Hydrangea/Hortenzija

Jedno od najlepših cvetnih žbunova voli senku i dosta vode. Ovo magično cveće može biti roze, plave, bele boje i sličnih međunijansi koje se prelivaju nežno, romantično. “Pufnasti” oblaci sitnih cvetova krasiće svaku baštu i terasu. Kiselo zemljište davaće hortenziji tamno ljubičaste i plave cvetove. To možete učiniti dodavanjem komposta od organskog djubriva: kafa, kore od banane. Roza boja cvetova ipak traži nižu kiselost zemljišta. Za to vam treba djubrivo od: ljuske jajeta, pepela od loženja drva, limunova kora.
Vrste: Macrophylla Mophead Nikko, Marcophylla Mophead Mystical Emerald, Macrophylla Mophead Penny Mac, Macrophylla Mophead Masja, Macrophylla Mophead Madame Emile Moulliere, Macrophylla Lacecap beaute Vendomoise, Arborescens Mophead Annabelle, Oakleaf Quecifolia White Snowflake, Pee Gee Panicle Antique Phantom, i dr.

  • Većina vrsta hortenzija traže bogato, porozno, vlažno zemljište, ali nikako ne treba ni preterivati u djubrenju.
  • Odgovara im jutarnje sunce, ali popodnevna senka. Čak i veći hlad im odgovara, naročito vrsti širokolosnih (bigleaf) hydrangea.
  • Sade se u proleće ili u jesen.
  • Kada se kopa rupa za sadnju, treba je iskopati i do 3 puta širu od korena.
  • Treba dobro natopiti vodom prilikom sadnje i 2 puta dnevno dok se biljka ne primi lepo.
  • Razmak izmedju hydrangea treba biti oko 150 i više cm. Vrlo lako se dalje ožiljavaju IBA hormonom!

Drvena baraka za odlaganje alata

Od dasaka možete na jednostavan način napraviti ono što mi zovemo “šupa”, skladište ili baraka za odlaganje starih stvari, delova, alata, bicikala, drva, uglja, baštenskog materijala i drugog. To može da bude u vidu nastrešnice takođe ili da bude kao prava mala drvena kućica (engl. wooden shed) sa jednim prozorom, u zavisnosti od vaših potreba i budžeta.

slika je sa sajta 7dach.ru

Ideje za male vrtove

Imate mali plac Vaše vikendice ili desetak ari u gradu? Dajemo Vam zanimljive ideje kako da Vaš vrt uredite efikasno i zanimljivo.

  1. Možete da napravite polukružni ili kvadratni plato od cigala. Treba da skinete travu i poravnate/nivelišete zemlju, stavite pesak i poređate u željenom obliku cigle. Kada lepo iznivelišete cigle između razmaka sipajte grubi cement koji košta oko 700 dinara/25 kg. Kada rasporedite cement metlom/partvišem, crevom poprskajte kako bi se sve steglo. Cena cigle po komadu je oko 12 dinara. Cena po m2 je oko 900 dinara.
    https://www.youtube.com/watch?v=izkFI6QesRI
  2. Na neko veće drvo, na primer trešnju, koja je tipičan deo svake vikendice, možete okačiti korpice od kokosove podloge i žičane baze i nekim padajućim cvećem unutra. Na dno korpe treba staviti parče crne folije, da ne bi lako odlazila voda, a supstrat treba da je mešavina baštenske zemlje i humusa.
  3. Za pregradu/ogradu možete napraviti viseći vrt uz pomoć jeftinih paleta. Možete i na terasi to da učinite sa jednom paletom naslonjenom na zid i vašim biljkama.
  4. Daskama možete napraviti izdignutu leju-toplu leju u kojoj će povrće i začinsko bilje dugo rasti i bujati. I na kosini sa većim padom to možete da napravite. Isto tako neki ugao Vašeg vrta može biti mesto za kompost- sve ono organsko što se baca pravi odlično đubrivo za sve novo što se sadi.
    https://www.youtube.com/watch?v=CWC06O-mwMQslika preuzeta sa sajta kibin.biz

Baštenske kolonije

Pravljenje baštenske kolonije (Colonial (vegetable) gardens) je u cilju smanjenja novog siromaštva 21. veka i sve više zemalja pronalazi da je stvaranje kolonijalnog baštovanstva odlično socijalno rešenje za budućnost i smanjenje stope siromašnih, kao i za podsticanje ljudi na timski, zajednički rad i doprinos. Ova praksa je počela da bude uobičajena u viktorijanskoj eri u Evropi i od tad se praktikuje najviše u ruralnim sredinama ali i danas se sve više približava novom ruhu i gradu. Ono što se najviše i najlakše može gajiti jesu: luk, šargarepa, kupusi, začinsko bilje i naravno razno cveće, a ako postoji mogućnost za veću brigu, možemo listi dodati i paradajiz i krastavac. Povrće i druge biljke sade se najčešće u izdignute leje daskama ili ciglama i po principu “uradi sam”- mini i većim staklenicima i plastenicima. Ograda može da bude drvena ili ako su bašte bliže gradu- žičana, ili dekorativna- od šimšira na primer. Pošto je u gradu manjak mesta, iako za ovakve stvari mogućnost dobitka mesta ne treba da bude problem, bašte se prave u izdignute leje u bar dva dugačka reda sa uskom stazom između njih. Najlakše je saditi ono oko čega ne treba puno brige, poput začinskog bilja, ali za zdravlje možemo posaditi žbunasto voće poput aronije, godžija i kupine.  Od začinskog bilja najčešće se sadi žalfija u kolonijanom baštovanstvu i druge biljke za pravljenje čaja- nanu, matičnjak i dr. Mini bašte u gradu mogu baš da budu upečatljive i prelepe za oko i pre svega korisne za društvo i lokalnu zajednicu. Mogu bukvalno da se “ubace” u parkove i parkiće iza zgrada u odvojene delove sa ogradom od žbunja (šimšira) i da zamene zapuštene urbane džepove, loše održavane zelene površine kojih u našim gradovima ima podosta. Od cveća mogu da se poseju mirisna noćna frajla, kosmos, kao i da se posade prolećne lukovice, poput gladiola, irisa, narcisa i dr. Najvažniji je praktičan i unosan rad zajednice koja će uživati negovanjem svoje zajedničke baštenske kolonije. Time će mesto proizvoditi i koristiti na više strana plodove svog rada. To mogu biti i razni kupusi, rotkvice, grašak, za šta god poželimo da izdvojimo vreme. Time se jačaju odnosi koji su veoma oslabili, jačamo timski duh i rad i zajedno se borimo protiv zajedničkog problema- siromaštva.

Sofija Vojvodić

Koje ćete voće posaditi ovog proleća?

Kruška

Postoje mnoge sorte krušaka ali  jedini način prenošenja  osobina  je kalemljenjem. Kruška se kalemi na dunju, glog ili na divlju krušku. U današnje vreme  sve agrotehnicke mere  se moraju ispostovati  ako hocemo da imamo dobar rod.

Jabuka 

Danas postoje mnoge vrste jabuka a sve potiču od divljih sorata koje su  godinama unazad ukrštanjem selekcionisane i gaje se kao takve. Jabuka je ista za gajenje kao i kruska  i  moramo se pridržavati nekih agrohemijskih  saveta  radi boljeg plodonošenja. Jabuka se razmnožava iskljucivo  kalemljenjem i nikako drugacije jer sejanjem semenki ne dobijamo indetičnu biljku. Jedino se jabuka petrovka ne kalemi nego se razmnozava reznicama .

Šljiva

Postoji veliki broj divljih i pitomih sljiva koje se i dan danas ukrstaju  radi  dobijanja boljih i otpornijih sorti. najpoznatije kalemljene šljive kod nas  su; čačanka rana , čačanska lepotica, čačanska rodna, čačanska najbolja,  požegaca, moravka , ruska bela i crvena. Pored  njih postoje i divlje nekalemljene  ali one  iako  rode  odlicno njihov plod  se koristi  samo za rakiju ili  sokove u nekim pogonima kao npr. Nektar.

Badem

Badem je koštunjičavo voće.  Gaji se  na jugu gde  nema  velikih mrazeva . Ima ga i na severu naše zemlje ali retko. Razmnozava se kalemljenjem na divlju šljivu ili sejanjem koštica .

Gaji se kao i svo ostalo voce.

Breskva

Spada u  koštunjičavo voće. Gaji se kao i badem i kajsija. kalemi se. Može i od koštice ali ne prenosi  osobine roditelja. Kalemi se na  divlju breskvu ili vinogradarku. Gaji se  kao i svo ostalo voće koje se kalemi.

 

Piše: Nenad Sinadinović

5 biljaka koje se isplati gajiti

Predstavljamo vam pet biljaka koje donose siguran i veoma veliki profit. Iako je cena ovih plodova visoka i u vreme zrenja, preporučuje se njihova prerada ili zamrzavanje i prodaja van sezone kada cena po kilogramu daleko nadmašuje otkupnu cenu.

1.Jagoda

Postoje mnoge sorte jagoda koje se gaje bilo na otvorenom bilo u plastenicima . Sade se u redove ili bankove. Kod gajenih sorata jagoda hemijska zaštita je neophodna . Kod nas u Srbiji najtrazenije sorte su : alba, roksana, marmolada, kleri. Jagode se razmnožavaju stolomima ili u narodu brkovima .

Pre sadnje jagoda tj. zasada treba njivu dobro očistiti od korova i dobro nadjubriti. Savet poljoprivrednih stručnjaka je neophodan.

2.Malina

Malina je divlja biljna vrsta ali selekcijom je stvoreno mnogo remonentnih sorti koje se gaje u svetu pa i kod nas. U Srbiji se najviše gaje: vilame, miker, tjulamin, polana i polka . malina se lako razmnožava na sve nacine a najcesci je izdancima iz korena . Jesenja sadnja je u mnogome bolja nego prolecna .Na 1ha. vilamet daje i do 10 tona ploda u sezoni. Osim polane i polke sve ostale sorte malina moraju da se vezuju za naslon od žice . Za dobar rod navodnjavanje je neophodno kao i sve agrotehničke mere koje su propisane.

3.Kupina

Kupina je divlja biljna vrsta ali selekcijom na raznoraznim institutima je dobijeno mnogo dobrih sorata koje se danas gaje. najpoznatije kod nas su : Čacanska rana, ton fri, loh nes.

I za kupinu isto važe uslovi kao i za malinu. Za uspešno gajenje kupine potreban je naslon od žica i kočeva jer kupina kao i malina mora da se vezuje. Postoje neki hibridi kupina koji rastu kao zbun pa nije potrebno vezivanje. Razmnožava se korenovim reznicama , reznicama lastara i savijanjem i pričvršćivanjem vrha lastara za zemlju.

4.Borovnica

Borovnica je najzahtevnija biljna vrsta za gajenje pa se ne preporučuje početnicima . Zahteva malo veću nadmorsku visinu i konstatno zalivanje kap po kap kao i kiselije zemljište. U Srbiji odlično plodonosi ali strada od kasnih prolecnih mrazeva koji dosta oštećuju cvet. Gajene sorte u Srbiji su: blu crop. duke, spartan, rodeo, bluta, i ostale .Razmnožava se reznicama u posebnim uslovima i od semena u posebno za to namenjenim laboratorijama instituta .Kod nas u Srbiji su pretežno sadnice iz uvoza jer ih niko skoro ne razmnozava.

5.Jošta

Jošta ili ogrozd bez bodlji je biljka novijeg datuma i polako nalazi svoj put u našim krajevima . Nezahtevna biljna vrsta koja ne traži neku posebnu negu. Dosta liči na ribizlu ali ima veće plodove i kao žbun je dosta robusnija . razmnožava se isključivo izdancima iz korena /zbuna i reznicama u proleće . Dobro podnosi sušu. Uspeva i do 1000 metara nadmorske visine .

Autor: Nenad Sinadinović

Kutija puna krompira

Svoju  drvenu “rađajuću kutiju” krompira napravite vrlo jednostavno! Prvo ćete napraviti skelet od malih vertikalnih greda zakucanih na ram-postolje od dasaka. Dalje, na vertikalne grede zakucaćete prvo jedan red horizontalnih dasaka i na površinu prekopane zemlje, oko koje ćete “izdizati” kutiju, staviti 2cm u mekanu zemlju pet do deset krompira. Kada biljka poraste nekoliko centimetara preko prvog zakucanog reda dasaka, Vi dokucajte još jedan red i dodajte još zemlje. I sve tako postepeno redom.Ostaje Vam da dokucate još 4,5 redova dasaka do visine i da zalijete krompir, zemlju. Svaki dan zalivajte Vaš krompir i on će, naravno, napraviti čitavu malu oazu do vrha kutije. Kada budete ubirali Vaš krompir, prvo ćete skinuti donju lestvicu i uzeti krompir koji ste prvo i stavili i zameniti daske i dodati još zemlje, zatim nakon sledećeg vremena biće zreli i sledeći krompiri sa drugog nivoa itd.

krompir gajenje

Primena cvetnih kultura otvorenog prostora

Na zelenim površinama se sade jednogodišnje vrste (sezonski rasad), dvogodišnje vrste i višegodišnje cvetne vrste (lukovice, rizomi, gomolji…)
Ove cvetne kulture se upotrebljavaju za: cvetne leje, ivice, bordure,cvertne figure, grupacije, pojedinačno, za žardinjere…
Saksijske lisnodekorativne i cvetno dekorativne biljke imaju široku primenu za uređenje enterijera, terasa, balkona itd.

CVETNE LEJE:

Cvetna leja u beogradu

Za cvetne leje se najčešće koriste jednogodišnje i dvogodišnje vrste.
Leje su najčešće geometrijski oblikovane u vidu kvadrata, krugova,eliptično ili u vidu rombova. Različitih su veličina .
Razmak sezonskof cveća u lejama je obično 30h10 sm.
Najčešće se kombinuje dve ili više vrsta, koje se uklapaju prema visini obliku habitusa, boji cveta i lista.
Cvetne leje od sezonskog rasada obično imaju i borduru od niskog sezonskog rasada ili perena.
Okvir lejama obično daje travnjak.
Cvetne leje veoma efektno izgledaju kada se kao sadni materijal koriste lukovice. (Narcissus, Tulipa, Hyacintus, Hippeastrum…) Lukovice se sade na dubini 2-2,5h prečnika lukovice.

Priprema leje:
Pre sadnje u leje, moramo izvršiti određene pripreme: mehanička obrada zemlje, đubrenje, fino planiranje (pravljenje rasporeda)

*U jesen se najpre grubo prekopa zemnja da bi preko zime bolje primala vodu, da bi izmrzla i ispucala zahvaljujući kristalima leda. Tokom tog perioda priroda vrši dalju obradu pa je tako obrađena zemlja naredne godine rastresitija i ima više vazduha, neophodnog biljkama.
Takođe se tada vrši i đubrenje, prekopana zemnja se prekrije slojem stajnjaka koji preko zime još dogoreva i ulazi u zemlju.
U proleće se motikom prekopa zemlja i izravna grabuljama. Zatim se prelazi na sadnju.

CVETNE FIGURE:

zivetisabiljkama.net

Cvetne figure su naj različitiji oblici, napravljeni na nekoj travnatoj površini ili na nekom padu. Konbinuju se različite vrste, jednogodišnje, dvogodišnje ili višegodišnje.
Priprema zemljišta kod podizanja ovakvih površina su iste kao što smo gore pomenuli kod leja, s’ tim što se kod primene višegodišnjih vrsta zemljište svake naredne godine, posle sadnje okopava i đubri.
razlikujemo 3 vrste okopavanja: prolećno, letnje i jesenje.

*Prolećno okopavanje je najdublje (dubina zavisi od vrste koju okopavamo) i služi za stvaranje prostora vodi i đubrivu da prodre u dubinu oko korena biljke jer se tada vrši prolećno đubrenje a velike količine padavina treba što bolje usmeriti prema korenu biljke.

*Letnje okopavanje ne treba da bude preduboko jer tokom leta nema dovoljno padavina i svako dublje okopavanje može da utiče na pojačano isušivanje zemljiša. Letnje okopavanje služi da bi se razbila pokorica zemlje koja ne dozvoljava pravilnu aeraciju, radi unošenja đubriva i zbog sprečavanja stvaranja dubokih pukotina koje nastaju sakupljanjem, tokom kišnih perioda nabubrelih koloida gline, u sušnom periodu leta.

* Jesenje okopavanje se vrši radi razbijanja pokorice koja sprečava slobodan ulazak vode u zemljušte i radi unošenja đubriva. Tada je okopavanje najpliće, da bi se izbeglo smrzavanje korena. Kod vrsta osetljivijih na mraz se tada vrši i malčiranje.

BORDURE:

zivetisabiljkama.net

Su ivice cvetnih leja ili figura.Sastavnjene su od nižih vrsta (do 10ak santimetara). Sprečavaju klizanje zemlje od cvetnih grupacija prema travnjaku ili stazama i za pokrivanje stabala unutar grupe.

Pogodne vrste za bordure su: Iberis sempervirens, Cineraria maritima, Irisine, Salvia, Petunija, Begonija, Semperfloriens, i još mnoge druge.

Uzgoj jagoda u visini ruku

Novi trendovi polako ali sigurno stavljaju tradicionalni uzgoj jagoda u drugi plan.
Pored stiropor saksija za gajenje gde se jagode ređaju u piramidu, sve je popularniji i način visinskog gajenja jagoda u žardinjerama.
Prednost ovakvog gajenja je višestruka:
Jadoge se sade u žardinjere gde se sistemom kap po kap redovno zalivaju i prihranjuju.
Sredinom zime, žardinjere se unose na specijalno konstruisane stubove kako bi beračima žardinjera bila u visini ruku a plodovi ne padaju po zemlji već vise na obodu posude.
Ovako postavljene posude čine da produktivnost branja bude neuporedivo veća, samim tim i jeftinija a plodovi čisti.
Takođe je važno napomenuti da ove jagodedospevaju ranije na tržište a posle sezone, žardinjere se odlažu van plastenika gde može da se nastavi sa proizvodnjom sezonskog voća i povrća.

Efikasnija proizvodnja biljaka

MOŽE SE PROIZVODITI I UZ VIŠE ŽETVI!

 

povrce

Ako bi se bolje organizovala proizvodnja na nekoj površini, moglo bi se iskoristiti i nekoliko žetvi tokom jedne godine.  Primer može biti pšenica koja se kosi u vreme kada se sade kornišoni za jesenju sezonu. To se zove sađenje na strnjike. Ovaj pojam je itekako poznat starim ratarima dok novije generacije sve ređe posle proizvodnje jedne kulture idu na proizvodnju druge.

Racionalnim korišćenjem zemljišta moglo bi se brže otplatiti postavljanje sistema za zalivanje ili plastenika. Bržom otplatom, može se lakše planirati širenje površina pod tim sistemima.


MEĐUKULTURE

kukuruz-bundeva
Sađenjem takozvanih međukultura, može se postići veća efikasnost u proizvodnji. To može biti na primer stočni kelj u vinogradu koji može ostvariti i 50 tona biomase po hektaru godišnje. Takođe se mogu koristiti leguminize koje se kose za seno a na kraju zaoravaju. Leguminoze su dobri azotofiksatori i koriste se kao „zeleno đubrivo“. Pozitivna uloga niskog a gustog rastinja na ovakvim površinama može biti i sprečavanje hidroerozije. Kod gajenja oraha mogu se koristiti breskva, kajsija ili lešnik kao međukulture. Takođe se u voćnjacima može formirati drugi sprat rastinja kao što su ribizla, aronija, borovnica, stubasto voće ili neke povrtarske kulture.  Ovaj spisak bi mogao biti dugačak, samo je potrebno malo volje i truda a prinosi će dolaziti sa više strana.


BOLJE ISKORIŠĆAVANJE SUNČEVE SVETLOSNE ENERGIJE

biomasa
Organizovanjem proizvodnje sa većim brojem žetvi u istoj godini i na istoj površini bolje se iskorišćava ne samo zemljište već i sunčeva toplotna energija, što je izuzetno značajno. Ovo je utoliko pre značajno kada se zna da je jednom izgubljena sunčeva energija izgubljena trajno.
Zaliha nafte, uglja i gasa ima za neznatan broj godina, posle čega će se čovečanstvo suočiti sa potrebom da pronađe nove izvore energije.
Jedan od obnovljivih izvora energije, mogla bi biti upravo biomasa.  Energija dobijena od Sunca, ugrađuje se u biljna tkiva koja u potrebnom trenutku mogu da se upotrebe za dobijanje biodizela ili da se briketiraju i koriste za loženje.

pelet

Autor: Radivoje Bulatović