Kivi je voće koje raste na puzavici poput vinove loze. Plodovi su okrugli ili eliptični, kožasti, maljavi. Izuzetak je vrsta „Arguta“ koja ima sitnije plodove, rađa u grozdovima, velike količine a koža na plodovima je glatka. Unutrašnjost ploda je zelena, mesnata sa koncentrično raspoređenim sitnim semenom. Kada je potpuno zreo, plod kivija je veoma sladak a sadrži mnogo vitamina i minerala. Veoma je značajno to što sadrži selen. Prema legendi: dvorske dame u Kini su redovno jele kivi da bi dugo izgledale mladoliko. Današnja istraživanja to potvrđuju a upravo selenu se pripisuje da utiče na „podmlađivanje“.
Kivi je dvodoma vrsta pa se obično na 3 – 5 ženskih stabala sadi po jedno muško radi oprašivanja. Taj broj zavisi i od oprašivača. Ukoliko se gaje plantaže onda se obično pored drže košnice sa pčelama da bi se sa manjim brojem muških stabala postigao veliki učinak u oprašivanju. Za gajenje jednog rodnog stabla u vrtu ili bašti, mogu se nabaviti sadnice kalemljene na dva pupoljka, tako da se dobija muška i ženska grana na jednom stablu.
Razmnožavanje kivija
Kivi se može razmnožavati vegetativnim i generativnim putem.
Vegetativno razmožavanje se vrši letnjim reznicama ali se teško prima bez hormona za ukorenjivanje.
Takva proizvodnje traje mnogo kraće nego kod generativnog načina ali i kvalitet sadnica nije isti. Mnogo su osetljivije i vek im je nešto kraći.
Generativno razmnožavanje se vrši tako što se seme kivija kašikicom izvuče iz ploda. Sa semenom tada ostane i deo ploda ali to sve treba razmazati na papirnu maramicu ili salvetu. Tako se ostavi na suvo mesto da se osuši a na proleće se postavi u posudu sa zemljom salveta na koju je zalepljeno seme. Preko semena se pospe tanak sloj peska (2 – 3mm). Salveta u zemlji brzo istruli tako da njeno prisustvo ne ometa ponik. Iz semena će posle oko dve do tri nedelje nići sitne, nežne biljčice koje u početku treba držati u šarenom hladu. Najesen biljčice treba rasaditi i staviti u negrajanu prostoriju sa temperaturom od 1 do 5 stepeni.
Naredne godine mladi kivi brzo raste ali se za kalemljenje treba sačekati treće leto.
Kalemi se na spavajući pupoljak od jula do septembra.
Pre kalemljenja matično stablo i podlogu treba zalivati nekoliko dana da bi količinatečnosti biladovoljnaza primanje kalema. Po kalemljenju biljke treba držati u hladu. Preporučije se da budu u mini plasteniku ili se preko saksije postavi plastiča kesa da bi se stvorila vlažnija mikroklima. Narednog proleća, kalemljena biljka se sadi na otvoreno.
Kivi uspeva u kontinentalnim uslovima
Kivi je zapravo veoma otporna biljka koja podnosi i veoma hladne zime ali se ipak preporučuje malčiranje. Poznato je da se u Srbiji poslednjih godina sve više traže sadnice kivija za sadnju u dvorištima mada još nema neke organizovane proizvodnje na većim površinama.
Gajenje kivija
Razvučeni način gajenja kivija (kao kod vinove loze), nije preporučljiv.
Gajenje kivija se bazira na glavnoj grani iz koje bočno rastu rodne grane.
Glavna grana izmrzava svakih 5-8 godina pa se stablo mora podmlađivati.
Glavne grane se krate na 1m svakog leta a nove izdanke koji se nakon toga formiraju blizu reza terba ukloniti.
Kivi rađa u donjim delovima bočnih grana.
Prihrana
Kivi je biljka veoma bujnog rasta a i velike količine ploda. Stoga im je potrebno veoma mnogo prihrane. Naj preporučljivije je dodavati mu stajnjak i glistenjak ali u nedostatku organskog hraniva može da pasluži veštačko đubrivo NPK. Pored toga, može se prihranjivati i folijarno Murtonikom ili Slavolom što je pokazalo izuzetno dobre rezultate.
Podmlađivanje kivija
Kada ostare bočne glavne grane, treba ih skratiti u proleće, pre listanja a na na njikovo mesto treba preusmeriti bočni izdanak. Taj izdanak treba skratiti na oko 1m dužine kako bi počeo da se grana, da bi preuzeo funkciju rodnih grana. Odatle će izrasti nove rodne grane, koje tokom leta treba orezati. Ovo treba ponoviti i naredne godine. Posle orezivanja je korisno biljku zalivati jer na rezovima gubi mnogo tečnosti.
Autor: Radivoje Bulatović
