 20 godina može imati i do 1000 zametaka plodova.

*S obzirom na to da je limun zimzelena biljka, vegetacioni period se može produžiti i preko zime u zatvorenom.

*Pri noćnoj temperaturi od 19`S stvaraju se najpovoljniji uslovi za zametanje, rast, održavanje i sazrevanje plodova.

Podloge za limun

Limun se može gajiti na podlozi proizvedenoj iz semena limuna, odnosno na sopstvenom korenu, ili na podlozi dobijenoj iz semena nekog drugog citrusa.
Univerzalna podloga za kalemljenje svih citrusa je PONCIRUS (polulistopadni žbun ili drvo, otporan na hladnoću do -20`S)

Svetlost

Limunu je i preko zime potrebna svetlost.
Ako se limun nalazi u zatvorenoj prostoriji, u vreme tmurnih dana, dovoljno je da upalimo sijalicu.
U proizvodnji se u poslednje vreme, kao dopunska svetlost, koriste fito-lampe.
Usled nedostatka svetlosti dolazi do prestanka svih funkcija.

Voda

Vodi za zalivanje može se dodati kokošije, prevrelo stajsko ili mineralno đubrivo. Limun ne treba zalivati hladnom vodom. Za zalivanje i ispiranje lišća najbolje je koristi kišnicu. Limun koji zalivamo vodom, koja je bogata krečnjakom, obično pati od nedostatka gbožđa.
Požutelo i suvo lišće znak je nedostatka vlage i hranljivih materija.

Zemlja za gajenje limuna

Najpogodnija zemlja za gajenje limuna je trodelna mešavina:
šumske zemlje i humusa, ili čiste baštenske zemlje,
drugi deo treba da bude sitan pesak, rečni mulj ili istruleli
unutrašnji deo vrbe, treći deo treba da bude stajsko đubrivo.

Đubrenje

Đubrenje se može vršiti organskim i veštačkim đubrivom.

Organska

Od organskih đubriva koriste se: pregoreli stajnjak, kompost, živinsko đubrivo, treset i pepeo.

Veštačka

Limun traži sledeće elemente: kiseonik, vodonik, ugljenik, azot, magnezijum, kalcijum, kalijum, sumpor, gvožđe, mangan, bakar, molidben, fosfor natrijum, hlor… *Ugljenik uzima iz vazduha a sve ostalo iz zemlje. Ti elementi mogu se dodavati biljci rastvoreni u vodi pri zalivanju. Može se primenjivati i folijarno đubrenje(preko lista).
Danas se na tržištu mogu naći specijalna đubriva za citruse. *U saksiju se pored biljke mogu stavljati opiljci bakra i gvožđa.*

 

HEMIJSKE MERE ZAŠTITE LIMUNA

Bolesti limuna se mogu podeliti na:

1) Prazitske (uzorci su gljivice, virusi, bakterije i druge štetočine)

2) Neprazitske (nastaju zbog klimatskih faktora ili nedostatka nekog hraniva u zemlji)

Po listu limuna možemo zaključiti od čega boluje ili koji mu hranljivi element nedostje

    1. Listovi otpadaju; suviše su suvi i zemlja i vazduh ili je zemlja suviše vlažna. Treba opipati zemlju i ustanoviti da li biljku treba prosušiti ili zaliti
    2. Biljka tanko raste; suviše je toplo uz stablo. Biljku treba premestiti na hladnije, provetrenije mesto.
    3. Rast prestaje a listovi opadaju; suviše je hladno. Biljku treba premestiti na toplije mesto.
    4. Listovi se uvijaju i postaju smeđi na vrhovima (hladna promaja); biljku treba premestiti na zaštićenije mesto.
    5. Listovi su beli; biljku treba prihraniti.
    6. Bele vunaste naslage na listovima (pomorandžina vaš); naslage treba odstraniti vatom nakvašenom metil alkoholom ili isprati biljku sistemičnim insekticidom.
    7. Smeđi štitasti insekti s donje strane listova; odstraniti ih jednu po jednu komadićem vate natopljene metil alakoholom
    8. Listovi su pegavožuti (lisne buve); prskati sistemičnim insekticidom.
    9. Listovi žuti, kad se biljka dotakne izleću bele mušice (bele vaši); treba prskati insekticidom na bazi remetrina.
    10. Listovi prekriveni čađavom plesni; obrisati plesan vlažom krpom, prskati fungicidom.

 

Sorte limuna

Lisbon– gaji se na otvorenim i zatvorenim prostorima. Voma je bujan. Raste do 5 m visine, sa mnoštvom lišća. U toku godine cveta više puta. Težina ploda je oko 150 grama plod je duguljastookrugao sa veoma izraženom ispupčenom sisom.

Eureka – Američka sorta čije je stablo osrednje visine i manje bujnosti. U toku godine cveta više puta i redovno rađa. Pogodan je za gajenje na otvorenim prostorima a manje u zatvorenim prostorijama. Plodovi su sa srednje izraženom sisom, lepog izgleda, a kora im je glatka i tanka.

Mesečar – Sorta je prilagođena gajenju u severnim predelima i zatvorenim prostorijama. Kao i ostale sorte, cveta više puta i donosi obilan rod. Kruna je obrasla mnoštvom lišća.

Plodovi su prilično sitni i ne dovoljno sočni.

Majer – Dolazi iz Kine, gaji se u zatvoarenim prostorijama ima veliku popularnost. Ova sorta rano donosi plod. Odlično rađa, dobro podnosi niske temeperature i sproije raste. Kruna mu je manje obrasla lišćem. Veoma je urkasan i pogodan za gajenje u posudama. Plodovi su sočni, s blagim kiselkastim ukusom, glatke i tanke kore, bez izražene sise.

Grozdasti – Pokazao je sve osobine dobre sorte. Karakterističan je po cvetovima zbijenim pri vrhu mladara, a posle cvetanja plodovi su zbijeni kao grozd. Redovno i obilno rađa. Plodovi su sočni i manje kiseli, duguljastoeliptični, s izraženom sisom.

* Pored ovih, postoje i druge manje poznate sorte i hibridi, dobijeni selekcijom i ukrštanjem.

* Limun nije karakterističan za naše područje ali se rado gaji u sobnim uslovima. U Crnoj Gori limun od prirode raste na primorju.

Autor: Radivoje Bulatović