Lekovita hajdučka trava

Achillea millefolium ili hajdučka trava, pripada familiji Asteraceae
Ostali narodni nazivi su joj: ajdučica, ajdučka trava, sporiš, kunica
 
Višegodišnja biljka, visine 20-80 cm. Rizom su puzeći a stabljika uspravna sa dosta listova, dlakava. Listovi dvostruko do trostruko perasto deljeni, dlakavi. Cvetovi su skupljeni u glavičaste cvasti, u gustim, granatim gronjastim cvastima. Listići su involukruma žutozeleni, sa svetlosmeđim do crnim kožastim obodom. Središnji cvetovi prljavobeli, a obodni ljubičasti do tamnocrvenoružičasti. Plod 1,5-2,0 mm. veličine. Cveta od juna do jula.
 
Životna forma: Hemikriptofita
 
Stanište: Raste pored puteva, pruga, po kamenjarima, na sušnim i umereno vlažnim livadama, ređe u šumama.
U Srbiji je široko rasprostranjena.
 
Opšte rasprostranjenje: Evropa, Sibir, zapadni Himalaji, severna Persija. Unesena u severnu Ameriku, novi Zeland i južnu Australiju.
 
Biljnogeografska pripadnost: Evroazijski florni element.
 
Način prikupljanja i sušenja: Odseca se zeljasti nadzemni deo biljke u cvetu u dužini od 20 cm, ređe se koriste samo cvasti ili samo list. Suši se u hladu, na promaji ili u sušnici do 400 C.
 
Vreme prikupljanja: Cvasti se beru čim se razvije lišće. Listovi se sakupljaju u proleće, kad biljka ima samo rozetu prizemnih listova.
 
Lekoviti sastojci i način upotrebe: Sadrži gorke materije, etarsko ulje, flavonoide apigenin i luteolin i njihove glikozide, malo tanina i niz drugih jedinjenja.
Upotrebljava se sama ili u čajnim mešavinama.

Komentariši