MOŽE SE PROIZVODITI I UZ VIŠE ŽETVI!

Ako bi se bolje organizovala proizvodnja na nekoj površini, moglo bi se iskoristiti i nekoliko žetvi tokom jedne godine.  Primer može biti pšenica koja se kosi u vreme kada se sade kornišoni za jesenju sezonu. To se zove sađenje na strnjike. Ovaj pojam je itekako poznat starim ratarima dok novije generacije sve ređe posle proizvodnje jedne kulture idu na proizvodnju druge.
Racionalnim korišćenjem zemljišta moglo bi se brže otplatiti postavljanje sistema za zalivanje ili plastenika. Bržom otplatom, može se lakše planirati širenje površina pod tim sistemima.

MEĐUKULTURE

Sađenjem takozvanih međukultura, može se postići veća efikasnost u proizvodnji. To može biti na primer stočni kelj u vinogradu koji može ostvariti i 50 tona biomase po hektaru godišnje. Takođe se mogu koristiti leguminize koje se kose za seno a na kraju zaoravaju. Leguminoze su dobri azotofiksatori i koriste se kao „zeleno đubrivo“. Pozitivna uloga niskog a gustog rastinja na ovakvim površinama može biti i sprečavanje hidroerozije. Kod gajenja oraha mogu se koristiti breskva, kajsija ili lešnik kao međukulture. Takođe se u voćnjacima može formirati drugi sprat rastinja kao što su ribizla, aronija, borovnica, stubasto voće ili neke povrtarske kulture.  Ovaj spisak bi mogao biti dugačak, samo je potrebno malo volje i truda a prinosi će dolaziti sa više strana.

BOLJE ISKORIŠĆAVANJE SUNČEVE SVETLOSNE ENERGIJE

Organizovanjem proizvodnje sa većim brojem žetvi u istoj godini i na istoj površini bolje se iskorišćava ne samo zemljište već i sunčeva toplotna energija, što je izuzetno značajno. Ovo je utoliko pre značajno kada se zna da je jednom izgubljena sunčeva energija izgubljena trajno.
Zaliha nafte, uglja i gasa ima za neznatan broj godina, posle čega će se čovečanstvo suočiti sa potrebom da pronađe nove izvore energije.
Jedan od obnovljivih izvora energije, mogla bi biti upravo biomasa.  Energija dobijena od Sunca, ugrađuje se u biljna tkiva koja u potrebnom trenutku mogu da se upotrebe za dobijanje biodizela ili da se briketiraju i koriste za loženje.

Autor: Radivoje Bulatović