Sobne biljke i temperatura njihovog prezimljavanja

Lista najčešće gajenih sobnih biljaka koje su među najotpornijim:

Od 12 do 15 stepeni mogu da podnesu: Mačkov i Lisičiji rep (Acalypha- hispida/pendula), Begonija (Begonia rex), Bifrenija (Bifrenia), Kalisija (Callisia), Kafa (Coffea), Dendrobijum (Dendrobium), Kalateja (Calathea), Fikus bendžamin (Ficus benjamina), Banana (Musa), Venerina papuča (Paphiopedilum), Božićni kaktus (Schlumbergera), Lozica (Tradescantia), Gloksinija (Sinningia hibrid), Madagaskarski jasmin (Stephanotis) i mnoge druge.

Iznad 15 stepeni je potrebno zimi sobnim biljkama: Alpinija (Alpinia), Alokasija (Alocasia), Anselija (Ansellia), Begonija (Begonia corallina / Begonia heracleifolia), Cocos (drvo kokosa), Kroton (Codiaeum), Difenbahija (Diffenbachia), Dipterkantus (Diptercanthus), Dracena (Dracaena deremensis), Šeflera (Schefflera elegantissima), Guzmanija (Guzmania), Hibiskus (Hibiscus schizopetalus), Mimoza (Mimosa pudica), Meksički hlebovac (Monstera deliciosa), Nautilocalyx, Stromanta (Stromanthe), Orhideje poput vrste-Vanda, kao i afričke ljubičice (Saintpaulia) i mnoge druge.

Kuća staklenik u Holandiji

Ova vila izgrađena u Berlicumu u Holandiji, spoj je tradicionalne holandske gradnje i moderne staklene građevine sa idejom da se stvori energetski efikasna kuća kojij grejanje zimi gotovo da nije ni potrebno.
Inspirisani snažnim obroncima i tradicionalnim stilom starijih lokalnih građevina, arhitekti su stvorili savremeni stan koji razdvaja glavne životne i spavaće sobe iz garažnog i studijskog prostora. Dom izgleda kao dva odvojena dvorišta povezana staklenim hodnikom.
Sa ulice, crni zid studijske zgrade maskira svetlu sobu od staklenih zidova na zadnjoj strani, koja se proteže izvan njenog sidrenog krova kao savremeni staklenik koji lomi prošlost. U drugoj zgradi nalaze se glavni životni prostori, uključujući kuhinju, trpezariju, dnevni boravak i glavni apartman s pristupom dvorištu između zgrada. Drugi deo je u potpunosti pokriven kancelarijskim prostorom sa pogledom na kuhinju ispod.

Ovakav stil gradnje omogućava puno svetla u svim sobama i zagrevanje obnovljivom sunčevom energijom.

 

Da li se krovni vrt isplati?

Želite li dvorište sa baštom u centru grada?
Odlučili ste se za gradnju i kupili skup plac u želji da živite na atraktivnoj lokaciji.
Jedini problem je to što gradnjom gubite deo zemljišta pa vam ne ostaje prostora za boravak pod otvorenim nebom, mesto gde biste negovali poneku biljku ili bašta u kojoj ćete uzgajati zdravu hranu za svoju porodicu.
Imamo rešenje za vas!

Plac koji ste skupo platili i izgubili gradnjom nadoknadićemo na ravnom krovu vašeg objekta a pritom ćete štedeti na grejanju i hladjenju što je danas nasušna potreba imajući u vidu da je energenata sve manje a da je njihova cena sve veća.

Krovne vrtove možemo izgraditi na više načina zavisno od želje investitora.

Oni mogu biti ekstenzivni što podrazumeva tanak sloj zemlje u kome se gaje biljke kojima nije potrebno održavanje ili im je potrebna minimalna nega.

Druga varijanta su takozvani intenzivni krovni vrtovi, koji mogu služiti kao bašte ili čak kao staklenici gde se može uzgajati voće, povrće ili začinsko bilje.

Za one koji žele vrt u kome će uživati, pun cveća, boja i mirisa, možemo izgraditi sve ono što nudi vrt jednog dvorišta: cvetne leje, travnjake, vodene površine, dečije igralište, pergole pa čak i posaditi niže drveće i žbunje.

Investicija se vrlo brzo isplati samo kroz duži vek hidroizolacije koju biljke štite od UV zračenja i bolju termoizolaciju koju pruža biljni pokrivač. Treba znati da razlika u temperaturi izmedju objekata sa zelenilom na sebi i bez njega moze biti i od 20% različita. Posebno treba imati u vidu da je ovakav objekat daleko atraktivniji i primamljiviji potencijalnim kupcima koji bi za njega bili spremni da izdvoje i veću cenu od tržišne.

krovni vrt drenaža

Često se postavlja pitanje da li će krov vremenom propustiti vodu i napraviti štetu na objektu.
Odgovor je NE!
Za ovu namenu koristimo profesionalne drenažne panele italijanske firme koja godinama radi ove poslove. Njihova uloga je da odvoje supstrat od ploče i dozvole nesmetano oticanje viška vode. Treba napomenuti da ovi paneli imaju na sebi rezervoare koji zadržavaju određenu količinu vode u trenucima intenzivnih padavina. Ta voda je narednih nekoliko dana na raspolaganju biljkama što nam omogućava da koristimo tanji sloj zemlje prilikom izvođenja.

Na kraju priče, sigurno očekujete da pročitate basnoslovnu cenu koja kvari sve snove o vrtu na krovu iznad grada, ali grešite. Kao što su svi vrtovi različiti i cena krovnog vrta zavisi od količine materijala, broja i kvalitera biljaka ali vam možemo reći da osnovna varijanta ne prelazi cifru od 50 evra po metru kvadratnom.
Na vama je da procenite koliko se brzo ova investivija isplati.

zelena gradnja srbija krovni vrt

www.zivetisabiljkama.net
064 5135935

Konstrukcije za vertikalni vrt

Posle više godina rada na pronalaženju praktičnih i pre svega jeftinih rešenja za ozelenjavanje zidova, danas se možemo pohvaliti uspešno izvedenim projektima.
U ovom trenutku raspolažemo sa dve vrste konstrukcija, otvorenog i zatvorenog tipa. Trenutno radimo na modernizaciji još jednog zatvorenog sistema od lakših materijala koji će biti jednostavniji za postavljanje i održavanje.

Nastojimo da pratimo svetske trendove i pravilo da se svaka zelena površina “oduzeta” gradnjom, mora nadoknaditi postavljanjem krovnog i zidnog (vertikalnog) zelenila.
Zato pozivamo sve graditelje da se prilikom planiranja gradnje predvidi ovaj vid vraćanja biljaka u urbane sredine.

Prednosti koje pruža zeleni zid su brojne.
Pre svega treba imati u vidu energetsku efikasnost objekta što će ovi paneli itekako pobojšati jer su sami po sebi svojevrsna termoizolacija.
Poznato je da je temperatura vazduha u vrelim letnjim danima daleko niža ako se meri u zelenilu nego na ogoljenom zemljištu ili betonu. Razlog je transpiracija kojom se biljka hladi. Takođe ispod biljnog pokrivača, nalazi se konstrukcija sa slojem vlažnog treseta koji će usporiti zagrevanje i hladjenje objekta.

Cene vertikalnih vrtova su veoma varijabilne jer zavise od modela, broja i vrste biljaka i pristupačnosti samog mesta gde se ugrađuju a kreću se od 150 do 350 evra po kvadratnom metru.

[button size='tiny’ color=” background_color=” font_size=” line_height=” font_style=” font_weight=” text='Cena vertikalnog vrta PDF’ link='http://www.zivetisabiljkama.net/wp-content/uploads/2016/06/Cena-vertikalnog-vrta.pdf’ target=”]

 

Sobni javor

Abutilion thompsonii

Sobni javor vodi poreklo iz Brazila, Argentine i drugih suptropskih krajeva.
To je biljka sa tankim, vrlo nežnim grančicama iz kojih izrastaju svetlozeleni listovi čiji oblik podseća na list javora.
Cvetovi su zvonasti, na dugim peteljkama i mogu da imaju crvenu, roze, narandžastu, žutu ili ljubičastu boju.
Postoji i hibridni sobni javor koji je manji od običnog ali kod njega su cvetovi širom otvoreni i liče na cvetove jednostrukog hibiskusa.
Gajen u saksiji sobni javor moze da dostigne visinu od 1,5m, ali ako je posuda u kojoj se gaji velika, može da bude i viši.
Sobni javor cveta od maja do oktobra, a u povoljnim uslovima može da cveta u bilo koje doba godine. Posle precvetavanja cvetovi otpadaju sami.

Svetlost
Bez obzira na godišnje doba javor traži dosta svetlosti. Leti su mu neophodni sunčevi zraci da bi bolje i lepše cvetao.
Temperatura
Sobni javor najbolje raste na temperaturi od 10°C do 15°C. Najniža temperatura koju biljka može da podnese je 5°C, a najviša 21°C. (na mojoj terasi podnosio je i 40°C). Ova biljka ne podnosi toplotu zimi, ni prostorije sa parnim grejanjem i zato ga tada treba čuvati na svetlom mestu na temperaturi od 10°C do 13°C
Zalivanje i orošavanje
Sobni javor spada u žedne biljke pa se leti zaliva svakodnevno, a zimi, u vreme mirovanja, na 15 dana. Klonuli listovi i opadanje cvetova znak su da je biljka žedna. Zemlja nikako ne sme da bude suva.
Leti je potrebno svakodnavno orošavati biljku.
Prihrana
Pošto spada u apsorbcione biljke koje iz supstrata veoma brzo crpe hranljive materije, treba ga prihranjivati dva puta nedeljno.
Presađivanje i zemlja.
Biljka se presađuje svake godine u martu, pre početka vegetacije. Kod sobnog javora se brzo razvija korenov sistem i ako nema dovoljno mesta u saksiji biljka pati. Ako koren počne da izlazi iz saksije, bez obzira na doba godine (izuzev zimi kada miruje) pod hitno ga treba presaditi. Pri presađivanju se skracuje i koren, a biljka se premešta na senovito mesto dok se ne privikne na nove uslove. Cak se preporucuje i do 3 presađivanja godisnje.
sobni javor
Orezivanje
Pošto se brzo grana u proleće bočne izdanke treba orezati do 1/3. To isto se čini i u jesen. Tokom vegetacije treba zakidati vrhove i orezivati precvetale grane da bi se podstaklo grananje biljke i obilnije cvetanje.
Razmnožavanje
Razmnožava se vrhovima reznica koje se zakorene u martu i aprilu. Najbolje se zakorenjuje u vodi.
Bolesti
Sobni javor napadaju zelene vaši koje se uništavaju insekticidom.

Moje iskustvo
Nikada nisam imala problema sa sobnim javorom jer mi je uvek uspevalo da imam prelepu biljku sa puno cvetova. Redovno i obilno sam ga zalivala, presađivala 2 pa cak i 3 puta godišnje i uvek kratila koren za pola. Presađivala sam ga cak i kad je bio pun cvetova.
Jedini problem sa njim imala sam zimi jer mi nikad nije uspevalo da ga održim u sobi sa parnim grejanjem. Nasuprot meni, komšinica je uspevala zimi da ga održi ali joj zato leti nije cvetao vec je samo listao.

Autor: Ljiljana Pejić

Krovni vrtovi za malo para

Krovni vrtovi su u savremenom svetu postali neophodnost.
Zbog gustine gradnje u pojedinim gradovima teško je pronaći mesto za odmor na zelenoj površini. Posle kiše voda veoma brzo biva usmerena u kanalizacije tako da se posle svega nekoliko sati ne može ni primetiti da je bilo padavina. Vazduh u gradovima je suv pun prašine i čađi. Strujanje vetra je onemogućeno visokim građevinama pa je dotok svežeg vazduha i novog kiseonika otežan.
Upravo da bi se povećala vlažnost vazduha, energetska efikasnost i količina kiseonika, trend je da se na ravnim krovovima postavljaju „krovni vrtovi“ a na zidovima „vertikalno zelenilo“.
Cilj je da sva porozna površina „oduzeta“ radi izgradnje čvrstih objekata bude nadoknađena na krovovima i zidovima istih građevina.

krovni vrt

Krovni vrtovi se prema načinu korišćenja dele na intenzivne, poluintenzivne i ekstenzivne.
U sva tri slučaja oni su najefikasnija termoizolacija, akumulacija vode i atrakcija za stanovnike. Primera radi, na krovu visokog solitera može se napraviti park za odmor i rekreaciju što je posebno važno za roditelje sa malom decom jer svoju decu mogu pustiti u „dvorište“ bez straha da će izaći na ulicu ukoliko nisu pod nadzorom. Ovakvi vrtovi naravno podrazumevaju dodatno ograđivanje.
Zabluda je da su krovni vrtovi veoma skup poduhvat. Može biti u specifičnim uslovima ali primera radi najjeftinije konstrukcije sa ozelenjavanjem mogu koštati dosta manje od 50€ po m2.

U zavisnosti od konstrukcije zgrade, potreba investitora i cene koju je investitor spreman da plati, u mogućnosti smo da vam projektujemo i izgradimo sve vrste krovnih i vertikalnih vrtova.

Projektovanje

zivetisabiljkama@gmail.com

Episcija – crveni zvončić

Ovo je višegodišnja zeljasta biljka koja može da raste kao lozica ili kao uspravna biljka pričvršćivanjem za neki oslonac (štap ili merdevina za cveće). Listovi su ovalni, dugački oko 5 santimetara, prekriveni su sitnim dlačicama, a u zavisnosti od varijeteta mogu biti zelene, srebrnaste ili sa obodom roze boje. Cvetovi su u obliku levka i najčešće su crvene, a mogu biti još i roze ili bele boje.

Poreklom je iz Venecuele, pa zahteva vlažan vazduh, dosta svetlosti ali  bez direktnog sunca i temperaturu od  16-25 stepeni.  Najbolja je severna strana, jer ima malo direktnog sunca a dosta svetlosti. Trebalo bi održavati vlagu i ne dozvoliti da se osuši, pa je najbolje postaviti saksiju na vlažan sloj kamenčića u tacni. Prskati listove  mekom vodom povremeno. Moja preporuka je da se čuva isključivo kao sobna biljka u zatvorenom prostoru sa konstantnom temperaturom, jer ukoliko se iznese napolje u toku proleća može doći do njenog smrzavanja, temperature u toku noći padaju i ispod 16 stepeni, pa dolazi do sušenja listova i ukoliko je izložena duži vremenski period na ovako niskim tempreraturama, sigurno će doći do propadanja biljke. Presađuje se svakog proleća u novu humusnu zemlju, ali ne treba uzimati prevelike saksije, više treba da budu šire nego dublje. Zalivanje vodom je leti često, skoro svakog dana, a od oktobra se smanjuje, pa se zaliva na 5 dana. Od marta do oktobra se prihranjuje rastvorom za cvetnice na svakih 15 dana. Vodite računa da se ne pokvase donji listovi  da ne bi počeli da trule.
Može da naraste do 20 u visinu, a 40 centimetara u širinu. Razmožava se reznicama i izdancima koji se javljaju na kraju loze, mogu direktno da se zasade u zemlju ili da se najpre ožile u vodi (bolji i brži način) pa tek onda posade. Biljka je jako krta pa u toku cvetanja može doći do lomljenja stabla, zato je neophodno obezbediti oslonac i vezati je. Ali bez brige svi ti izlomljeni delovi koriste se kao reznice. Posle 2 godine biljka slabije napreduje i manje cveta i treba je podmladiti. Ako se obezbede svi ovi potrebni uslovi može u toku cele godine da cveta.

Autor: Ivana Kostić

Proleće u malom

Iako nemate baštu za cveće, lako možete uneti čari proleće u svoj stan.
Lukovice su idealan izbor za to.
Nabavite keramičku posudu sa rupom za odvod viška vode ili jednostavno uzmite keramičku saksiju ili čak pletenu korpu. kod saksija, najpre postavite čep od flaše, tako da udubljenje čepa bude iznad rupe. To će pomoći da voda neometano prolazi. Preko čepa stavite 3-4 santimetara krupnog peska, rizle ili perlita a zatim nekoliko santimetara treseta. Na to poređajte lukovice lala.  Prekrite ove lukovice tresetom a zatim ide „sloj“ lukovica zumbula. Ponovite postupak i u poslednjem redu posadite krokuse ili visibabe.

zalijte i držite posudu u negrejanoj prostoriji.
Prvi vesnici proleća biće krokusi i visibabe a njih će smeniti zumbuli koji će uneti predivne mirise u vaš stan. Nedugo za njima procvetaće lale.
Poslednjih godina na tržištu je ogroman izbor lala, raznih boja, veličina i oblika, pa ne sumnjamo da će one biti pravi šlag na tortu kod  ovog živog aranžmana.

lukovice

SAVET
Ako lukovice sadite u saksiju ili korpicu, obložite je mahovinom tako što ćete je zalepiti za posudu ili je jednostavno uvežite koncem.

Autor: Radivoje Bulatović

Halo terapija uz radijator

Tokom hladnih dana kad radijatori ili TA peći izsušuju vazduh u prostoriji možete uraditi nekoliko stvari koje će uticati da se prijatnije osećate.
Na TA peć postavite široku a plitku posudu i nalite vode kako bi isparavala i vlažila vazduh u prostoriji.
U tu vodu možete dodavati različite kombinacije etarskih ulja ili dodati so koja će imati efekat mora u vašoj sobi.

To možete učiniti i tako što ćete u posudu staviti sitno kamenje i oko pola kilograma morske soli. Prelite sa 1 deci vode i ostavite da isparava. Redovno dolivajte tečnost. Umesto kamenja možete koristiti i vatu, kamenu vunu ili neki sličan materijal kako biste izbegli da slučajno obaranje posude ne napravi haos po kući.
Takođe je važno znati da so mutem vode može da se penje uz ivicu posude pa je neophodno jednom dnevno sastrugati so sa oboda posude.

Udisanje takvoga vazduha pročišćava disajne puteve, pomaže kod alergija, povećava imunitet, sprečava virusne infekcije, pomaže kod kožnih problema i kod bolova u zglobovima.

Haloterapija ima izuzetan terapeutski uticaj u lečenju astme i bronhijalnih tegoba, smiruje i produbljuje disanje, čisti disajne puteve, smanjuje sklonost perhladama, pomaže kod alergija, ubrzava oksidiranje serotonina, reguliše mineralnu uravnoteženost, povećava imunitet, pomaže kod nesanice, iscrpljenosti i stresa.

Za radijatore možete zakačiti posebno napravljene keramičke isparivače. Oni se mogu naći u prodavnicama poklona, „sve za 100“ i sličnim mestima.  U posudu sipajte do 2/3 morske soli, prelite vodom i redovno dolivajte.
Poseban efekat ćete dobiti ako koristite etarska ulja u kombinaciji sa solju.

Autor: Radivoje Bulatović

keramika za radijator

Dodatno osvetljenje za biljke

Od uslova koje biljke imaju u kući zavisi da li će se one normalno razvijati ili će stagnirati. Najvažniji faktor za rast je adekvatna svetlost.

Preporučuje se da najmanja količina svetlosti za sobne kaktuse bude 150 vati po kvadratnom metru. Fluo-cevi trebaju biti udaljene 25 do 30 centimetara od vrha biljaka. Ako koristite sijalice visokog inteziteta svetlosti, udaljite ih srazmerno jačini u vatima. Biljke rastu bolje ako je dnevna svetlost manje-više konstantna, zavisno od godišnjeg doba. Koristite tajmer i podesite ga na 12 do 18 sati dnevno. Većina biljaka najbolje uspeva ako svetlo-tamni period odgovara njihovom prirodnom okruženju. Kada koristite veštačko osvetljenje, obratite pažnju da reflektorima svetlost usmerite ka biljkama. Za najveći rast, biljke treba rotirati svake dve nedelje kako bi ravnomerno bile osvetljene. Kaktusi su , kao i većina biljaka, osetljivi na određene frekvencije (boje) svetlosti, naročito na plavi i crveni spektar. Za najbolje rezultate koristite grow-light cevi ili metal-halide. Ove cevi stvaraju više svetlosti u spektru koji odgovara biljkama. Metal-halidno osvetljenje daje i toplotu i UV zračenje koje vaši kaktusi vole. Ovakve aparature su se pokazale kao najbolje u sobnim uslovima godinama.

Svetlo pruža izvor energije koji je potreban biljkama da proizvode hranu. Količina svetlosti se izražava fut-kandelom (foot-candel, ft-c) po anglo-saksonskim mernim jedinicama, odnosno luksom (lux) u SI metričkom sistemu. Unutrašnjost dobro osvetljene prostorije je obično manje od 100ft-c, dok svetlost sunčanog dana prelazi 10.000ft-c. Biljke imaju različite potrebe za količinom svetlosti.

Sobne biljke se dele po količini potrebnoj za rast:

Niska (najmanje 100ft-c, 150 do 200 za dobar rast ≈ 1.,500 do 2.000 luksa)

Srednja (najmanje 100 do 150ft-c, 200 do 500 za dobar rast ≈ 2.000 do 5.000 luksa)

Visoka (najmanje 150 do 1000ft-c, 500 do 1.000 za dobar rast ≈ 5.000 do 10.000 luksa)

Veoma visoka (najmanje 1000ft-c, odnosno više od 10.000 luksa)

Foot-candle nije SI jedinica za količinu svetlosti, ali se još uvek koristi u SAD, Velikoj Britaniji i njihovim bivšim kolonijama. Oko 100ft-c tokom 12 sati dnevno je biljci potrebno za rast tokom cele godine, a najmanje 200ft-c 12 sati dnevno da bi biljke iskoristile hranljive materije. Za planirani rast bilja je važna jačina svetlosti, kome je merna jedinica lux, a predstavlja količnik osvetljenosti (lumen) i jedinice osvetljene površine lux = lm/m². Ako za jačinu osvetljenja koristimo lux (jedinica osvetljene površine u SI sistemu) umesto ft-c, vrednost treba pomnožiti za 10.764 (zbog lakšeg računanja ≈10).

Radi lakše orjentacije i određivanja koliko je svetlosti potrebno biljkama evo nekih parametara:

Puna dnevna svetllost 10.760 lux i više

Jutarnja svetlost 10.760 lux

Osvetljena soba 3.500 lux

Prozor okrenut ka severu 2.000 lux

 

osvetljenje za biljke

Veštačko osvetljenje se koristi da zameni ili dopuni prirodnu svetlost. Mnoge sobne biljke rastu dobro pod veštačkom svetlošću od fluo-cevi ili drugih specijalnih lampi i sijalica. Široka je ponuda raznoraznih ovakvih lampi. Filips pravi lampe pod nazivom “Agro-Lite”, što je manja varijanta Gro-Lux-a (lampe širokog spektra svetlosti). Filips (Philips) cevi, na primer, omogućavaju 2 do 10 posto veći rast nego što to pružaju druga slična rešenja (tvrde da su eksperimenti potvrđeni u njihovim laboratorijama).

Generalno, obične sijalice i fluo-cevi se ne preporučuju za biljke, njihov efekat nije potpun i dolazi do deformacije biljaka (obično se izdužuju). Moguće je nadoknaditi manjak svetlosti produženjem vremena izlaganja pod veštačkim svetlom. Šesnaest sati svetlosti (8 sati mraka) je dovoljno za većinu biljaka. Poželjno je korišćenje tajmera za dobijanje odgovarajućeg dnevnog ciklusa.

Kako cvetanje mnogih tropskih kaktusa (kaktusi kojima treba malo svetlosti) direktno zavisi od dužine dana, biljkama koje rastu pod veštačkom svetlošću treba zimi smanjiti vreme osvetljenosti. Treba podesiti tajmer tako da budu u mraku i više od 12 sati dnevno. U suprotnom – ovi kaktusi neće cvetati.

izvor: cactus-info