Hydrangea/Hortenzija

Jedno od najlepših cvetnih žbunova voli senku i dosta vode. Ovo magično cveće može biti roze, plave, bele boje i sličnih međunijansi koje se prelivaju nežno, romantično. “Pufnasti” oblaci sitnih cvetova krasiće svaku baštu i terasu. Kiselo zemljište davaće hortenziji tamno ljubičaste i plave cvetove. To možete učiniti dodavanjem komposta od organskog djubriva: kafa, kore od banane. Roza boja cvetova ipak traži nižu kiselost zemljišta. Za to vam treba djubrivo od: ljuske jajeta, pepela od loženja drva, limunova kora.
Vrste: Macrophylla Mophead Nikko, Marcophylla Mophead Mystical Emerald, Macrophylla Mophead Penny Mac, Macrophylla Mophead Masja, Macrophylla Mophead Madame Emile Moulliere, Macrophylla Lacecap beaute Vendomoise, Arborescens Mophead Annabelle, Oakleaf Quecifolia White Snowflake, Pee Gee Panicle Antique Phantom, i dr.

  • Većina vrsta hortenzija traže bogato, porozno, vlažno zemljište, ali nikako ne treba ni preterivati u djubrenju.
  • Odgovara im jutarnje sunce, ali popodnevna senka. Čak i veći hlad im odgovara, naročito vrsti širokolosnih (bigleaf) hydrangea.
  • Sade se u proleće ili u jesen.
  • Kada se kopa rupa za sadnju, treba je iskopati i do 3 puta širu od korena.
  • Treba dobro natopiti vodom prilikom sadnje i 2 puta dnevno dok se biljka ne primi lepo.
  • Razmak izmedju hydrangea treba biti oko 150 i više cm. Vrlo lako se dalje ožiljavaju IBA hormonom!

Krokusi – sadnja i razmnožavanje

         Proleće u vrt stiže tek kada vidimo krokuse, lale, gladiole, narcise, zumbule, irise, frezije, ljiljane i slične cvetove. Među prvim cvetovima u rano proleće ističe se krokus.

lukovice

Krokusi su jedni od prvih lukovica koji se pojavljuju odmah nakon poslednjih mrazeva, posle visibaba. Najlepše efekte ćemo dobiti ako ih sadimo u grupicama u zaseni u travnjaku ili  oko nekog drveta. Obradite zemlju oko izabranog drveta u jesen i posadite lukovice krokusa ili jednostavno na više mesta u travnjaku iskopajte male rupe i posadite lukovice.  U rano proleće izmiliće plavi, žuti ili beli cvetovi krokusa a vi ćete svakako uživati u šarenom travnom tepihu. Lukovicu posadite 3 cm ispod zemlje vrhom na gore, odakle će izrasti biljka, a dole puštati bele korenčiće. U koliko su lukovice veće, njih sadite u dubinu od 5-6 cm.
Poželjno je dodati i malo humusa i treseta u zemlju prilikom sadnje, da bi ste im omogućili rastresitu zemlju i potrebne materije za rast i razvoj- azot, fosfor, kalijum i drugo. Krokusi su veoma zahvalni za održavanje. Svake druge godine izvadite lukovice kako bi ih raširili i dalje razmnožavali. Nakon nekoliko godina od sadnje razmnožiće se toliko da će nastati gustiš sa puno listova, a malo cvetnih pupoljaka. Tada ih treba presađivati a tako i širiti. Koristite vile kako bi nežnije povadili vaše lukovice iz zemlje. U stari kalup ili na neki dvorišni sto stavite lukovice da se osuše za nekoliko dana u zaseni.

Razmnožavanje
Po vađenju starih krokusa iz zemlje,  tvrde, krupne jake lukovice sačuvajte u pletenom džaku na tavanu ili podrumu a male lukovice posadite u žardinjeru kako bi ih odnegovali dok ne porastu i postanu spremne za sadnju na otvorenom. U jesen ih ponovo posadite na željeno mesto koje ima dobru drenažu, tj. koje je mekono i humusno sa dodatkom komposta i fosfora u granulama. Fosfor u granulama dodajte dublje u zemlju, ispod mesta gde će se lukovica nalaziti. Po mogućstvu, za zalivanje, koristite odstajalu vodu i kišnicu.

krokus

Upoznajte neobičnu vrstu dragoljuba

Tropaeolum moritzianum, vrsta svima poznatog dragoljuba (Topeolum majus), veoma je redak varijetet, poreklom iz Južne Amerike, brzog rasta, puzajućeg stabla. Može se koristiti za prekrivanje tla ali i kao penjačica.
Topeolum je višegodišnja biljka mada u našim kontinentalnim uslovima izmrzava pa se gaji kao jednogodišnja.
Zahteva umereno vlažna zemljišta u senci ili polusenci. Cveta celo leto i stvara krupno okruglo seme. Razmnožava se setvom u proleće. Pogodna temperature za klijanje ove biljke je 15-20 °C.
Ovaj neobičan varijetet od osnovne vrste se razlikuje po duboko režnjevitim listovima i veoma krecavim cvetnim laticama.

Grupe baštenskog cveća

Grupi jednogodišnjih cvetnih kultura pripadaju cvetne kulture kojima je potrebna jedna kalendarska godina od setve pa do sazrevanja semena. Sve jednogodišnje vrste se razmnožavaju setvom u staklari i ona se obavlja u martu ili u aprilu. Vrste se presađuju na stalno mesto (parkove) i tu ostaju do prvih mrazeva.Neke jednogodišnje vrste imaju produženo cvetanje, koje traje od marta pa sve do prvih mrazeva.
Grupi dvogodišnjih cvetnih kultura pripadaju one vrste kojima je potrebno dve kalendarske godine od setve do plodonošenja.

Dvogodišnje vrste mogu biti dekorativne zbog svog cveta,stabla ili listova. Cvet donose druge godine. Neke od ovih vrsta zapravo su višegodišnje u svojim postojbinama ali u našim uslovima žive dve godine.
Prve godine one razvijaju svoje organe ali tek posle perioda mirovanja (zime) one postaju sposobne za obrazovanje cveta i semena.
Nadzemni delovi mogu biti različiti: jastučaste, igličaste i busenaste forme. Cvetovi mogu biti različiti po boji i po obliku, mogu stajti pojedinačno ili u grupama – cvastima. U cvastima su cvetovi skupljeni u grupu gde je razmak veoma mali tako da se dobija utisak jedne celine.
Oblici mogu biti: klasasti, grozdasti, štitasti, metličasti ili glavičasti.

Perene ili višegodišnje cvetnice, mogu biti razločitih veličina i formi, različito im je vreme cvetanja kao i početak cvetanja (prvo cvetanje).Dužina života perena se razlikuje od vrste do vrste.

Lukovice
(u pripremi)

Krokus – cvet koji miriše na proleće

Krokus je široko rasprostranjena lukovičasta biljka niskog rasta (7-15cm) koja nas u rano proleće ili bolje reći u kasnu zimu obraduje svojim „optimističkim“ cvetovima, izraslim iz snega.  Cvetovi imaju dugačke žute, bele, plave latice ili kombinaciju tih boja.

U prirodi se najčešće javlja na planinama u retkim šumama i proplancima, traži dobro drenirana zemljišta.
Krokus se veoma uspešno i u velikom broju razmnožava lukovicama.
Sade se tokom jeseni kako bi do proleća završili sve procese i spremili se za cvetanje.

Ukras u vrtu i stanu
krokus na traviKrokusi se veoma često gaje u vrtovima, obično po rubu bašte zbog svog niskog rasta ili u kamenim baštama (alpinetumima). Posebno se ističu ispod četinarskog drveća gde je najčešće proređena vegetacija.

Krokusi se mogu saditi i na travnjaku jer cvetaju pre početka košenja trave.
Veoma je lepo videti kako se iz poluotopljenog snega ističu zeleni travni masivi a na njima cvetovi krokusa koji odolevaju mrazu.

Poslednjih godina trend je saditi lukovice u stanu jer dospevaju pre svake druge binjke.
Kao i kod većine drugih lukovica i krokus prethodno mora da prođe kroz hladni period, odnosno lukovice moraju biti posađene u saksiju ili korpicu i ostavljene napolju.
U januaru se saksija unosi u stan i čuva pored prozora kako bi još za vreme snežnih i ledenih dana stan mirisao prolećem.

Malo je poznato da pored prolećnih postoje i jesenji krokusi.

 

 

Krokus kao najskuplji začin
krokus safran Vrsta krokusa (Crocus sativus) je jesenji krokus koji se gaji radi ubiranja začina – šafran.
Naime svaki cvet sadrži tri tučka koji se beru ručno i suše a kao takvi su cenjeni od davnina.  Ovaj začin koji može koštati od 4-14.000 evra po kilogramu spominje se čak i u Bibliji a koristi se za bojenje hrane uz prijatan šmek koji oslobađa.
Najveći proizvođač šafrana su Iran, Španija, Maroko, Italija, Grčka i Turska.
Najčešće gajeni kultivari za ovu namenu su Aquila‘, ‘Mongra‘, Lacha. Za dobijanje jednog kilograma začina potrebno je ubrati oko 100.000 cvetova što se može gajiti na oko 1000m2

Treba dodati da je krokus koji se sreće po našim šumama ugrožena vrsta i pod zaštitom je države.

Autor: Radivoje Bulatović

Peruanski ljiljan za raskošne vrtove

Prava lepotica u vrtu dominiraće nad drugim cvećem od sredine proleća do ranog leta.
Ova biljka ima Prelepe cvetove, raznih boja na dugim drškama visine oko jednog metra.
Cvetovi ovog ljiljana trajaće dok nocna temperatura ne počne da prelazi 25°C, a posle toga  će se ubrzano razvijati koren. Voli osunčana mesta, a previše zasenjena mesta daju visoku i mlitavu stabljiku na kojoj se ne razvijaju pupoljci. Najbolje je ljiljan gajiti u vlažnom zemljištu koje je dobro drenirano, da ne bi došlo do truljenja i razvoja bolesti. Ako bilo kakva bolest zahvati biljku, uvek treba prvo odstraniti bolesne listove, a ostale delove poprskati fugicidom ili insekticidom u zavisnosti od vrste bolesti.

Podzemni delovi biljke se veoma brzo razmnožavaju i, ako biljku gajite u saksiji, moraćete česće da je presadjujete jer prerasta za veoma kratko vreme. Zato je najbolje peruanski ljiljan gajiti u bašti. Rasadjivanje je najbolje obaviti početkom jeseni na dubini od 20 cm do 30 cm i biti veoma pažljiv sa korenjem ljiljana koji je osetljiv. Biljka najbolje uspeva u mešavini ilovače, treseta i peska jer mu je potrebna dobro drenirana podloga. Pre sadnje u rupu koju smo iskopali treba takodje staviti organsko djubrivo kako bi se  biljka što bolje privikla na nove uslove. Ukoliko želimo da imamo prelepi žbun ljiljana treba ga ostaviti na istom mestu nekoliko godina.

Peruanski ljiljan prezimljava u bašti, zbog čega je poželjno označiti mesto na kome se nalazi kako ga u proleće ne bi slučajno prekopali. Pošto ne podnosi jako niske temperature, neophodno ga je prekriti slamom, lišcem ili piljevinom, pa preko toga staviti najlon.

Sa druge strane, ako  raste  na suvom i previše toplom mestu, peruanski ljiljan često je na meti grinja. Ovi insekti razmnožavaju se veoma brzo, a njihovo prisustvo odaju žuti listovi koji venu i opadaju. Redovno treba odstranjivati korov kao i zaražene delove biljke i redovno je zalivati i gledati donje delove biljke gde se ti insekti najčešće i sakupljaju.Pored toga ovo cveće napadaju i gljivice koje se javljaju u vidu svetlonarandžastih, žutih ili braon tačkica na donjim listovima. Gljivicama pogoduje visoka vlažnost, pa je neophodno obezbediti dobru cirkulaciju vazduha, a cvece zalivati u popodnevnim časovima kako bi se lišce osušilo pre nego što padne noć.

Autor: Sofija Vojvodić

Šta od nas traži amarilis

Amarilis je svakako vrsta koja zaslužuje mesto u svakoj kući zbog svoje elegantne linije i lepih krupnih cvetova u nežnim ili otvorenim nijansama.

Savet: Amarilis posle precvetavanja presadite u baštu kako bi senesmetano razvio i formirao mlade lukovice.
Tokom jeseni kada se osuši lišće, izvadite lukovicu iz zemlje, sortirajte mlade lukovice i skladištite ih u podrumu.
U rano proleće posadite Amarilis u ne preterano veliku saksiju.
Tokom perioda izduživanja cvetne drške, ne treba zalivati ovu biljku.

Autor: Radivoje Bulatović

Anđeoske trubice

 

Anđeoska trubica (Brugmansia) je neobična cvetnica poreklom iz Kolumbije, Čilea i sa Anda, koju su Indijanci smatrali božjom biljkom. Ono što ovu drvenastu, višegodišnju biljku čini atraktivnom su njeni trubasti veliki cvetovi koji mogu da izrastu i do 20 centimetara.

Cvetovi se pojavljuju u pozno proleće i tokom leta, u prelepim pastelnim bojama – ljubičastoj, beloj, žutoj ili narandžastoj, i uveče opojno mirišu. Cvetovi anđeoske trubice okrenuti su nadole. Listovi su prilično veliki, elipsasto formirani i tamnozeleni.
U zavisnosti od vrste, biljka u prirodi može dostići visinu od dva do deset metara, dok u saksiji obično poraste do dva metra. Pri izboru vodite računa da biljka ima razgranat koren, a lišće i izdanke čvrste.

Nega – Brugmansija se relativno lako neguje, a najbolje mesto za gajenje su balkon ili terasa. Anđeoska trubica voli svetlo mesto, zaštićeno od podnevnog sunca i vetra. Zemlja u kojoj uspeva anđeoska trubica treba da bude bogata hranljivim sastojcima. Prihranjuje se svake treće nedelje visokokoncentrovanim mineralnim đubrivom za paradajz.

Zalivanje – Tokom leta biljku treba obilno zalivati dva puta nedeljno. Ali, vodite računa da zemlja ne bude preterano vlažna. Ukoliko je temperatura iznad 18 stepeni biljku obavezno redovno orošavajte.

Presađivanje – Anđeosku trubicu obavezno treba presaditi u proleće. Zemlja za presađivanje treba da se sastoji od baštenske zemlje pomešane sa tresetnim humusom i peskom. Preporučuje se presađivanje u plastične saksije, jer bolje zadržavaju vlažnost zemljišta. Na dnu saksije obavezno stavite drenažni sloj. Busen sa veoma razgranatim korenom dobro rastresite prstima, pa ga tek onda zasadite. Zemlju oko busena snažno pritisnite.

Orezivanje – Stabljike na kojima su bili cvetovi na jesen orežite za polovinu njihove dužine, jer ćete na taj način pospešiti cvetanje i sačuvati gustinu grma. Prilikom orezivanja obavezno koristite rukavice, jer su svi delovi ove biljke otrovni. Kod osetljivih ljudi miris anđeoske trubice može da izazove glavobolju. Orezanu biljku smestite da prezimi u podrumu ili u stakleniku. U zimskim mesecima biljku smestite u hladniju prostoriju u kojoj je temperatura od 5 do 10 stepeni i zemlju održavajte umereno vlažnom.

Izvor: Večernje Novosti

andjeoska trubica