PLODNOST I STRUKTURA ZEMLJIŠTA
Sva zemljišta su u osnovi sastavljena od određene količine gline, praha, peska i minerala. Tekstura i struktura tipa zemljišta definisani su kvantitativnim odnosom ovih materija u tlu. plodnost zemjlišta je karakteristika koja se odnosi na površinski sloj zdravice. Humus doprinosi strukturi zemljišta i on je glavni prirodni izvor hranljivih materija potrebnih biljkama. Mrtvica je obično sasvim siromašna humusom.
Teško zemljište zahteva smešu grubljih trava, nego ono koje se lako i dobro drenira. Ovo zemljište neće odgovarati travnjaku visokog kvaliteta.
Zemljišta sa kiselom ili alkalnom reakcijom zahteva posebnu smešu semena.
KARBONATNA ZEMLJIŠTA
Sasvim su tamna pri površini jer se sastoje od relativno plitkog sloja(do 10 cm) zdravice koja leži na svetloj krednoj mrtvici. Da bi se popravilo treba uneti što više organske materije, posebno zelenog đubriva.
TRESETNA ZEMLJIŠTA
Imaju izrazito kiselu reakciju. Biljke kao što su rododendroni uspevaju na njima. Neke od finijih trava veoma dobro uspevaju u ovim uslovima. Na površini je obično veoma tamno, smeđe ili crno. Organske materije ima, ali bakterijski život nije bujan. Kiselost ometa i razlaganje org. materije. Njihova plodnost se poboljšava dodavanjem kreča.
PESKOVITA ZEMLJIŠTA
Veoma rastresita i lako se dreniraju. Nedostaje im org. mat. pa je korisno uneti veće količine dobro istrulelog životinjskog đubriva. Zbog lakog dreniranja irigacija može biti neophodna u suvim delovima godine.
KAMENITA ZEMLJIŠTA
Ova zemljišta se teško obrađuju, pa većinu kamenja treba ukloniti, ali ne sve. Pri samoj površini treba izbaciti samo krupno kamenje, dok sitno treba ostaviti da radi deo našeg posla(omogućava da se voda dobro drenira). I ovde treba uneti što je moguće više dobro sagorelog org. đubriva. Puzajuće trave dobro uspevaju na kamenitom tlu.
ILOVAČE
Idealna vrsta zemljišta za travnjake, vrtove i parkove, zato što poseduje dobre osobine, a malo mana. Mogu biti lake i teške po teksturi.
GLINE
Opisuju se kao teška i hladna zemljišta. U stanju je zadrži veliku zapreminu vode, što povećava njenu težinu i vreme koje je potrebno da se zagreje u proleće. U toku sušnih perioda godine, pucaće po površini. teško se obrađuju. Dobra drenaža je kod gline najčešće neophodna, ako na njoj treba da opstanu fine trave. tekstura i struktura zdravice se mora popraviti unošenjem krupnog peska, ali i org. materije.