Kamena vuna umesto zemlje za cveće

Da bi se ostvarila dobra produktivnost u biljnoj proizvodnji, pored hranljivih sastojaka, svetlosti i mikroklome, najveću ulogu ina sastav supstrata u kome se razvija korenov sistem.
Dobar odnos pora ispunjenih vazduhom i vodenom parom, kao i čvrste materije koja stabilizuje biljku, glavni su preduslov za lagani prodor korena, uvećavanje njegove ukupne površine i dobru ishranu celog organizma biljke.
Biljka koja se gaji na laganim supstratima, manje energije koristi za prodor korena kroz podlogu pa samim tim bolje napreduje što se na kraju može videti i kod nadzemnog i kod podzemnog dela.

U potrazi za najboljim odnosom vodnog i vazdušnog režima u supstratu, uzgajivači se poslednjih godina sve više opredeljuju za kamenu vunu.

kamena-vuna-biljke

Kamena vuna je po prirodi sterilan supstrat nastao na visokim temperaturama, obradom kamena. Njena struktura je nalik na vatu a može biti tvrdo ili mekše presovana. Ima sposobnost dobrog zadržavanja vlage ali i vazduha između svojih vlakana što je kako prema već rečenom idealan supstrat za razvoj korena.

Kamena vuna danas ima primenu u ožilištima, u sejalištima, u hidroponskoj proizvodnji biljaka, za šta je oblikom prilagodjena od strane proizvođača pa do korisnika dolazi u vidu mini saksijica, tabli sa izrezima i rupama za seme odnosno reznice. U tom slučaju se moraju dodavati hranljivi rastvori koji čine osnov ishrane biljaka, imajući u vidu da sama kamena vuna ne sadrži nutrijente.

GRANULE OD KAMENE VUNE

Sitno seckana kamena vuna ili posebno oblikovan granulat, nalazi primenu u popravljanju mehaničkog sastava zemljišta. Granulat se meša sa postojećim supstratom za ispunu saksija ili direktno u bašti kako bi se uneo vazduh i napravile pore pogodne za razvoj korena.

Autor: Radivoje Bulatović
Dipl. Inž. šumarstava, oblast pejzažna arhitektura i hortikultura.

Ekstrakcija lekovitog bilja

Lekovito bilje je od davnina služi čovečanstvu u medicinske i terapeutske svrhe.
Specifični sastojci u njihovim tkivima izdvajali su se i u određenim količinama dodavali različitim preparatima. To je zapravo i osnov današnje farmacije koja je vremenom nažalost ili na sreću, pronalazila sve više alternativnih sastojaka za spravljenje lekova, izuzimajući biljke.

Danas se iz biljnih tkiva izdvajaju sastojni poput etarskih i masnih ulja, smole, vitamini i mnogi drugi specifični sastojci kao i razne aktivne materije (kapsin, steviozid ginkolidi, bilobalidi, šećeri, celuloza, flavonoidi, bioflavonoidi, antocijanidi,)…

Biljne ekstrakte najčešće dobijamo tako što se selektivnim rastvaračima oslobađaju ciljane materije iz najčešće suve droge (droga – osušena i usitnjena masa lekovitog bilja).
Daljim postupkom pomoću ekstrudera, u vakumu ili na atmosverskom pritisku, mogu se odvajati željene materije.

Tečni ekstrakti – su preparati u tečnom stanju za čiju pripremu se koristi biljna masa i rastvarač u odnosu 1:1. To su visokokoncentrovani preparati koji se najčešće dodaju drugim supstancama ili inertnim nosačima prilikom pravljenja lekova ili suplemenata.

Tinkture – su tečne supstance koje se dobijaju mešanjem biljne supstance i rastvarača (najčešće alkohola) u većoj razmeri, 1:5, 1:10,…

Ekstrakcija etarskih ulja se takođe može vršiti pomoću rastvarača ali i destilacijom.
Destilacija se vrši tako što vodena para ulazi u posudu gde se nalazi biljna materija iz koje se želi izdvojiti etarsko ulje.
Kada topla vodena para dospe do tkiva biljaka, iz njih se oslobađa etarsko ulje čija je tačka isparavanja obično niža od temperature vodene pare. U nekim slučajevima vrši se promenom pritiska u posudi kako bi se ulje odvajalo na nižim temperaturama. Iz posude sa biljnom masom ulje i voda u obliku pare zajedno nastavljaju put do kondenzatora, gde se hlade i uvode opet u tečno stanje.
Iz destilatora tada izlazi aromatična voda i etarsko ulje koje je lakše i zato pliva na vodi. Prostim fizičkim odvajanjem, dobija se čisto etarsko ulje.

 

Radivoje Bulatović
Dipl. Inž šumarstva
PAiH

Višestruki značaj malča

Malč je proizvod organskog porekla jer se dobija od kore drveta, iglica četinara i komadića drveta.
Malč se dobija seckanjem kore borovog drveta, pakuje se u vreće od 5 i 50 kg i u poslednje vreme ima široku primenu kako u javnim površinama, parkovima, poslovim prostorima ali i privatnim baštama. Koristi se odmah nakon sađenja biljaka a pre početka pojave korova. Posipa se malč preko zemlje u deblini od 7-10 cm i vodi se računa da ako se posipa oko stabla drveta da se napravi mali polukrug oko drveta prečnika oko 5-10cm i tu ne posipati malč jer se na taj način čuva korenov sistem od truljenja zato što malč zadržava vodu. Pored vizuelnog dobija se i mirisni efekat jer malč prijatno miriše i taj miris podseća na neku šumu i ovo je pravi doživljaj za prave zaljubljenike u prirodu. U proseku malč u jednoj bašti zadržava svoja svojstva oko 5 godina nakon čega ga treba zameniti novom količinom jednostavnim posipanjem novog malča preko poluraspadnutog starog.

Malčiranje je postupak prekrivanja zemlje malčom radi dekoracije ali i sprečavanja izrastanja korova. Pored dekoracije ima jako puno dobrih osobina, čuva vlažnost zemljišta, čak i do 70%, kontroliše se rast korova, zaustavlja eroziju zemljišta i održava se konstantna temperatura. Malčiranjem se postiže lakše gajenje biljaka a u ujedno se postiže jako efektna dekoracija odabirom odgovarajuće boje malča koja je kontrast biljkama. Malč može biti obojen pa se javlja u nekoliko boja, crvena, crna, žuta, zelena braon i plava boja.Koju ćete boju upotrebiti zavisi od Vašeg ukusa i od biljaka koje ćete koristiti u bašti, a sve te boje imaju istu funkciju. Kada se koriste zelene lisno dekorativne biljke najčešće se uzima crvena boja malča jer je to najefektnija kombinacija.
-Malč od borove kore je jedan od najdugotrajnijih u bašti,veličina komadića kore je oko 5cm pa je on jedan od krupnijih, u džakovima je crne boje ali kada se pospe po zemlji boja je ipak tamnija braon. Ovaj malč je pogodan i za trim staze, dečija igrališta jer je jako elastičan i otporan. Dobro zadržava vlagu i jako je dekorativan u baštama.
-Bojeni malč je dobijen bojenjem borove kore bojama koje nisu toksične i koje se ne skidaju nakon kiše, nešto sitnijih komada veličine od 1-3cm, boja je crvena i jako veliku primenu nailazi baš ovaj malč jer je najpogodniji za razne poslovne prostore,javne zelene površine.
-Zeleni malč se uglavnom proizvodi po narudžbini i lepo se kombinuje sa cvetnim lejama jer je kontrast cvetnicama, takođe lepo deluje na prelazu od travnjaka do cvetne leje jer se zelena boja utapa u ambijent travnjaka.
-Žuti malč je najefektniji kada se koristi ispod zimzelenih četinara jer daje najbolji kontrast boji. Žuta boja jače odbija sunčeve zrake pa se duže zadržava vlaga.
-Malč od seckane kore je ujednačenije teksture sa veličinom komada od 1-3 cm, ne sabija se prilikom gaženja pa se koristi za trim staze, dečija igrališta, za razne staze za šetanje…
Prednosti malča su višestruki
-organskog je porekla i bezbedan za upotrebu
-biorazgradiv je pa se na taj način zemlja obogaćuje i postaje humusna i rastresitija, a ujedno se i hrani biljka
-lak je za nanošenje i upotrebu i može se postavljati u bilo kom trenutku i godišnjem dobu odmah nakon sadnje biljaka
-dobija se bolji vizuelni efekat u baštama, stazama, dečijim igralištima
-veće je zadržavanje vlage pa je manja potreba za češćim zalivanjem, a to je idealno kod velikih površina, poslovnih prostora ali i privatnih bašti kada baš nemate puno vremena, a na taj način smanjujete i troškove potrošnje vode
-odličan je termoizolator održava se temperatura pa je leti hladnija zemlja, a zimi toplija
-sprečava se nekontrolisani rast korova, pa je manja upotreba nekih hemijskih preparata i manje ćete provoditi vremena u vrtu čupanjem korova
-sprečava eroziju zemljišta
-ovakve biljke su mnogo bujnije, lepše se granaju i cvetaju jer uvek imaju dovoljnu količinu vlage.
Za zivetisabiljkama.net

piše: Ivana Kostić

Laboratorijsko ispitivanje zemljišta


*UZIMANJE UZORKA ZEMLJIŠTA ZA LABORATORIJSKO ISTRAŽIVANJE

 

Da bi se utvrdile osobine nekog zemljišta, prvo se na terenu otvara pedološki profil, da bi se iz više horizonata uzeli uzorci.
Pedološki profil se otvara tako što se iskopa rupa vertikalno na dole u koju čovrk može nesmetano da uđe. Jedna ivica se izravna kako bi se mogli odrediti slojevi zemljišta.
Od toga kakva istraživanja vršimo, zavisi koliko ćemo uzoraka i na koji način uzeti sa terena.

 

Nenarušeno stanje zemljišta

Za određivanje količine pora u zemljištu gde je jako bitno da se ne naruše fizičke osobine i prirodna poroznost, neophodno je uzeti uzorak u nenarušenom stanju.
Za to se koriste cilindri po Kopeckom.

Cilindri po Kopeckom su metalne cevi,određene zapremine uglavnom ( 100 sm3 i 1000 cm3) koji na jednoj strani imaju oštru ivicu koja služi da cilindar lakše prolazi kroz zemljište. Cilindri sa obe strane imaju svoj poklopac i mrežicu odgovarajućeg prečnika. Kada se uzima uzorak, cilindar se svojom oštrom ivicom postavi ka zemljištu i odozgo lagano čekićem udara da porđe kroz zemlju,zatim se opkopa zemlja oko cilindra da bi se uzorak mogao lakše odvojiti. Sa obe strane cilindra se izravna uzorak i poklopi mrežicom i poklopcem.
Zatim se cilindri obeležavaju i pakuju u poseban kofer koji je napravljen tako da cilindri u njemu ne mogu da se pomeraju i na taj način naruše prirodno stanje zemljišta.

 

Narušeno stanje zemljišta

Kada se ispituju fizičke, hemijske i biološke osobine koje nisu direktno vezane za poroznost zemljišta, uzorak se može uzeti u narušenom stanju.
Uzorci se uzimaju iz svih horizonaza, tako što se ašovčićem zagrebe zemlja odozdo na gore pa se zemlja nakupljena na ašovu sipa u platnene kese.
U kesu se zatim stavlja papir sa podacima o lokalitetu, broju uzorka sa tog lokaliteta, dubina sa koje je uzet uzorak i datum.
Tako uzeti uzorci se otpremaju u laboratoriju gde je potrebno dovesti ih u stanje pogodno za dalje ispitivanje.

 

Pripremanje uzorka

Sušenje uzorka:

Uzorak se ostavlja u prostoriju zaštićenu od uticaja prašine i raznih gasova, na sobnoj temperaturi od 20 do 30 stepeni Celzijusa.
Sušenjem uzorka na ovaj način dobija se vazdušno suvi uzorak.

 

Uzimanje srednje probe:
Meša se zemlja i odbacuje se višak.

pedologija

Sitnjenje i prosejavanje uzorka:

Uzorak se prosejava na granulaciju do 2mm, pomoću sita a sve što je krupnije od 2mm je skelet.
Skeletno zemljište je ono koje sadrži preko 50% skeleta.
Skeletoidno 25 – 50% skeleta.

Skladištenje uzorka:
Uzorak se čuva u papirnim kesama ili u zatamnjenim staklenim teglama

 

 

ISTRAŽIVANJE FIZIČKIH OSOBINA ZEMNJIŠTA U LABORATORIJI

 

Higroskopna voda:

Higroskopna voda je oblik vode u zemljištu, koja se vezuje za površinu koloidnih čestica zemljišta
Koloidi su spljošteni, negativno naelektrisani, privlače molekule vode.

koloidna_voda
Higroskopna voda, u zenljištu se kreće u gasoviton stanju.
Kada temperatura raste, molekuli higroskopne vode se odvajaju od koloida i isparavaju u atmosferu.

*Količina higroskopne vode se izražava u procentima.

Ona zavisi od:

1) temperature i relativne vlage

2) vrste i kolišine koloida u zenljištu

 

H – HIGROSKOPNA VODA

a – TEŽINA VEGIGLASA

 

*TAČNOST SE IZRAŽAVA U 4 DECIMALE.

Postupak za određivanje

Zapiše se težina vegiglasa (A = 33.9270g)

a+10 grama zemlje.
Suši se 6 – 8h na 105 stepeni Celzijusa, zatim se uzorak stavlja u egzikator, ponovo semeri težina.
To se ponavlja dok se u dva uzastopna merenja ne dobije ista tešina.
Dobijena težina se obeležava sa (s)
Razlika u težini pre i posle sušenja (S – d) je količina higroskopne vode.

1g = 100cg = 1000mg

što znači da je

1mg = 0.01cg = 0.001g

 

Vodni kapacitet:

Vodni kapacitet je ukupna količina vode, koju zemljište može da primi,zadrži i otpusti, nezavisno od sile zemljine teže.

– momentalna vlažnost (MOV)

– kapilarni vodni kapacitet (KVK)

– poljski vodni kapacitet (PVK)

– korisni vodni kapacitet (OVK)

– maksimalni vodni kapacitet (MAXVK)

– kišni vodni kapacitet (KiVK)

vrednosti se izražavaju u procentima

 

Momentalni kapacitet je vodni kapacitet zemljišta, u momentu određivanja.

– Uzorak se uzima u cilindar po Popecku, meri se i dobijamo veličinu (TMV) u gramima. Uzorak sušimo na 105 stepeni Celzijusa, da bi smo dobili apsolutno suvi uzorak. Na osnovu razlike u težini uzorka i apsolutno suvog uzorka dobijamo podatak koliki je „momentalni kapacitet“

Kapilarni vodni kapacitet predstavlja zemljište kada su sve pore zemljišta ispunjene vodom.

(KVK)= kapilarna poroznost

Postupak određivanja(KVK)

U petri šolju se stavi plastična pločica obavijena filter papirom. U posudu se sipa voda da ne prekriva gornji deo ploče, na koju se stavi cilindar. Cilindar se ostavlja da donjim delom upija vodu, sve dok se na površini ne pojave kapljice, što znači da su pore zasićene vodom. Cilindar se zatim obriše i meri. Obeleži se sa (TAV)- težina uzorka zasićenog vodom. Zatim se cilindar sa zemljom suši do apsolutno suvog stanja. To se obeležava sa Ts.

(KVK) se izražava u procentima a izračunava se preko jednaljine

 

Poljski vodni kapacitet (PVK) je ona količina vode koja se nalazi u zemljištu posle dužeg padanja kiše ili obilnog zalivanja.

Postupak za određivanje (PVK):
Izvesno vreme posle padavina, kada otekne gravitaciona voda otvara se pedološki profil i uzimaju se uzorci u cilindre po Kopeckom. Određuje se momentalna vlaga koja je jednaka PVK.
PVK se izračunava u procentima.

 

Korisni vodni kapacitet

Je ukupna količina vode dostupne biljkama
Određuje se računanjem Kovk = pvk – mv (%)

 

Maksimalni vodni kapacitet

Zemljište ispunjeno do maksimalnog vodnog kapaciteta kada su sve pore iz šupljine ispunjene vodom. U takvim slučajevima zemljište nema vazduha pa dolazi do nepovoljnog uticaja na rast korena biljke

 

Kišni vodni kapacitet

Je kapacitet zemljišta izražen u milimetrima vodenog taloga 1ml taloga = 1l / m2

 

Autor: Radivoje Bulatović

Uticaj kalifornijskih glista na kvalitet zemljišta

*(Lumbricidiae – familija glista)
*(CALIFORNION RED WORM – kalifornijska glista)

Gliste su stanovnici površinskog sloja zemlje.

Ako zemljište nema glista

• smanjiće se plodni sloj zemljišta
• priroda će biti zagađena
• nasraće nedostatak proteinskog brašna

Gliste su od davnina bile poznate čoveku kao dragoceni prerađivači organske materije.
Još su stari Egipćani pre 5000 godina uvideli da je dolina Nila plodna, između ostalog, zbog velike koncentracije glista, pa gliste proglašavaju zaštićenim životinjama.
Znatno kasnije, engleski prirodnjak Gilbert Vajt, uradio je istraživanje plodnost zemljišta u odnosu na koncentraciju glista i zaključio da one imaju itekako veliki uticaj na fizičke i hemijske osobine površinskog sloja zemlje.
U 19.veku, Čarls Darvin glistama posvećuje više godina naučno-istraživačkog rada i dokazuje de je površinski sloj zemljišta, od svog nastanka do danas, više puta prošao kroz utrobu glista.
On objaljuje do danas naj obimniju studiju o glistama pod nazivom „NASTAJANJE PLODNE ZEMLJE DELOVANJEM GLISTA SA SVESTRANIM OSMATRANJEM NJIHOVIH NAVIKA I PONAŠANJA”.
1906. godine, Teksašanin Džordž Sefild, Darvinova saznanja o glistama primenjuje u praksi počinje komercijalno da uzgaja gliste
CRVENA KALIFORNIJSKA GLISTA
(CALIFORNION RED WORM)

kalifornijska glista

Kalifornijska glista je stvorena na Kalifornijskom državnom univerzitetu Berkleju.
Ona nije hibrid, samo su pobojšane neke njene karakteristike:
Veća plodnost, češće razmnožavanje, smanjen radijus kretanja, smanjeno izlučivanje neprijatnog mirisa

Micelova skala za merenje biološke vrednosti namirnica pokazuje da teletina u sebi sadrži 62%, proteina, riblje brašno 55%, soja 36% a Gliste 61,3%

*Glistenjak je prerađeno organsko đubrivo uz pomoć glista

Humus:
Upotrebom veštačkog đubriva, smanjuje se količina prirodnog humusa

Glistenjak prosečnog kvaliteta sadrži:

• 11 puta više kalijuma
• 7 puta više fosfora
• 5 puta više nitrata
• 3 puta više magnezijuma

Što znači da je glistenjak pet puta kvalitetniji od običnog stajnjaka.
Može se koristiti kao osnovno organsko đubrivo, ili za pravljenje hranljive smeše za proizvodnju cveća, povrća, rasada, za ožiljavanje reznica…

Glistenjak sadrži veliku količinu humusa ( i do 25% )

Sadrži do:
• 2,400mg / 100g fosfora
• 1,400mg / 100g kalijuma
• ( cink, magnezijum, bakar, gvožđe )
ali je siromašniji u mineralnom azotu ( 1 – 1,7%)

Osim izuzetno povoljnih hemijskih osobina, glistenjak ima i visok mikrobiološki naboj što znači i bržu razgradnju organske materije kao i bolje iskorišćavanje hraniva

Kao osnovno đubrivo, glistenjak se koristi u količini od 0,2 – 5kg/m2, dok se za pravljenje kvalitetnog supstrata meša se zemljom: sa siromašnom 1:6 a sa plodnom 1:10.

Glistenjak je nezamenljiv u proizvodnji zdrave hrane jer prema istraživanjima, biljke tretirane glistenjakom , sadrže i do sedam puta više vitamina (S) od onih koje su tretirane veštačkim đubrivom

• ŠARGAREPA …………….. 5,5
• PASULJ………………………. 4,2
• PAPRIKA………………….. 2,1
• PARADAJZ…………………. 2,1
• KROMPIR………………….. 3,2
• JAGODA……………………… 1,7
• JABUKA……………………… 6,4
• KRUŠKA……………………. 7,0

 

Uzgoj

glistenjak

Osnovna jedinica za uzgoj glista je leglo.
Leglo sadrži oko100.000 glista, od toga 20.000 do 30.000 polno zrelih glista a ostatak čine kokoni i mlade gliste. Leglo je veličine 100 h 200 h 25sm. Jedno standardno leglo je svakih 100 dana spremno da bude podeljeno na nova.

Prirodno stanište glista su deponije organskog otpada ili stajskog đubriva.
Zahvaljujući fermentima koje luče, dobro razgrađuju belančevone pa tako sprečavaju širenje neprijatnih mirisa.
Kao podloga za uzgajanje glista mogu da se koriste: goveđe, svinjsko, konjsko, kozije, ovčije…đubrivo
Prava poslastica glistama je karton ali se može dodavati i mleveni treset, lišće, piljevina, sitna slama, ljuske od jaja otpaci od prerade iz poljoprivrede ali im prija i soc od kafe.

Leglo treba biti konstantno vlažno a optimum je oko 80% vlažnosti. Ukoliko nema dovoljno vlage u podlozi, ona najpre smanjuju svoju aktivnost a dešava se i da napuste to stanište.
Ne odgovara im ni previše vlažno stanište jer u takvoj sredini nema dovoljno kiseonika.

Prema literaturi, optimalna temperatura za uzgoj glista je oko 20 stepeni a niske i previsoke temperature mogu biti pogubne mada prema sopstvenim iskustvima tvrdim da su veoma otporna na ekstreme.
Kokoni (jaja) gliste mogu da podnesu temperature ispod -20 stepeni.

Kokoni su otporni i na sušu i na vreme, pa je poznat primer da su se iz glistenjaka koji je više godina stajao u suvoj prostoriji pri kvašenju izlegle gliste
Gliste su osetljive na kiselost podloge. Najbolje je da podloga bude neutralne reakcije (pH 6,5 – 7,5)
Neprijatelji glista su krtice, miševi, ptice, živina, stonoge, mravi, hrčkovi, rovci ali i ribolovci.

Ekološki značaj

Jedan stanovnik dnevno proizvede 800g gradskog otpada i 360g organskog otada.
Daklem godišnje jedan čovek proizvede oko 131 kg organskog otpada. Jedno leglo godišnje razloži oko 2t organskog otpada.
Što znači da je za grad od 100.000 stanovnika potrebno 6.500 legala, da bi se sav organski otpad pretvotio u 7884 t. korisnog đubriva.

Višestruki znašaj glista

Pored toga što su indikatori plodnog zemljišta, prerađivači organske materije, i što neutrališu neprijatne mirise belančevina, gliste prolaskom kroz zemlju prave kanale, usitnjavaju je i mešaju što veoma pogodno utiče na vodno-vazdušni režim i to sve zajedno na povoljan razvoj biljaka.

Moja iskustva

Prema mojim iskustvima, biljke koje su tretirane glistenjakom, mnogo se brže i bolje razvijaju, zdravije su i otpornije na sušu, listovi su krupniji nego kod biljaka tretiranih drugim đubrivima, tamno zeleni, jedri, cvetovi mnogobrojni, jarkijih boja, plodovi krupniji sočni.
Organski otpad na gomili se veoma brzo razlaže i ne proizvodi nikakve neprijatne mirise.
Kalifornijska glista je veoma dobar mamac za ribu.

 

Autor: Radivoje Bulatović

Mehanizacija

Da bi nabavka mehanizacije bila rentabilna, trebalo bi pre svega posedovati veće površine na kojima se vrši proizvodnja.
U malim rasadnicima se obično koristi ručni alat a za obradu zemlje se može platiti nekome ko vrši usluge obrade.
Za rasadnike srednje veličine mogu se koristiti manji trakrori i rotofreze a veliki rasadnici poseduju mašine „grdosije“ koje mogu biti čak i satelitski navođene.

Osnovna obrada zemlje je riljanje odnosno oranje.

Za riljanje se koriste ašovi odnosno plugovi
Za sitnjenje zemlje se koriste motike odnosno rotofreze
Za ravnanje se koriste grabulje odnosno drljače
Za prskanje zaštitnim sredstvima se koriste ručne prskalice koje rade pod pritiskom a njihov pandam na velikim površinama su prskalice prikačene za traktor koje poseduju veći broj dizni.


Traktori su vučno-pogonske mašine.
Zapravo traktori su samohodne mašine koje mogu vući oruđe za obradu zemlje ili prskalice za zaštitu.
Sa motorom je povezano obrtno vreteno koje rotira 540H u minutu a služi da prenese rotaciju do uređaja koji nemaju sopstveni pogon poput nekih pumpi za vodu ili rotofreza.
Traktori imaju veliki broj brzina kako bi se njihov rad uskladio sa dinamikom rada priključnih uređaja.

Hidroponija

Hidroponija je napredniji način uzgajanja biljaka, koji se u svetu koristi već duže vremena i svakodnevno napreduje zamenjujući staromodne načine gajenja. Naj starija saznanja koja imamo o hidroponiji su “plutajuće bašte” koje su napravili Asteci na velikim barama u Meksiku. Biljke su bile postavljene na talpe, tako da im koren stalno bude u vodi koja je zbog velikog prisustva organske materije i mikroorganizama (razlagača), uvek obilovala hranljivim materijama.

 

Prednosti hidroponije u odnosu na klasično gajenje u zemljištu su brojne:

*Ne postoje fitopatogeni organizmi, kao u zemljištu, koji bi ugrozili biljku.

*Nema troškova obrade zemljišta.

*Kontrolisana prihrana – nema prekomerne potrošnje hraniva.

*Biljka uvek ima dovoljno vode.

*Smanjeno vreme između dve proizvodnje.

*Biljka ne troši energiju za prodiranje korena kroz zemlju pa tu energiju usmerava na svoj razvoj.

*Mnogo bolji prinosi.

 

Uslovi koje hidroponija treba da ispuni:

*Obezbediti dovoljno vode.

*Obezbediti optimalnu količinu hranljivih materija

*Obezbediti dovoljno gasova koje bi koren mogao da razmenjuje.

*Voditi računa o otme da nikada ne nestane gore navedenih elemenata da biljka ne dehidrira.

 

Postoji mnogo načina za hidroponsku proizvodnju, ali je najčešća sa lakim, poroznim supstratima, kao što su perlit, kokosova vlakna, glinene kuglice, treset, mineralna vuna, ljuska od pirinča šljunak… U praksi se pokazalo da su jednostavniji sistemi bili i naj pouzdaniji.

 

Kontejnerska proizvodnja:

hidroponija_kontejner

Kontejnerska hidroponska proizvodnja je veoma jednostavna i ne iziskuje prevelika ulaganja. Naj jednostavnije je uzeti kantu od 10-20 litara, na oko 3sm od dna probušiti rupu, kroz koju treba provući vodovodnu cev od jednog cola na koju treba postaviti koleno okrenuto ka dnu kante sa zarezima po strani. Drugi kraj te cevi, treba da bude izveden iz kante, takođe sa kolenastim nastavkom koji ulazi u širu cev za odvod viška tečnosti. Kantu napuniti nekim od hidroponskih supstrata (NPR perlit.) i u to posaditi biljku.  Odozgo treba postaviti kapljače koji bi bili izvor hranljive materije rastvorene u vodi.  Kada rastvorene hranljive materije preko kapljača dođu do supstrata odozgo, one prolaze kroz njega jer je veoma porozan. dolaze do dna gde se zadržavaju u akumulacionom delu. Ukoliko visina tečnosti pređe 3sm, odvodi se kroz cev do rezervoara gde se može pročistiti i vratiti u krug. Kante se uvek postavljaju iznad odvodne cevi a sam sistemski rezervoar je na nižem nivou od ostatka sistema, kako bi se višak tečnosti u njega slivao pod dejstvom gravitacije. Pumpa ponovo šalje tečnost do kapljača i sve tako u krug.  U ovaj sistem se može ugraditi praktično neograničen broj posuda.  Prednost ovog sistema je što se uvek može kontrolisati dotok hranljivih materija a u slučaju da dođe do zastoja u sistemu, na dnu uvek ostaje sloj tečnosti, koji je biljci koristan do novog dotoka.

 

U džakovima:

dzak hidroponija

Još jednostavnije od kontejnerske hidroponije, može se uzeti džak sa supstratom, otvoriti gore i posaditi biljke. sa strane, na sredini džaka se probuše rupe za odvod viška tečnosti, pored biljaka se postave kapljači i sistem je kompletan.  Na kraju sezone, kada se biljke izvade, opere se supstrat i dezinfikuje za sledeću sezonu.  Naravno, ne može se svaki supstrat koristiti dva i više puta, zato je najpreporučljivije koristiti perlit ili glinene kugloce.

 

Na kamenoj vuni:

hidroponija kamena vuna

Jedan od najjednostavnijih sistema hidroponske prizivodnje je svakako na kamenoj vuni.  Može se koristiti na više načina: postavi se tabla ili manja kocka u korito sa vodom. Nivo vode nesme biti viši od 2/3 visine same vune. U vunu se postavi seme ili reznica. Ovaj sistem ne zahteva nikakvu cirkulaciju rastvora ali je teže određivati tačnu količinu prihrane u datom trenutku.  Danas se često koriste i gotovi kontejneri u vidu plastične kese u kojima se nalazi kamena vuna. Sa strane se nalaze otvori za odvod viška tečnosti a na površinu se postavlja kapljač.

 

U hranljivim rastvorima

gajenje hid

Ovaj princip podrazumeva da je koren biljke potopljen u hranljivi rastvor bez ikvog supstrata za koji bi se vezivao.  Da bi biljka opstala u ovakvoj sredini vodu je potrebno obogatiti kiseonikom što se može postići na isti način kao u akvarijumu. Cevčicom se uduvava kiseonik uz pomoć pumpe.  Zahvaljujući precizno definisanim rastvorima za prihranu kao što je Hoglandov rastvor ili njegove modifikacije, ovakav način gajenja može dati najbolje rezultare pri ožiljavanju ili gajenju biljaka.

Autor: Radivoje Bulatović

Solarno zalivanje

Pomozite biljkama da dobiju neophodnu količinu vode.
Nekada to nije lako postići jer je i količina vode ograničena.

zalivanje u zoni korena

Postavite posudu sa vodom pored biljke a preko nje plastičnu kalotu, npr od kanistera za vodu.
Sve to zaštitite malčom kako se ne bi gubila voda.
Sunce će zagrejati vodu koja će jedini put za isparavanje naći kroz zemlju.
Zemlja zasićena vodenom parom prilikom hlađenja noću stvara kondenz koji koren biljaka usvaja.
Takođe na ovaj način se biljka može zalivati u zoni korena tako što se odvrne čep kanistera i voda naspe kroz njegov otvor.
Tako ne samo što se štedi voda jer se biljci daje tačno tamo gde treba već u sušnom periodu izbegavamo stvaranje pokorice, nicanje semena korova ali i širenje gljivičnih bolesti kojima je vlaga neophodna za razvoj.
*Ovo je izmeđuostalog dobar način da snabdete biljke vodom za vreme godišnjeg odmora.

Autor: Radivoje Bulatović

Intenzivna poljoprivreda

Intenzivna poljoprivreda predstavlja napredan način proizvodnje hrane u odnosu na tradicionalnu poljoprivredu koja u najvećoj meri zavisi od vremenskih uslova. Intenzivna poljoprivreda zahteva više angažovanja i ulaganja ali je prinos neuporedivo veći i izvesniji pa se takve investicije brzo isplate. Kod nekih kultura može se planirati i više setvi tokom godine.


KAKO SE POLJOPRIVREDA MOŽE UNAPREDITI

Pre pokretanja proizvodnje, treba se usmeriti na takozvano „organsko“ ili klasično gajenje.
Organsko gajenje traži strožije analize i posebne bio preparate i naravno organska đubriva ali je i cena finalnog proizvoda veća a plasman siguran.
U svakom slučaju, neophodno je uraditi analizu zemljišta i nadomestiti sve potrebne elemente.
Posle suzbijanja korova i unošenja odgovarajućih đubriva u zemnjište  radovi na pripremi polja tek počinju.

Sistem za navodnjavanje

navodnjavanje konzola

Da bi se izbegle posledice suše i da bi se biljkama u pravo vreme razvoja prosledila neophodna količina vlage, potrebno je postaviti sisteme za navodnjavanje.
Aktuelni su sistemi „kap po kap“ koji mogu biti sa prostim kapaljkama koje kvase zemlju na određenom rastojanju, zavisno od plodoreda  ili sa mikrorasprskivačima. U poslednje vreme koriste se i specijalne kapaljke koje svakoj biljci daju određenu količinu vode uz sam koren.
Pored sistema kap po kap, koriste se i različite prskalice sa zemlje ili na konzolama.
Voda se donekle može crpiti iz zemlje ali je najbolji način pravljenje sistema kanala za navodnjavanje na državnom nivou.  U brdskim područjima mogu se praviti neke vrste akumulacionih jezera odakle bi se tokom cele sezone obezbeđivale potrebne količine vode za zalivanje.
Benefit od zalivanja najbolje se vidi na primeru kukuruza gde se na navodnjavanim njivama ubere oko 12-14 tona po hektaru a na nenavodnjavanim svega 3-4 tone.
Obezbeđivanjem vode kroz sisteme zalivanja, osigurava se dobar i kvalitetan prinos.

Folije

folija

Kod kultura kao što je jagoda, spanać, zelena salata ali i drugo povrće i voće, mogu se koristiti crne folije koje štite koren od gubitka vlage, povećavaju temperaturu pa samim tim ubrzavaju zrenje i što je najvažnije, štite biljku od korova a zemlju od ispiranja hranljivih materija.
Postavljanje folija se vrši mašinski ili ručno, tako što se na pripremljene visoke brazde postavlja najlon a zatim zagrće. U najlonu se na potrebnom rastojanju buše rupe kroz koje se sade sadnice. Zalivanje se može vršiti kapaljkama ili unapred postavljenim sistemom kap po kap ispod folije.
Na ovaj način, prinosi se povećavaju za 30-40% a vreme sazrevanja je kraće za 5-10 dana što je dovoljno za postizanje dobre cene na tržištu.

Protivgradne mreže

protivgradna mreza

Grad često pravi velike štete poljoprivrednicima u samo nekoliko minuta. Može se sprečiti protivgradnim raketama ali to nije sigurno koliko protivgradne mreže.
Iznad parcele se postavlja konstrukcija na koje se razapinje protivgradna mreža. Njena cena je manja od pola evra po metru kvadratnom ali je kultura koja pod njom raste višestruko zaštićena. Pored protivgradne zaštite koju pruža ova mreža, ona pravi i određenu dozu zaštite od sunčevog zračenja pa biljka na otvorenom polju manje strada tokom letnjih vrućina. Još jedna važna funkcija koju ova mreža može da ima je zaštita od prica. Dovoljno je da se po obodu parcele spusti mreža do zemlje i biljke će biti u nekoj vrsti plastenika sa dobrim provetravanjem, zaštićene od ptica, jakog sunca i grada.

Vetrozaštitni pojasevi

vetrozastita paulovnija

Vetar može biti uzrok lomljenja ili poleganja poljoprivrednih kultura.
Sadnjom drveća oko parcela, znatno se smanjuju udari vetra što utiče na rod. Prema nekim istraživanjima visina vetrozaštitnog pojasa u direktnoj je vezi sa prinosima na okolnim poljima. Naime u dužini od 60 visina vetrozaštitnog pojasa, vetar je smanjen a rod se povećava za 10-20%

Kada se primene sve potrebne mere, od navodnjavanja do vetrozaštitnih pojaseva i protivgradnih mreža, uz redovne mere nege i pravilnu prihranu, može se planirati siguran i obiman rod koji će pre drugih stići na tržište i biti konkurentan.

Autor: Radivoje Bulatović

Problem prašine na Bir festu

Od kako je beogradski Bir Fest (Beer Fest) premešten sa Kalemegdana na poljanu kod Ušća posetioci neprekidno muče muku sa velikom količinom prašine koja se podiže sa tog prostora. Sa česticama prašine leti puno nečistoća, bakterija i virusa pa se tako veliki broj posetilaca zarazi a asmatičarima nije preporučeno ni da prilaze ovom prostoru. Razlozi zbog čega je ovde mnogo prašine su razni. Pre svega ovaj plato je nasut zemljom koja sadrži previše peska i lako se pretvara u prah.     Drugi ozbiljan razlog je to što se tokom godine upravo ovde održi nekoliko velikih koncerata i festivala pa je travni pokrivač gotovo uništen. Festival se održava baš u vreme kada su najveće vrućine pa je zemlja suva i lako postaje prašina.

Mogućnosti da se ova poplava prašine suzbije postoje ali organizatori kao da za to nemaju sluha.

*Prvi, najjednostavniji način je da se dan ili dva pre početka festivala teren dobro pokvasi. Do otvaranja bi se voda povukla, ne bi bilo blata ali bi bilo dovoljno vlažno da nemože nastati prašina. To podrazumeva kvašenje debljeg sloja zemlje koji bi akumulirao vlagu do kraja festivala.

prskalica

*Druga mogućnost je da se svakodnevno orošava prostor pre početka programa.
U slučaju kvašenja terena dolazilo bi do zapare koja takođe nije dobra ali je manje zlo od prašine.

*Postoji mogućnost da se po celom terenu postave tekstilni zastori kao što je bio slučaj na nekim stadionima gde su se održavali koncerti ali je to skupa mera koju teško da će neko ikada sprovesti.

*Grad bi trebao da uredi ovaj prostor tako da može da zadovolji potrebe za održavanje svih manifestacija koje se tu inače održavaju a da pritom ne ugrozi zelenu površinu.To se može uraditi postavljanjem rastera kako se trava ne bi uništila za vreme svakog koncerta.  JKP Zelenilo Beograd mora napokon da shvati da je ovakvim prostorima neopćodno posvetiti mnogo više nege jer posle koncerata kada je trava izgaažena, jedini spas može biti zalivanje i aeracija što je do sada izostajalo.

raster

Autor: Radivoje Bulatović