Izrada krovnih vrtova

Kada me neko pozove sa željom da napravi krovni vrt, obično je prvo pitanje „koliko to košta“?
Odgovor ću dati na kraju ali pre svega želim da Vas upoznam sa vrstama krovnih vrtova i načinima njihove izgradnje.
Drugo pitanje je obično „koliko je potrebno održavanja za krovni vrt“?
I na drugo pitanje moram odgovoriti sa „ZAVISI“.

Prvo pitanje koje bih postavio kao projektant glasi „da li tek planirate izgradnju objekta ili krovni vrt želite na već postojećem objektu“?
Od toga može mnogo zavisiti mogućnot izrade jer statika je ta koja diktira mogućnost nanošenja zemljišnog sloja.
Naime, krovni vrtovi se dele na intenzivne, poluintenzivne i ekstenzivne:

INTENZIVNI KROVNI VRT
– površine sa supstratom preko 40cm, gde se sade biljke kojima je potrebno redovno održavanje a deo ili celu površinu, stanari mogu koristiti za svakodnevno uživanje, igru, druženje… Praktično intenzivni krovni vrt se gotovo ne razlikuje od dvorišnih vrtova.
Ovi vrtovi se najčešće planiraju još u projektu objekta kako bi njegova nosivost bila dovoljna da podnese povećano opterećenje. U nekim slučajevima, statičar naknadnim proverama može utvrditi da je na već postojećem objektu ili nekom njegovom delu moguće postaviti i intenzivni krovni vrt.

POLUINTENZIVNI KROVNI VRT
– Ova vrsta krovnih vrtova se najčešće izvodi na već postojećim objektima kao zamensko rešenje za intenzivne a njihova karakteristika je nešto tanji zemljišni sloj što ograničava mogućnost neprestalnog korišćenja, sužava izbor biljaka ali opet uz malo veštine ispunjava skoro sve što želimo od jednog krovnog vrta.

EKSTENZIVNI KROVNI VRT
– Nemaju potrebu za održavanjem ili imaju vrlo malu potrebu, obzirom da se od biljaka najčešće koriste sedumi koji rastu na tankom zemljišnom supstratu, ne traže puno prihrane i uspevaju u ekstremnim vremenskim prilikama. Važno je napomenuti da skoro svaki krov može podneti teret ekstenzivnog krovnog vrta ali je opet potrebno konsultovati se sa statičarom pre početka radova.
Uloga ovakvih vrtova je isključivo da ostvari energetsku efikasnost i vrati prirodi površinu oduzetu gradnjom. Ali to nije malo! Energetska efikasnost se podiže na veoma visok nivo, imajući u vidu da ni jedan veštački materijal ne može sam sebe da hladi kao što to može biljka.   Ekološki svesni graditelji, sve više prihvataju principe zelene gradnje koja podrazumeva i ovakve poduhvate.

Krovni vrt postaje neophodnost a ne samo pomodarstvo.

Sad kada smo definisali vrste krovnih vrtova i pod kakvim uslovima se mogu postaviti, možemo preći na sledeće pitanje a to je pitanje dizajna i funkcije.
Sagledavši statički proračun, projektant određuje tačke gde se mogu rasporediti veći ili manji tereti i u tome je praktično jedna od dve razlike u odnosu na projektovanje dvorišnog vrta.
Sledi detaljan plan kretanja, sadržaja, oblikovanje terena, ucrtavanje trase eventualnih ivičnjaka, staza, i vrtnog mobilijara.
Druga ograničavajuća okolnost može biti izbor vrsta zbog visine  habitusa i dubine korenovog sistema, mada kod intenzivnih krovnih vrtova može biti dozvoljen neograničen zemljišni sloj pa time i visoko drveće. Primer je krovni vrt na pjaceti u Knez Mihajlovoj ulici u Beogradu ispred šoping centra „Rajićeva“, koji je firma „Živeti sa biljkama“ izvela 2017. godine. Statičar nam je u ovom slučaju odobrio zemljišni sloj od preko jednog metra kako bismo mogli posaditi drvoredne sadnice crvenog američkog hrasta (Qercus rubra).

Treće najčešće postavljeno pitanje je pitanje hidroizolacije zbog bojazni da će u nekom trenutku popustiti.
Naprotiv, Zemlja i biljke štite hidroizolaciju od mraza, UV zračenja, visokih temperatura i fizičkih oštećenja. Na taj način, izolacija ima tri do četiri puta duži životni vek od nezaštićene hidroizolacije na ravnim krovovima.

 

ŠTA JE ISPOD ZEMLjE?

Preko ravne ploče, postavlja se višeslojna hidroizolacija a preko nje specijalna tkanina (geotekstil)
Kako bi se obezbedilo nesmetano oticanje vode, cela površina se pokriva drenažno-akumulacionim panelima.
Uloga ovih panela je višestruka.
Pre svega, konstruisani su tako da zadržavaju određenu količinu vode, koja kasnije isparavanjem ulazi u zemlju i biva dostupna biljkama nakon kondenzacije. Time se ostvaruje i princip zadržavanja padavinskih voda radi povećavanja vlažnosti vazduha i uspostavljanja kvalitetnije mikroklime.
Druga uloga je da kroz kolonadu između takozvanih čepova sprovedu višak vode do rigole.
Treća uloga, takođe važna je provetravanje.

Preko drenažnih, odnosno drenažno-akumulacionih panela, dolazi sloj ispranog rečnog oblutka koji vrši prvo odvajanje vode od zemljišnog sloja.
Sama granična linija između zemlje i drenažnog kamena uspostavlja se pomoću specijalnog, filtracionog geotekstila, na koji se nasipa zemlja.


ZEMLJIŠNI SUPSTRAT ZA KROVNE VRTOVE

Postoje razni laki supstrati za krovne vrtove ali je njihova cena uglavnom neopravdano visoka.
Dobra alternativa koju smo napravili je kombinacija treseta, peska, humusne zemlje i perlita,  a koju većinski obezbeđujemo od domaćih proizvođača.
Ovakav supstrat je u isto vreme lak i hranljiv a pritom dobro vezuje biljku za tlo.

Kada je reč o ceni, cena krovnog vrta takođe zavisi od puno faktora a medju njima izdvajamo sledeće:
– Izbor namene  (intentivni, poluintenzivni, ekstenzivni)
– debljina zemljišnog sloja
– Način prenošenja zemlje do radne površine
– Vrsta drenažnog panela
– Izbor biljaka
– dodatna oprema

O cenama materijala koji se ugrađuju, možete više pročitati na sajtu „Živeti sa biljkama“.

Radivoje Bulatović
Dipl. Inž. pejzažne arhitekture i hortikulture

Urbane plaže

Urbana plaža  (urban beach ili urbeach) je definisana  kao prostor koji obuhvata intelektualni, umetnički ili kulturno osmišljen objekat koji je istovremeno i područje igre sa vodom. Smeštena je unutar kulturno ili umetnički značajnog području grada.

On je tako dizajniran da privuče ljude svih uzrasta, ne samo decu. “Urbeach” može da bude na pesku, ali većina nemaju pesak, pošto se “urbeach” četo nalaze u gradskim prostorima sa velikim prometom ljudi gde bi pesak izazvao probleme.

Za razliku od akva parkova  koje ljudi posećuju da bi se zabavljali u i na vodi , “urbana plaža”  je višenamensko područje gde su ljudi angažovani u nekoliko aktivnsti kao što su sunčanje, relaksacija, čitanje, igra sa vodom, šetnja, trčanje.

Ovo je mesto relaksacije i igre u gradu gde ljudi mogu da obuku kupaći kostim bez opasnosti da budu pod udarom zakona i standarda.

 

Planiranje groblja

Prirodni uslovi
Geografski faktori: karakteristike terena, nagib, ekspozicija celog groblja i pojedinih mikrolokacija, nadmorska visina – ne sme da bude strmo, ali ni ravno zemljište nije najpovoljnije

Edafski faktori: vlažnost zemljišta: ocedito zemljište, lakšeg mehaničkogh sastava, dubine najmanje 2 m.
Hidrološki faktori: poznavanje nivoa podzemnih voda; veća dubina od 3 m
Klimatski faktori: pravac vetra u odnosu na naselje
Biotički faktori: tip staništa u vezi sa izborom biljnih vrsta

Stvoreni uslovi
Demografski faktori, stopa smrtnosti kako bi se odredio kapacitet groblja.
Udaljenost groblja od grada ne bi trebala da bude veća od 15 km.
Snabdevanje vodom na groblju treba da bude isključivo putem vodovodne mreže, a ne iz bunara

Posebni uslovi
Izbor lokacije, veličina groblja, kapacitet grobnih mesta, tip groblja, način sahranjivanja i rotacioni turnus.
Groblje treba da bude locirano van stambene zone minimum 500 m
Udaljeno od glavnih saobraćajnica bar 300 m
Povezanost javnim gradskim sabraćajem

Određivanje veličine groblja
Parametri za određivanje potrebne veličine groblja su broj stanovnika koji gravitiraju ka groblju i stopa smrtnosti.
Primera radi, na 100.000 stanovnika, prosečan životni vek 75 godina, (broj umrlih u jednoj godini je oko 1.333), prosečan vek počivanja, 25 godina, prosečan broj grobnih mesta po ha je 1.500.
Dobijamo da je 1.333 x 25= 33.325 grobnih mesta.
33.325/1.500= 22.2ha.

Funkcionalno zoniranje groblja
Arhitektonaska koncepcija: 60:40% odnos površina za sahranjivanje u odnosu na na ostale sadržaje
* 60% grobna mesta
* 20%zaštitni zeleni pojas i parkovski oblikovan prostor
* 16% saobraćajnice
* 3% trg za ispraćaj sa objektima visokogradnje
* 1% ostali sadržaji
Pejzažna koncepcija 40:60%odnos površina za sahranjivanje u odnosu na na ostale sadržaje

Terapeutski vrt

Bašta za različite aktivnosti – hortikulturna terapija

Idealni terapeutski vrt  je više nego samo prostor bez barijera.  On je podešen prema potrebama i željama budućih korisnika.

Terapeutski vrtovi su zelene površine koje pored uobičajenih nude i specifične sadržaje sa blagotvornim dejstvom na određene potrebe njegovih korisnika.
Projektovanje ovih parkova zahteva puno poznavanje krajnjeg korisnih, njegovih potreba, kao i terapije koja blagotvorno deluje na njega.
Tako terapeutski vrt može biti polje lavande i mnoštva aromatičnih biljaka u kombinaciji sa borovima i drugim visokim biljkama sa visokim sadržajem baktericida u svojim etarskim uljima.
Terapija sa druge strane može biti i zvučni efekat koji stvara kretanje vode, dodirivanje lišća na vetru ili cvrkut ptica. Za neke grupe korisnika terapija je pak hodanje, sunčanje ili blagodeti specifičnih banja.

Terapijski vrt se formira u saradnji sa stanovnicima, posetiocima i terapeutima.  U zavisnosti od sposobnosti i interesovanja korisnici se uključuju aktivno ili pasivno. Aktivnosti u vrtu su vezane za prirodne materijale, unapređuju mobilnost, motorne veštine, samopouzdanje, odgovornost, emocije.

Vrt kao terapeutski prostor raličitih terapija

Vrt nema samo funkciju terapije.  On je prijatan prostor za terapiju kroz razgovor, on je pre sevega pogodan kao kombinacija terapija ili kao poligon za primenu određenih medicinskih terapija kao manje stresna okolnost.

Vrt za sva čula

Terapijski vrt treba, što je više moguće, da stimuliše čula. Za ovo je potrebna posebna oprema , kao što je sadnja odabranih vrsta, zastor i vodene površine.

Terapijski vrt kao marketinški instrument

Lepa bašta može da bude argumenat za izbor određene ustanove za boravak ioporavak.

Šta su prednosti?

Šta čini sadržaj terapeutskog vrta?

• Jeftin vid terapije
• Za većinu ljudi je pogodna za razliku od drugih vrsta terapija
• Podstiče sposobnost uspostavljanja kontakata
• Koristi se kod osoba sa jakim senzorskim deficitom, slepi, gluvi ili mentalno oštećeni
• Pruža široke senzorske stimulacije
• Promoviše percepciju i memoriju
• Promoviše fleksibilnost i jača mišiće
• Smanjuje stres i podstiče aktivan oporavak
• Utiče na smenjenje negativnih emocija
• Promoviše pozitivan stav
• Omogućava razvoj grube i fine motorike

Pomoćni elementi za kretanje sa stepenicama i rampama,  staze za trening hodanja , miran kutak za pojedince i grupe , prostor za meditaciju , staze “mirisa”, Mirisne živice, mirisne trase , različiti elementi koji proizvode zvukove , vrt dodira za slepe , područje za igru , bara, potok, živice, Bašta sa začinskim biljem i čajna bašta , vočnjak i jagodsto voće, uzdignute žardinjere sa biljkam koje slabo pokretni posetioci mogu da dodirnu…

Projektovanje parka

Parkovi su kulturni sistemi u kojima je izražena suprotnost između urbanog i ruralnog.
Ove zelene površine imaju višestruku ulogu u funkcionisanju jednog grada i njegovog stanovništva.
Parkovi su mesto okupljanja, odmora, izolovanja i druženja stanovnika grada.
Istovremeno parkovi su biofiltratoi vazduha, generatori mikroklime podrulja, osveživači. Parkovi imaju veliki kulturno, edukativni, sanitarni ekološki i biološki značaj. Raspored, veličina, odnosno procentualna zastupljenost parkova, jedan je od najvažnijih pokazatelja boniteta nekog grada ili dela grada.

Park je deo grada i time podražava njegovu dinamiku:

  • bogat u kontrastima,
  • zabavan,
  • kompleksan i kolektivan,
  • javan i ponekad monumentalan

 

PODELA

U Evropi: (park odmora, predeoni park, park prirode, gradski park, reonski park, narodni park)

USA: (park odmora, predeoni park, pastoralni park, regionalni park, gradski park, park distrikta, narodni park)

Oblikovanje parkova

  • Planiranje parkova ima dva cilja:
    • funkcionalni, sa ciljem da omogući fizičku upotrebu
    • estetski, sa ciljem da zadovolji mentalne potrebe čoveka
  • Oblikovanje parkova je profesija koja objedinjuje teorijsko znanje, tehniku (veštinu) i smisao za umetnost

Svrha parka

  • Osveženje i odmor
  • Šetalište
  • Mesto susretanja
  • Mesto gde se deca igraju
  • Mesto za sport
  • Kultura:
    • otvorena pozornica ili bioskop
    • izložbe, koncerti
  • Edukacija:
    • muzej (prirodnjački, arheoloski, istorijski, etnografski), botanička bašta, rozarijum, škola prirode, zoološki vrt
  • Turizam i ugostiteljstvo:
    • restoran, kamp, marina

Parkovski elementi

Zeleni masivi

  • Drvoredi

travnjaci, livade, cvetnjaci, ornamenti, lavirinti, staze (saobraćajnice)

  • Trgovi
  • Voda (fontane, bazeni, jezera)

Mostovi

Metodologija projektovanja

  1. Inventarizacija
  2. Analiza
  3. Idejni projekat
  4. Glavni projekat
  5. Evaluacija

 

INVENTARIZACIJA

Prikupljanje podataka, sakupljanje dokumentacije

  • karte u različitim razmerama
  • avio/satelitski snimci
  • sakupljanje dokumentacije i podataka
  • postojeća planska dokumentacija

Obilazak terena

  • fizičke, vizuelne, ekološke i upotrebne karakteristike terena
  • sakupljanje podataka o lokaciji:
    • abiotički, biotički, antropogeni faktori
  • zapisivanje viđenog
  • skiciranje terena
  • fotografisanje terena

Vrste podataka

  • Fizički aspekti
  • Vizuelni aspekti
  • Psiholoski aspekti
  • Socioloski aspekti

Fizički aspekt

Abiotički faktori

  • Vrsta zemljišta
  • Reljef
  • Voda: površinske vode, nivo podzemnih voda
  • Mikroklima

Oblik terena – topografija

  • širina, dužina, površina terena
  • visinske razlike – nagibi, udoline
  • parcelacija, orjentacija prema stranama sveta, odnos osenčenih i neosenčenih površina

 Raspored linijskih elemenata

  • putevi, ulice, mostovi

Mase – raspored statičnih objekata

  • zgrade
  • zelenilo

Vegetacija

  • zastupljenost vrsta
  • koje sve vrste postoje, ima li zaštićenih primeraka
  • raspored vrsta
  • u kojim količinama i rasporedu, šta dominira
  • kvalitet zelenila
  • šta treba sačuvati, šta poboljšati, šta ukloniti, gde će doći novo zelenilo

Vizuelni aspekt

  • odnos zatvorenog i otvorenog prostora
  • odnos visokog i niskog
  • gustina zelenila
  • pravilne i nepravilne strukture
  • prirodne i veštačke forme
  • kolorit
  • vizure
  • oblik staza
  • osvetlenje

Psihološki aspekt

Senzorni/čulni faktori (zvuk, dodir, miris…)

Saznajni (kognitivni)  faktori

  • orjentacija/snalaženje u prostoru
  • preglednost,
  • identitet
    • karakteristični elementi koji park čine različitim od ostalih
  • prepoznatljivost
    • dominirajući elementi
  • mir i opuštanje
  • prirodnost
  • subjektivan osećaj sigurnosti
    • mračno, zapušteno, gusto zelenilo ili staze, osvetlenje, odnos zatvorenih i otvorenih površina
  • upotrebna vrednost
  • atraktivnost – privlačnost za korisnike

Sociološki aspekt

  • mesto susretanja i socijalne interakcije
  • privatnost
  • prijatnost
  • privrženost
  • bezbezbednost/kriminalitet

Programski zadatak

  • Sadržaj parka
  • Površine objekata i ostalih prostora
  • Funkcionalne veze između objekata
  1. ANALIZA
  • analiza situacije obuhvata rasčlanjavanje sakupljenog materijala na komponente
    • komponente zavise od toga kako će se u budućnosti koristiti data lokacija
    • analiza, podrazumeva se, da već sadrži elemente buduće namene
  • koncepcija korišćenja prostora
  • definisanje programskog zadatk

 

  1. IDEJNI PROJEKAT
  • skice alternativnih rešenja
  • testiranje alternativa po kriterijumima
  • izbor jedne ili više alternativa
  • razrada u idejni projekat

 

 4. GLAVNI (izvođački) PROJEKAT

  • razrada idejnog projekta, detalji
  • opis rešenja
  • specifikacija materijala i troškova
  • plan izvođenja radova
  • prezentacija
  1. EVALUACIJE
  • ocena vrednosti projekta pre izvođenja (ex ante)
  • ocena vrednosti projekta nakon izvođenja (ex post)
  • pozitivne i negativne strane
  • zaključci
  • preporuke za izmene i dopune projekta

Projektovanje školskog dvorišta

Školska dvorišta spadaju u posebnu kategoriju pejzažnoarhitektonskih objekata čija je namena okupljanje, odmor i igra dece školskog uzrasta.
U tu svrhu ona moraju biti projektovana po određenim normama a pre svega treba da ispune nekoliko glavnih zahteva i zadovolje sledeće funkcije.

FUNKCIJE ŠKOLSKOG DVORIŠTA

  • Stručno – ogledna
  • Fiskulturno – rekreativna
  • Igra – manje igralište

ARHITEKTONSKO –PEJSAŽNO UREDJENJE 

  • Za jednu smenu normativ je 25-35 m2 / učenik.
  • U gusto izgrađenim delovima grada normativ je 10-15 m2/učenik.
  •  Ne sme da bude manji od 6 m2/učenik.

Kako treba da izgleda jedno školsko dvorište po kriterijumima pejzažnoarhitektonskog uređivanja i zadatim normama:

  • Lokacija uz glavni prilaz školi
  • Izolacija od ulice
  • Poželjno u unutrašnjem delu kompleksa
  • Normativ 4 m2/učenik
  • Blagi padovi 1 do 3% prema slivnicima
  • Ozelenjavanje visokim listopadnim i zimzelenim vrstama drveća u otvorima u zastoru
  • Rasčlanjivanje dvorišta na više malih platoa (niski zidići,klupe, stepenice-nagnut teren,tribine)
  • Kao jedinstven teren moguće je locirati sportski teren, letnju pozornicu i slične sadržaje

U školama sa dnevnim boravkom, uz dvorište je potrebno predvideti i igrališta za manju decu sa osnovnim elementima za igru:

  • Pešćanik, ljuljaška, klackalicama, penjalicama i dr.

SPORTSKI TERENI

  • Locirati tako da ne ometaju nastavu, obezbediti neposrednu vezu sa fiskulturnom salom.
  • Izolovati pogodnim zelenilom od okolnih ulica i školskih prozora.
  • Položaj igrališta orijentisati dužom stranom sever-jug.

SARŽAJ

  • Mlađi uzrast (7-10 godina): hodanje, trčanje, skakanje, puzanje, penjanje, igra.
  • Stariji uzrast (10-14): atletika, gimnastika, sporski tereni.Normativi:
  • Travni poligon 1,5 m2/učenik, Vežbalište (atletika, sportske igre) 8,5 m2/učenik.

 

OPTIMALNI  PROGRAM ZA OSNOVNU ŠKOLU

  • Univerzalno travno igralište (rukomet i fudbal), dva igrališta za košarku.
  •  Dva igrališta za odbojku, dva travna poligona za stariji i mlađi uzrast.
  • Atletska staza dužine 4x80m, jama sa peskom za skokove, denivelacije iskoristiti za tribine.

MATERIJALI

  • Tartan, asfaltni zastor, travnati teren.

ŠKOLSKI VRT/-BAŠTA

Normativ

  • 4,0 m2/učenik, povrtnjak, cvetnjak, dendro-vrt, voćnjak, rasadnik.

IZBOR LOKACIJE ZA DEČIJI VRTIĆ

  • Naglašena, ako je moguće, konfiguracija terena.
  • Teren osunčan i ocedit, postojeća vegetacija.

DIMENZIJE

  • Za vrtić kapaciteta 100 dece mora se obezbediti najmanje 1500m2.
  • Najmanje 500m2 potrebno je za: teren za igru lopte, ritmičke vežbe, slobodno kretanje i trčanje, trim staza i staza za vožnju rolšua, tricikla i trotineta.
  • Zastor terena za igru loptom (oko 150 m2), Deo treba zatraviti i adekvatno ozeleniti.
  • Teren za pokretne igre, ritmičke vežbe, slobodno kretanje i trčanje( oko 200 m2).
  • Prostor sa spravama oko 250 m2, gradilište (oko 400 m2), kutak “žive prirode” (100m2).

NOVE TEHNOLOGIJE

Obzirom na to da u školama odrastaju nove generacije koje tek treba da postanu stub društva, vrlo je važno približiti im najsavremenije tehnologije i trendove koje je za očekivati da upravo njihova generacije u punoj meri primeni tokom svog radnog veka. Cilj je pre svega podizanje svesti o potrebi upotrebe pozitivnih tekovina današnjice kako bi upravo to sutra postajalo rutina ili standard.
Tako se kao dobro rešenje nameće postavljanje krovnih vrtova, zelenih zidova, savremenih sistema za zalivanje, pametnih aplikacija i slično.

 

Projektovanje pešačkih staza

Prilikom projektovanja pešačkih staza treba voditi računa o nekoliko stvari kao što je dozvoljeni nagib, neophodan bočni nagib za oticanje vode, očekivani broj korisnika buduće staze, potrebna širina prema broju korisnika i slično.

IZRAČUNAVANjE POTREBNIH ŠIRINA STAZA:

Širina staze= V(M)/S

V = broj pešaka/min,
M =
potreban prostor po pešaku u m2
S = 
brzina kretanja, m/min 

Pešačko okruženje treba da pruži korisniku ugodnost, sigurnost , živopisnost, kvalitet opreme, uočljivost
ULOGA PRATEĆEG ZELENILA
Zelenilo oko pešačkih staza treba da pruži:
Izolaciju pešačkih tokova i okolnih zgrada ,stvaranje povoljnijih sanitarno-higijenskih i mikroklimatskih uslova, povećanje estetskih kvaliteta gradskih pejzaža, pomaže prostornoj orijetaciji u gradu.

Projekat ZELENA ULICA u Portlandu, izgrađena 2003. godine je primer održivog menadžmenta kišnim vodama i vidljiv primer vrednosti jednostavnosti, jeftinog rešenja i inovativnog dizajna.

Zelene površine u gusto izgrađenim zonama

Organizacija i revitalizacija zatvorenog bloka i područja velikih gustina
U gusto izgrađenim područjima, koja nisu dovoljno snabdevena zelenim površinama, treba iskoristiti sve mogućnosti koje bi doprinele da se poveća ukupna površina pod zelenilom. Takođe mali, ozelenjeni slobodni porstori poboljšavaju mikroklimu u neposrednim graničnim područjima. Oni povećavaju prijatnost okoline stanovanja ili okoline radnog mesta.

Kvalitet stanovanja u jednom kraju bitno zavisi od kvalitativne i kvantitativne snabdevenosti zelenim površinama.

Okolina stanovanja treba da zadovolji niz zahteva u odnosu na zelene površine
Ozelenjene terase i balkoni, U zadnjem dvorištu i na ulici treba da je zastupljeno pojedinačno drveće, Mogućnost igre za malu decu treba da bude najviše 50 m udaljeno od svakog stana  (vazdušna linija, daljina mogućnosti nadzora i poziva), Mogućnost igre za stariju decu treba da je pristupačno najviše 300 m  (vazdušne linije) od svakog stana

Mogućnosti uvođenja zelenih površina u gusto izgrađene delove grada
Umirivanje saobraćaja i obezbeđenje ozelenjenih slobodnih površina, pešačke zone, dzepni parkovi u otvorima, prazninama između zgrada. Njihovo uključivanje u mrežu pešačkih kretanja. Mali slobodni prostori mogu se optički povećati kroz postavljanje drvoreda u graničnim delova saobraćajnica krovnih površina, vertikalno zelenilo.

Dzepni parkovi
Preuređenje neizgrađenog prostora i neposrednog graničnog dela saobraćajnice,  Preuređenje neizgrađenog prostora,

Funkcije stambenog dvorišta
Poboljšanje kvaliteta stanovanja, Ponuda slobodnih površina neposredno uz stanovanje, Slobodne površine zaštićene od buke i saobraćaja.

Baštenske kolonije

Pravljenje baštenske kolonije (Colonial (vegetable) gardens) je u cilju smanjenja novog siromaštva 21. veka i sve više zemalja pronalazi da je stvaranje kolonijalnog baštovanstva odlično socijalno rešenje za budućnost i smanjenje stope siromašnih, kao i za podsticanje ljudi na timski, zajednički rad i doprinos. Ova praksa je počela da bude uobičajena u viktorijanskoj eri u Evropi i od tad se praktikuje najviše u ruralnim sredinama ali i danas se sve više približava novom ruhu i gradu. Ono što se najviše i najlakše može gajiti jesu: luk, šargarepa, kupusi, začinsko bilje i naravno razno cveće, a ako postoji mogućnost za veću brigu, možemo listi dodati i paradajiz i krastavac. Povrće i druge biljke sade se najčešće u izdignute leje daskama ili ciglama i po principu “uradi sam”- mini i većim staklenicima i plastenicima. Ograda može da bude drvena ili ako su bašte bliže gradu- žičana, ili dekorativna- od šimšira na primer. Pošto je u gradu manjak mesta, iako za ovakve stvari mogućnost dobitka mesta ne treba da bude problem, bašte se prave u izdignute leje u bar dva dugačka reda sa uskom stazom između njih. Najlakše je saditi ono oko čega ne treba puno brige, poput začinskog bilja, ali za zdravlje možemo posaditi žbunasto voće poput aronije, godžija i kupine.  Od začinskog bilja najčešće se sadi žalfija u kolonijanom baštovanstvu i druge biljke za pravljenje čaja- nanu, matičnjak i dr. Mini bašte u gradu mogu baš da budu upečatljive i prelepe za oko i pre svega korisne za društvo i lokalnu zajednicu. Mogu bukvalno da se “ubace” u parkove i parkiće iza zgrada u odvojene delove sa ogradom od žbunja (šimšira) i da zamene zapuštene urbane džepove, loše održavane zelene površine kojih u našim gradovima ima podosta. Od cveća mogu da se poseju mirisna noćna frajla, kosmos, kao i da se posade prolećne lukovice, poput gladiola, irisa, narcisa i dr. Najvažniji je praktičan i unosan rad zajednice koja će uživati negovanjem svoje zajedničke baštenske kolonije. Time će mesto proizvoditi i koristiti na više strana plodove svog rada. To mogu biti i razni kupusi, rotkvice, grašak, za šta god poželimo da izdvojimo vreme. Time se jačaju odnosi koji su veoma oslabili, jačamo timski duh i rad i zajedno se borimo protiv zajedničkog problema- siromaštva.

Sofija Vojvodić

Vertikalni vrt

Već smo pisali o ovome, ali zaista vredi bar još jednom da se setimo priče o pojavi koja je globalno zastupljena  od 90-tih.
Onu pravu ekspanziju vertikalnih vrtova  započeo je francuz Patrik Blank koji je bukvalno preporodio savremeni  izgled urbanističkog plana jednog grada. Čitave zgrade, „obrasle“ odličnim izolacionim sistemom- biljkama, upravo sada su pravi hit i kod nas. Nekako se čini da, do nas, na Balkan treba desetak godina više nešto kvalitetno da dođe da bi se stvar pročula i krenula da se koristi i uživa.
Sve u svemu, možemo videti neke prostije, opet lepe, oblike vertikalnog ozelenjavanja ispred Beograđanke i Pravnog fakulteta u Beogradu i u ponekim hotelima. Možete primetiti da se i buka smanjila pored naših lepih zelenih zidova. To što možete da vidite to su oblici poput ćilima, a postoje i u obliku modula ili na eng.«Woolly Pocket» koji su kao vrećice tekstilne koje vise, zatim u obliku panoa koji je pričvršćen za metalnu konstrukciju i on se kao takav najčešće i koristi, a takođe možete i sami od paleta da napravite viseći vrt. Možete da posadite baš bilo koju biljku.
U koliko želite svoj mali raj u vidu vertikalne bašte, vrta, možete nas kontaktirati i mi ćemo Vam rado izaći u susret sa konstrukcijom, savetima i održavanjem.
064 513 5935