Mogu se izvojiti sledeće vrste pešačkih staza:
* Pešačke zone
Slobodne površine u naselju isključivo namenjene pešacima. Pešačkom zonom može da bude obuhvačena samo jedna ulica, trg ili kompletan sistem otvorenih površina.
* Pešačke staze unutar naselja
Pešačke staze unutar naselja ili u blizini naselja sa priključcima i vezama za naselje. Staze služe za šetnju, promenadu u vreme odmora. One izuzetno mogu da služe kao ekonomske staze. Biciklistipčki saobraćaj je na njima zabranjen.
* Staze i putevi za tumaranje – pešačenje
Ove staze i putevi se nalaze van naselja. Nihova funkcija je lutanje, tumaranje u vreme odmora. Izuzetno mogu da se koriste kao ekonomske staze. Zatvorene su za biciklistički saobraćaj. Prema evropskim propisima obeležavaju se žutom bojom.
* Planinarske staze
Trasiraju se kroz brdovite i planinske predele. Za trasiranje ovih staza postoje strogi kriterijumi. Prema evropskim propisima markirane su posebnim oznakama u bojama: belo – crveno – belo. Generalno mreže pešačkih kretanja pripadaju dvema velikim kategorijama:
(1) onima gde već postoji osnovna struktura mreže, i
(2) onima gde pešačka kretanja još uvek ne postoje. Pri projektovanju i uređenju postojećih mreža treba obuhvatiti estetsko unapređenje mreže i obezbeđivanje različitog konfora, poboljšanja vizura, udobnosti, slikovitosti i dopadljivosti. U slučaju nove mreže, ona mora prvo da bude projektovana prema predloženoj svrsi, tačkama destinacije i adekvatnoj širini staza kako bi se omogućilo komotno kretanje ljudi u periodima vršnog opterećenja. Sastavni deo procesa planiranja je skladna kombinacija estetskog i funkcionalnog aspekta. Više aspekata koje treba uzeti u obzir pri planiranju i projektovanju pešačkih staza: Udobnost: Funkcionalni aspekt pešačkog sistema je, naravno, od primarne važnosti. Kvalitet tog funkcionalnog aspekta se može izmeriti sa pojmom “udobnosti” koju pruža mreža staza. Zahtevi povezanosti svih destinacionih tačaka sa pešačkim stazama, pritom pogodne širine se podrazumevaju. Pored toga važnu ulogu imaju dva faktora: orijentacija i komunikacija. U smislu orijentacije, karakteristike repera i vizuelnih obeležja, kao što su: širina pešačke staze (npr.: širi put naznčava veći značaj), forma (npr.: krivudava pešačka staza sugeriše doživljaj relaksacije), zastor (npr.: skup i obrađen materijal sugeriše veći značaj) i prisustvo i kvalitet pratećih karakteristika mogu da odrede svrhu i očekivano ponašanje pešaka koji koriste mrežu. Komunikacija se odnosi na relativno lako kretanje od jedne destinacije do druge. Gustina pešaka (uključujući konflikte na ukrštanjima i potencijalna mesta okupljanja) očigledno igra važnu ulogu u ovom pogledu, kao i fizičke prepreke (između ostalog, korpe za otpatke, oprema za osvetljenje, stubovi za zastave, satovi na parkinzima, hidranti, telefonske govornice, klupe i dr.); prisustvo vode ili leda na stazi; otpaci; seme i plodovi koji padaju sa nadkriljenog drveća; prekomerni problemi sa vetrom itd., takođe doprinose relativnim teškoćama u smislu pojma komunikativnosti. Prijatnost: Svrha bilo kog sistema pešačkog kretanja je povezivanje različitih prirodnih i kulturnih atrakcija. Socijalne interakcije, pasivne i aktivne, imaju veliki značaj i u mnogim slučajevima prve odredjuju privlačnost mesta. Razmatranje prostornog aspekta – za princip projektovanja bitna je raznolikost tranzicionih mesta i hijerarhijsko sređivanje čvornih mesta. Čulna stimulacija ima za cilj da obezbedi postepeni doživljaj uživanja, a umanji neprijatne doživljaje ( buku i zagađenje od saobraćaja).

Osnovni zahtevi koji se postavljaju planeru pešačkih staza su:
• odvojiti stazu/put od saobraćajnice;
• po mogućstvu obezbediti ulaz u šetnu stazu ili mrežu šetnih staza iz pešačke zone, stambene ulice, ili zona i ulica sa smanjenim saobraćajem;
• trasirati pešačke staze kroz atraktivna područja. Kao među cilj može da se uključi obala reke ili mora, doline, prirodni i kulturni spomenici, osmatračnice, restorani, atraktivne zone individualnog stanovanja itd.;
• potrebno je obezbediti pristupćnost do atraktivnih predela za šetnju;
• izbegavati ekstremne uspone – za starije osobe i dečija kolica max 4-5%; rampa za rolšue treba da ima pad max 6%;
• obezbediti siguran prelaz preko kolskog puta;
• uspostaviti koordinaciju sa pešačkom mrežom susednih područja, opština kao i sa regionalnom mrežom staza i puteva za šetnju i tumaranje. Zahtevi za planiranje staza za tumaranje – pešačenje:
• formirati kružne staze i puteve različitih dužina (1,2,3 časa, 1/2 dana do 1 dana)
• odvojeni stazu/put od kolskog saobraćaja;
• trasirati staze van zona prirodnih opasnosti (lavine, obrušavanje kamenja, klizišta);
• trasirati staze kroz predele sa visokom vrednošću doživljaja i realizovati atraktivne međuciljeve (osmatračnice, obale, prirodni i kulturni objekti, restorani);
• u odnosu na nagib planirati raznovrsne staze, strme staze (uzbrdice, nizbrdice) i ravane staze itd.;
• uspostaviti koordinaciju sa drugim regionalnim mrežama;
Oblikovanje različitih tipova staza i puteva Vrsta staze/ puta Pešačke staze unutar naselja Pešačke staze u blizini naselja Pešačke staze duž saobraćajnica Staze za tumaranje/pešačenje Širina staze/puta -Prema opterećenju 2.25 do 3.00 m i više Najmanja širina 1.50 m -U zavisnosti od opterećenja 2.25 do 3.00 m. Najmanja širina 1,50 m -U zavisnsti od opterećenja 1.50 do 2.25 m, eventualno 3.00 m. Najmanja širina 0.75 m. Podloga staze/puta -Ploče, asfalt, kulije, rizla -Asfalt, kulije,rizla -Asfalt, kulije, rizla, ploče -Bez ivičnjaka, lako učvršćen oblucima kamena, rizla Oprema staze/puta – Rasveta, klupe, korpe za odpatke, ozelenjavanje Klupe, korpe za odpadke, eventualno igrališta, ozelenjavanje – Trake zelenila između saobraćajnice i staze Eventualno jednostavne klupe, jednostavna mesta za piknik i vidikovci.