Drvena baraka za odlaganje alata

Od dasaka možete na jednostavan način napraviti ono što mi zovemo “šupa”, skladište ili baraka za odlaganje starih stvari, delova, alata, bicikala, drva, uglja, baštenskog materijala i drugog. To može da bude u vidu nastrešnice takođe ili da bude kao prava mala drvena kućica (engl. wooden shed) sa jednim prozorom, u zavisnosti od vaših potreba i budžeta.

slika je sa sajta 7dach.ru

Ideje za male vrtove

Imate mali plac Vaše vikendice ili desetak ari u gradu? Dajemo Vam zanimljive ideje kako da Vaš vrt uredite efikasno i zanimljivo.

  1. Možete da napravite polukružni ili kvadratni plato od cigala. Treba da skinete travu i poravnate/nivelišete zemlju, stavite pesak i poređate u željenom obliku cigle. Kada lepo iznivelišete cigle između razmaka sipajte grubi cement koji košta oko 700 dinara/25 kg. Kada rasporedite cement metlom/partvišem, crevom poprskajte kako bi se sve steglo. Cena cigle po komadu je oko 12 dinara. Cena po m2 je oko 900 dinara.
    https://www.youtube.com/watch?v=izkFI6QesRI
  2. Na neko veće drvo, na primer trešnju, koja je tipičan deo svake vikendice, možete okačiti korpice od kokosove podloge i žičane baze i nekim padajućim cvećem unutra. Na dno korpe treba staviti parče crne folije, da ne bi lako odlazila voda, a supstrat treba da je mešavina baštenske zemlje i humusa.
  3. Za pregradu/ogradu možete napraviti viseći vrt uz pomoć jeftinih paleta. Možete i na terasi to da učinite sa jednom paletom naslonjenom na zid i vašim biljkama.
  4. Daskama možete napraviti izdignutu leju-toplu leju u kojoj će povrće i začinsko bilje dugo rasti i bujati. I na kosini sa većim padom to možete da napravite. Isto tako neki ugao Vašeg vrta može biti mesto za kompost- sve ono organsko što se baca pravi odlično đubrivo za sve novo što se sadi.
    https://www.youtube.com/watch?v=CWC06O-mwMQslika preuzeta sa sajta kibin.biz

Priroda u sred grada

Da li biste voleli da izadjete iz urbanih okvira?
Da li vas ovakvi mali prostori bliski prirodi inspirišu?
Ljudi često kažu da im je gradski život naporan, da im treba odmor na selu a od dvorišta naprave parking ili ga jednostavno zapostave, krov kuće prekriju crepom, limom, betonom…
Ovakvi mali vrtovi sa vodenom površinom mogu nastati i u centralnim gradskim opštinama pa čak i na “zelenim krovovima” zgrada. Samo je potrebna inspiracija i motiv da se počne sa izgradnjom. Da li postoji veći motiv od odmora u ovakvom okruženu? Biljke, voda na čijoj površini se prelamaju oblaci i plavetnilo neba, poilište za ptice, šum vetra kroz lišće a kad se zakoraći samo korak iz tog rajskog okruženja, stiže se u urbanu sredinu i sve što volimo u svom gradu.

Eko bazeni kao jezera u dvorištima

Da li znate da veštačka jezera vremenom ojačavaju svoje dno naslagama mulja i postaju gotovo nepropusna. Da li biste više voleli ovakvo jezero od bazena? Zašto da ne?!
Ovakva dvorišna jezera, izrađuju se tako što se na dno stavlja agrotekstil a preko njega šljunak, sade se akvatične biljke za filtraciju vode. Nakon toga se sipa voda.
Zemlja u prvo vreme upija vodu a nakon toga dno postaje sve stabilnije i manje propustno.
Tako se u dvorištu, umesto bazena može formirati veštačko jezero sa svim prirodnim elementima.
Ovaj vid izrade vodenih površina postaje sve popularniji u svetu zbog doživljaja bliskog prirodnom. Savršeno se uklapa u pejzažni stil uređenja dvorišta zbog nepravilnog oblika, izostanka betona i akvatičnog bilja na obodu. Zapravo, u centru ove vodene površine obično stoji betonski ili zidani okvir koji omogućuje postizanje dubine na manjim površinama, dok kod većih površina i dno može pratiti reljef blizak prirodnom.  Akvatično bilje ima važnu ulogu u ovom sistemu a to je biofiltracija vode, tako da se na ovim površinama ne koriste hemijska sredstva poput hlora.
 
Radivoje Bulatović
Dipl. Inž. PAiH

Zoološki vrtovi

Zoološki vrtovi, kako i samo ime kaže, su pre svega mesta u kojima mogu da se drže životinje. Motivi posete zoovrtovima su: znatiželja, saznanje, potreba za druženjem i upoznavanjem različitih vrsta životinja.

 

CILJEVI PODIZANjA ZOO VRTOVA – 21 VEK
Istraživanje, edukacija (uključujući rekreaciju) , zaštita prirode očuvanje retkih vrsta životinja, približavanje istih stanovnicima grada.

 

ZOO VRT KAO EDUKATIVNI CENTAR

Iako bi se slobodno moglo postaviti pitanje opravdanosti postojanja zoo vrtova, imajući u vidu da je u njima ograničen prostor za život divljih životinja, postojanje zooloških vrtova nam ipak omogućava da izučimo te vrste. Posebno je važno što možemo da primenimo medicinu u njihovoj zaštiti a nova saznanja primenimo upravo u njihovom prirodnom habitatu kako bi pomogli opstanak vrsta. Pored toga edukacija gradjanstva i zbližavanje može doneti dobre rezultate u odnosu čoveka i divljeg sveta.

Osnovno pravilo u zoo vrtovima je: nikada ne držati životinje pod takvim uslovima koji će ih degradirati u očima posetilaca (činiti ih smešnim) već im omogućiti da iskažu svoje prirodno dostojanstvo koje poseduje svako živo biće.

 

PLANIRANJE ZOO VRTOVA

– Valjano uređen zoovrt mora u potpunosti da bude baziran na istraživanjima prirode životinja i njihovih staništa.
– Poruka mora da bude sastavni deo habitata i izložbenog prostora.
– Simulacija habitata, više od bilo kog drugog faktora, je ključ za kvalitet iskustava koja se dobijaju u zoovrtu.

Šta je biznis park?

  • Biznis park je područje na kojem je grupisan veliki broj poslovnih zgrada
  • Biznis parkovi su popularni i većinom su locirani u suburbanom području, gde je građevinsko zemljište jeftinije.
  • Takođe su često locirani pored autoputeva ili glavnih saobraćajnica

Biznis park originalno predstavlja hibridizaciju gradskog parka i Anglo – Saksonskog modela univerzitetskih kampusa. Pažnja se posvećuje slobodnom prostoru, kao načinu oblikovanja sredine.

MANE

  • Forme zauzimanja teritorije koja se razvija bez kontrole urbane matrice
  • Praznine između fragmenata nepovezanih šema stambenih područja
  • Praznine u urbanizovanom području
  • Napuštene farme i dr.

 

Industrijski park je područje zonirano i planirano u svrhu razvoja industrije.

  • Mnogo “lakša” varijanta biznis parka su, ofis parkovi, koje sadrže kancelarije i laku industriju.

 

PREDNOSTI

Industrijski parkovi su često locirani van glavnih stambenih područja grada i naravno snabdeveni sa dobrim transportnim prilazima, uključujući saobraćajnice i železnicu.

MANE

  • Jedan od razloga kritike je i to da industrijski parkovi često zauzimaju produktivno i vredno poljoprivredno zemljište
  • Udaljenost je razlog velikog broja ljudi koji putuju do radnog mesta što predstavlja ograničavajući faktor za siromašne radnike.

Parkovi nauke i tehnologije

Biznis i organizacija u parku fokusirana je na unapređenje i inovaciju produkata što je suprotno industrijakim parkovima koji su fokusirani na proizvodnju i biznis parkova koji su fokusirani na administraciju.

Pored zgrada ovi parkovi nude brojne resurse kao :

  • neometeno snabdevanje strujom
  • telekomunikacije
  • obezbeđenje
  • upravne zgade
  • restorane
  • banke
  • kancelarije
  • kongresne sale
  • parking
  • interni transport
  • objekte razonode i sporta i dr.

CILJEVI

uskladjenost sa prostorno – ekološkim resursima i kapacitetima;
– doprinos porastu zaposlenosti,
– rast društvenog proizvoda
– doprinos ravnomernijem razmeštaju aktivnosti i proizvodnih snaga,
privlačenju drugih privrednih aktivnosti,
– stepen ikorišćenja obnovljivih i neobnovljivih prirodnih resursa,
– razvoj hi-tech i ekološki efikasnih tehnologija,
– energetska štedljivost i
– povećanje udela tehnološki efikasnih i inovativnih grana u privrednoj strukturi

Ofis Park

Ofis parkovi postaju realnost u gotovo svakom glavnom gradu u razvijenom svetu

  • Nude jeftiniju alternativu za poslovni prostor nego u centru grada;
  • Druga pogodnost je je prijatna radna atmosfera i sredina;
  • Kao problem nameće se izolacija i volja ljudi da tu žive.

Baštenske kolonije

Pravljenje baštenske kolonije (Colonial (vegetable) gardens) je u cilju smanjenja novog siromaštva 21. veka i sve više zemalja pronalazi da je stvaranje kolonijalnog baštovanstva odlično socijalno rešenje za budućnost i smanjenje stope siromašnih, kao i za podsticanje ljudi na timski, zajednički rad i doprinos. Ova praksa je počela da bude uobičajena u viktorijanskoj eri u Evropi i od tad se praktikuje najviše u ruralnim sredinama ali i danas se sve više približava novom ruhu i gradu. Ono što se najviše i najlakše može gajiti jesu: luk, šargarepa, kupusi, začinsko bilje i naravno razno cveće, a ako postoji mogućnost za veću brigu, možemo listi dodati i paradajiz i krastavac. Povrće i druge biljke sade se najčešće u izdignute leje daskama ili ciglama i po principu “uradi sam”- mini i većim staklenicima i plastenicima. Ograda može da bude drvena ili ako su bašte bliže gradu- žičana, ili dekorativna- od šimšira na primer. Pošto je u gradu manjak mesta, iako za ovakve stvari mogućnost dobitka mesta ne treba da bude problem, bašte se prave u izdignute leje u bar dva dugačka reda sa uskom stazom između njih. Najlakše je saditi ono oko čega ne treba puno brige, poput začinskog bilja, ali za zdravlje možemo posaditi žbunasto voće poput aronije, godžija i kupine.  Od začinskog bilja najčešće se sadi žalfija u kolonijanom baštovanstvu i druge biljke za pravljenje čaja- nanu, matičnjak i dr. Mini bašte u gradu mogu baš da budu upečatljive i prelepe za oko i pre svega korisne za društvo i lokalnu zajednicu. Mogu bukvalno da se “ubace” u parkove i parkiće iza zgrada u odvojene delove sa ogradom od žbunja (šimšira) i da zamene zapuštene urbane džepove, loše održavane zelene površine kojih u našim gradovima ima podosta. Od cveća mogu da se poseju mirisna noćna frajla, kosmos, kao i da se posade prolećne lukovice, poput gladiola, irisa, narcisa i dr. Najvažniji je praktičan i unosan rad zajednice koja će uživati negovanjem svoje zajedničke baštenske kolonije. Time će mesto proizvoditi i koristiti na više strana plodove svog rada. To mogu biti i razni kupusi, rotkvice, grašak, za šta god poželimo da izdvojimo vreme. Time se jačaju odnosi koji su veoma oslabili, jačamo timski duh i rad i zajedno se borimo protiv zajedničkog problema- siromaštva.

Sofija Vojvodić

Zakon o obaveznim zelenim krovovima!

Održiva životna sredina je pojam u svetu koji je odavno jedna od najvažnijih oblasti koja se bavi načinom upravljanja životnom sredinom u velikim, bolje razvijenim, prenaseljenim zemljama. Ključna reč ove oblasti je promena i sagledavanje nedostataka prethodnih modela razvoja; pre svega, zapostavljanja pitanja zaštite životne sredine i loše odnošenje prema budućnosti čovekovoj. Pod “održivim razvojem” životne sredine podrazumeva se pronalaženje jednog koncepta dugoročne perspektive opstanka i napretka čovečanstva. Pri toj promeni predhodnog neodrživog i nepravilnog, zapostavljenog, primitivnog stanja čovekove sredine, države koje su odavno krenule u promenu racionalnog korišćenja resursa, socijalne pravde, promenile su samim tim ljudsku svest o tome koliko su problemi životne sredine uistinu globalnih razmera.
Kao primer širenja te svesti možemo navesti jedan od osnovnih principa u šumarstvu, koji glasi: “Ne obarati tokom godine više stabala nego što ih priroda može stvoriti.” Tako treba da se nižu dalji principi: “Ne bacaj samom sebi smeće u reku; napravi sa komšijama zajedničku bašticu ispred zgrade”, “recikliraj”, “Ono što si uzeo od zelene površine betonom, ti vrati zelenim zidom ili zelenim krovom” itd. I baš o tom zadnjem principu želimo da najviše govorimo sada, jer se masovno gradi i mnogo oduzima prirodnog.
Tako u Francuskoj, u Parizu, zeleni krovovi i zeleni zidovi su pronašli mesto na vrhu koncepta o održivom razvoju životne sredine.
Francuska nastavlja da pravi zelenilo “na” i “po” zgradama… čak su i ventilacioni sistem Ajfelovog tornja ozelenili, i druge ventilatore širom Pariza su počeli da prave u obliku drveta. Pošto su Francuzi uvideli među prvima značaj flore za ekosistem, grejanje, hlađenje, izolaciju i mnogo toga drugog, uveli su zakon u martu 2014. g. o ekološkom uticaju u urbanim centrima koji nalaže svakoj novoj komercijalnoj zgradi u Francuskoj da ispuni zakonsku obavezu, kao uslov: “krov mora biti barem delimično prekriven zelenilom ili solarnim panelima i biljkama.” Ekološki aktivisti su se prvobitno zalagali za to da pokrivenost zelenilom na krovovima bude 100% zelena, ali vlada je ograničila pokrivenost samo na komercijalne zgrade. Pošto ih ima koliko i stambenih, i ovo je sasvim zadovoljavajuće, a verujemo da će u roku od pet godina ozelenjavanje zgrada biti prošireno na sve krovove. U pokušaju da se umanji buka, prašina i zagađenje pre svega, i dobije prirodna izolacija, treba da se (samo na početku) uloži dosta novca, iako što većom primenom cena opada, ali, gledajući na duge staze i šta nam sve priroda obezbedi time, nema ni pogovora da se tako nešto ne uradi apsolutno u svim gradovima sveta.

Autor: Sofija Vojvodić

Parkovi Kijeva


   Ukrajina je poznata kao jedna od „najzelenijih“ zemalja, a njen glavni grad Kijev takođe spada u top pet gradova sa najviše parkova. Kao što su zemlje istočne Evrope poznate po širokim bulevarima, tako su im i parkovi veliki i kompleksni. Parkovi su obično uz neko znamenito, poznato zdanje, poput Kijevo-Pečerkse lavre, crkve Sv. Sofije ili su posvećeni poznatim ličnostima, poput Ševčenka, sa dahom modernog početka XX veka i novijim dodacima u vidu šarenih mozaika, neobičnih formi i boja, materijala, kao i sa smernim odabirom biljaka. Tu je i glavni park na najvišem brdu grada uz Dnjepar, posvećen onima koji su podigli sam grad- Kiju, Ščeku, Horivu i njihovoj sestri Libid (Labud) koji se zove Navodnickij park. Za taj park postoji stari običaj da će se devojka udati srećno ako cveće, bacajući pored spomenika, ubaci pravo u čamac.  Moramo napomenuti i park “Feofanija” koji sa svojim jezerom i starinskim letnjikovcem, muzičkim i scenskim programima pored sabora Sv. Pantelejmona, ulepšava svakodnevnicu Kijevljana.
Sa druge strane imamo prelepe ukrajinske nacionalne parkove koji pokazuju prirodu ove zemlje na najlepši mogući način.
Jedan od najleših i najzanimljivijih parkova je etno muzej na otvorenom koji, ne samo starim seoskim kućicama od blata i trske predstavljaju ovaj etno muzej, već su se i sami ljudi koji tu rade, na neki način pretvorili u kulturno nasleđe, jer predstavljaujući svoje predke, sviraju na starim, nacionalnim instrumentima, srećno slikaju u malim ograđenim dvorištancetima pejzaže, šiju, predu, tkaju narodnu nošnju koju sami nose, ponovo živeći, bar na kratko, neki stari, modernim ljudima, zaboravljeni život koji je bio u skladu sa svime prirodnim. Poseta ovom etno muzeju, u kojem se nalazi i par starih drvenih crkvica u društvu vrba, zaista je nezaboravno i očaravajuće sećanje koje se pamti do kraja života. Videti sve to još u rano proleće kada cvetaju beli i rozikasti pupoljci, zaista je romantično. Da ne govorim o grupi starih svirača i pevačica u narodnoj nošnji i ukrasima koji pevaju stare narodne ukrajinske pesme i drvenim vetrenjačama koje se vrte u dolini zelenoj, posutoj ljudima koji u društvu ili porodično leže na travi koja je tek dobila oni svetlu, prolećnu boju.
Ima tu neki duh, koji, niti pripada u potpunosti ruskom, istočnnom mentalitetu, niti suviše vuče na zapadni. Ukrajina je zemlja ljubaznih, nežnih, osećajnih i nostalgičnih ljudi, ljudi od knjige i ljubavi prema svojoj istoriji, ljudi koji umeju to u bilo kom dobu i godini da vrednuju i čuvaju svoje dobro. To su ljudi od Dnjepra, Karpata, veličanstvenih sabora, crkvi i manastira, Himera, kalina, žita, ukusnog hleba….

Istorija vrtova

Prvi veliki vrtovi, nastali su pored velikih reka, jer su se tu razvijale i prve velike civilizacije.
O tim vrtovima danas možemo govoriti samo na osnovu slika na zidovima pećina ili po sačuvanim natpisima.
Naj stariji poznati vrtovi, uglavnom potiču iz istočnjačkih zemalja: Egipat, Vavilon, Medeja, Persija…

Egipatski vrtovi

Imali su razvijene mreže kanala za navodnjavanje, pa su tako uspešno uzgajali vinovu lozu, voće, povrće, i žitarice za vreme sušnih perioda.
Tako stečena iskustva, kasnike koriste za gajenje vrtova.
Vrtovi su imali pravilan geometrijski oblik,bili su podeljeni na manje pravougaone i kvadratne površine, koje su bile razdvojene ogradicama od sušene opeke ili žive ograde. Samo jedan deo vrta je bio namenjen za uživanje.
Gajili su samo korisne biljke: masline, smokve, narove, urme… to drveće su sadili u pravilnim redovima. Od cveća su najviše koristili vrste jarkih boja i opojnih mirisa.

Amenofis:

Veliki vrt sa retkim biljkama i bazenom 1500 h 30m, od granita.

Kraljica Hat Šep Sut:

Poslala je svoju delegaciju da donesu 32 sadnice mirte, koje su se primile u Temi.

Tutmez Prvi:

Ratovao je u Palestini, odatle je doneo retke biljke, kasnije su te biljke čak i ocrtane na zidinama njegove palate.

 

Vrtovi u Mesopotamiji

Na području između Tigra i Eufrata su se razvijale velike države: Asir, Akid, Vavilon, Medeja, Persija.
Stanovništvo tih prostota, uglavnom je bilo orjentisano prema poljoprivredi jer su reke svake godine plavile i ostavljale za sovom plodan mulj, na kome su dobro uspevale razne biljne vrste.
Naj poznatiji vrt sa tih prostora je Vavilonski viseći vrt. (Semiramidini vrtovi).
Vrt se sastojao od 4 terase.
Prva je bila dimenzija 45 h 40 m Druga 40 h 30 m
Treća i četvrta su se sužavale prema vrhu.
Na te terase je naneta smola, kako voda nebi nekontrolisano oticala, zatim je nanet debeli sloj zemlje.
Konstruktor vrta Nabukodonosor je morao da napravi pravilan izbor biljaka koje bi mogle nesmetano da rastu na tom relativno malom prostoru.
Na prve dve terase je posađeno drveće a na druge dve, koje su bile manjih dimenzija, posađeno je
Žbunje i cveće. Sve se zalivalo pomoću sistema kanala, premazanih smolom. Voda se podizala do gornje terase, odakle je puštama u kanale.
Vrt se nalazio u Vavilonu pored kapije boginje Ištar.
Proglašen je za jedno od 7 svetskih čuda staroga veka.

Vavilonski viseci vrtovi

Rimski vrtovi

Najmanje zelene površine u blizini kuća, gde su gajili voće i povrće, zvali su se hortosi.
U okviru stambenih kuća, nalazila se prostorija, uglavnom četvrtastog oblika, oivičena kolonadama stubova. U sredini se nalazio bazen za sakupljanje kišnice.
U tim prostorijama, koje su se nazivale atrijumi, bile su i male skulpture bogova, zaštitnika kućnih ognjišta i biste predaka.
U bogatijim hortosima gajile su se žbumaste vrste u vidu topiarija.
Na izlazima iz gradova, postojale su male zelene površine gde je vojska pred pohode postavljala svoje kampuse.
Bogati Rimljani su imali i svoje vile i letnjikovce izvan gradova koje su služile za odmor i imale su prelepe vrtove.
Poznata je Hadrijanova vila kod Rima.

hadrijanova vila

Renesansni vrtovi

Dolazi do preporoda antičke kulture, ljudi počinju da žive i izvan gradova gde su radi svog uživanja gradili vrtove.
Renesansne vrtove odlikuje veliki broj kaskada, zidova, stubova, fontana, skulptura, ima jako mnogo vodenih površina.
Ovaj stil se mnogo odaljio od prirode, postao je bliži arhitekturi.
Naj poznatiji vrtovi renesansnog stila su: Vila Deste u blizini Rima, Vatikanski vrtovi, vila Medići (Firenca), vila Gambrija, vila Alon Brandini…

Deste

Barokni vrtovi

Naj značajnije odlike ovih vrtova su: bogatstvo, raskoš, upotreba skupih materijala, prenatrpanost detaljima, ornamentalnost i grandioznost.
Glavni deo vrta je takozvani parterski cvećnjak.
On je obično izveden od vrlo komplikovane geometrijske šare, koja je oivičena nisko orezanom živom ogradom, cvećem ili ukrasnim kamenjem. U sredini se nalazi fontana ili neka skulptura.
Barokni vrtovi su veoma velikih dimenzija, naročito se ističe velika dužina staza, drvoreda, redova, skulptura, pa se tako postiže još veći vizuelni efekat dubine terena.
Naj poznatiji barokni vrt je Versaj kod Pariza, građen za Luja 14. 1661-1668 godine, park Sent Džems u Griniču (Engleska), Belver Šenburn (Austrija), Ninfenburg (Nemačka), Carsko Selo, Letnja Bašta, Pavlovski park (Rusija)

Pavlovsk park

Pejzažni stil

Zbog prenatrpanosti figura i veštačkih materijala u renesansnom i baroknom stilu, javila se potreba kod ljudi da se vrate prirodi. Kao tava ideja, izrodio se pejzažni stil. Pejzažni sil se javio najpre u Francuskoj i Engleskoj da bi se kasnije proširio na ostatak sveta, pa se i danas kao takav izučava i projektuje u cilju uspostavljanja balansa između čovekovih aktivnosti i potrebe za očuvanjem životne sredine.

Glavne odlike pejzažnih vrtova su to da se unose prirodni materijali, umesto fontana, grade se potoci, biljke se ne orezuju i ne sade u redove, već se prave nepravilne grupacije, gde svaka biljka ima dovoljno prostora da razvija svoj habitus, travnjaci se postavljaju na neravne terene, nepravilnog su oblika, staze su od rustičnih materijala, najčešće samo utabana zemlja, izbegavaju se stepenice i potporni zidovi.Postavljaju se cvetne grupacije, nepravilno oivičene, sa puno osvrta na slaganje boja i visina.

pejzazni stil