Ginko biloba

Klasa: Ginkgopsida
Red: Ginkgoales
Areal: Daleki istok

Kultivari:
‘fastigiata’ , muško
‘mayfeld’, muško
‘pendula’, žalosna forma
‘variegata’, panaširani listovi
‘tubifolia’ listovi savijeni u tubice

Ginko je relikt (živi fosil) iz mezozoika – jure, pre oko 200 miliona godina.
Jedina biljna vrsta koja je praživela nuklearni udar na Hierošimu i Nagasaki u Japanu.
Listopadno drvo, koje po svom karakterističnom grananju veoma podseća na četinare.

Na svom prirodnom staništu (Kina), dostiže visinu do 30m, debljinu stabla oko 2m a starost i do 1000 godina.

Liska je kožasta, sa paralelnom nervaturom, na peteljci dugoj 5-7sm, podeljena na dva režnja. Lišće je tokom leta svetlo zeleno a u jesen dobija zlatnožutu boju, što ovu vrstu čini veoma dekorativnom.
Ginko je dvodoma vrsta. Plod na ženskim stablima je zreo septembra,oktobra meseca.
Plod je veoma neprijatnog mirisa pa se obično izbegava sadnja ženskih stabala.
Iz panja i korena se često javljaju izbojci, ali se uspešno razmnožava i semenom. Porast je prvih 15-30 godina veoma spor ali kasnije veoma brzo raste.

Ginko voli duboka, sveža zemljišta, osunčane terene ali podnosi i veoma niske temperature.

Breza

Familija: Betulacea
Rod: Betula
Vrsta: Betula alba – BELA BREZA

breze

Ime “bela breza” potiče od boje kore koja je bela.
Areal joj je jako širok: Evropa, Mala azija, posebno je česta na Kavkazu i u Sibiru
Poraste do 30m, prečnika do 60sm.
Krošnja je retka, nepravilno jajasta, kora bela, sa dubokim vertikalnim pukotinama u donjem delu stabla. Gornja kora se ljuspa u tankim trakama.
Listovi su pojedinačni, na dugom peteljkama, spiralno raspoređeni. u jesen listovi dobijaju svetlo-žutu boju, ostaju na granama do kasne jeseni.
Cveta, zajedno sa listnjem, u aprilu mesecu.
Plodovi su krilate orašice, veličine 2mm. Seme je zrelo krajem leta iste godine.
Breza je vrsta svetlosti, pionirska vrsta, živi na skromnom zemljištu, voli veću relativnu vlažnost mada podnosi i suvlje prilike.
Primena: pojedinačno, u grupama ili u kombinaciji sa tamnijim četinarima.

Albicija – letnja mimoza


Albizia julibrissin

Porodica: Leguminoseae

Rasprostranjena je u Aziji ali se često gaji i u Evropi , često je gajena i u Srbiji kao dekorativna vrsta.
Drvo visoko do 10m, široko razgranato , listopadno.
Grane vodoravne, listovi parno perasti sa oko 24 liske.
Cvetovi su skupljeni u grozdove, glavice cvetova su na kratkim peteljkama, imaju mnogo belo-ružičastih prašnika, koji ustvari daju pravi šarm cvetu i čitavoj biljci. Cveta tokom leta a u jesen donosi mahunast plod koji ostaje na granama i po opadanju lišća.
Albicija je veoma otporna i prilagodljiva biljka, podnosi sušu i gradske uslove podnosi jako sunce. U našim uslovima je treba zaštititi od jakih marzeva, naročito dok biljka ne stasa, kasnije može podneti i duže mrazeve.
Razmnožava se setvom semena ali je naj pogodnije seme sejati u pojedimačne posude ili u „kokos- diskove“ jer je biljka veoma osetljiva na presađivanje i mora se voditi računa da se presadi sa što manje pomeranja korena.

Araucaria – čileanska jela – molina

 

Araucaria araucana (araukarija araukana, čileanska araukarija).

Rod: Araucaria

Četinar poreklom iz srednjeg Čilea i zapadne, srednje Argentine.
Prečnik stabla u prirodnim uslovima staništa, može da dostigne i 2m a visina stabla i do 40m.(50) Živi oko 2 000 godina.
Grane su po 5 u pršljenu, gornje su usmerene na gore a donje padaju prema zemlji.
Listovi (četine) pljosnato, sedeće, u donjem deli široko a pri vrhu zašiljeno, obavija granu, gde ostaju čak 15 godina.
Ovo zimzeleno drvo je najčešće dvodomo ali se kao fenomen javljaju i dvodomi primerci.
Muške šišarice su izdužene. Dok su zatvorene, dugačke su oko 4 sm a kada se otvore njihova veličina je 8-12sm.
Ženske šišarice su zrele u jesen druge godine. Prečnika su 12-20sm, sadrže oko 200 semenki (orašica).
Araukarija je vrsta umerenih klimatskih područja, sa velikom količinom padavina u toku godine (obromci Anda). Podnosi niske temperature (-20 stepeni Celzijusa).
Iz celog roda, jedino Araukarija uspeva daleko od krajnjeg juga, pa se može naći i u Velikoj Britaniji, Kanadi, Kontinentalnom delu Sjedinjenih država, pa čak i u Srbiji gde je doneta kao egzota.
Araukarija podnosi i zaslanjeno zemljište ali nije tolerantna prema gradskim uslovima.
Vrsta često gajenaa zbog svojih ljuspastih, širokih četina koje daju posebnu draž ambijentu. Kada je pogledamo iz daleka, u odnosu na druge biljke okolo, Aurukarija nam izgleda kao veštačka jelka sa retkim granama, zato što je boja četina tamno zelena, voštana pa se dobija iluzija koja nastaje zbog kombinacije boje i odsjaja.

Araukarija – Molina je za pleme Mapuč sveto drvo.

Simbolika šljive u kulturama Istočne Azije

U rano proleće u Japanu, dok sneg i dalje prekriva udoline brežuljaka, pojavljuje se šljivin cvet kao simbol očuvanja i čistoće. Od zemlje Izlazećeg Sunca prema zapadu šljiva nosi sa sobom mnoge priče. Tako u Kini, pet  latica cveta predstavljaju pet blagoslova: doživljena starost, bogatstvo, zdravlje, čistu dušu detinje ljubavi i prirodnu smrt. To su uobičajeni motivi tokom proslave lunarne nove godine. Kako je šljivin cvet prvi procvetao dok se zima još uvek nije povukla ona predstavlja životnu moć i energiju prirode. U klasičnim kineskim spisima u scenama cvetanja šljive izražava se hrabrost i snaga.

Tri Prijatelja Zime

Tri Prijatelja Zime, poznatih kao Suihan Sanyou su Bor, Bambus i Šljiva. Svake godine, kako hladni dani najavljuju zimu, mnogo biljke počinju da kopne. To da su Bor, Bambus i Šljiva i dalje sveži primetili su Kinezi. Three Friends of Winter – Tri prijatelja zime dobila su svoje mesto u konvencijalnoj umetnosti Istočne Azije. Zajedno simbolizuju izdržljivost, celovitost i skromnost. Tradicija Konfučizma simbolizuje kroz Tri Prijatelja Zime  učeničko – džentlmenski ideal.

Tri Prijatelja Zime – Zhao Mengjain

U hladnim danima cvet šljive i bor, svojom krhkošću stvaraju distancu sa spoljnim uticajima. Deluju kao da su umetnute u krajolik i nevidljivom opnom odvojeni od sveta. U spoju sa uvek zelenim bambusom i borom i ranim cvetanjem šljive dok je sneg i dalje prisutan dobijamo sliku integriteta i izdržljivosti. U ovoj vezi pojavljuje se i simbol dugovečnosti: bambus i bor uvek zelenih listova i cvet šljive na ostarelim granama.

Korejski pesnik Kim Yuki (1580 – 1658) je opevao tri prijatelja:

Peach and plum of springtime, don't flaunt your pretty blossoms;
Consider rather the old pine and green bamboo at year's end.
What can change these noble stems and their flourishing evergreen?