Baštenske kolonije

Pravljenje baštenske kolonije (Colonial (vegetable) gardens) je u cilju smanjenja novog siromaštva 21. veka i sve više zemalja pronalazi da je stvaranje kolonijalnog baštovanstva odlično socijalno rešenje za budućnost i smanjenje stope siromašnih, kao i za podsticanje ljudi na timski, zajednički rad i doprinos. Ova praksa je počela da bude uobičajena u viktorijanskoj eri u Evropi i od tad se praktikuje najviše u ruralnim sredinama ali i danas se sve više približava novom ruhu i gradu. Ono što se najviše i najlakše može gajiti jesu: luk, šargarepa, kupusi, začinsko bilje i naravno razno cveće, a ako postoji mogućnost za veću brigu, možemo listi dodati i paradajiz i krastavac. Povrće i druge biljke sade se najčešće u izdignute leje daskama ili ciglama i po principu “uradi sam”- mini i većim staklenicima i plastenicima. Ograda može da bude drvena ili ako su bašte bliže gradu- žičana, ili dekorativna- od šimšira na primer. Pošto je u gradu manjak mesta, iako za ovakve stvari mogućnost dobitka mesta ne treba da bude problem, bašte se prave u izdignute leje u bar dva dugačka reda sa uskom stazom između njih. Najlakše je saditi ono oko čega ne treba puno brige, poput začinskog bilja, ali za zdravlje možemo posaditi žbunasto voće poput aronije, godžija i kupine.  Od začinskog bilja najčešće se sadi žalfija u kolonijanom baštovanstvu i druge biljke za pravljenje čaja- nanu, matičnjak i dr. Mini bašte u gradu mogu baš da budu upečatljive i prelepe za oko i pre svega korisne za društvo i lokalnu zajednicu. Mogu bukvalno da se “ubace” u parkove i parkiće iza zgrada u odvojene delove sa ogradom od žbunja (šimšira) i da zamene zapuštene urbane džepove, loše održavane zelene površine kojih u našim gradovima ima podosta. Od cveća mogu da se poseju mirisna noćna frajla, kosmos, kao i da se posade prolećne lukovice, poput gladiola, irisa, narcisa i dr. Najvažniji je praktičan i unosan rad zajednice koja će uživati negovanjem svoje zajedničke baštenske kolonije. Time će mesto proizvoditi i koristiti na više strana plodove svog rada. To mogu biti i razni kupusi, rotkvice, grašak, za šta god poželimo da izdvojimo vreme. Time se jačaju odnosi koji su veoma oslabili, jačamo timski duh i rad i zajedno se borimo protiv zajedničkog problema- siromaštva.

Sofija Vojvodić

Mladi luk sa terase

Život u gradu, mnoge ljude je uskratio uživanja u svežim plodovima voća i povrća.
Makoliko pijace bile blizu, ti plodovi se ne mogu uporediti sa tek ubranim u svojoj bašti.
Razlog je kako svežina tek ubranog ploda tako činjenica da je plod naših ruku delo.
Međutim nije nemoguće sebi priuštiti taj užitak jer i mala terasa može biti dovoljna za gajenje voća i povrća.
Kako bi se uštedeo prostor potreban za gajenje ovih biljaka, ljudi pronalaze razne načine i modele sadnje.

Predstavljamo vam ideju kako da gajite mladi luk u najmanjem mogućem prostoru:
Običan plastični balon za vodu, može biti stanište za više desetina lukovica ako bi se one rasporedile po njegovom obodu na svim visinama i širinama.

POSTUPAK:
– Balon za bodu od 5L napuniti rastresitom zemljom.
– Na dnu ekserom probušiti nekoliko rupa kako bi oticao višak vode.
– Skalpelom na više mesta po obodu balona iseći male otvore u vidu slova X
– Kroz te otvore lagano provući arpadžik, tako da gornji kraj odakle će krenuti listovi bude izvan otvora a mesto na kome će se formirati koren u otvoru balona.
– Zalivanje se vrši odozgo kroz otvor balona.

Listovi uka će nesmetano rasti van balona a unutar njega će se formirati lukovica.
Ovako pripremljen balon. može se okačiti o klin ili držati na ogradi. Posebno je zanimljivo to što se zimi može gajiti u kući i ubirati plod.

 

Posadite limunovu travu protiv komaraca

Limunova trava ili Lat: Cymbopogon, nalazi veliku primenu u raznim oblastima.
Koristi se kao začin u svežem i suvom stanju zbog svoje arome koja podseća na limun, u Indiji je cenjena lekovita biljka a jedna stvar koja je posebno ističe je njena sposobnost da odbija komarce.
Ova, u hortikulturi cenjena, dekorativna biljka, svojim za čoveka prijatnim mirisom uticaće na komarce da se drže podalje od od vrta. Istovremeno dok svojim mirisom odbija komarce i druge uglavnom štetne insekte, limunova trava je prava poslastica za pčele. Njeno ulje se u pčelarstvu koristi za privlačenje rojeva pčela. Sa druge strane u kozmetici i industriji kućne hemije, ulje limunove trave služi kao odbojno sredstvo za komarce pa stoga čini jedan od glavnih sastojaka stikova i mirisnih sveća protiv insekata. Pored ovih, limunova trava ima i antibiotska i antigljivična svojstva.
Razmnožava se deljenjem bokora i reznicama stabla.

limunova trava ožiljavanje

Kako razmnožiti čuvarkuću

Poznato je da čuvarkuća kao i drugi sedumi u svojim kožastim listovima mogu da skladište veliku količinu vode, zahvaljujući čemu opstaju dugo vremena na sušnim i veoma toplim mestima.

cuvarkuca
Upravo činjenicom da su ove biljke prilično zatvorene, sve do te mere da svaki list može predstavljati poseban organizam, moguće ih je razmnožavati lisnim raznicama.
Postupak je vrlo jednostavan. Od matične biljke treba odvojiti pojedinačne listive i ostaviti ih nekoliko dana u hladu da se ranica nastala odvajanjem osuši i delimično sraste.
Nakon toga, pojedinačne listiće treba postaviti na površinu umereno vlažnog treseta. Vremenom će list izumirati a na rubu, odnosno na mestu odvajanja od matične biljke će se pojaviti novi izdanci.

Trik za premeravanje visine drveta

Koliko puta smo bili u situaciji da je iz nekog razloga bilo potrebno proceniti visinu nekog drveta?
Precizna visina se može izmeriti teleskopskim štapom, laserskim metrom ali i jednim “slikarskim trikom”.

Sagledajte drvo sa dovoljne udaljenosti, tako da ga jasno možete videti u celosti.
U ruku uzmite štap ili olovku i ispružite je od sebe.
Vrh štapa podesite tako da kada ga posmatrate bude u ravni sa vrhom drveta.
Prstom zatim označite mesto na štapu koje se podudara sa skroz donjim delom drveta.
Zatim sa iste udaljenosti štap oborite u ravni sa zemljom tako da donji deo stabla opet bude obeležen prstom kao i u prethodnom postupku.
Vrh štapa će pokazivati mesto gde bi se našao vrh drveta kada bi bilo oboreno na tu stranu.
Premeravanjem udaljenosti stabla od mesta koje ste projektovali obaranjem štapa, dobija se udaljenost zemlje od vrha drveta, odnosno njegova visina.

Kako se pravi staza od dasaka

Staze pored vodenih površina su prava atrakcija. Jedan od izazova sa kojima se suočavamo prilikom izgradnje takvih staza ili platoa je neravan teren. Ove prepreke možemo rešiti na jedan vrlo praktičan način.
Najpre je potrebno izravnati površinu postavljanjem kamenih ili zemljanih podzida ili stubove kao nosače talpe. Na mestima gde je potrebno radi se usek terena.
Kada se završe svi zemljani radovi, u pravcu pružanja staze treba pobosti stubove na razdaljini od 2 metra. Njihova uloga je održavanje stabilnosti konstrukcije.  Na teren se zatim postavljaju daske na kant. Pravac njihovog pružanja je paralelan sa pravcem staze a međuredno se spajaju upravnim kraćim daskama. Tako dobijeni ramovi se popunjavaju kamenjem ili zemljom kako bi se osigurala stabilnost cele podkonstrukcije ali i da bi se izravnao teren ukoliko je to potrebno.
Na kraju se upravno na pravac pružanja staze postavljaju i ukucavaju daske odnosno šetna platforma.

Dizanje svesti

Dok je u svetu trend da svakim danom civilizacija ide korak po korak bliže povratku prirodi uvođenjem zakona o potrebnim načinima za održiv, ekološki okrenut sistem čovekove sredine, mi i dalje stojimo u jednom mestu. Ono što je zabrinjavajuće je to što ljudi mnogo pričaju i mnogo obećavaju ali retko kad ispune, istraju do kraja, radi postizanja cilja unapređenja naše ekologije i stvaranja jedne savremene, zdrave, održive životne sredine koja misli na sutra. Ljudi kada vide fotografije na televiziji i internetu često uzviknu :“ Pa zar je moguće da ja ovde živim? Da li je ovo stvarno moj grad? Kakva nam je ovo država?“ A pritom zaboravljamo da svaki pojedinac čini tu državu koja baca smeće ne izlazeći iz kola na ivicu puta, da bacamo opuške kroz prozor iz svoje sobe nama samima ispod prozora solitera, da bacamo šut od gradnje u reku, da stari namešaj bacamo u šumu, svaki, svaki dan. Greh je baciti otpad u prirodu ali isto tako, greh je i ćutati o tome jer prećutno odobravamo takve postupke svojih komšija.  To je horor o kojem se ne dovoljno priča, koji se ne sankcioniše, koji se ne rešava. Lovci podno Avale odstreljuju divljač ostavljajući na licu mesta patrone od lovačkih pušaka i jednostavno odu, prosto odu. I sigurno nećemo poverovati u to kako se šume održavaju dobro ili kako je pravilan odnos pošumljavanja sa sečom ili kako nam je jednak odnos ubijajanja i gajenja životinja. Apsolutno sve je prekrečeno mitom i korupcijom u svim mogućim oblastima u našoj zemlji, a ljudi, „oguglali“, naviknuti na sve to, postaju i sami počinioci zlodela. Samim time što ćute i ne rade ništa povodom boljitka. Zašto inteligencija sa vrha neće da značajnije promoviše neminovnost većeg održavanja i gajenja šuma?  Manje od 29 % Srbije je pokriveno šumama. Verovatno mnogo manje nego što zvanično piše. Parkovi su inače zapostavljeni, jako neuređeni, samo ispred glavnih zgrada koje nešto simbolizuju ozelenjavaju, pa opet, ništa posebno i poprilično jednolično i jednostavno, pa se još i smanjuju betonom i pločama. Više nema “Cvetnog trga”, sad ga možemo samo nazivati “Beton trg”, jer to je sve što on predstavlja. Cveće koje se jedva vidi na tom je zatvoreno u staklene “vitrine” “Beton Trga”.

Moramo menjati svoj odnos prema takvim stvarima. Svako od nas treba da digne glas ili svojim radom doprinese da životnu sredinu koju smo nasledili od svojih predaka, ista takva bude predata u ruke budućih generacija.

 

 


Sofija Vojvodić

Zakon o obaveznim zelenim krovovima!

Održiva životna sredina je pojam u svetu koji je odavno jedna od najvažnijih oblasti koja se bavi načinom upravljanja životnom sredinom u velikim, bolje razvijenim, prenaseljenim zemljama. Ključna reč ove oblasti je promena i sagledavanje nedostataka prethodnih modela razvoja; pre svega, zapostavljanja pitanja zaštite životne sredine i loše odnošenje prema budućnosti čovekovoj. Pod “održivim razvojem” životne sredine podrazumeva se pronalaženje jednog koncepta dugoročne perspektive opstanka i napretka čovečanstva. Pri toj promeni predhodnog neodrživog i nepravilnog, zapostavljenog, primitivnog stanja čovekove sredine, države koje su odavno krenule u promenu racionalnog korišćenja resursa, socijalne pravde, promenile su samim tim ljudsku svest o tome koliko su problemi životne sredine uistinu globalnih razmera.
Kao primer širenja te svesti možemo navesti jedan od osnovnih principa u šumarstvu, koji glasi: “Ne obarati tokom godine više stabala nego što ih priroda može stvoriti.” Tako treba da se nižu dalji principi: “Ne bacaj samom sebi smeće u reku; napravi sa komšijama zajedničku bašticu ispred zgrade”, “recikliraj”, “Ono što si uzeo od zelene površine betonom, ti vrati zelenim zidom ili zelenim krovom” itd. I baš o tom zadnjem principu želimo da najviše govorimo sada, jer se masovno gradi i mnogo oduzima prirodnog.
Tako u Francuskoj, u Parizu, zeleni krovovi i zeleni zidovi su pronašli mesto na vrhu koncepta o održivom razvoju životne sredine.
Francuska nastavlja da pravi zelenilo “na” i “po” zgradama… čak su i ventilacioni sistem Ajfelovog tornja ozelenili, i druge ventilatore širom Pariza su počeli da prave u obliku drveta. Pošto su Francuzi uvideli među prvima značaj flore za ekosistem, grejanje, hlađenje, izolaciju i mnogo toga drugog, uveli su zakon u martu 2014. g. o ekološkom uticaju u urbanim centrima koji nalaže svakoj novoj komercijalnoj zgradi u Francuskoj da ispuni zakonsku obavezu, kao uslov: “krov mora biti barem delimično prekriven zelenilom ili solarnim panelima i biljkama.” Ekološki aktivisti su se prvobitno zalagali za to da pokrivenost zelenilom na krovovima bude 100% zelena, ali vlada je ograničila pokrivenost samo na komercijalne zgrade. Pošto ih ima koliko i stambenih, i ovo je sasvim zadovoljavajuće, a verujemo da će u roku od pet godina ozelenjavanje zgrada biti prošireno na sve krovove. U pokušaju da se umanji buka, prašina i zagađenje pre svega, i dobije prirodna izolacija, treba da se (samo na početku) uloži dosta novca, iako što većom primenom cena opada, ali, gledajući na duge staze i šta nam sve priroda obezbedi time, nema ni pogovora da se tako nešto ne uradi apsolutno u svim gradovima sveta.

Autor: Sofija Vojvodić

Obradujte mališane živom kolibom

Svi smo kao deca voleli da pravimo svoje skrivene kutke poput kolibica, kućica na drvetu i šatora. U njima bismo se osećali bezbrižno i domaćinski “kao svoj na svome”.

Pomoćićemo vam da u par koraka napravite živu kolibu koju će vaši mališani obožavati.

crtanje kruga pomoću kanapa

Potrebno vam je nekoliko dugačkih štapova, žica i biljke penjačice.
Na odabranom mestu, pomoći kanapa i kolca ucrtajte krug. U liniji kružnice iskopajte nekoliko rupa u koje ćete pobosti štapove u obliku kolibe. Privežite ih pri vrhu a između stubova ispretpletajte žicu.
Oko kolibe posadite biljke puzavice kao što je ladolež, dragoljub, lonicera, bršljan, klematis, kivi…
Ove biljke će vrlo brzo izpresti pokrivač kolibe.

Na isti način se mogu formirati i drugi oblici, pa na primer između dva drveta možete postaviti štap a na njega nasloniti uspravne kose štapove i dobiti oblik šatora.

koliba

Jeftino a praktično – betonski blokovi

Betonski blokovi koji se izrađuju u dimenzijama 40x20x20 cm mogu poslužiti za pravljenje alpinetuma, zelenih zidova, pregrada, visokih leja. Potrebno ih je ređati naopačke kako bi šupljine ispunili zemljom za cveće. Ovi blokovi se prave od poroznog betona pa stoga nije neophodno praviti rupe za odvod viška vode. Raspored blokova može biti različit, po vašoj želji kao i izbor vrsta koje ćete posaditi. Ovi objekti su vrlo jeftini jer jedan betonski blok košta manje od pola evra a može se naći na skoro svakom stovarištu.
Naš savet je da blokove pre ređanja ofarbate ili ih iscrtate šablonima i sprejom.  Tako svaki prostor možete oplemeniti bojama i biljkama, bilo da se radi o unutrašnjem ili spoljašnjem prostoru, bilo da je potrebno pregraditi neki prostir, podići leju ili napraviti alpinetum.