Bomarea

Ovo meksičko jarko narandžasto, crveno, žuto zlato, koje odiše strašću prevečernjeg Sunca, je puzavica, čije stabljike mogu da se razigrano obmotavaju oko bilo čega. Bomareja voli Sunce i ona cveta od maja do septembra u obliku sferastih buketa sa 20 do 40 cvetova dužine od oko 4 cm.

Voli humus napravljen od lišća, pesak, treset i voli najmanje 50 % vlažnost vazduha. Zaliva se jednom nedeljno u toku rasta. Trebalo bi da je svake godine prebacujete u novu saksiju. Zimi smrzava ispod 18 stepeni. Pazite da ne ostaje vode u podmetaču saksije!

Mediteranski raskoš bogumile…

Bogumila ili Bugenvilija je prelepi simbol celog Mediterana. I na Jadranu, Jonskom i Egejskom moru ona se raskošno penje, obasjana voljenim sunčevim zracima, uz kamene zidove, ograde od kovanog gvožđa, čineći naše letovanje još romantičnijim.

U koliko je želite imati, a ne živite na moru, bez direktnog sunčevog zraka leti, bogumila ne može gusto cvetati, a zimi, da ne bi došlo do mrzavanja, treba da je prekrijete najlonom i unesete u kuću sa terase. Oko korena stavite takođe piljevinu na primer ili suvu travu (seno). Djubrivom za cvetnice i gnojivom tretirajte biljku do kraja avgusta kako biste cvetanje podstakli. Veoma važnu ulogu u cvetanju i bojama igra GVOŽĐE, kao i kod hortenzije o čemu smo pisali. Boja cveta će biti jarča. Na primer ako imate žutu bogumilu, moguće je, da će se sa dosta gvožđa, pojaviti nijanse narandžaste i crvenkaste i dobiti neki fenomenalan miks. Bogumila voli kiseliju zemlju, pa joj dodajte đubrivo koje možete sami napraviti od kora citrusa (limuna, narandže, grejpa, mandarine, limete) i bogati su vitaminima i dragocenim mineralima, koji su većinom koncentrisani u kori u kojoj su: kalijum, kalcijum, fosfor, gvožđe i natrijum.

Tokom vrelih letnjih dana treba je prskati protiv plamenjače. Cvetove nikako ne treba kvasiti, samo lišće. Najbolja mešavina zemlje za bugenviliju je mešavina treseta i peska (treba biti hranljiva, humusna zemlja), sa odnosom 3:2.Nakon cvetanja, u jesen, izdanke treba iseći, orezati bogumilu. Reznicama je možete ožiliti drvenastim reznicama na leto i zelenim u proleće rastvorom IBA hormona koji možete poručiti i dobiti odgovore na pitanja koja se tiču uzgoja ove prelepe biljke.

 

Echinopsis

Cactaceae vrsta broji više od 1800 podvrsta kaktusa. Uglavnom kaktus nas asocira na američku Patagoniju, Afriku, Južnu Ameriku…u takvoj jednoličnoj  savani kaktusi mogu da, sa svojim cvetovima, naprave pravi vatromet boja. Jedna od najlepših cvetajućih vrsta kaktusa je Echinopsis i on je dominantan u Južnoj Americi.  ‘Lady Evelyn’ i ‘Apricot Glow’ su nazivi Echinopsis vrste po ljubičastoj i kajsijastoj boji cveta. Danas se mogu naći razni hibridi kaktusa.
Kada kažete nekome da je ko kaktus, znači da je to jaka i žilava osoba, prilagodljiva i na najgore moguće uslove.

 

Kako i za šta se sve može upotrebiti list lovora

 
Lovor (Laurus nobilis) je zimzelena biljka koja uspeva u mediteranskoj regiji. Može biti drvenasta ili žbunasta. Izuzetno je dekoraativna i može se orezivati i koristiti kao različite topijarne forme.
 
Lovor je bio izuzetno cenjena biljka u doba antike, pravili su se venci od njega koji su se poklanjali pobednicima i pesnicima. Smatrao se svetom biljkom i bio je simbol slave.
 
Od davnina se koristi kao aromatična, začinska i lekovita biljka. Deo biljke koji se upotrebljava je najčešće list.
 
Lovor se koristi za lečenje anoreksije, probave, gubitak apetita, posledice prejedanja. Upotrebljava se i za dezinfekciju prostora i kao sredstvo za smirenje. Zbog toga što opušta nerve, ne sme se konzumirati u velikim količinama jer može dovesti do halucinacija. Lovor se koristi na nekoliko načina:
 
– Kao začin : lovorov list koji je isušen dodje se različitim specijalitetima sa mesom i povrćem, sosevima i marinadama zbog izuzetno prijatnog ukusa.
– Kao ulje: ulje od ploda, koristi se uglavnom za masažu, kod upale mišića, zglobova i reumatizma.
– Kao čaj : tri lista lovora se kuva u 1 decilitar vode, doda se malo limuna i kašika meda. Čaj se pije protiv gripa ili bronhitisa.
 

– Za eliminaciju stresa pali se lovorov list koji izbacuje supstance koje opuštaju nerve.
– Kod kamena u bubregu, pomaže lovorov list u vidu napitka koji se spravlja tako što se do pola lonca stavi lovorovo lišće i prelije vodom a zatim ukuvava dok polovina vode ne uvri. Pije se poput čaja.
Autor: Mina Ristić
Dipl. inž. PAiH

Ginko (Ginkgo biloba)

Listopadno drvo koje potiče sa Azijskog kontinenta. Postoji na zemlji više od 300 miliona godina I predstavlja tercijarni relikt. Vodi poreklo iz doba mezozoika. Ima voma neobičan lepezast oblik listova I veoma je otporna na sve uslove sredine što e čini veoma poželjnom biljkom na svim zelenim površinama. U Kini I Japanu se smatra svetim stablom, zbog čega se najčešće sadi oko hramova I svetih mesta. To je verovatno zbog mnogobrjnih lekovitih svojstava ove biljke. Svi delovi biljke, koren, stablo, list I plodovi se koriste pri lečenju različitih bolesti, a već stotinama godina u aziji postoji trend ispijanja čaja od ove biljke. Delovi biljke sadrže oko 40 korisnih supstanci poput flavonoidi I terpenidi, kao I veliki broj antioksidansa.

Čaj od ginkga

To je čaj od osušenih listova drveta ginka. Veoma je koristan za čitav organizam a najviše zbog toga što:

  • Utiče na bolje pamćenje.
  • Ublažava glavobolje
  • Pospešuje krvotok
  • Ublažava bolove u predmenstrualno sindromu
  • Reguliše nadutost u stomaku

Čaj od ginka predstavlja energetski napitak koji nam daje snagu za mnoge izazove sa kojima se suočavamo u toku jednog radnog dana, pa ga je poželjno piti ujutru.

Priprema se tako što se u proleće ili leto sakupljaju listovi ( poželjno je sakupljati listove sa stabala koje se nalaze u što prirodnijoj sredini, dalekood industrijskih objekata ili saobračajnica, jer će u tom slučaju biti zagađujućih materija u biljci).  Suše se napolju na platnenoj podlozi na suncu. Osušeni listovi treba da budu bež boje. Listove se stave u avan I isitne tučkom.

Čaj od ginka predstavlja moćan afrodizijak I prirodni lek za impotenciju. Ukoliko ste pod stresom čaj od ginka će vas opustiti jer predstavlja prirodni antidepresiv I veoma značajno sredstvo u borbi protiv Alchajmerove bolesti.

https://youtu.be/J4bd7pO-DiU

Kao grickalica uz pivo ili zdrava užina mogu poslužiti semenke od ginka. Naime potrebno je smenku odvojiti od mesnatog dela ploda ( potrebno je biti pažljiv jer mesnati deo nije baš priatnog mirisa). Način pečenja je po istom pricipu kao I kod kestena. Nakon odvajanja ljuske potrebno je iseći smenku na ola I izvaditi klicu

Autor: Mina Ristić
Dipl. Inž PAiH

Planinska ruža – ukras Južne Afrike

Lat: Protea nana je niski gusto razgranat zimzelen žbin, visine do 130cm, sa igličastim lišćem, nalik na četine borova.
Poreklo ove vrste vodi iz Južnoafričke Republike mada je često gajena kao ukrasna biljka i u drugim krajevim sveta. U svom prirodnom arealu se često streće na padinama planina, na visini 400-900 m.n .v.
Planinska ruža se odlikuje krupnim tamnocrvenim do braon cvetom koji biljku krasi u kasnu zimu i rano proleće. Ova biljka se lako razmnožava semenom. Seme se seje u jesen pre prvih mrazeva u hladnu leju u negrejanom plasteniku.  Seme ima dobru klijavost a nicanje se očekuje 25 dana od sejanja. Takođe se može lako razmnožavati reznicama. Od setve do cvetanja prođe 4 godine dok biljke razmnožene reznicama procvetaju još prve godine.
Voli sunčana i polusenovita mesta sa oceditim tlom. Podnosi sušu ali je za pravilan razvoj potrebno redovno zalivanje.

Habenaria radiata- vrsta orhideje

Ova vrsta orhideje je još jedna u nizu koje podsećaju na životinje. Habenaria radiata podseća na belog, nežnog goluba ili čaplju. Potiče iz Japana, kao i većina belih, erget orhideja. Na engleskom je zovu White Erget Flower i ne treba je pomešati sa  Platanthera praeclara vrstom, koja potiče sa severa Amerike.
Teško se gaji, mnogi uzgajivači imaju problem da njeno cvetanje produže na više od dve sezone. Listovi ove orhideje jako liče na travu i dugački su od 5 do 20 cm i široki su 1 cm. Svakog proleća se formiraju novi listovi i tokom leta se izdužuju do svoje krajnje dužine. Sredinom jula do kraja avgusta cveta. Mogu se poručiti od većih proizvođača u vidu zadebljalog korena koji je naizgled beživotan, braon boje. Ukoliko vam stignue u jesen, najbolje bi bilo da ih tretirate na kratko fungicidom, a onda ih blago prosušite i ubacite u kesu, na primer u kesu za zamrzivač, sa perlitom. Ostavite ih tako na hladno mesto ispod 10 stepeni, ali ne i da se smrznu, preko zime. Pošto ovi korenčići miruju tokom zime, ne bi bilo loše da ih još 2,3 puta tretirate fungicidom pre proleća.
Na proleće, korenčiće posadite na malu dubinu, tek ispod površine zemlje u saksiji, tako da vrh bude iznad. Zemlja treba da bude vlažna ali ne i mokra. Budite strpljivi, jer treba vremena (4,5 nedelja) da počne da se nazire izdanak-mladica. Kada krenu mladice, pvećajte vlažnost zemljišta. Najbolje je da voda bude demineralizovana, na primer- kišnica, ili da to bude voda koja je odstajala nekoliko dana, da ne bi imala hlorid u sebi.
Što se tiče zemljišta u kome ova orhideja treba da raste- ona treba da sadrži jednu vrstu zemljišta koje se koristi i za bonsai, a to je KANUMA, zatim nešto što će uvek da vlaži zemljište- mahovina, i malo peska,  u razmeri: 1 : 1 : 1/2  i sve to PREKRITI posebnom osušenom vrstom mahovine koja se specijalno koristi za orhideje- dried sphagnum fiber (moss).
Za one koji vole orhideje i razne njihove podvrste i oblike, ovo bi mogao da bude divan hobi.

Sofija  Vojvodić

 

bela orh koren
golub2 kanuma soil1 sphagnum moss

Krasula – drvo novca

Mesnata sukulenta sa vrlo snažnim stablom koje liči na malo drvo. Listovi su ovalni, mesnati, glatki i mogu biti zelene ili srebrnaste boje. Zeleni primerci se mogu gajiti i u poluhladovini, dok srebrnasti zahtevaju dosta svetle položaje ali bez direktnog sunca. Zalivanje vodom je jednom nedeljno od aprila do septembra, zavisno od toga kolika je temperatura u prostoriji i brzina sušenja površinskog sloja zemlje. Od septembra do decembra zalivanje je svake treće nedelje a u decembru i januaru po jednom mesečno, da bi od februara zalivanje bilo češće, jednom nedeljno. Listovi skladište vodu, tako da se u sušnom periodu vrši napajanje biljke vodom iz njih. Prihranjuje se tečnim đubrivom za kaktuse, ali upola razblaženim rastvorom, na svakih petnaest dana. Poželjno je presađivanje svakog proleća u novu humusnu zemlju jer se tako podstiče njen rast. Prija joj suv vazduh, a osetljiva je na promaju, česta premeštanja, višak vlage(dolazi do pojave plesni i buđi i biljka propada). Pogodnija je hladna prostorija (minimum 10 stepeni), tada se ređe zaliva, ukoliko je pretoplo u sobi dolazi do deformacije biljke i ona gubi svoj oblik i lepotu. Mogu da je napadnu biljne vaši, ali to je jako retko. Leti se može izneti napolje u hladovinu. Razmnožava se reznicom lista. Izdanci rastu nakon mesec dana. takve biljke su male i sporo rastu, ali izgledaju kompaktnije.
Reznice sa vrha biljke mnogo brže rastu.
Životni vek krasule je čak i do 30 godina u saksiji.
Sujeverni veruju da će se vlasnik ove biljke opariti ukoliko njegova biljka procveta.
Cvetovi su prelepi, sitni, zvezdasti, ružičasto–bele boje, a pojavljuju se od leta do početka zime. Međutim ovo je jako zahtevna biljka po pitanju cvetanja. Ko uspe da je „natera“ da cveta pravi je srećnik, ali zbog prelepih cvetova vredi pokušati. Ako se svega ovoga pridržavate, ko zna možda baš vas vaša krasula obraduje cvetovima. Srećno!

Autor: Ivana Kostić

Lantana

Egzotična višegodišnja biljka koja može da se gaji kao puzavica, žbun ili kao biljka stablašica. Listovi su sitni, hrapavi na dodir i kada se protrljaju imaju miris koji podseća na aromu limuna. Cveta od maja do prvih mrazeva, a cvetovi su sitni i formiraju loptice sa različitim tonovima na jednoj cvetnoj dršci, pa kako precvetavaju cvetovi tako prelaze u drugu boju. Cvetovi mogu biti žute, žuto-narandžaste, žuto-roze, bele, ružičasto-bele i ljubičaste boje. Nakon precvetavanja formiraju se najpre zelene bobice koje prelaze u tamno plavu boju i tada je seme zrelo i može se koristiti za razmnožavanje lantane, ali ono jako sporo niče. Daleko bolji i brži način razmnožavanja je pomoću reznica koje se odmah sade u zemlju i prekrivaju najlonskom kesom. Presađivanje biljke je svakog proleća i zemlji se dodaje oko 15 procenata peska. Leti se zaliva vodom svakodnevno, a ukoliko su velike vrućine obavezno ujutru i uveče, a zimi se smanjuje zalivanje na jednom nedeljno ili ređe ukoliko su niže temperature. Prihranjuje se u toku leta na 2 nedelje tečnim rastvorom za cvetnice. Orezivanjem biljka može da se formira da bude stablašica i sve te reznice se koriste za razmnožavanje. Orezuje se po potrebi- na jesen pre nego da se unese u kuću ili nakon unošenja kada opadne veći deo listova, na proleće pre iznošenja napolje ili u toku samog leta nakon precvetavanja neke grane koja je previše izrasla u odnosu na druge. Leti se obavezno čuva napolju (ako ostane u kući neće cvetati a može i propasti jer ne podnosi zagušljivu atmosferu) i potrebno je obezbediti 3-5 sati direktnog sunca da bi biljka cvetala, najbolje je da to bude jutarnje ili popodnevno sunce. Zimi se čuva na svetlom i svežijem mestu na 5-15 stepeni i to je period mirovanja kada se slabije zaliva i kada je normalno da opadaju listovi. Jako je podložna napadu belih mušica pa tada koristiti rastvor insekticida i prskati nekoliko puta. Ako su listovi žuti i suvi to je znak da je biljka suva ili je na mračnom mestu. Oprezno sa ovom biljkom jer su svi njeni delovi otrovni.

Autor: Ivana Kostić

Guzmanija

Guzmanija je višegodišnja sobna biljka iz porodice bromelija koja ima rozetu u čijoj se sredini pojavljuje cvetna drška veoma živih boja- crvena, žuta, roze, bela i narandžasta. Listovi su dugački, uski i jako žilavi, padaju tako da formiraju rozetu. Zahteva toplo i svetlo mesto (idealna je istočna strana), ali bez direktnog sunca, pa je pogodna sobna temperatura od 15-24 stepeni. Jako je osetljiva na promaju. Potrebna je velika vlažnost pa se biljke orošavaju svakodnevno i potrebno je u rozeti sipati vodu uvek prilikom zalivanja u toku formiranja cveta, a kada počne da cveta zalivati samo zemlju, dok rozeta ostaje prazna, bez vode. Zalivanje vodom je jednom nedeljno u toku zime, a leti 2-3 puta nedeljno. Tečno đubrivo za orhideje može da se dodaje na par meseci, tako da u pogledu prihrane nije zahtevna, može a i ne mora . Ukoliko je temperatura niža od 18 stepeni onda nije potrebno u rozetu sipati vodu. Ove biljke u svom životnom veku koji je u proseku oko 3 godine cveta samo jednom iz cvetnog levka, pri čemu taj cvet uz dobru negu može da traje i do godinu dana. Nakon cvetanja cvetna drška počinje da se suši i treba je iseći, a kasnije počinje da odumire i matična biljka što je i tipično za sve bromelije. U toku cvetanja u donjem delu matične biljke pojavljuju se mladi izdanci koji se koriste za razmnožavanje biljke, tako da kada dostignu dužinu od 15-20 centimetara pažljivo se odvajaju od matične biljke i vodi se računa da svaki mladi izdanak bude odvojen sa malo korena.Najbolje je saditi ih u proleće u mešavinu zemlje, peska i humusa i voditi računa o veličini saksija, lagodnije se osećaju u manjim jer imaju jako mali koren. Kada se jednom posade mladi izdanci oni se više u toku svog životnog veka ne presađuju. Prosečno je potrebno proći oko 3 godine da ti mladi izdanci procvetaju. Ukoliko se krajevi listova suše i ako su donji listovi suvi znači da nema dovoljno vlage pa je češće zalivati i orošavati. Ako pri tlu truli i mekana je stabljika znači da je preterano zalivena i ne zalivati neko vreme. Ako su listovi lepljivi pojavile su se zelene vaši i prskati insekticidom.