U zemlje srednje Azije

Ako ste veliki ljubitelj prirode i manje-više ste alpinista ili biste to voleli da budete, dajemo Vam priču o planini Ararat i Jermeniji. Vaš put možete planirati za proleće-jesen i krenuti kolima, obići usputna mesta i učiniti sebi neverovatno životno zadovoljstvo takvom avanturom.

KAVKAZ, ARARAT, TURSKA, GRUZIJA i JERMENIJA

“Vozimo se u udobnom Mercedesu. Velikom brzinom prilazimo Jermeniji. Na granici se taksista i ja odvajamo. Odvojeno prelazimo. Graničari su mladi momci. Ne govore engleski. Gledaju mi pasoš kao da sam s Marsa pao. Nikad nisu vidjeli bosanski pasoš. Nisu ni sigurni da li mi treba viza. Ja znam da vizu dobijam na samoj granici, za desetak eura. Nikad niko iz Bosne, barem u njihovoj smjeni, na tom graničnom prelazu nije ušao Jermeniju. Nikad niko.”
-sa sajta:   https://www.xxzmagazin.com/na-planini-ararat

Prelepa Armenija ili, kako je mi Sloveni zovemo – Jermenija (Єрмения, Вірменія) sa epentetskim J ili V, je među najstarijim hrišćanskim državama sa jednim od najstarijih jezika na svetu. Postojalo je carstvo Ararat ili Urartu pre oko 860. pne. do 565. pne.,iz koga je oblikovana Jermenska Kraljevina, između Albanije (na obali kaspijskog mora), Iberije, Kolhide, Sarmatije, Mesopotamije i Medije. Carstvo Urartu prostiralo se od reke Kure na jugu do vrhova Taurusa na severu, te od Eufrata na zapadu, do Kaspijskog jezera na istoku. I danas u pojedinim delovima Jermenije mogu se videti ruševine stare države i još uvek se dobro drže stare crkve i spomenici kulturne baštine naroda oko prelepog Kavkaza. Jedna od najlepših crkvi je Saborna crkva u Ečmijadzinu (danas Vagaršapat) koja je izgrađena 301-303, u doba kada je Jemenija bila jedina koja je prihvatila hrišćanstvo kao zvaničnu religiju, uz Tiridata Velikog iz dinastije Arsakida, savremenikom Dioklecijana. Ipak, najpoznatiji je manastir Hor Virap (prevod: dubok zdenac) blizu granice sa Turskom na planini Ararat, koja je danas granica između Turske i Jermenije. Prelepe su jermenske crkve i van granica ove države, a jedna od najupečatljivijih je katedrala u gradu Lavovu, Ukrajini. Do 1945. godine bila je to katedrala jermenske katoličke nadbiskupije u Lavovu, a od 2000. godine služi kao katedrala eparhije Ukrajine od jermenske apostolske Crkve. Tvorac jermenskog pisma, prvi lingvista i prosvetitelj, prevodilac Biblije na jermenski jezik, začetnik školstva, teolog i svetitelj jermenske apostolske i katoličke crkve, bio je Mesrop Maštoc (4. vek). Sve jermenske škole proslavljaju Svetog Mesropa Maštoca, kao svog zaštitnika (kao kod nas Sv. Sava). I sam glavni grad Erevan je jedan od najstarijih gradova koji imaju i pisanu potvrdu o svom nastanku u vidu natpisa na klinastom pismu u kamenu koji govori o početku njegove gradnje.
Ova zemlja je dosta propatila od strane Turske, naročito u I sv, ratu, te izmedju ove dve zemlje vlada stogodišnje neprijateljstvo. Trenutno, da biste ušli iz Turske u Jermeniju i došli do glavnog grada, morate da putujete još narednih 400 km preko Gruzije (obići Kavkaz i Tbilisi).

Jermenija je od Beograda udaljena do 3.000 km. Zato ovo putešestvije bi trebalo početi iz tri noći u Istanbulu, posete nacionalnom parku na Kavkazu,  minimum 3 noći u Tbilisiju i završnici- Erevanu.
Zvuči divno, zar ne?

Želite li da postanete baštovan gerilac?

Gerilski baštovani i ove godine sade po Srbiji!

Pre dve godine pokrenuli smo prvu akciju “gerilsko baštovanstvo” na ovim prostorima kada su gradovi širom zemlje bili zasejani makom, suncokretom, prkosom, kadifom, lanom a sadili smo i lukovice drveće, žbunje…
Ove godine želimo da akciju podignemo na viši nivo. Pripremili smo rasad cveća ali i povrća, drveća koji ćemo tokom proleća podeliti našim gerilcima. Ideja akcije je da ukažemo na postojanje velikog broja zapuštenih površina u našim gradovima. Sve te površine mogu postati parkovi, urbani džepovi, bašte u kojima bi neko gajio povrće i voće za sebe i svoju porodicu. Takođe želimo da ukažemo na nedevoljno angažovanje struke, pre svega misleći na pejzažnu arhitekturu i hortikulturu što za posledicu ima sve više betona a sve manje kvalitetno održavanog zelenila.

Svako može dati svoj doprinos akciji.
Ideja je da što veći broj ljubitelja biljaka poseje seme po gradovima. Kupite sirovi suncokret, mak, lan ili kukuruz u prodavnici zdrave hrane ili seme cveća u poljoprivrednoj apoteci, nosite ga u džepu gde god idete i razbacujte na svim mestima na kojima postoji šansa da nikne. Tako ćemo poslati jasnu “zelenu” poruku svima i podići svest građana da se treba boriti za svaki pedalj zelene površine i svako drvo u gradu.
Ove godine smo već imali akciju na prilazu Beogradu uz autoput Beograd – Niš, kada smo sadili čičoku. Očekujemo da će već tokom ove jeseni na prilazu našem gradu cvetati žuti cetovi.
Tokom proleća ćemo deliti sadnice zainteresovanim građanima i širiti ovu akciju.

gerilski baštovani nalepnica

Botanička bašta JEVREMOVAC

Odlazimo u Botaničku baštu „Jevremovac“ u Beogradu gde nas naši domaćini upoznaju sa biljkama koje rastu u njoj. Oni nam pričaju legende o hrastovima, tisi, zelkovi, judinom drvetu, glogu…
Mit ili istina ali neke od ovih priča zvuče zaista fantastično kao na primer da u tisu (Taxus) nikada nije udario grom, da su hrastovi (Quercus) vezani za božanstva, da se ispod njih nalazi velika energija pa su se ispod njih vršile liturgije i verski obredi tamo gde nije bilo crkava, da jedna zelkova (Zelkova) u Rusiji, na Kavkazu svojom krošnjom prekriva površinu od gotovo celog hektara.
Videli smo zatim pančićevu omoriku (Picea omorika), pauloviniju (paulownia tomentosa), mediteranski hrast (Qercus coccifera) žalosnu bukvu (Fagus sylvatica) i još neke zanimljive vrste.

Prošetali smo do japanskog vrta gde nas ljubazni domaćini upoznaju sa osnovnim pravilima za pravljenje ovih vrtova. Zatalasani tereni krivi most kao zaštita od zlih duhova, voda, neobrađeni kamen, bambusi i japanski javori kao neizostavne vrste i simbol prolaznosti, japanska trešnja kao kontrast borovima a gore na bregu stoji čajna bašta. Ona je mesto gde se ispijaju čajevi i gde je uvek prisutan mir. Čak je i Samurajima bilo zabranjeno da unesu oružje u ovaj prostor. Tu ništa ne sme da poremeti sklad čoveka sa univerzumom.

Ovu posetu završavamo obilazeći bezbedni deo staklene bašte gde buja tropsko rastinje: araukarija, banana strelicija, kafa, biber, avokado, mnoge palme, paprati i lozice.

Kamp ni na nebu ni na zemlji

Odlučni da provedemo nekoliko dana u prirodi, daleko od gradske buke, spakovali smo kampersku opremu i uputili se iz Beograda prema Zlatiboru. U Čačku nam se pridružuje još jedna devojka kao šesti član ekipe.
Nekoliko kilometara od centra Zlatibora, kod Kraljevih Voda, pronašli smo idealno mesto da podignemo kamp. Mesto koje je zadržalo ime „Kraljeve Vode“ (stari naziv za čitav grad), nadaleko je poznato po izvoru vode, najvećeg kvaliteta. Meštani tvrde da ta voda slovi za drugu po kvalitetu u svetu.
Idealno, jer u blizini kampa treba imati pijaću vodu.
Šatore postavljamo u maloj borovoj šumi iznad koje se uzdiže veliki breg.
U sumrak su se tek otkrile skrivene čari ovog kraja. Trava obasjana poslednjim zracima sunca, dobila je skoro crvenu boju a cvrčci i ptice su započeli svoju pesmu.
Divno je posmatrati zalazak sunca u daljini, kada je okolo samo priroda, ni traga ni glasa od civilizacije. Prohladna letnja noć nas je podsetila da treba upaliti vatru. Iskopali smo rupu, ogradili ložište kamenjem i ogrejali se na naj stariji način.
Noć je otkrila puno zvezda koje smo posmatrali sa vrha brega znad našeg kampa. Ima li šta lepše od ovakvog pogleda kada se nigde ne može videti čak ni svetlo udaljenog grada?
Vatra,vino, pesma, priroda i dobro društvo…

kampovanje

Rano ujutru, pored šatora čujemo zvono!
Izašli smo da vidimo šta se dešava kad ono u posetu nam došlo desetak krava sa klepetušama oko vrata. Tako je to na selu, daleko od civilizacije 🙂
Posle dva dana boravka u divljini, spakovali smo šatore nameravajući da se približimo gradu kako bismo nabavili hranu i bili bliže putu za Čigotu, gde je pola ekipe želelo da zanoći i vidi zalazak i izlazak Sunca.

Iako bliže gradu, na novom mestu boravka smo se lepo proveli. Oko nas su ovog puta bili konji, što je bilo na opštu radost.
Zbog kiše koja je padala pre podne, odlučili smo da na vrh Čigote ipak odemo i vratimo se u toku popodneva jer gore nebi valjalo da nas stigne kiša tokom noći, s’obzirom da je tamo moguće spavati samo u vreći zbog ruže vetrova koja bi nam odnela šatore.
Dok smo se peli prema vrhu čigote visokom 1422 m.n.v. otvarao nam se pogled prema Zlatiborskim jezerima, celoj Šumadiji a najzad i prema široj Srbiji. U daljini vidimo kako oko stene kruži orao krstaš! Doživljaj za pamćenje.
Prolazeći stazama prema vrhu, zapažamo uglavnom šume ili pojedinačna stabla belog bora i krivulja ali na nekim mestima i manje grupe hrastova, planinskih breza i mečije leske.
Radost nas ispunjava sve više jer se približavamo vrhu i najzad stižemo do mesta odakle se vidi skoro cela Srbija. Vetar je zaista jak na ovom mestu. Kažu da se tu ukrštaju tri vazdušne struje, od čega jedna duva sa mora pa se ponekad može osetiti i miris soli. Kroz oblačno nebo pomalja se poneki zrak sunca koji obasjava mestimično zemlju i čini sliku bajkovitom.
Valjalo bi stići u grad pre mraka i kiše pa smo krenuli da stignemo što pre dole.
U gradu bi ovo pešačenje bilo naporno ali mi na planini nismo osetili skoro nikakav umor. Seli smo uveče pored jezera u centru i uživali u planinskom vazduhu jer je sutradan trebalo putovati. Vraćamo se kući ali nosimo nezaboravno iskustvo i još veću želju za nekom novom prilikom, za nekom novom avanturom.

Obilazak Avale i okoline

Krećemo prema manastiru Rakovica gde ćemo se pokloniti grobu počivšeg Patrijarha Pavla, upoznati se sa životom ovog manastira i uređenjem manastirske porte.
Kao što se moglo očekivati, u manastirskoj porti su posađene uglavnom voćarske vrste i one koje na neki način mogu biti korisne sestrinstvu manastira, poput lekovitog i začinskog bilja. Pored ovih biljaka u porti su bili četinari i perene.
U ovoj maloj porti našlo se mesto i za nekoliko košnica koje su gotovo neizostavne u svakom manastiru.
Izbrojali smo petnaestak drvenastih vrsta koje su bile predmet našg interesovanja.

DSCN0971
*Orah (Juglans regija)
*Breskva (Prunus persica)
*Kruška (Pyrus)
*Red stubastih jabuka (Malus domestica)
*Dunja (Cydonia oblonga)
*Vinova loza (Vitis cinerea)
*Ruža (Rosa)

*Smrča (Picea abies)
*Kavkaska jela (Abies nordmanniana)
*Tuja (thuja orientalis)
*Jasmin
*Magnolija (Magnolia)
*Sandalovina (Amyris Balsamifera)
*Lavanda ( Lavandula angustifolia)
*Šimšir (Buxus sempervirens)

Rudnik Crveni breg pod Avalom
Na sledećoj etapi obilazimo stari rudnik cinka i olova „Crvena stena“ pod Avalom. Ovaj rudnik dugo nije u eksploataciji a danas služi kao mesto za praktičnu nastavu studentima rudarstva ali i kao turistička destinacija. Oko rudnika se još nalaze stari vagoni koje izjeda zub vremena. Od naših domaćina dobijamo kacige koje su neophodan deo opreme. Moglo se svega stotinak metara u jamu a zatim je jedan deo neprohodan ali se planira osposobljavanje celog rudnik u narednom periodu. Napuštamo rudnik a zatim se penjemo na 512 m.n.v. i sagledavamo biocenozu Quercetocomfertoceris , Qerceto fraxineto ceris i nešto više Qercofraxinetum .

Postoji podatak da je Avala nekada bila golet i da je knez Miloš Obrenović naložio da se pošumi. Zaista sa avalskog tornja se jasno vidi granica šume u podnožju planine iza koje su njive i livade. Još se bolje to može sagledati iz Vrčina. Kao da je povučena linija oko planine.

Avalu uglavnom neseljavaju: sladun (Quercus conferta) , crni grab (Ostrya carpinifolia) , javori (Acer negundo) , glog (Crataegus laevigata) , ligustrumi (Ligustrum vulgare) ali i još oko 600 drugih biljnih vrsta.
Danas ovim šumskim dobrom gazduje preduzeća SRBIJA ŠUME čija se uprava i rasadnik nalaze u podnožju planine.

Na samom vrhu, neposredno ispod spomenika Neznanom junaku, posađene su tise, sekvoje, smrče, kavkaske i dugoigličave jele, ligustrumi, crni i beli borovi božikovine.
Raspoređene su prema ekološkim zahtevima uglabnom na severnoj padini i duž glavne staze dok su borovi posađeni na južnoj padini u uskom pojasu oko samog spomenika.
Ovi zasadi su podignuti 60ih godina u cilju pravljenja reprezentativnog i ceremonijalnog poligona ispred spomenika junaku palom u Prvom Svetskom ratu.
Neke vrste poput sekvoje (Seqoia giganteum) su kontraindikovane i nalaze se u prilično lošem stanju. Ispod drveća koje je ovde posađeno raste autohtona vegetacija pa se mora posebno voditi računa o njenom uklanjanju kako bi se ovi zasadi sačuvali.
Ova stabla su u zaštićenom području Avale i služe kao semenski objekti a ispod stabala gotovo i da nema samoreprodukcije.

avala

Avala

Pred nama su još dva dana putovanja koja ćemo iskoristiti za razgledanje mnogih egzotičnih ali i autohtonih vrasta u bogatom biljnom fondu Botaničke bašte „Jevremovac“ i Dunavskog parka u Novom Sadu.

Piše: Radivoje Bulatović

Upoznajmo Ratno ostrvo

Nasuprot Adi Ciganliji, koju smo nedavno opisali, Veliko ratno ostrvo nema toliko rekreativnu namenu. Iako na svega 800 metara od centra grada, ovaj prostor je mnogo dalji za posetioce nego Ada Ciganlija jer se do njega može stići samo čamcem.
Tamo tokom proleća i leta borave uglavnom ljudi koji održavaju taj prostor i par nakupaca vrlo kvalitetnog poljoprivrednog zemljišta podeljenog u parcele od po 12 ari.

barake

Izuzetak je kupalište „Lido“ koje leti prima veliki broj kupača.
Ratno ostrvo je tipičan primer biljne zajednice („Salicetum“ i „Populetosalicetum“).
Ovaj teren tokom zimskih meseci plavi o čemu svedoče i sojenice na ostrvu čija je platforma podignua na nekoliko metara. Postoje i delovi ostrva koji ne plave ali je ipak vodostaj 2006 godine bio iznad najviše kote. Tada je sa ostrva pobegla krupna i sitna divljač, (jelenska divljač, divlje svinje, zečevi..), vratile su se samo ptice, slepi miševi i vidre.
plavljenjem ovde reka donosi plodan mulj. Zbog toga, kao i zbog obilja vlage, vegetacija na ovom ostrvu je veoma bujna.
Gledajući sa Kalemegdana, ratno ostrvo je oivičeno vrbacima da bi malo iznad obale rasle i topole.

barski ljiljan
Prolazeći kroz livadu na ostrvu nalazimo mnogo lekovitog bilja. Još je rano da na ove vlažne terene uđe mehanizacija da kosi ali na ostrvu kažu nema krpelja pa se moglo i preko duboke trave. Inače suvarke i razne druge biljne ostatke posebna mašina melje a to se odlaže na gomile koje za tri godine istrunu i formiraju kvalitetan humus.
Prošli smo kroz vrbak gde nas je pod vedrim nebom ispod krošnji dočekala kiša. To je takozvana „medna rosa“.
Nastaje tako što insekti oštete listove i grančice do kojih dopire velika količina tečnosti u periodu intenzivne vegetacije. Tada kapljice vode padaju pod silom zemljine teže. Ova pojava se naziva i plač vrbe.

taksodijum

Na putu do Galijaša, velikog ribljeg mrestilišta na ostrvu, prolazimo pored 56 stabala taksodijuma (Taxodium distichum)
Ovaj četinar u prirodi raste na zabarenim terenima zbog čega formira pneumatofore ali ova stabla je čovek posadio. Očigledno je da nije bilo greške. Taksodijum ovde prosto uživa.
Stabla su vitka i bujna a tek što su se formirale bledozelene četine. One su jedre jer na ovom terenu voda ne nedostaje.

vrba
Najzad stižemo do Galijaša pored koga je nekoliko stabala vrbe pred izumiranjem, zahvaćeno gljivama truležnicama koje rastu baš na ovakvim stablima slabe vitalnosti i crpe im poslednje atome snage.

Od našeg domaćina saznajemo mnogo zanimljivih stvari o Dunavu i Savi koji se spajaju oko ostrva. Vodeno ogledalo Dunava može da varira i 10m. Zato Sava dva puta godišnje od ušća do sajmišta teče uzvodno. Potiskuje je sila Dunava koji tada ima viši vodostaj.
Planova za uređenje ovog ostrva ima mnogo ali se mišljenja razlikuju. Postoji čak ideja da se podigne nivo terena i da se na tom mestu napravi svojevrstan spoj botaničke bašte i zoološkog vrta.
Za sada ostaje na snazi ovo uređenje sa tri režima zaštite.
Mi krećemo na čajanku koju nam priređuju naši domaćini pa na Lido gde nas čekaju čamci za povratak u grad.
Sutra nas čeka penjane u brdskoplaninski predeo oko Avale i na samu Avalu.

Autor: Radivoje Bulatović

Beogradsko more Ada Ciganlija

 

Ada Ciganlija
Tokom prva dva dana obišli smo lokacije u Beogradu koje se nalaze neposredno pored vodenih površina gde od prirode rastu uglavnom vrbe i topole („salicetumi“ i „populetosalicetumi“).
Ada Ciganlija i Veliko ratno ostrvo iako ne mnogo udaljeni duž toka reke Save, imaju potpuno različitu namenu.

Beograd 2010, Ada Ciganlija

Beogradsko kupalište Ada Ciganlija spoj je prirode i ljudske aktivnosti.
Nekadašnje ostrvo je spojeno sa kopnom i tako dobijen veliki prostor kontrolisane namene.
Ovaj kompleks se sastoji od reprezentativnog dela kod brane na severnoj strani između zaštićene zone i beogradske marine, staza oko cele Ade Ciganlije, terena za sport i rekreaciju prema Savi. Nekada su na ovom prostoru bili pretežno vrbaci a poslednjih decenija su posađene bele i crne topole a na terenima koji nisu skloni plavljenju još mnogo vrsta drveća i žbunja.
(Javori, platani, brestovi, mukinje, hrastovi…)
Nedavno su velike bele topole (Populous alba) orezane protiv pravila jer ovo drveće nema izraženu sposobnost regeneracije pa je njihova dekorativnost smanjena.
Na ulasku u ovaj prostor, nalazi se takozvani „kameni grad“, koji je uvod u reprezentativni deo Ade Ciganlije. Taj deo je na sredini izdignut sa izraženim padinama i služi kao brana.

kameni grad

Upravo su te padine naj bogatije dendroflorom, koja pored estetske funkcije ima ulogu i da vezuje zemljište. Razgledamo ovaj prostor i uočavamo nameru projektanta. Izbor sadnica očigledno je bio zamišljen tako da biljke pokriju tlo i naprave različitu teksturu na terenu. Tome se otrgao kotonaster (Cotoneaster horizontalis) koji se ispravio i formirao uspravan žbun. Pored kotonastera na ovoj padini se nalazi juniperus (juniperus chinensis) kome ovo mesto očigledno odgovara i dobro napreduje.
Grupa mahonija (mahonia aquifolium) je trenutno bila u cvetu ali je slabo razvijena. Takođe se na ovoj padini nalazi (spirea vanhouttei) u kombinaciji sa perenama, lavanda (lavandula) , žutika (Berberis thumbergi) i vertikalne forme tise (Taxus bacata)
Ispod padine se nalazi staza oivičena živom ogradom od graba (Carpinus betulus) iza koje se nalazi grupa hibiskusa (Hibiscus siriacus).
Ograda od graba iako lepo zamišljena, ne može biti za pohvalu jer se u nju upleo (Acer negundo) i puno trave. Razređen je a grananje ne polazi od zemlje pa su primetne rupe. Visina na kojoj se održava očigledno nije dovoljna za ovo drvo pa se vide debele grane a to dodatno kvari utisak.
Ova aluvijalna padina je zbog potreba ostatka ade koridor gde prolaze podzemni kablovi i cevi. Zbog čestog iskopavanja ali i zbog samog zemljišta na biljkama ostaju posledice. Ovaj teren je stalno osunčan pa je tokom leta potrebno i zalivanje što je do sada izostajalo.
Nedaleko od ove padine nalazi se nekoliko orezanih berberisa (Berberis thumbergi) sa purpurnim, zelenim i kombinovanim listovima (što nastaje mešanjem ovih varijeteta). Pored njih je bilo nekoliko žbunova japanske suručice (Spiraea japonica).

ada hrast

Na sledećoj etapi ističe se dvestogodišnji hrast lužnjak (Quercus robur) za koji kažu da je naj starije stablo na prostoru oko Ade Ciganlije. Za ovaj hrast se vezuju mnoge legende. Inače, hrast je kao jako, dugovečno i visoko drvo ušao u legende, mitove i verovanja mnogih naroda. Blizak gromovima, vezivao se za ljubav, silu, hrabrost, simbolizuje snagu koja se odupire olujama.
Na dvadesetak metara od ovog hrasta, nalazi se quercus robur umbraculifera i mukinja (Sorbus aria).
Obišli smo ovaj predeo i došli do terena za golf a zatim i do parka za venčanja u kome mladenci mogu da posade svoje drvo. Ovaj park iako nedavno formiran već ima veliki broj sadnica što zaslužuje svaku pohvalu.

Autor: Radivoje Bulatović