Paulovnija je brzorastuće drvo čiji porast umnogome prevazilazi topolu i vrbu.
U prvoj godini ovo čudesno drvo raste 3-4m nakon čega se čepuje (seče do zemlje) kako bi u narednoj godini iz već razvijenog korena izrasla nova još jača mladica. Ta nova mladica može od aprila do oktobra porasti 7 do neverovatnih 9m!
U prvoj godini njen rast je gotovo monopodijalan, bez granananja što je veoma bitno za drvnu industriju jer je ostatak prilikom rezanja građe veoma mali.
Pored drvne industrije paulovnija je značajna i kao ogrevno drvo, za proizvodnju peleta i kao medonosna vrsta.
Neki proizvođači zagovaraju sadnju u lejama preko kojih je razvučen najlon što se pokazalo prilično dobro s tim da taj najlon nije biorazgradiv a često je i privlačno stanište za poljske miševe i zmije.
Moje iskustvo govori da je najbolji model gajenja paulovnije, sadnja na njivi zatravljenoj detelinom, uz dodatak hidro gela kako bi se oko korena skladištila zaliha vode i mikorize koja vrši značajnu simbiozu i može doprineti porastu i opštoj vitalnosti biljke.
Zasnivanje plantaže korak po korak
Zasnivanje plantaže treba da počne jesenjim uništavanjem korova, zatim dubokim oranjem parcele, prolećnim tanjiranjem i drljanjem.
Preko cele površine treba posejati niske vrste deteline. Najčešće je to bela i crvena detelina koja će oformiti pokrivač preko oranice i značajno smanjiti isušivanje tla. Detelina je takođe dobar azotofiksator a netreba zanemariti ni dodatnu korist od košenja radi ishrane stoke.
U maju mesecu se sadi paulovnija i to oko 500-600 sadnica po hektaru za plantažno gajenje ili oko 1.500 sadnica za gajenje radi ogrevnog drveta.
Hidro gel
Hidro gel je granulat koji bubri prilikom kvašenja i u sebi zadržava velike količine vode u odnosu na svoju zapreminu u suvom stanju. Hidro gel je značajan saveznik korenovog sistema jer će u trenucima kada vode ima dovoljno skladištiti i sačuvati određenu količinu za sušni period.
Hidro gel je najbolje primeniti tako što se svrdlom iskopa 40ak santimetara duboka sadna jama, zatim se izvađena zemlja pomeša sa jednom supenom kašikom hidro gela i mikorizom o kojoj će biti reči u nastavku teksta. Pomešana zemlja se vraća u sadnu jamu dok se njena dubina ne usaglasi sa veličinom busena biljke koju sadimo. Obično je to 10 santimetara kod prolećne sadnje.
Ovaj postupak će doprineti da koren na početku razvoja stremi ka dubljim slojevima zemlje.
Mikoriza
Mikoriza se najčešće dodaje u vidu granula ili u tečnom stanju. Njome se uspostavlja simbioza izmedju korena biljke i korisnih gljiva. One pomažu biljci da bolje usvaja vodu i minerale dok za uzvrat od biljke dobijaju ugljene hidrate. Biljke na čijem korenu se razviju ove gljive imaju daleko bolji porast.
Malčiranje
Za malčiranje je najbolje koristiti piljevinu.
Uz pomoć nje će se zemljište uz samu biljku zaštititi od prekomernog isušivanja. U praksi se pokazalo da nekoliko dana od zalivanja ispod malča imamo vlažno zemljište dok je izvan njega zemljište potpuno suvo. Druga prednost je to što je piljevina potpuno biorazgradiva i ne treba da se uklanja poput najlona.
Zalivanje
Paulovniji je potrebno oko 20l vode nedeljno u toku vegetacije.
Najbolje je to obezbediti putem sistema kap po kap.
Za ovu svrhu je preporučljivo postaviti okiten crevo sa kapljačima mada mogu poslužiti i trake za navodnjavanje kap po kap.
Ukoliko ne postoji mogućnost za kap po kap, treba bar povremeno zalivati ručno u prvoj i drugoj godini od sadnje.
Đubrenje
Paulovniji je za nesmetan rast potrebno puno hranljiivih materija.
Preporučuje se dodavanje stajnjaka pre sadnje ali i đubrenje mineralnim djubrivima NPK, nekoliko puta tokom vegetacije.
Kao veoma efikasno sredstvo pokazala su se folijarna đubriva sa makro i mikro elementima.
Nakon njihove primene u kratkom vremenskom razmaku vidi se nagli porast ove biljke.
Zaštita
Paulovnija je vrsta veoma otporna na bolesti. Jedini neprijatelj njenom listu su insekti pa se uz folijarnu prihranu po potrebi može dodati insekticid. Lično preporučujem da se kao zaštita od insekata seju začinske i aromatične biljke. To se može izvesti na dva načina: 1. Pre setve deteline sa semenom pomešati manje količine semena kamilice, bosiljka, origana, timijana i kadife. 2. Po sadnji paulovnije nedaleko od svake stabljike posaditi po neku začinsku ili aromatičnu biljku (žalfija, lavanda, kamilica, timijan, origano, kadifa, bosiljak)…
Autor: Radivoje Bulatović
Ostavite komentar