Napravite baštensku stazu u 6 koraka

Da biste napravili stazu od cigala hranitnih kocki ili behaton ploča, potrebno je ispoštovati nekoliko koraka.

1- Za trasiranje staze koristi se konopac razvučen između dva kolca. Ukoliko je staza krivolinijska potrebno je zabosti kolčeve na više mesta kuda će ona proći a zatim pomeranjem kolčeva podešavati njenu širinu.  Nakon obeležavanje putanje, potrebno je izvući liniju koju ćemo dalje pratiti prilikom ukopavanja. Linija se ucrtava krečom u prahu ili specijalnim puderom za obeležavanje u građevinarstvu.

2- Kada je obeležena trasa potrebno je iskopati sloj od 20ak santimetara na mestu prostiranja buduće staze a zatim dobro utabati zemlju na tom mestu.

3- Na dno rova, razastire se sloj krupne rizle ili šljunka koji se zatim poravnava a preko njega se nanosi sloj peska.

4- Poravnavanje površine peska pre stavljanja cigle, vrši se pomoću dve paralelno postavljene letve i ravnjače sa blagim nagibom.

5- Na pripremljenu ravnu površinu, ređaju se cigle ili behaton ploče. Raspored cigala, granitnih kocki ili behatona može biti stvar dizajna.

6- Po završetku ređanja, fuge između pločnika treba popuniti sitnim peskom.

Krokusi – sadnja i razmnožavanje

         Proleće u vrt stiže tek kada vidimo krokuse, lale, gladiole, narcise, zumbule, irise, frezije, ljiljane i slične cvetove. Među prvim cvetovima u rano proleće ističe se krokus.

lukovice

Krokusi su jedni od prvih lukovica koji se pojavljuju odmah nakon poslednjih mrazeva, posle visibaba. Najlepše efekte ćemo dobiti ako ih sadimo u grupicama u zaseni u travnjaku ili  oko nekog drveta. Obradite zemlju oko izabranog drveta u jesen i posadite lukovice krokusa ili jednostavno na više mesta u travnjaku iskopajte male rupe i posadite lukovice.  U rano proleće izmiliće plavi, žuti ili beli cvetovi krokusa a vi ćete svakako uživati u šarenom travnom tepihu. Lukovicu posadite 3 cm ispod zemlje vrhom na gore, odakle će izrasti biljka, a dole puštati bele korenčiće. U koliko su lukovice veće, njih sadite u dubinu od 5-6 cm.
Poželjno je dodati i malo humusa i treseta u zemlju prilikom sadnje, da bi ste im omogućili rastresitu zemlju i potrebne materije za rast i razvoj- azot, fosfor, kalijum i drugo. Krokusi su veoma zahvalni za održavanje. Svake druge godine izvadite lukovice kako bi ih raširili i dalje razmnožavali. Nakon nekoliko godina od sadnje razmnožiće se toliko da će nastati gustiš sa puno listova, a malo cvetnih pupoljaka. Tada ih treba presađivati a tako i širiti. Koristite vile kako bi nežnije povadili vaše lukovice iz zemlje. U stari kalup ili na neki dvorišni sto stavite lukovice da se osuše za nekoliko dana u zaseni.

Razmnožavanje
Po vađenju starih krokusa iz zemlje,  tvrde, krupne jake lukovice sačuvajte u pletenom džaku na tavanu ili podrumu a male lukovice posadite u žardinjeru kako bi ih odnegovali dok ne porastu i postanu spremne za sadnju na otvorenom. U jesen ih ponovo posadite na željeno mesto koje ima dobru drenažu, tj. koje je mekono i humusno sa dodatkom komposta i fosfora u granulama. Fosfor u granulama dodajte dublje u zemlju, ispod mesta gde će se lukovica nalaziti. Po mogućstvu, za zalivanje, koristite odstajalu vodu i kišnicu.

krokus

Preporučujemo 7 četinara za dvorište

Ovo su najlepši četinari naših prostora i naša topla preporuka za sadnju u dvorištima, parkovima i drugim zelenim površinama.
Pored svoje dekorativnosti koja ne izostaje ni leti ni zimi što je vrlo važno na svakoj površini, ove biljke transpiravijom odaju prijatne mirise i baktericidne materije.

Crni bor

Šumski četinar  koji  uspeva na kiselim i rastresitim terenima. Raste i na preko 1600 metara  visine. ne voli senku. Razmnožava se isključivo semenjem u  šumskim rasadnicima gde  se semenje uzima  sa zdavih i sortno cistih  jedinki.

Beli bor 

Isto je sumski cetinar i ponekad  samoniklo raste  na slabijem zemljistu u simbiozi  liscara . Razlikuje se po  svetlijoj kori od  crnog bora i drugacijim sisarkama kao i po nervaturi  cetina tj. iglica . Razmnozava se semenjem od biranih  jedinki u sumskim rasadnicima . Podnosi  senku i  los kvalitet zemljista . ne moze na velikim visinama ali moze  u priobalju mediterana . Postoje mnogo  podvrsta  belog i crnog bora .

Kedrovi

Kod nas poznata ukrasna parkovska biljka  koja  živi veoma dugo. Podnosi gradska zagadjenja i nije toliko zahtevan po pitanju staništa . neke od sorata se razmnožavaju semenjem a neke iskljucivo kalemljenjem na podlogu crnog bora i to  kosim rezom  tokom juna meseca .

Vrste kedrova koji se gaje po Srbiji su : Kedrus deadara, K. libani i Himalajski kedar. Postoje i neki novi  klonovi ali  ih  još uvek nisam pronašao u Srbiji.

Abies alba-Jela 

Četinar visokih planina i kisele zemlje . Voli  duboka rastresita i humusom bogata zemljišta . Četine su glatke i kora je glatka . ne podnosi zasenjivanje pa  se  sadi  na vecoj razdaljini nego li smrca. Razmnožava se semenjem a moze i reznicama od vršnih grana  .

Picea abies-Smrca

Veoma robusan i snažan četinar  koji naraste i preko 30 metara. Smrča je naša najbolja  za pošumljavanje  goleti. Podnosi sve tipove tla . Do 5. godine sporo raste a posle  krece naglo tako da na  humusnim zemljistima  stablo moze dostici i do 60 cm. u precniku za oko 30 godina. Razmnozava se isključivo semenjem u šumskim rasadnicima .

Larix decidua-Ariš

Ariš je jedini cetinar nase flore kome u jesen pred zimu otpadaju četine i grane  tokom zime budu gole. Služi  za pošumljavanje najvećih visina  na planinama . razmnožava se isključivo semenjem u šumskim rasadnicima.

Tuje [ ukrasni cetinari ]

Postoje  preko 300  vrsta ukrasnih četinara koji se gaje u hortikulturi. Pocev od čempresa, pačempresa , loptastih tuja i raznoraznih  klonova  pa do ukrasnih kleka bez bodlji ili sa bodljama . Namena ukrasnih četinara je  za dekoraciju i ukras u parkovima . Razmnozavaju se semenjem i reznicama   za potrebe hortikulture i gradskih uredjenja  parkova.

 

Piše: Nenad Sinadinović

 

Koje ćete voće posaditi ovog proleća?

Kruška

Postoje mnoge sorte krušaka ali  jedini način prenošenja  osobina  je kalemljenjem. Kruška se kalemi na dunju, glog ili na divlju krušku. U današnje vreme  sve agrotehnicke mere  se moraju ispostovati  ako hocemo da imamo dobar rod.

Jabuka 

Danas postoje mnoge vrste jabuka a sve potiču od divljih sorata koje su  godinama unazad ukrštanjem selekcionisane i gaje se kao takve. Jabuka je ista za gajenje kao i kruska  i  moramo se pridržavati nekih agrohemijskih  saveta  radi boljeg plodonošenja. Jabuka se razmnožava iskljucivo  kalemljenjem i nikako drugacije jer sejanjem semenki ne dobijamo indetičnu biljku. Jedino se jabuka petrovka ne kalemi nego se razmnozava reznicama .

Šljiva

Postoji veliki broj divljih i pitomih sljiva koje se i dan danas ukrstaju  radi  dobijanja boljih i otpornijih sorti. najpoznatije kalemljene šljive kod nas  su; čačanka rana , čačanska lepotica, čačanska rodna, čačanska najbolja,  požegaca, moravka , ruska bela i crvena. Pored  njih postoje i divlje nekalemljene  ali one  iako  rode  odlicno njihov plod  se koristi  samo za rakiju ili  sokove u nekim pogonima kao npr. Nektar.

Badem

Badem je koštunjičavo voće.  Gaji se  na jugu gde  nema  velikih mrazeva . Ima ga i na severu naše zemlje ali retko. Razmnozava se kalemljenjem na divlju šljivu ili sejanjem koštica .

Gaji se kao i svo ostalo voce.

Breskva

Spada u  koštunjičavo voće. Gaji se kao i badem i kajsija. kalemi se. Može i od koštice ali ne prenosi  osobine roditelja. Kalemi se na  divlju breskvu ili vinogradarku. Gaji se  kao i svo ostalo voće koje se kalemi.

 

Piše: Nenad Sinadinović

5 biljaka koje se isplati gajiti

Predstavljamo vam pet biljaka koje donose siguran i veoma veliki profit. Iako je cena ovih plodova visoka i u vreme zrenja, preporučuje se njihova prerada ili zamrzavanje i prodaja van sezone kada cena po kilogramu daleko nadmašuje otkupnu cenu.

1.Jagoda

Postoje mnoge sorte jagoda koje se gaje bilo na otvorenom bilo u plastenicima . Sade se u redove ili bankove. Kod gajenih sorata jagoda hemijska zaštita je neophodna . Kod nas u Srbiji najtrazenije sorte su : alba, roksana, marmolada, kleri. Jagode se razmnožavaju stolomima ili u narodu brkovima .

Pre sadnje jagoda tj. zasada treba njivu dobro očistiti od korova i dobro nadjubriti. Savet poljoprivrednih stručnjaka je neophodan.

2.Malina

Malina je divlja biljna vrsta ali selekcijom je stvoreno mnogo remonentnih sorti koje se gaje u svetu pa i kod nas. U Srbiji se najviše gaje: vilame, miker, tjulamin, polana i polka . malina se lako razmnožava na sve nacine a najcesci je izdancima iz korena . Jesenja sadnja je u mnogome bolja nego prolecna .Na 1ha. vilamet daje i do 10 tona ploda u sezoni. Osim polane i polke sve ostale sorte malina moraju da se vezuju za naslon od žice . Za dobar rod navodnjavanje je neophodno kao i sve agrotehničke mere koje su propisane.

3.Kupina

Kupina je divlja biljna vrsta ali selekcijom na raznoraznim institutima je dobijeno mnogo dobrih sorata koje se danas gaje. najpoznatije kod nas su : Čacanska rana, ton fri, loh nes.

I za kupinu isto važe uslovi kao i za malinu. Za uspešno gajenje kupine potreban je naslon od žica i kočeva jer kupina kao i malina mora da se vezuje. Postoje neki hibridi kupina koji rastu kao zbun pa nije potrebno vezivanje. Razmnožava se korenovim reznicama , reznicama lastara i savijanjem i pričvršćivanjem vrha lastara za zemlju.

4.Borovnica

Borovnica je najzahtevnija biljna vrsta za gajenje pa se ne preporučuje početnicima . Zahteva malo veću nadmorsku visinu i konstatno zalivanje kap po kap kao i kiselije zemljište. U Srbiji odlično plodonosi ali strada od kasnih prolecnih mrazeva koji dosta oštećuju cvet. Gajene sorte u Srbiji su: blu crop. duke, spartan, rodeo, bluta, i ostale .Razmnožava se reznicama u posebnim uslovima i od semena u posebno za to namenjenim laboratorijama instituta .Kod nas u Srbiji su pretežno sadnice iz uvoza jer ih niko skoro ne razmnozava.

5.Jošta

Jošta ili ogrozd bez bodlji je biljka novijeg datuma i polako nalazi svoj put u našim krajevima . Nezahtevna biljna vrsta koja ne traži neku posebnu negu. Dosta liči na ribizlu ali ima veće plodove i kao žbun je dosta robusnija . razmnožava se isključivo izdancima iz korena /zbuna i reznicama u proleće . Dobro podnosi sušu. Uspeva i do 1000 metara nadmorske visine .

Autor: Nenad Sinadinović

Parkovi Kijeva


   Ukrajina je poznata kao jedna od „najzelenijih“ zemalja, a njen glavni grad Kijev takođe spada u top pet gradova sa najviše parkova. Kao što su zemlje istočne Evrope poznate po širokim bulevarima, tako su im i parkovi veliki i kompleksni. Parkovi su obično uz neko znamenito, poznato zdanje, poput Kijevo-Pečerkse lavre, crkve Sv. Sofije ili su posvećeni poznatim ličnostima, poput Ševčenka, sa dahom modernog početka XX veka i novijim dodacima u vidu šarenih mozaika, neobičnih formi i boja, materijala, kao i sa smernim odabirom biljaka. Tu je i glavni park na najvišem brdu grada uz Dnjepar, posvećen onima koji su podigli sam grad- Kiju, Ščeku, Horivu i njihovoj sestri Libid (Labud) koji se zove Navodnickij park. Za taj park postoji stari običaj da će se devojka udati srećno ako cveće, bacajući pored spomenika, ubaci pravo u čamac.  Moramo napomenuti i park “Feofanija” koji sa svojim jezerom i starinskim letnjikovcem, muzičkim i scenskim programima pored sabora Sv. Pantelejmona, ulepšava svakodnevnicu Kijevljana.
Sa druge strane imamo prelepe ukrajinske nacionalne parkove koji pokazuju prirodu ove zemlje na najlepši mogući način.
Jedan od najleših i najzanimljivijih parkova je etno muzej na otvorenom koji, ne samo starim seoskim kućicama od blata i trske predstavljaju ovaj etno muzej, već su se i sami ljudi koji tu rade, na neki način pretvorili u kulturno nasleđe, jer predstavljaujući svoje predke, sviraju na starim, nacionalnim instrumentima, srećno slikaju u malim ograđenim dvorištancetima pejzaže, šiju, predu, tkaju narodnu nošnju koju sami nose, ponovo živeći, bar na kratko, neki stari, modernim ljudima, zaboravljeni život koji je bio u skladu sa svime prirodnim. Poseta ovom etno muzeju, u kojem se nalazi i par starih drvenih crkvica u društvu vrba, zaista je nezaboravno i očaravajuće sećanje koje se pamti do kraja života. Videti sve to još u rano proleće kada cvetaju beli i rozikasti pupoljci, zaista je romantično. Da ne govorim o grupi starih svirača i pevačica u narodnoj nošnji i ukrasima koji pevaju stare narodne ukrajinske pesme i drvenim vetrenjačama koje se vrte u dolini zelenoj, posutoj ljudima koji u društvu ili porodično leže na travi koja je tek dobila oni svetlu, prolećnu boju.
Ima tu neki duh, koji, niti pripada u potpunosti ruskom, istočnnom mentalitetu, niti suviše vuče na zapadni. Ukrajina je zemlja ljubaznih, nežnih, osećajnih i nostalgičnih ljudi, ljudi od knjige i ljubavi prema svojoj istoriji, ljudi koji umeju to u bilo kom dobu i godini da vrednuju i čuvaju svoje dobro. To su ljudi od Dnjepra, Karpata, veličanstvenih sabora, crkvi i manastira, Himera, kalina, žita, ukusnog hleba….

Želite li da postanete baštovan gerilac?

Gerilski baštovani i ove godine sade po Srbiji!

Pre dve godine pokrenuli smo prvu akciju “gerilsko baštovanstvo” na ovim prostorima kada su gradovi širom zemlje bili zasejani makom, suncokretom, prkosom, kadifom, lanom a sadili smo i lukovice drveće, žbunje…
Ove godine želimo da akciju podignemo na viši nivo. Pripremili smo rasad cveća ali i povrća, drveća koji ćemo tokom proleća podeliti našim gerilcima. Ideja akcije je da ukažemo na postojanje velikog broja zapuštenih površina u našim gradovima. Sve te površine mogu postati parkovi, urbani džepovi, bašte u kojima bi neko gajio povrće i voće za sebe i svoju porodicu. Takođe želimo da ukažemo na nedevoljno angažovanje struke, pre svega misleći na pejzažnu arhitekturu i hortikulturu što za posledicu ima sve više betona a sve manje kvalitetno održavanog zelenila.

Svako može dati svoj doprinos akciji.
Ideja je da što veći broj ljubitelja biljaka poseje seme po gradovima. Kupite sirovi suncokret, mak, lan ili kukuruz u prodavnici zdrave hrane ili seme cveća u poljoprivrednoj apoteci, nosite ga u džepu gde god idete i razbacujte na svim mestima na kojima postoji šansa da nikne. Tako ćemo poslati jasnu “zelenu” poruku svima i podići svest građana da se treba boriti za svaki pedalj zelene površine i svako drvo u gradu.
Ove godine smo već imali akciju na prilazu Beogradu uz autoput Beograd – Niš, kada smo sadili čičoku. Očekujemo da će već tokom ove jeseni na prilazu našem gradu cvetati žuti cetovi.
Tokom proleća ćemo deliti sadnice zainteresovanim građanima i širiti ovu akciju.

gerilski baštovani nalepnica

Vreme je da posejete cveće

Kraj zime je pravo vreme za setvu u zatvorenom prostoru.
Biljke posejane u ovo doba godine stasavaju do sredine aprila kada prolazi i teoretska mogućnost od  pojave mrazeva. Tada se ove biljke presađuju u bašte.

KAKO RAZMNOŽAVATI BILJKE SEMENOM
Sitna semena biljaka poput begonije, petunije, origana i šeboja najlakše je posejati grupno u plastične žardinjere a onda ih po nicanju pikirati pojedinačno u „saća za rasad“. Ova saća se proizvode u različitim veličinama od stiropora ili plastike.
Kada je reč o krupnijem semenu, ono se može sejati i direktno u otvore saća.

pikiranje rasada goji

Optimalna temperatura za klijanje semena je 20-25 *C.
Kao supstrat za setvu, najbolje je koristiti beli treset ili kombinaciju belog treseta i humusa.  Preterana količina huminske kiseline i rastvorljivih soli u jeftinim supstratima može dovesti do „sagorevanja“ semena.  U slučaju da ne možete nabaviti treset, humus nastao razlaganjem organske materije treba pomešati sa peskom, i baštenskom zemljom. Pored toga može se koristiti i perlit, vermikulit, ili kokosova vlakna. Prilikom mešanja supstrata za setvu, preporučuje se dodavanje sitne frakcije zeolita.
Po setvi seme mora biti u vlažnoj, nikako mokroj sredini. Ukoliko se seme u nekom trenutku potpuno osuši, to bi moglo dovesti do prestanka započetih aktivnosti i gubitka klijavosti.

POLEGANjE PONIKA
Poleganje ponika izazivaju zemljišni paraziti, gljivice Pythium, Sclerotinia, Rhizoctonia, Fusarium, Verticillium.
One uništavaju najpre koren mladog ponika a prvi simptomi se uočavaju tek kada koren potpuno izgubi ulogu potpore i biljke padnu kao pokošene. Borba protiv ovih gljivica može se vršiti na dva načina:
1. Toplom sterilizacijom supstrata pre setve semena
2. Primenom fungicida koji deluju na prouzrokovače poleganja ponika. Trenutno je na našem tržištu najprodavaniji Previcur i Previcur energy.

OSVETLjENjE
Mladim, tek izniklim biljkama, potrebno je puno osvetljenja ali nikako direktno sunce.
Ukoliko se rasad proizvodi u plasteniku, stakleniku ili svetlarniku potrebno ga je zaštititi od direktnog zračenja. Rasad se može proizvoditi i u kućnim uslovima na mestima gde nema dovoljno osvetljenja ali u tom slučaju svetlo treba nadoknaditi fito lampama.
Dobar izvor svetla mogu biti neonke postavljene 30-50sm od rasada ili specijalizovane lampe sa pojačanim plavim i crvenim spektrom, pogodne za gajenje biljaka.
Nove tehnologije se baziraju na led svetlu sa tačno preciziranim crvenim i plavim spektrom koji odgovara spektru neophodnom za rast i razvoj biljaka. Prednost led fito lampi je u tome što se potrošnja električne energije svodi na zanemarljive brojke.
Primera radi sijalica od 3w, dovoljna je za osvetljavanje oko 0,5-1m2.

Autor: Radivoje Bulatović
Dipl. Inž. šumarstava, oblast pejzažna arhitektura i hortikultura.

Grab – Rod: Carpinus

Grab je listopadno drvo visine do 25m, rasprostranjeno u južnoj i zapadnoj Evropi, jugoistočnoj Aziji i na Kavkazu. Ima jaku izdanačnu sposobnost i dobro podnosi orezivanje pa se čestokoristi i kao živa ograda.
Drvo je veoma tvrdo, upotrebljivo u drvnoj industriji i veoma kalorično ako se koristi za ogrev.

Kora graba je tanka, glatka, svetlosive boje. Površina stabla je nepravilnog oblika.
Pupoljak je izdužen 5-8cm, okružen ljuspicama.
List je jajastog oblika, na vrhu zašiljen sa vrlo jasno izraženom paralelnom nervaturom, postaljen na lisnoj peteljci. U jesen lišće dobija svetložutu boju. List graba je veoma pogodan za kompostiranje.
Cvet čine muške i ženske plodne rese. Cveta istovremeno sa listanjem.
Plod je izdužena orašica 3-5mm dužine, svetlosmeđe boje.

Više slika

pisanje za sajt

Jele: rod Abies

U rod Abies (jela), spada oko 40 vrsta visokog zimzelenog četinarskog drveća.
Jele u punoj zrelosti mogu dostići visinu do 80 metara a to postižu za oko 120 godina života.
Jele je najlakše identifikovati prema ožiljku od četina. Ne granama se mogu uočiti glatke okrugle stopice na mestima gde su one bile.
Druga karakteristika kod jela u odnosu na slične četinare je položaj šišarki. Na vrhu stabla, formiraju se uspravne šišarice koje se u rano proleće raspadaju a ostaju samo osovine u vidu prutića. Jele se najčešće razmnožavaju semenom. Setva se vrši u proleće posle stratifikacije. Drugi način je ožiljavanje u junu i julu mesecu poludrvenastim reznicama uz primenu fitohormona.

Za nas najznačajnije vrste jela:

Dopunite ovaj članak
zivetisabiljkama@gmail.com