Krupnocvetna magnolija

Krupnocvetna magnolija – jedna od najlepših drvenastih vrsta koje se mogu naći u našim dvorištima
 
Krupnocvetna magnolija (Magnolia grandiflora) je mediteranska vrsta zimzelenog drveta. Karakteristično je po piramidalnom obliku krošnje i izuzetno dekorativnim krupnim belim cvetovima koji se mogu videti u proleće i leto. Plod je zbir meškova. Zbog duge fenofaze cvetanja ova biljka predstavlja izuzetan ukras na zelenim površinama pa se koristi za isticanje bitnih objekata ili solitarno na praznim površinma.
 
Na ambijentalnu vrednost prostora utiče i činjenica da cvetovi ove biljke veoma prijatno mirišu. Krupnocvetna magnolija je biljka koja zahteva dovoljno osvetljene položaje i lokacije na svežem i vlažnom zemljištu. Izuzetno je otporna na niske temperature i zagađenje pa j korisna vrsta u urbanijim sredinama.
Najbolji efekat s ovom biljkom se postiže soliternom sadnjom ili kao zeleni zid za pokrivanje starih i neuglednih fasada.
Autor: Mina Ristić
Dipl inž PAiH

Kedar – lekovit, dekorativan i dugovečan

Kedar je zimzelena biljka iz porodice borova ( Pinaceae ). Dugovečna biljka koja raste do 40 m, sa četinama koje su tvrde i bodljikave, preko njih prima Sunčevu svetlost i energiju.
Postoji nekoliko vrsta kedrova: libanski kedar ( Cedrus libanii ), kiparski ( Cedrus brucifolia ), atlaski ( Cedrs atlantica ), himalajski ( Cedrus deodara ) i sibirski kedar ( Cedrus sibirica ).
Stanovnici Sibira, koji predstavlja areal mnogih vrsta kedrova, uprkos mrazu i hladnoci, obično dožive zavidnu starost. Neki tu činjenicu pripisuju korišćnju ulja od sibirskog kedra, koje mešaju sa medom i cvetnim polenom i tako spravljaju napitak “ eliksir života”.
Kedrovo biljno ulje dobija se hladnim presovanjem kerdrovih oraščića koji ispadaju iz šišarica. Ulje je bogato A,E,B I D vitaminima kao i 3 i 6 omega masnim kiselinama. Sadrži bakar, magnezijum, silicijum, mangan, vanadijum, kalijum, fosfor, kalcijum, molibden, bor, kalaj, cink i titanijum.
Redovno korišćenje ( uzimanje jedne kašike svaki dan ) kedrovog ulja može normalizovati rad nervng sistema i ubrzati metabolizam. Uljem se mogu mazati rane i opekotine a pogodno je i za masažu nakon kupke. Daje veoma prijatan i neobičan šmek salatama i zakuskama.
Oraščići kedra su veoma ukusni i prdstavljaju zdavu i zanimljivu grickalicu za mališane. Mogu se peći ili jesti sirovi.
U sledećem prilogu možete pogledati način pravljenja 100 % prirodnog kedrovog ulja kao i njegova svojstva
 
Autor: Mina Ristić Dipl inž Paih

Pančićeva omorika, vrsta koja zaslužuje širu primenu na zelenim površinama

Pnčićeva omorika ( Picea omorika ), koja još nosi naziv srpska smrča predstavlja endemičnu vrstu Balkanskog poluostrva. Otkrio ju je Josif Pančić 1875. godine u selu Zaovine na Tari. Njeno prirodno stanište se prostire kroz srednji tok reke Drine.

Osim toga što ima veoma lep i specifičan oblik krošnje, pančićeva omorika je veoma otpona vrsta koja jako dobro ponosi uslove grada. Otporna je na aerozagadjenje i ekstremne klimatske uslove, pa je treba češće saditi na zelenim površinama kao što su gradski parkovi. Osim toga ova vrsta je karakteristična jedno za područje Srbije, i samm tim simbolizuje naš nacionalni karakter. Postoje i veoma dekorativne forme kao što su “Pendula” i “White tips” koji se takođe mogu primeniti na zelenim površinama grada i ostavljaju izvanredan utisak.

Autor: Mina Ristić, dipl. inž PAiH

Etarsko ulje od jele

Abies alba – Jela je četinarsko drvo koje može porasti do 65 metara.
Stanite: Raste u šumskim zajednicama bukve sa kojima gradi mešovite sastojine, od 300 m.n.v. (Boranja) do preko 1600 m. (Stara planina).
Rasprostranjenje u Srbiji: Malinik iznad Zlota, Rtanj, Beljanica, Suva planina, Stara planina, Povlen, Maljen, Jelova gora, Tara, Zlatibor, Čemerno, Golija, Zlatar, Javor, Jadovnik, Radočelo, Pobijenik, Goč, Studena, Željin, Kopaonik, Prokletije, Mokra planina, Žljeb, Paštrik, Koritnik, Ošljak, Koča Balkan, Šar planina, Ostrovica.
 
Biljnogeografska pripadnost: Srednjeevropski florni element
 
Opšte rasprostranjenje: Planine srednje i južne Evrope, na zapadu do Pirineja, na severu do istočne Poljske, na istoku do Karpata i na jugu do Apenina i planina centralne Makedonije i Bugarske.
 
Način prikupljanja i sušenja:
Skupljaju se četine i šišarice, a služe
za dobijanje etarskog ulja.
 
Lekoviti sastojci i način upotrebe: Četine i šišarice sadrže etarsko ulje.
Etarsko ulje iz jelovih četina je sastojak mirisnih esencija, sredstava za inhaliranje kod oboljenja za disanje, lekova za utrljavanje kod reumatizma, išijasa, gihta, nekih kožnih bolesti, kao i u pojedinim kozmetičkim preparatima.
Etarsko ulje iz šišarica ima sličnu terapijsku upotrebu.
 
Takože se može praviti čaj od jelovih četina.

Diospyros lotus

Diospyros lotus (Caucasian persimmon) , Divlja japanska jabuka
Zašto je ova voćka “hrana bogova”, što je prevod sa japanskog naziva?
Iz razloga što njegovi plodovi imaju visoku nutritivnu vrednost, lekovitost i što je plod pogodan za dijabetičare. U pogledu sadržaja šećera divlja japanska jabuka dolazi ispred jabuke, kruške, breskve, šljive i marelice. Zreli plodovi u svežem stanju sadrže oko 20 % šećera, glukoze i fruktoze. Saharoza je prisutna u vrlo malim količinama, zbog čega se upravo i smatra dijetetskim voćem. Kiselost je jako niska- 0,1 do 0,2 %. Zreli plodovi obiluju većim brojem vitamina, naročito sadrži visok procenat vitamina C, kao i karotin (provitamin A). Sadrži organski vezano gvožđe i tanin. Od velikog značaja je i organski vezani jod. Hemijski sastav plodova u znatnom stepenu zavisi od sorte i rokova sazrevanja. U medicini, japanska jabuka se preporučuje za slabokrvne osobe, obolele od čira, kod oboljenja želuca, srca i niza drugih bolesti. Sok iz ploda pomaže u lečenju ljudi kod kojih je uočen nedostatak vitamina. U farmaciji se koristi u nizu složenih lekova koji se upotrebljavaju kao sredstva za zarastanje rana, lečenju opekotina od sunčevog zračenja i zbog velikog prisustva gvožđa, prave se preparati na bazi ovog voća. Najbolje je jesti kaki nakon punog dozrevanja ili izmrzavanja na stablu! Tada je plod mek i prijatan za jelo. Divlja japanska jabuka, ima ukus između šljive i mušmule i po nekom subjektivnom gledištu, mnogo je ukusnija od veće, korišćenije sorte koju srećemo po marketima. Plodovi kakija mogu se i sušiti, na tradicionalan način na suncu ili industrijski, što mnoge zemlje i čine. Veoma je zahvalna za uzgoj, jer relativno malo oboleva od bolesti, mali je i broj štetočina koji ga napadaju, i može da podnese veoma niske temperature.

Preporučujemo 7 četinara za dvorište

Ovo su najlepši četinari naših prostora i naša topla preporuka za sadnju u dvorištima, parkovima i drugim zelenim površinama.
Pored svoje dekorativnosti koja ne izostaje ni leti ni zimi što je vrlo važno na svakoj površini, ove biljke transpiravijom odaju prijatne mirise i baktericidne materije.

Crni bor

Šumski četinar  koji  uspeva na kiselim i rastresitim terenima. Raste i na preko 1600 metara  visine. ne voli senku. Razmnožava se isključivo semenjem u  šumskim rasadnicima gde  se semenje uzima  sa zdavih i sortno cistih  jedinki.

Beli bor 

Isto je sumski cetinar i ponekad  samoniklo raste  na slabijem zemljistu u simbiozi  liscara . Razlikuje se po  svetlijoj kori od  crnog bora i drugacijim sisarkama kao i po nervaturi  cetina tj. iglica . Razmnozava se semenjem od biranih  jedinki u sumskim rasadnicima . Podnosi  senku i  los kvalitet zemljista . ne moze na velikim visinama ali moze  u priobalju mediterana . Postoje mnogo  podvrsta  belog i crnog bora .

Kedrovi

Kod nas poznata ukrasna parkovska biljka  koja  živi veoma dugo. Podnosi gradska zagadjenja i nije toliko zahtevan po pitanju staništa . neke od sorata se razmnožavaju semenjem a neke iskljucivo kalemljenjem na podlogu crnog bora i to  kosim rezom  tokom juna meseca .

Vrste kedrova koji se gaje po Srbiji su : Kedrus deadara, K. libani i Himalajski kedar. Postoje i neki novi  klonovi ali  ih  još uvek nisam pronašao u Srbiji.

Abies alba-Jela 

Četinar visokih planina i kisele zemlje . Voli  duboka rastresita i humusom bogata zemljišta . Četine su glatke i kora je glatka . ne podnosi zasenjivanje pa  se  sadi  na vecoj razdaljini nego li smrca. Razmnožava se semenjem a moze i reznicama od vršnih grana  .

Picea abies-Smrca

Veoma robusan i snažan četinar  koji naraste i preko 30 metara. Smrča je naša najbolja  za pošumljavanje  goleti. Podnosi sve tipove tla . Do 5. godine sporo raste a posle  krece naglo tako da na  humusnim zemljistima  stablo moze dostici i do 60 cm. u precniku za oko 30 godina. Razmnozava se isključivo semenjem u šumskim rasadnicima .

Larix decidua-Ariš

Ariš je jedini cetinar nase flore kome u jesen pred zimu otpadaju četine i grane  tokom zime budu gole. Služi  za pošumljavanje najvećih visina  na planinama . razmnožava se isključivo semenjem u šumskim rasadnicima.

Tuje [ ukrasni cetinari ]

Postoje  preko 300  vrsta ukrasnih četinara koji se gaje u hortikulturi. Pocev od čempresa, pačempresa , loptastih tuja i raznoraznih  klonova  pa do ukrasnih kleka bez bodlji ili sa bodljama . Namena ukrasnih četinara je  za dekoraciju i ukras u parkovima . Razmnozavaju se semenjem i reznicama   za potrebe hortikulture i gradskih uredjenja  parkova.

 

Piše: Nenad Sinadinović

 

Grab – Rod: Carpinus

Grab je listopadno drvo visine do 25m, rasprostranjeno u južnoj i zapadnoj Evropi, jugoistočnoj Aziji i na Kavkazu. Ima jaku izdanačnu sposobnost i dobro podnosi orezivanje pa se čestokoristi i kao živa ograda.
Drvo je veoma tvrdo, upotrebljivo u drvnoj industriji i veoma kalorično ako se koristi za ogrev.

Kora graba je tanka, glatka, svetlosive boje. Površina stabla je nepravilnog oblika.
Pupoljak je izdužen 5-8cm, okružen ljuspicama.
List je jajastog oblika, na vrhu zašiljen sa vrlo jasno izraženom paralelnom nervaturom, postaljen na lisnoj peteljci. U jesen lišće dobija svetložutu boju. List graba je veoma pogodan za kompostiranje.
Cvet čine muške i ženske plodne rese. Cveta istovremeno sa listanjem.
Plod je izdužena orašica 3-5mm dužine, svetlosmeđe boje.

Više slika

pisanje za sajt

Jele: rod Abies

U rod Abies (jela), spada oko 40 vrsta visokog zimzelenog četinarskog drveća.
Jele u punoj zrelosti mogu dostići visinu do 80 metara a to postižu za oko 120 godina života.
Jele je najlakše identifikovati prema ožiljku od četina. Ne granama se mogu uočiti glatke okrugle stopice na mestima gde su one bile.
Druga karakteristika kod jela u odnosu na slične četinare je položaj šišarki. Na vrhu stabla, formiraju se uspravne šišarice koje se u rano proleće raspadaju a ostaju samo osovine u vidu prutića. Jele se najčešće razmnožavaju semenom. Setva se vrši u proleće posle stratifikacije. Drugi način je ožiljavanje u junu i julu mesecu poludrvenastim reznicama uz primenu fitohormona.

Za nas najznačajnije vrste jela:

Dopunite ovaj članak
zivetisabiljkama@gmail.com

Godzi

Goji, godži ili Lat: Lycium barbarum je višegodišnja žbunasta, visokorodna biljka bujnog rasta.
Poreklom je sa Tibeta a najveće plantaže se nalaze u Kini.
Iako u Evropi do skoro jedva poznata, u Aziji se gajila mnogo godina unazad.
Plodove ove biljke nazivaju i crvenim dijamantom zbog njihove visoke nutritivne i lekovite vrednosti.
Konzumacijom svega 10-30 grama ploda dnevno, popravlja se opšte stanje organizma, poboljšava prokrvljenost perifernih krvnih sudova i transport kiseonika kroz krvne sudove, pomaže kod upale zglobova, smanjuje krvni pritisak, blagotvorno deluje na kožu, srce, prostatu, popravlja vid… Godzi bobice zauzimaju drugo mesto na ORAC listi najznačajnijih antioksidanasa. Prvo mesto na ovoj listi zauzima njihov rođak crne boje Lycium ruthenicum.

 

Ovaj listopadni grm, poraste 1,5 – 2m u visinu. Plodovi sazrevaju u septembru i oktobru mesecu a prinos kod odrasle biljke može biti preko 5 kg svežeg odnosno preko 1kg suvog ploda. U Srbiji 2015-e godine, suvi plod godzija je koštao 3.500 – 4.000 dinara a u Nemačkoj (zemlji koja najviše uvozi godži) je ta cena duplo veća. Ove brojke govore da je godži vrsta u ekspanziji i da danas nalazi veliki broj konzumenata kod nas i u svetu pa proizvodnja ne može da prati veliku potražnju.
Ukus sveže bobice nikako se ne može nazvati primamljivim. Sočna bobica sadrži malo šećera i blago je ljuta. Nasuprot tome slatko od godzija ima puno sličnosti sa kupinom, pogodan je za sokove, voćne miksove, sladolede a često se konzumira i kao suvi plod. Zbog svog blagotvornog dejstva na kožu sve češći je dodatak kozmetičkih preparata.

Bilo je pokušaja u Srbiji da se ova biljka anatemiše i proglasi “rasadničarskom prevarom” ali sama činjenica da je u celom svetu vrlo visoka cena ovih plodova kao i to da je Nemačka najveći uvoznik njenih plodova neoborii su argumenti u korist godžija jer se zna sa koliko ozbiljnosti to društvo pristupa svemu što uvozi i konzumira.

 

Kamčatkica – Sibirska borovnica

Lonicera caerulea
Trenutno je hit u svetu i jedna od najtraženijih biljaka. Ono što su do pre par godina bile aronija ili brusnica to je sada kamčatkica. Žbunasta vrsta koja dostiže 1,5m visine, cveta u martu a plodovi sazrevaju od juna. Plod je dug oko 2,5cm, prečnika 1cm. Ima ukus kao mix borovnice i maline. Najotpornija vrsta, podnosi -45°C, uspeva na svakom tlu. Osrednji žbun da oko 3kg ploda.

Lonicera caerulea var. kamchatica je nova voćna vrsta, plod je bogat antioksidansima, vitaminima, gvozdjem i mnogim hranljivim sastojcima. U rod dolazi polovinom maja meseca i predstavlja najranjije voće, nakon zimskog mirovanja. Sazreva i pre jagoda.

Za Lonicera kamchaticu koriste se još nazivi : sibirska borovnica, majska jagoda, medena borovnica i kamčatska jagoda . Grm je listopadan, visine oko dva metra, plod je plave boje, izuzetne arome. Dužina ploda je 2 do 3 centimetra. Puna rodnost, od oko 3 kg po jednom grmu, se dostiže u šestoj godini nakon sadnje. Sibirska borovnica je izuzetno otporna na niske temperature ( do -45°C ). Lišće se često počinje razvijati i ispod snega. Otvoreni cvetovi podnose i do -10°C. Za razliku od američke borovnice ne zahtjeva kiselo tlo, optimalna kiselost je od pH 5 do pH 8.

Za sadnju najbolje odgovara vlažno i zaklonjeno mesto i plodno zemljiste.

Tekst uzet sa kupinda