Prah STEVIJE akcija!

Akcija koja traje do kraja AVGUSTA!

Sa sajta: stevija.net
Poručite 2 bočice od po 25g praha organske stevije proizvedene u Srbiji i dobićete još jednu istu GRATIS!
2 bočice idu zajedno po ceni od 700 dinara i dobijate gratis još jednu, čime imate ukupno 75 grama ove prirodne zamene za šećer!
O STEVIJI, kao biljci, možete naći još tekstova na ovom sajtu, kao i na sajtu:
stevija.net 
065 8055 399

Važno obaveštenje! STEVIJA

Dragi naši ljubitelji hortikulture i zdravog života!

Uskoro ćemo početi sa internet prodajom i slanjem express poštom prirodnog, organskog praha stevije po najpovoljnijoj ceni na tržištu. 
O steviji možete još pročitati na stranici: http://stevija.net/
Prodajemo prah stevije 30 grama, što zamenjuje 700 grama do 1 kg običnog belog šećera. Naime, glikozidi stevije su oko 200 puta slađi od šećera.

Uživajte u zdravom životu!!!

Možete poručiti već od 12tog avgusta ove godine Vašu željenu količinu Steviju gajenu u Srbiji na brojeve telefona:
– 065/8055-399
– 064/5135-935

Poruku sa Vašim podacima (ime, prezime, puna adresa, količina) pošaljite na neki od ova dva broja. Šaljemo putem Post expressa, a u Beogradu možete i lično preuzeti.

Do kraja AVGUSTA promotivna cena – samo 400 dinara 30 grama zelenog čistog praha Stevije!
Nakon avgusta, cena će biti 500 dinara.

Seme pinjola začin i afrodizijak

Pinjol ( Pinus pinea ) je mediteranska četinarska vrsta drveta sa veoma nesvakidašnom krošnjom kišobranastog oblika, visine 6 – 12 m.
Seme se nalazi unutar šišarica, koje se ručno sakupljaju, uglavnom po sunčanom vremenu kada potpuno sazru, i iz njih se takođe ručno odstranjuje.
Seme sadrži veliku količinu masti i belančevina. Iako je veoma kalorično, zbog nezasićenih masti veoma je korisno u lečenju kardiovaskularnih bolesti ( dnevna doza je 60g ). Takođe može se upotrebiti kao sredstvo protiv uznemirenosti, za poboljšanje probave, rada bubrega i mokraćnih kanala. Seme pinjola je takođe izuzetno moćan afrodizijak i već oko 2 000 godina se koristi u mediteranskom području kao začin ili dodatak jelima, najčešće u pastama.

 

Sos za testenine od pinjla i gorgonzole
 
Potrebno je:
– gorgonzola
– brašno
– seme pinjola
– pavlaka za kuvanje
– belo vino
– beli luk
– beli biber
U ugrejano maslinovo ulje doda se isckani luk, i sve se proprži. Zatim se u lonac doda malo brašna i prži dok smesa ne dobije smeđu boju, a potom se dodaje gorgnozola iseckana u kockice, pavlaka za kuvanje, belo vino, pinjoli i beli biber. Posoli se i kuva 3 – 4 minuta na laganoj vatri i potom sipa preko špageta ili makarona.
Autor: Mina Ristić Dipl. inž. PAiH

Salep – napitak od divlje orhideje

Kaćun – divlja orhideja
Kaćun (Orchis morio ) je zeljasta biljka mediteranskog porekla. Narodni nazivi su i gorov cvet, kukavica, kukavičje suze, drenovac, salep, … Kada kaćun procveta u maju sakupljaju se lukovice, suše i melju u prah kako bi se upotrebile za spravljanje napitka koji se zove salep.
Salep je pesijska reč koja se prevodi kao sluzav. Ovaj napitak se već od davnina priprema u zemljama orijenta. Ovaj napitak se prvenstveno koristi kao lek za ublažavanje stomačnih tegoba, jer oblaže unutrašnje organe. Koristi se i za jačanje organizama kod male dece. Biljka kaćun služi i za pripremanje čaja ili tonika za smirenje nerava. Na Orijentu se ova biljka zbog izgleda lukovice smatra afrodizijakom, što je i naučno potvrđeno. Osim tradicionalnog napitka, prah salepa se upotrebljava u pripremi pudinga, sladoleda i drugih poslastica. Prah salepa se može nabaviti u prodavnicama zdrave hrane.
Priprema salepa:
 
Sastojci:
– 1 kašika salep praha
– 1 šolja mleka
– 2 kašičice šećera
– malo cimeta ( može se upotrebiti đumbir)
– malo iseckanih oraha, badema ili pistaća.
 
Priprema:
Kuvati salep i šečer u mleku. Tokom kuvanja mešati napitak jer mešanjem napitak postaje gušći. Kada napitak dobije željenu gustinu sipati ga u šolju i dodati cimet, djumbir, orahe, bademe ili pistaće.
Autor Mina ristić
Dipl inž PAiH

Napravite indijansku limunadu

 INDIJANSKA LIMUNADA
Predstavlja izuzetno zdrav napitak pun organskih materija koje su korisne za ljudski organizam, među kojima dominira vitamin C. Pravi se od biljke koja je kod nas poznata kao ruj ili kiselo drvo ( Rhus typhina ). Ruj se može sresti kao drvenasta ili žbunasta biljka visine 10 m. Potiče iz Severne Amerike i kod nas predstavlja izuzetno invazivnu vrstu. Lako se navikava na sve uslove sredine i uspeva na svim tipovima zemljišta.

Izuzetno je dekorativna u jesen zbog bordo ili koralno crvenog kolorita. Cveta početkom leta. Kasnije iz cvetova žuto zelene boje, gusto sakupljenih u krupne grozdove razvijaju se plodovi, crvene koštunice sa dlačicama koje se upotrebljavaju za pripremu ovog ukusnog napitka.

Još odavnina Američki starosedeoci upotrebljavaju ovu biljku u biljnoj medicini kao antiseptik i protiv zapaljenja grla kod dece a koren koriste kao zaštitu od zlih duhova u magijskim ritualima.

Priprema indijanske limunade

Potrebno je sakupiti plodove ruja, što se preporučuje u prirodnom okruženju, daleko od saobraćajnica, naselja i industrijskih zona. Preporučljivo je da se plod ne pere jer tako gubi svoj ukus zato je važno obratiti pažnju sa koje lokacije se skuplja. Plodovi se u staklenoj posudi ili tegli preliju vodom, i doda se meda po ukusu. Ostavlja se da stoji u vodi dok ne promeni boju ( odprilike desetak minuta ) zatim se procedi i napitak je gotov. Ukoliko napitak nije dovoljno sladak, preporuka je da se zasladi zelenom stevijom. Napitak ima jako sličan ukus limunadi.

   *** Napomena: izuzetno je važno dobro determinisati biljku kako se ne bi sakupljali plodovi neke druge vrste iz roda Rhus.

Autor: Mina Ristić Dipl inž PAiH

Gajenje stevije može biti unosan posao

Ekonomski značaj stevije očigledno postaje sve veći. Ova biljka je do pre nekoliko godina bila sakrivana pa čak i zabranjivana za proizvodnju zbog svojih slatkih listova koji mogu ozbiljno ugroziti račune industriji šećera i veštačkih zaslađivača. Stevija je višestruko slađa od belog šećera a mogu je koristiti svi, od osoba na dijeti do „šećeraša“ i sladokusaca. Još jedan razlog zašto se industrija šećera toliko plaši stevije je to što list ove biljke svako može kod svoje kuće preraditi u prirodni zaslađivač.

Prvi i najčešći način prerade je sušenje i mlevenje lista stevije, takozvani zeleni prah.
Drugi način je potapanje suvog lista u mlaku vodu. Tom prilikom iz lista u vodu prelaze steviozidi, glikozidi, odgovorni za sladak ukus. Nekoliko kapi tog sirupa je dovoljno da se zasladi čaj, kafa ili štošta drugo.
Treći način prerade je industrijski proces prilikom čega se iz zelenog praha odvajaju isključivo glikozidi i dobija čist beli prah koji je mnoštvo puta slađi od bilo kog šećera. U prilog tome i činjenica da oprema za ovaj proces nije preskupa i lako može postati vlasništvo malih preduzeća, što bi postepeno oduzimalo deo kolača dobro razvijenoj industriji šećera.

Upravo iz ovih razloga stevija, postaje sve traženija u Evropi a suvi list, opravdano drži visoku cenu. Da stvar bude još zanimljivija, potražnja je tolika da proizvodnja ne može da zadovolji potrebe tržišta.
Procenjuje se da u Srbiji može da se zasadi na hiljade hektara pod stevijom a da bi sva količina ove biljke našla put ka domaćim i inostranim kupcima.

 

Kako se razmnožava stevija?

Stevija se može razmnožavati semenom, ali je taj proces komplikovan zbog male klijavosti semena. Seme stevije je veoma sitno, niče samo ako je osvetljeno i na visokoj temperaturi i vlažnosti vazduha. Procenat šturog semena u odnosu na klijavo je veoma veliki.

Drugi način razmnožavanja je vegetativno – reznicama. Reznice stevije se veoma lako ožilljavaju u pesku ili tresetu.

Treći način je proizvodnja u kulturi tkiva. Ovom sufisticiranom metodom, može se dobiti veliki broj reznica koje u daljem procesu izrastaju u zdrave, uniformne sadnice.

Sadnice za plantažno gajenje se mogu poručiti kod specijalizovanih proizvođača.  Na sajtu www.stevija.net mogu se naći sadnice stevije po vrlo povoljnim cenama.

 

Kako se sadi stevija
Da bi se list kao osnovna sirovina zaštitio od dodira sa zemljom, predlaže se sadnja na foliji ili malčiranje.
Najbolje je zemlju pripremiti u jesen dubokim oranjem na 30-40cm, a zatim na proleće tanjirati i pripremiti izdignute leje preko kojih se zateže najlon metar širine.
Ispod najlona se provlače dve cevi „kap po kap“ a između redova se seje bela detelina kako bi prekrila oranicu, smanjila podizanje prašine i popravila mikroklimu na plantaži.
Stevija se sadi na rastojanju od 80cm po dužini leje i 70cm po širini sa srednjim redom u kome rastojanje iznosi 40cm između biljaka. Razmak između redova treba da bude 60-70cm.
Ovom gustom sadnjom, postiže se maksimalna iskorišćenost površine od 5 biljaka po dužnom metru leje.
U ovom slučaju se računa da će u toku sezone biti 2-3 ubiranja listova a da će se habitus time održavati da ne preraste i ne počne da smeta susednoj biljci.

Računica
ha = 10.000m2
Leja + red između leja zahvata 1,6m2
Broj biljaka po dužnom metru leje je 5

Teoretski
10.000 / 1,6 = 6.250
6.250 x 5 = 31.250 biljaka.

Pritom treba voditi računa o obliku parcele jer često može da dođe do odstupanja.
Tako na primeru pravilne parcele od 100 x 100m dobijamo:

100m / 1,6m (u ovom slučaju 1,6 predstavlja širinu leje + širina staze).
Dakle 100 / 1,6 = 62,5 reda. Moguće je iskoristiti samo 62 reda.
62 x 100 = 6.200
6.200 x 5 = 31.000 biljaka.

Prinos
Jedna biljka obično donese 90-110g svežeg, odnosno 25-30g suvog lista.
Biljke gajene u povoljnim uslovima mogu doneti i preko 50g suvog lista.
Ako je posađeno 31.000 biljaka na 1ha, ako je njihov prosečan prinos 25g, dobijamo da je na 1ha moguće proizvesti 775.000g (775kg).

Evo kako da se borite sa gripom

Imali ste grip sa visokom temperaturom?
Organizam Vam se još uvek oporavlja, malaksali ste i osećate se slabašno, nemate apetita, smršali ste i još uvek kašljete? Predlažemo Vam da jedete integralni hleb i rižu, dosta meda i koštunjavog voća, te naravno puno voćne salate- sad je sezona japanske jabuke (birajte mekani plod!), kivija i narandži!
Kako bi ste se podgojili i dobili na snazi, jedite mekani, puterasti avokado, kojem je takođe sad sezona, dva-tri puta nedeljno. Doručkujte kvalitetna, sveža jaja, nezaboravite na ribu (npr. sardine) i slaninicu. Jedite cveklu u izobilju! Sa pečenim paprikama i sitno iseckanim belim lukom, sigurno ćete povratiti apetit, takođe!
Ne jedite previše slatkiša, jer šećer sigurno ne doprinosi boljitku, umesto njega- med i voće.
Pijte dosta vode, izbegavajte čipseve i preslanu brzu hranu. Ne zove se ona džabe junk food.
Sve najbolje ka oporavku!

Šta znači koji aditiv

ADITIVI

E – 123, 131,142
E-210, 211(Zvijezda kečap,Zvijezda lajt majoneza), 213,214,215,216,217,239
E-330 (Šveps, Biter lemon, Zvijezda delikates umaci)
E-123 je jako otrovan i zabranjen u SAD, zajedno s E-110
E-123 (Sadrže ih Haribo gumeni bomboni, Treets i Smartis čokoladni bomboni, zamrznuta riba marke Iglo, topljeni sirevi za mazanje, puding od vanilije)
E-330 je najopasniji dodatak (sadrže ga senfovi, neka bezalkoholna pića, meso rakova, neki sirevi i gljive u konzervi)

ADITIVI ŠTETNI PO ZDRAVLjE:

E-220, 221, 224, 230, 231, 232, 233
E-311, 312, 320, 321, 338, 339
E-340, 341
E-407, 450
OPASNI DODACI
E-102, 110 (Cedevita bomboni), 120, 124 (Izazivaju smetnje u radu creva, smetnje probavnog sistema, kožne bolesti, uništavaju vitamin B 12, povisiju holesterol, podražavaju živce, uzrokuju upalu usne šupljine)

SUMNjIVE SUPSTANCE

E-125, 141, 150 (elite kapućino), 153, 171, 172, 173
E-240, 241
E-477

BEZOPASNI DODACI
E- 100, 101, 103, 104, 105, 111, 121, 130, 132, 140, 151, 152, 160, 161, 162, 170, 174, 175, 180
E- 200, 201, 202, 203, 236, 237, 238, 260, 261, 263, 270, 280, 281, 282, 290
E- 300, 301, 303, 305, 306, 307, 308, 308, 309, 322, 325, 326, 327, 331, 332, 333, 334, 335, 336, 337, 382
E- 400, 401, 402, 403,

Otrovi vrebaju iz brze hrane

Ako napravimo najjednostavniji ogled i zamrznemo parče salame (šunke u crevu,praške, parizera…)
Ostavimo ga da se otopi i blago pritisnemo prstom
Iscedićemo ogromnu količinu vode.
To je posledica otapanja vode koja je bila maskirana u salami zahvaljujući raznim hemijskim supstancama (uglavnom razne soli), a služi da poveća masu proizvoda.
Da bi neko zaradio ogroman novac, mi jedemo hemikalije.
Ako u mesari vidite fino roze ćevape, sigurno ćete ih pre kupiti nego one koji su malo potamneli.
To je greška!
Mesari, da bi očuvali boju ćevapa i mlevenog mesa dodaju konzervans i vinobran!
To može biti vrlo opasno kada se unosi učestalo i u velikim količinama.
Konzervans može uticati na DNK, može uništiti mitohondriju i tako izazvati degenerativne promene i brže starenje kod ljudi.
 
Nisu samo salame i mleveno meso rizični.
Da bi dobili na težini proizvoda mesari čak i slaninu, pršutu i pečenicu „pune“ supstancama koje zadržavaju vodu. To postižu tako što preko sitnih, šupljih iglica u meso ubrizgavaju recimo kalijum nitrat ili druge supstance.
Da bi brže osušili meso i izneli ga na tržište, mesari ga izlažu određenim kiselinama. Zato se dešava da kupljena pršuta u mesari i kod na primer seljaka na pijaci, nemaju dodirnih tačaka. Mesarska je mekana a iz nje se pritiskom može iscediti značajna količina vode dok domaća pršuta ima čvrstinu, miris i tamniju boju.
Neke stvari ne možemo izbeći zato što su veliki proizvođači ujedno i finansijeri vodećih političkih stranaka pa im se takve stvari gledaju kroz prste ali nešto možemo preuzeti i u svoje ruke pa na primer napraviti ćevap ili kupiti kod proverenog mesara, izbegavati salame a možemo i sami osušiti meso odnosno dati na uslužno sušenje. Trebalo bi više koristiti ribu i povrće. Jedino tako možemo smanjiti unošenje otrovnih materija i sačuvati se od bolesti.

Čija seme

Skupo, egzotično još uvek, čija (Salvia hispanica) seme raste u Južnoj Americi i ono po čemu je poznato jeste po količini Omega 3 masnih kiselina i drugog nutritivnog sastava. Sadrži vitamine: A, B1, B2, B3, B9, manje C i E, zatim minerale:  pre svega magnezijum i to u velikim količinama, fosfor, kalcijum (više od mleka!), gvožđe (više od blitve i spanaća) i cink.  U kombinaciji sa limunom, medom i đumbirom rešavate se svih virusa i bakterija, prehlada. cija (1)