Heliograf- instrument koji beleži svaki sunčev zrak

Osnovni deo heliografa je velika staklena kugla koja služi kao sabirno sočivo za sunčevu svetlost. Kugla je opasana polukružnom metalnom pločom na koju se postavlja papirna traka.
Sunčevi zraci koji padaju na staklenu kuglu heliografa, emituju se na papirnoj traci i progorevaju je na mestu koje pokazuje tačno vreme. Prema dužini progorelog traga na traci vidi se koliko je sunce tog dana sijalo kao i intervali kada je sijalo ili bilo oblačno.

Postoje tri vrste traka za heliograf:
Zimska: od 15.10 do 28.2
Prolećna i jesenja: od 1.3 do 12.4 i od 1.9 do 14.10
Letnja (najduža traka): od13.9 do 31.8

Podaci sa traka su veoma značajni za uopznavanje osunčanosti nekog područja kako bi se recimo moglo odrediti da li neka biljna vrsta može uspevati ili ne na tom području ili predvideti period cvetanja, plodonošenja, zrenja…
Za ovakve prognoze, potrebno je uzeti višegodišnji prosek osunčanosti datog područja.

Klasifikacija oblaka

Oblaci su skupovi čestica vode u sva tri agregatna stanja, uz česte primese atmosverske prašine, koji se formiraju na najrazličitijim visinama.
Oblake možemo razlikovati po oblicima kao i po njihovim osobinama pa tako kod pojave oblaka roda stratus možemo očekivati dugotrajnu sitnu kišu dok kod kumulunimbusa dolazi do jakih pljuskova sa grmljavinom. Drugi oblaci pak ne donose padavine ili ih odlikuje pojava kristala leda.

Prema međunarodnoj klasifikaciji, oblaci se dele na više rodova:

1. Cirrus – Ci
2. Cirrostratus – Cs
3. Cirrocumulus – Cc
4. Altocumulus – Ac
5. Altostratus – As
6. Nimbostratus – Ns
7. Stratocumulus – Sc
8. Stratus – St
9. Cumulus – Cu
10. Cumulonimbus – Cb.

Najznačajniji rodovi:

Optički fenomeni u atmosferi

Zemljin vazdušni omotač sadrži razne gasove, čestice čađi i prašine kao i vodu u sva tri agregatna stanja. Sve to utiče na selektivno propuštanje oderđenih delova spektra zračenja odnosno na njihovu apsorpciju.

Prolaskom svetlosti kroz atmosferu, mogu nastati razni optički efekti kao što je: plavetnilo neba, žuto-crveni odsjaj Sunca na predmetima na Zemlji, “crveno Sunce pred zalazak” duga, cirkumhorizontalni luk, halo, zeleni zrak i slično.

Plavetnilo neba, senki i udaljenih predmeta nastaje kao posledica dominacije kratkih talasnih dužina u sunčevom zračenju, koje rasipaju molekuli vazduha.

plavetnilo neba

Crvenkasta ili narandžasta boja predmeta obasjanih Suncem nastaje zbog dominacije dužih talasnih dužina koje prolaze kroz atmosferu bez rasipanja. To je najočiglednije pri izlasku i zalasku Sunca, kada je dužina prolaska zraka kroz atmosferu najveća.

crveno od sunca

Duga, halo i cirkumhorizontalni luk nastaju pri rasipanju vidljivog zračenja na kišnim kapima kao i na česticama leda tada se na nebu može uočiti čitav spektar boja u vidu polukruga koji sa svoja oba kraja dodiruje Zemlju (duga) ili krug rasutih zrakova (halo) odnosno rasute linije boja (cirkumhorizontalni luk)

Pri prolasku kroz atmosferu dolazi do savijanja sunčevih zraka ( refrakcija ). Kada je Sunce u zenitu. to nije primetno ali se povećava na njegovom kretanju ka horizontu. Na horizontu, savijanje zrakova iznosi više od pola stepena. To znači da kada Sunce vidimo na horizontu, ono se ustvari celom svojom polovinom nalazi ispod horizonta.

Zeleni zrak je pojava koja nastaje u trenutku kada posmatramo poslednji deo Sunca iznad horizonta. Tada se crvenilo, Sunca, naglo pretvori u zeleni zrak. To se dešava zato što je savijanje zrakova veće kod većih talasnih dužina. Kraće talasne dužine se brže izgube i tada uočavamo prisustvo zeleno-plavog spektra.

Autor: Radivoje Bulatović