Lunarno baštovanstvo

Lunarno baštovanstvo je način gajenja biljaka gde se uzimaju u obzir mesečeve mene i njihov uticaj na procese razvoja biljaka.

Poznato je da Mesec utiče na mnoge pojave na Zemlji, kao na priner na plimu i oseku. U vreme punog Meseca, lekari izbegavaju obimnije hirurške intervencije, upravo zbog njegovog uticaja na kretanje tečnosti, jer bi rane od operacije mnogo duže zarastale ukoliko bi se one vršile za vreme punog Meseca nego što bi to bio slučaj u nekoj drugoj fazi.
Još u antičkoj Grčkoj, Hipokart je preporučivao da se ne izvode operacije ukoliko se u tim danima Mesec nalazi u sazvežđu odgovarajućeg organa ljudskog tela kojim upravlja taj zodijački znak. NPR. Ukoliko se mesec u sazvežđu raka, Hipokrat nije preporučivao zahvate na stomaku ili ako se Mesec nalazio u sazvežđu jarca, nisu se radile stomatološke intervencije.

Razna istraživanja medicinskih ustanova i policijskih uparva potvrđuju da je za vreme punog meseca, psiha ljudi u krizi pa je povećan broj ubistava, samoubistava, nasilničkog ponašanja, saobraćajnih nezgoda i slično.

Uticaj vasione na život na Zemlji i dalje predstavlja jednu od najvećih dogmi naučnicima, ali se neke stvari sve više razjašnjavaju.
Eksperimentalno je dokazano da uticaj Meseca na kretanje tečnosti, može imati značaja kod setve semena, orezivanja ili kalemljenja biljaka, pa čak i na očuvanje plodova ubranih u različitom periodu lunarnog ciklusa.
Važno je naglasiti da jedan lunarni dan, odnosno lunarni ciklus traje 29 ili 30 sunčanih dana.

Ustanovljena su tri načina sadnje u odnosu na mesečeve mene: sinodički, sideralni i biodinamički.

Najčešće korišćeni način lunarnog baštovanstva je sinodički. Na osnovu razvoja lunarnog ciklusa, odlučuje se od kog do kog perioda će se vršiti setva, rezidba, kalemljenje ili berba.
Osnovno pravilo je da sve što treba da raste (sejanje, kalemljenje, rezničenje…) treba vršiti u verme kada mesec raste a sve što treba da se umiri (rezanje, plevljenje, seča…) treba raditi u vreme opadanja meseca.

U PERIODU MLADOG MESECA treba sejati i saditi biljke koje razvijaju seme na spoljnoj strani ploda (žitarice, spanać, jagoda, trave… ). U ovom periodu, uticaj Meseca na živa boća je veoma snažan. Snažno deluje na podizanje nivoa vode, pa se biljke posađene u tom periodu lakše primaju i manje boluju prilikom presađivanja.
Košenje trave pozitivno deluje na njen dalji razvoj.

MESEC U FAZI RASTA je pogodan period za sađenje biljaka jer je tada Mesečeva energija na Zemlji veoma izražena. U tom periodu je veoma jak porast listova. Naj pogodniji dan za sadnju je dva dana pre punog meseca.
Biljke kojima najviše odgovara ovaj periiod su jednogodišnje vrste koje razvijaju seme unutar ploda: (paradajz krastavac tikvica, bundeva,dinja, lubenica, grašak, pasulj,… ).
To je takođe idealno vreme za kalemljenje.
Košenje trave pozitivno deluje na njen dalji razvoj.

PUN MESEC ima najveđu energiju i uticaj na površini Zemlje, pa je zato taj period pogodan za branje začinskog i lekovitog bilja.
U fazi opadanja, opada i Mesečeva energija na Zemlji pa se u tom periodi preporučuje sadnja lukovičastih vrsta i vrsta koje razvijaju podzemno stablo: (luk, šargarepa, rotkva, repa, cvekla, keleraba, kao i cvetne kulture: lala, zumbul, narcis, iris, preunika…). Takođe je ovaj period pogodan za orezivanje biljaka.

MESEC U FAZI OPADANJA (četvrti kvartal) je period kada ne treba saditi sejati niti kalemiti. U ovoj fazi je energija Meseca naj slabija pa se voda ne podiže dovoljno kroz biljne organe, što može imati negativnog uticaja na primanje biljke.
Ovo je povoljan period za prihranjivanje.
Uoči mladine je najbolji period za rezanje cveća i orezivanje drveća.
Košenje travnjaka u ovom periodu negativno deluje na njen dalji razvoj.

Autor: Radivoje Bulatović

Mesečeve mene 2015.

mesečeve mene 2015

Hrast vraća u život

U selu Tijanje postoji drveće koje ima isceliteljske moći

Već skoro dve decenije ljudi dolaze na meditaciju ispod stoletnog hrasta na obroncima planine Jelice. Veruje se da ih je ostalo nekoliko, kao i da imaju isceliteljsku moć, ali za hrast u Tijanju, malom selu u Dragačevu, čuli su čak i „ljudi od nauke“.

hrast Republički zavod za zaštitu zdravlja je vršio ispitivanja i zabeležena su pozitivna energetska zračenja, i to ne samo ispod starog hrasta, već i na prostoru od oko dva kvadratna kilometra, kaže za Alo!“ etnolog Snežana Šaponjić-Ašanin, koja je o ovom fenomenu govorila i na međunarodnom skupu etnologa i antropologa, održanom u Guči početkom oktobra. Pojam hrasta kao kultnog drveta iz staroslovenskog verovanja i ovde je dobio svoju potvrdu, pa oni koji dođu na ovo mesto osećaju potrebu da uzvrate dar.- Ovo mesto dnevno poseti i do 100 ljudi, a mnogi pored drveta ostavljaju darove, novac i ispisane želje. Centralno mesto je hrast star 400 godina, čiji je obim stabla 415, a prečnik 130 centimetara – objašnjava Snežana Šaponjić-Ašanin. Meštani ovog i okolnih sela nisu zatečeni fenomenom jer, kako kažu, za njega znaju dve decenije, ali nisu o tome otvoreno pričali iz straha da neće biti shvaćeni ozbiljno.Sa druge strane, u radu etnologa Snežane Šaponjić-Ašanin ostala su zabeležena svedočenja onih koji su meditirali ispod starog hrasta. – Boravak na ovom mestu može da izazove razne vrste transa, toplotu, a može i ništa da se ne dešava, što ne znači da energije ne rade svoju misiju pročišćenja – posvedočio je jedan sagovornik.- Svima koji dođu i prislone glavu i ruke na hrast energija pročišćuje informacione kanale, aure i poboljšava cirkulaciju. Tada se oseti zatezanje nekog živca, trzanje mišića i žiganje sa strane – naveo je drugi posetilac stoletnog stabla, dok je treće svedočenje najsažetije formulisalo ono što se pod hrastom u Tijanju dešava: „Ovde svako dobije ono što mu je najpotrebnije, a oslobađa se onog čega treba da se oslobodi.“Na stotinak metara od starog hrasta postoji i žbun nazvan „drveće mladosti“, koji je iznikao na mestu nekadašnje bogomolje, i samo je deo „koktela energije“ karakterističnog za celo Tijanje. Ništa manje zanimljiv je i podatak da ovo selo za poslednjih pola veka, koliko seže sećanje većine stanovnika, nikada nije doživelo oluju ili jače nevreme. Zato je selo, smatraju etnolozi, i dobilo takvo ime.

 

 

[portfolio_list columns='3’ number='2’ category=” selected_projects=” filter='no’]

Simbolika maka

Mak je simbol Velike majke kao jedne i mnoštva, majke i device. On predstavlja noć i posvećen je svim božanstvima noći i meseca. Predstavlja plodnost, zaborav, nemar, lenjost i smrt – ova četiri potonja značenja su povezana sa drogama koje se proizvode od maka, kao što su opijum, morfin i heroin.
Makovi kao ornamenti pojavljuju se na crtežima etrurskog ostrva mrtvih. Razlog zbog kog je se mak smatra simbolom plodnosti je, naravno, brojnost njegovih semenki. U kineskoj simbolici, mak označava povlačenje, odmor, uspeh i lepotu, ali kao opijum simbolizuje zlo, odsutnost duhom i razuzdanost.
U grčko – rimskoj kulturi, mak simbolizuje period sna i smrti u biljnom svetu, simbol je Demetre (boginje zemljoradnje, žitarica i useva), pdnosno Cerere, Persefone, Venere, Hipnosa i Morfeja.
Lišće maka je bilo posvećeno majci bogova, Heri, i služilo je za proricanje.
U hrišćanstvu, mak predstavlja san, neznanje i ravnodušnost. Mak crven kao krv predstavlja Isusovu patnju kao i smrtni san.

Simbolika pirinča

Na zapadu, pirinač ima simbolično značenje koje je slično značenju zrna žita, ali na Istoku, pošto je osnovna hrana, smatra se da ima božansko poreklo.
On može imati magične osobine i obezbeđivati ishranu natprirodnih svojstava, ili može da na magičan način obnavlja zalihe sebe samog. Simbol je obilja i nebeskog opskrbljivanja i prema verovanju, ljudi su bili prinuđeni da ga gaje tek nakon što su isterani iz raja, a zemlja i nebo u božanskom smislu se razdvojili. Pirinač predstavlja večni život, duhovnu ishranu, iskonsku čistotu, solarnu snagu, znanje, boilje, sreću i plodnost. Otud i običaj, rasprostranjen i na Istoku i na Zapadu, da se namladu tokom venčanja baca pirinač.

Simbolika smokve

Drvo i plod smokve simbolizuju život, plodonosnost, napredak i mir. Ponekad se smokvino drvo prikazivalo kao drvo znanja, a spaja u sebi simboliku i muškog i ženskog principa, sa listom koji predstavlja muški princip, ii lingam, i plodom koji predstavlja ženski princip, odnosno joni. Smokvin list označava strast i seksualnost. Plutarh je zapisao: „list smokve predstavlja pijenje i kretanje i predpostavlja se da označava muški polni organ.“korpa sa smokvama označava plodnost i ženu kao boginju ili majku. U vezi je sa vinovom lozom kao mestom mira i opuštenosti. Zbog oblika svojih plodova, koji nalikuju ženskim grudima, smokva se poistovećuje s njima i ponekad naziva „drvetom mnogih dojki“.
U budističkoj tradiciji, smokva je sveto drvo Bodi, pod kojim je Budi dato prosvetljenje. U hrišćanstvu, smokvino drvo ponekad zauaima mesto jabukovog drveta kao drveta poznanja u rajskom vrtu. U grčko – rimskoj kulturi, smokvino drvo je posveceno Dionisu, odnosno Bahu, Prijapu, Jupiteru i Silvanu. Falusni je simbol. U jevrejskoj tradiciji, drvo smokve predstavlja mir, napredak, obilje, i simbol je Izraela zajedno sa vinovom lozom. U islamu, prikazano je kao nebesko drvo koje je sveto, jer je na njemu Muhamed položio zakletvu. U kulturama Okeanije, smokav uglavnom predstavlja drvo života i igra važnu ulogu u spiritualnim ritualima.

Simbolika bora

Kao i ostalo zimzeleno drveće, bor je simbol besmrtnosti, večnog života. On označava uspravnost, iskrenost, časnost, jak karakter, vitalnost, plodnost, tišinu i samoću, a dobro je znan i kao falusni simbol. On čuva telo od propadanja, i zato se sadi na grobljima i koristi za izradu kovčega. Šišarka bora simbolizuje vatru zbog svog oblika koji podseća na plamen i takođe je falusni simbol i označava muževnost, plodnost i dobar usud. U kineskoj tradiciji bor je hrabrost, lojalnost i posvećenost, dugovečnost, otpornost pred nedaćama i nemirima i čini Konfučijev simbol. U japanskoj kulturi predtavlja dugovečnost. U starogrčkoj kulturi simbol je Zevsa a u vezi je i sa Dionisom, Artemidom i Eskulapom. U Rimu je bor simbolizovao Jupitera i veneru kao pura arbor – “neiskvareno drvo” – i devičanstvo. Povezivan je sa Dijanom i Mitrom. U semitskoj tradiciji, šišarka je simbol života. Označava plodnost, a drvo je posvećeno frogojskom Atiju i njegovoj supruzi Kibeli.

sisarka-ziveti_sa_biljkama

Simbolika bambusa

Bambus označava gracioznost, savitljivost, sposobnost da se čovek povije koliko je potrebno ai i da pri tom zadrži svoju jačinu, elastičnost, dobru sposobnost reprodukcije, dugotrajno prijateljstvo, dugovečnost, stariju alo snažnu osobu, čitavu osobu koja se savija pri oluji a onda ispravlja, snažna i hrabra, kada oluja prođe.
U kineskoj kulturi, bambus predstavlja dugovešnost, pobožnost, očuvanje tradicije kroz generacije, kao i zimsko doba, zajedno sa drvetom šljive i borom kao tri zimska prijatelja. On je znak i belega Bude, i učenjak koji se drži uspravno ali sa poštovanjem. Bambus sa sedam čvorova označava sedam stupnjeva inicijacije i molitve. Bambus sa vrapcem predstavlja prijateljstvo. bambus sa ždralom predstavlja dugovečnost i sreću. U Japanu, bambus je simbol predanosti i iskrenosti.

Simbolika jabuke

Pošto je potpuno okrugla, jabuka predstavlja potpunost, apsolutnost i jedinstvenost, nasuprot mnoštvu koje predstavlja nar. Takođe je simbol zemaljskih strasti ili zadovoljstva usled ove vrste strasti.
Neobjašnjivo, jabuka je u hrišćanskom svetu postala simbol ploda sa drveta znanja, iako u spisima za to nema osnove (jer se plod sa ovog drveta opisuje kao ‘plod’, bez ikakve naznake o prirodi tog ploda). Shodno tome, jabuka je postala simbol strasti prema materijalnom, nasuprot božanskoj zapovesti koja je zabranjivala da se ona jede. Stoga, ona predstavlja i znanje i žeđ za njim. Uz ovo značenje koje, kao što je navedeno, nje zasnovano na zapisima nego pre na nekoj vrsti tumačenja, jabuka simbolizuje i ljubav, plodonosnost, veseo duh, nebesnost, ali i prevaru i smrt – kao što se može videti u okviru priče o Rajskom vrtu.
Moguće je da pjava jabuke kao rajskog voća potiče od činjenice da je ona bila zabranjeno voće Zlatnog doba. Tokom tog perioda, ona je bila plod sa drveta života, koje je svoje rumenilo davalo bogovima. I u keltskoj tradicijij jabuka ima slično značenje. Ona je voće onoga sveta. Takođe predstavlja plodnost i brak. Svečanost jabuke – Svi sveti – označava smrt stare godine.
Kao jabuka Esperida (Esperide = čuvarke drveta sa zlatnim jabukama, koje je Gea poklonila Zevsu i Heri prilikom venčanja) i voće iz Frejinog vrta, ona simbolizuje besmrtnost. U različitim kulturama ponuditi nekome jabuku znači izjaviti mu ljubav. Kao i pomorandžin cvet, koji označava plodnost, i cvet jabuke se koristi da se ukrasi mlada. U kineskoj tradiciji, jabuka označava mir, saglasje i sporazum.
U hrišćanstvu postoji ambivalentan stav prema jabuci kao simbolu. S jedne strane ona je voće iskušenja i greha koji je vodio čovekovom padu; s druge, kada je prikazuju uz Isusa ili Bogorodicu, simbol je novog čoveka i iskupljenja. Majmun sa jabukom u ustima označava pad, tj. proterivanje iz raja.
U starogrčkoj tradiciji, jabuka je posvećena Veneri kao ljubav i strast, simbol braka i bračne ponude. Jabukovo drvo se povezje sa zdravljem i besmrtnošću i posvećeno je Apolonu. Jabukov cvet je kineski simbol mira i lepote.

Simbolika bosiljka

Bosiljak je biljka koja se koristi u crkvenim obredima, krštenja, svećenja vodice venčanja, tokom sahrana i pogrebnih obreda. Smatrana je biljkom koja je povoljna za mentalne procese jer podstiče i pročišćava misli.
U cetralnom Kongu listovi te biljke se upotrebljavaju za otklanjanje zlih uroka i kao zaštita protiv zlih duhova.
Bosiljak je korišćen u ljubavnoj magiji kao sredstvo za opčinjavanje, radi čega su ga devojke ušivale u porub haljine (Slovačka), noseći ga stalno uza se. Po verovanjima, bosiljak ima moć da pobudi ljubav, da osigura bračnu vezu. Radi obezbeđivanja potomstva i održavanja ljubavi, mlada bi stavljala bosiljak pod pazuh kad pođe na venčanje.
Ljubavna simbolika bosiljka odražava se u pesmama Južnih Slovena: na primer, u motivu devojačkog uzgajanja i poklanjanja bosiljka momku koji joj je drag.
Izgaženi bosiljak simboliše gubitak devičanstva. U slučaju beznadežne ljubavi, devojka sama čupa bosiljak koji raste u njenoj bašti.
Listovi bosiljka su pogodni za lečenje udara, rana i kontuzija.

Simbolika mimoze

U zemljama Mediterana, akacija (mimoza) simbolizuje zivot, besmrtnost, platonsku ljubav i povlacenje. Posto ima i bele i crvene cvetove, ona simbolizuje i zivot i smrt, smrt i ponovno radjanje. Trnje akacije predstavlja zrake polumeseca.
U staroegipatskoj kulturi, akacija je bila solarno drvo koje je oznacavalo ponovno rodjenje, vecni zivot, inicijaciju i nevinost. Predstavljala je Neit, smatrala se svetim drvetom, sa svojim belim i crvenim (ruzicastim) cvetovima povezanog sa svetim principom crveno-belog.
U jevrejskoj tradiciji, akacija je drvo koje je posveceno hramu. Predstavlja zivot moralnosti i nevinosti. U hriscanskoj tradiciji takodje predstavlja oznacava zivot moralnosti.