O nama

Sajt „Živeti sa biljkama“ nastao je na inicijativu Radivoja Bulatovića, studenta Pejzažne arhitekture i hortikulture na Šumarskom fakultetu u Beogradu, u želji da se stečena znanja i iskustva podeli sa svima kojima je to potrebno.

Reč autora:

Po završetku srednje škole, smer pejzažna arhitektura i hortikultura i upisivanju Šumarskog fakulteta, odlučio sam da svoja stečena znanja ali i znanja koja su me čekala kroz nastavak školovanja i praktični rad, prikupim u jedinstvenu bazu, korisnu kako meni tako i širokom auditorijumu zainteresovanom za ovu oblast.

U proleće 2009-e godine, pokrenuo sam prvu verziju svog sajta sa puno korisnih, stručnih tekstova o biljkama, njihovom gajenju, negovanju, kombinovanju, pa i konzumaciji.
Ne dugo zatim, sajt je postao populran među ljubiteljima biljaka i zapažen u stručnoj javnosti, što mi je dalo podstrek da nastavim sa radom još ozbiljnije.
Kao posledica toga nastaje i Fejsbuk stranica koja je po broju pratilaca bila iznad svih ranije formiranih stranica na balkanskom govornom području a sa sličnom tematikom.
Februara 2014-e godine stranica je misteriozno nestala sa Fejsbuka, posle čega je nastala nova stranica sa takođe velikom publikom.
U međuvremenu, povezujem se sa puno ljudi od kojih su neki ostavili značajan pečat u razvoju sajta.

To su pre svega:

Marko čumić -Programer i tvorac više tekstova.

Sofija Vojvodić – Prevodilac sa ruskog, ukrajinskog i engleskog jezika, tvorac više tekstova i fotografija, asistent u praktičnom i istraživačkom radu.

Ivana Kostić – Tvorac mnogobrojih tekstova i fotografija, aktivni urednik sajta i Fejsbuk stranice.

Gorana Gostović dipl. Inž pejzažne arhitekture – Autor nekoliko stručnih tekstova, urednik Fejsbuk stranice.

Mirjana Kojić – Autor više tekstova i fotografija sa posebnim osvrtom na teme o zaštiti bilja i agroekologiji.

Danas postoji tim ljudi koji rade na održavanju sajta „Živeti sa biljkama“ i dopuni sadržaja stručnim i iskustvenim tekstovima korisnim svakome ko želi da uzgaja biljke ali i studentima, botaničarima, dizajnerima i prvenstveno pejzažistima.
. Prepoznali smo potrebu da idemo dalje i novu formu izraza tražimo u različitim oblicima aktivizma, društveno korisnog delovanja sa ciljevima:

• promovisanja harmoničnog življenja sa prirodom, okolinom i sa samim sobom
• širenja iskustvenog znanja iz oblasti hortikulture, ekologije…
• ukazivanje na značaj preuzimanja svesti o zdravoj ishrani u cilju kako fizičkog tako i mentalnog zdravlja
• promocije volonterizma kroz aktivizam, ispravno delovanje – delovanja bez težnje sa nagradom
• proizvodnje hrane za socijalno ugrožene kategorije kroz koncept Otvorene bašte, Baštenskih kolonija i druge akcije

Ukoliko pronalazite sebe u navedenim ciljevima, želite da pišete ili učestvujete u drugim našim aktivnostima, jako ste dobrodošli! Ukoliko imate dobre ideje stavljene u funkciju kolektiva kroz ispravno delovanje, javite nam se, možda zajedno možemo da ih realizujemo.

Čempres

familija: Cupressaceae

Rod: Cupressus

U rodu ima 12 vrsta. Rasprostranjene su u tropskim, suptropskim i umerenim pojasevima. Kod nas se javlja na primorju ali je često gajena vrsta i u kontinentalnim uslovima (Beograd, Novi Sad, Zrenjanin…)

Cupressus sempervirens:

Javljaju se 2 prirodna varijeteta:

piramidalis: Ima uskopiramidalan ili valjkast habitus.

grane zaklapaju ugao od 30 stepeni.

horizontalis: Širokopiramidalna krošnja, grane zaklapaju ugao od 90 stepeni.

Korenov sistam je jako prilagodljiv pa se na prirodnom staništu mogu videti odrasla stabla koja uzrastaju iz pukotine stena.
Četine su sitne, prilegle uz grančicu. Šišarice su okrugle, do 5sm, imaju 12 plodnih ljuspi.
Seme je zrelo u jesen druge godine.
Čempres je vrsta svetlosti, podnosi sušu ali voli vlažniji vazduh. Podnosi različita zemljišta. Voli visoke temperature ali izdržava i -25 stepeni Celzijusa.
Horizontalis se uglavnom koristi za vetrobrane pojaseve.
Piramidalis se koristi za isticanje značajnih objekata.
Čempres se razmnožava iz semena i ožiljavanjem.

cempresi

Tuja

Familija: Cupressaceal

Rod: Thuja

Jednodomo, zimzeleno drveće, piramidalnog habitusa, sa uspravnim vrhom.
Grančice su pljosnate, četine ljuspaste, sitne, prilepljene uz grančicu.
Šišarice su sitne 1,5-2sm, sa 4-6 plodnih ljuspi.
Seme je zrelo iste godine, u jesen.
Razmnožava se semenom i reznicama.
Primena: za žive ograde, u grupama i pojedinačno.
Tuje dobro podnose orezivanje pa se sreću i topiarije.
U rodu ima 6 vrsta.
Kod nas je zastupljena:

* Thuja Orientalis – Istočna tuja

* Thuja Occidentalis – Zapadna tuja

* Thuja Gigantea


Istočna tuja:

tuja_istocna

Areal: Kina.
Preneta u Evropu u 18. Veku
Više stabala iz zemlje, garne uspravne, visina 5-10m, grančice u vertikalnim ravnoma, četine su iste boje sa obe strane.
Vrsta svetlosti, podnosi sušu, raste na raznim tipovima zemljišta.

Zapadna tuja:

tuja zapadna

Areal: Severna Amerika.
Preneta u Evropu u 16. veku.
Jedno stablo, visine do 20m, grane ktatke, horizontalne, grančice u horizontalnim ravnima, lice četine je tamnozelene a naličje svetlozelene boje.
Vrsta senke, ne podnosi sušu, voli vlažna, peskovita zemljišta. Otpornija je na dim i prašinu od istočne tuje.
Danas se kod nas može naći veliki broj varijeteta tuja.

Tisa

fam: Taxaceal
rod: Taxus

U rodu ima 8 vrsta.
Naziv “taxus” potiče od otrova (alkaid) taliban
Areal je Srednja i Južna Evropa.
U Srbiji je tisa domaća vrsta.u hrastovim i bukovim šumama..
Habitus je u obliku žbuna ili niskog Drveta, kupastog ili nepravilnog oblika. dobro podnosi orezivanje pa se često sreću topiarne forme.
Kora je tanka, crvenkasta, koren je prilagodljiv u odnosu na uslove terena, mlade grančice su zelene boje i uglaste, četine su igličaste, raščešljane, spiralno raspoređene, na naličju svetlozelene, na licu tamnozelene. Četine su duge 2-3sm a široke 2-2,5mm.
Tisa sporo raste ali je dugovečna (2000 – 4000 godina).
Dvodoma vrsta, cveta marta – aprila, plod je u obliku bobice 6-8mm.
Omotač ploda (arilus) je crvene boje, ne zatvara seme u potpunosti. Plodovi su zreli od avgusta do decembra.
Raznožava se semenom, setvom odmag po branju. tako posejano seme niče na proleće ili miruje do proleća naredne godine.
Može se ožiljavati krajem leta ili u ranu jesen.

tisa_drvo

Pinjol – primorski bor

lat: PINUS PINEA

Rasprostranjen je oko Sredozemnog mora.
Pinjol dostiže visinu do 15m a prečnik stabla oko 1,5m. Krošnja je u vidu otvorenog kišobrana. Pinjol je izrazita vrsta svetlosti.
Četine su duge 10-15sm a široke 1.5-2mm. Počinje da plodonosi nekada i u
dvanaestoj godini alinajčešće oko dvadesete. Plodovi su šišarice jajastog oblika dužine 8-15sm a široke 7-10sm.
Seme pinjola spada u najkrupnije seme među borovima, dužine 2sm a debljine 0,5sm, jestivo je a može se ekstrakcijom dobiti i ukusno ulje. Seme se koristilo i kao afrodizijak.
Iz semena se razvija vrlo jaka mladica koja u prvim godinama ima veliki porast a kasnije se porast usporava. U trećoj godini se javljaju prve grane i četine, koje su do tada bile pojedinašne, počinju da rastu po dve do tri u rukavcu.

Pinjol važi za vrstu koja uspeva samo u toplim krajevima i ne podnosi niske temperature ali postoji primer da je u okolini Beograda ipak uspelo da prezimi nekoliko mladih sadnica.

Pančićeva omorika

Picea omorica (Pančić)
Drvo visoko do 50m, uskopiramidalnog habitusa.
Grane u gornjem delu stabla su uperene nagore, na sredini su horizontalne a donje grane su viseće.
Četine duge 8-20mm široke do 2mm sa donje strane dve bele pruge stominih otvora.
Muški cvetovi su rese a ženski ljubičaste šišarice duge 2-7sm, široke 1,3-3sm.
Raste na visini od 400- 1700mnv
Endemit je Balkanskog poluostrva, raste u Srbiji i Bosni u srednjem toku reke Drine i na obroncima Tare.
Raste uglavnom na krečnom zemljištu.
Razmnožava se semenom.
omorika_p

Kleka

Familija: Cupressaceal

Rod: Juniperus

kleka
U rodu ima 50 vrsta.
Zimzeleno, jednodomo žbinje ili malo drveće.
Četine su ljuspaste, naspramno raspoređene ili igličaste, raspoređene po tri u pršljenu.
Šišarice su bobičaste, sastoje se iz tri srasle ljuspe.
Većina vrsta kleke traži skromne uslova i otporna je na mraz.
Vrsta: Junipreus Komunis – OBIČNA KLEKA
Areal joj je jako širok:Cela Evropa. Severna Azija, Severna Amerika i Severna Afrika.
Kleka je pionirska vrsta, koja dobro uspeva na raznim terenima i dobro veže zemljište.
Habitus: žbin ili manje drvo.
Krošnja:jajasta ili kupasta
Visina: Do 20m
Četine: po tri u pršljenu, bodu, na naličju imaju sedefasto-belu prugu srominih otvora.
Kleka je dvodoma vrsta, Cveta u aprilu, maju, seme je bobičasta šišarica., sazreva u jesen druge godine.
Razmnožava se uglavnom reznicama ali se može proizvesti i generativnim putem.
Primena: za pošumljavanje, u gradskim uslovima se koriste varijeteti.

Jela

Rod: Abies

Abies = dugovečan (odnosi se na starost drveća)
Rod ima oko 40 vrsta, rasprostranjenih na području Centralne Amerika, Evrope, Azije i Severne Afrike.
Krošnja je piramidalnog oblika, četine su raščešljane, pojedinačne, spiralno raspoređene oko grane.
Posle opadanja četina, kora je glatk, sa okruglim stopicama (ožiljcima od četina).
Jela je jednodomo drvo, šišarice stoje uspravno na krajevima grana, sazrevaju krajem prve godine.
Seme klija posle 3-4 nedelje, klijavostje kratka i veoma mala 30-50%
Jela dobro podnosi zasenu ali joj je potrebna veća prosečna tenperatura nego Smrči. voli diboka, humusna zemljišta, bogata mineralnim solima.

Duglazija

Pseudotsuga menziesi

Prirodno stanište Duglazije je zapad Severne Amerike na veoma klimatski raznovrsnim staništima.
Na Prirodnim staništima izrasta do 100 metara visine se prečnikom stabla do 4m.
U Evropi su zabeleženi primerci do 45m
Mlade grančice su fino dlakave, četine su raščešljane,uperene ka vrhu grančice, duge 18-30mm i široke 1-1,5mm.
Kada se četine protrljaju kroz dlanove, odaju veoma prijatan miris,nalik na jabuku. Šišarice su duge 4 – 10sm i široke 2 – 4sm, vise na granama.
Šišarice opadaju cele a seme dozreva u septembru iste godine.
Seme klija u proleće 3 -4 nedelje posle setve a ponekad preleži do idućnjg proleća.

Cikas, sago palma

Cicas revoluta
Klasa: Cycadopsida
Red: Cicadales
Familija: Cicadaceae
Areal: Daleki istok
Osetljiv na mrazeve, izmrzava na -10 oC
Zahteva dosta svetlosti, sveža i hranljiva zemljišta.
Primena:   U mediteranskim uslovima, na svim zelenim površinama.
Kultivari:  ‘Varijegata’ (šareni, žuto-zeleni listovi)

Cikas palma zaslužuje centralno mesto u vašem stanu zbog elegantnih zelenih listova veoma pravilno raspoređenih oko cele stabljike.
Ova biljka voli dosta sunca pa joj to moramo i obezbediti kako bi listovi zadržali boju.
Jednom dnevno saksiju sa cikas palmom treba okrenuti za ¼ kruga kako bi svi listovi dobili podjednako svetlosti.
Zalivanje treba da bude umereno jer u protivnom koren može lako istrunuti.
Ratmnožava se izdancima koji se formiraju nedaleko od stabla.
Kada izdanak stasa treba opkopati deo izmedju njega i stabla i odvojiti ih oštrim nožem.