Lat:  Salvia officinalis
Žalfija je višegodišnja polužbunasta biljka, poreklom iz Mediterana.
Naj cenjenija žalfija potiče sa istočnog Jadrana ali se gaji i u kontinentalnim delovima naše zemlje.
Od davnina je korišćena kao lek protiv raznih bolesti: kašlja, gnoja, zmijskog ujeda…
Koren žalfije prodire duboko u zemlju, vezujući je velikim brojem žila pa se često koristi i protiv erozije.
List žalfije je  kopljast plavosive boje, mekan, obrastao dlakama.
Cvetovi se nalaze na vrhu stabla, to su tamno plave cvasti, otvaraju se odozdo na gore.  Cveta od maja do kraja jula.
Koristi se za pravljenje čaja (list),  kao začin (nadzemni deo) za dobijanje etarskih ulja (nadzemni deo biljke), za ispašu pčela (cvet) kao i za takozvane medicinske vrtove i kao protiveroziona vrsta, s obzirom da uspeva na vrlo surovom, suvom staništu gde druge vrste retko mogu da rastu.
Žalfija sadrži 1,5 do 2,5% etarskog ulja u svojim listovima, što je svrstava u visoko eksploatisane vrste za spravljenje raznih medikamenata.  Često se koristi i u privatnim vrtovima pa je njena rasadnička proizvodnja siguran posao po pitanju plasmana.
Uslovi za gajenje žalfije:
Žalfija najbolje uspeva na toplim, suvim i osunčanim staništima. U periodu vegetacije ne podnosi suvišnu vlagu i hladno vreme ali uprkos tome dobro podnosi zimu i veoma niske temperature u vreme mirovanja vegetacije.
Uspeva na svim tipovima zemljišta pa čak i u pukotinama stena ali najviše joj odgovara duboko, plodno zemljište.
Razmnožavanje:
Razmnožavanje se može raditi na 2 načina: setvom semena i podelom bokora.
Podela bokora se ne koristi kao komercijalni način razmnožavanja.
Setva semena:
Seme žalfije je veoma sitno 2-3mm a 1 000 zrna teži 6-8 grama.
Seme je dobre klijavosti pa se kao norma setve uzima 8 grama za 1 000 sadnica.
Setva se obavlja u januaru mesecu u sandučićima ili toplim lejama. Za 1m/2, koristi se 8-10 grama semena.
Seme se zatim prekriva slojem od 1cm zemlje jer bolje klija u mraku. Ponik će se pojaviti nakon 15-20 dana po setvi.
U maju mesecu, rasad se iznosi na otvoreno i postavlja se u leje ili u saksije na razmaku od 20sm.
Tu ostaje do kraja jeseni a u oktobru ili novembru se presađuju na stalno mesto sadnje.
Drugi način setve je direktna setva na parcelu u rano proleće.
Setva se može obaviti ručno ili mašinski.
Kod ručnog sejanja utrošak semena je 2-3kg po hektaru a u slučaju mašinske setve na rastojanju od 20sm , koristi se 1,2kg po hektaru.
Kod plantažnog gajenja biljke se sade u redove na rastojanju 60-70sm a razmak između biljaka u redu je 30-40sm što znači da se na jednom hektaru sadi 35 700 – 55 500 sadnica.
Mere nege:
Kod plantažnog gajenja izvodi se: plevljenje, prašenje, prihrana i zaštita od štetočina.
Prihranjivanje se vrši u proleće sa 100 – 150kg KAN-a (27% azota)  po hektaru.
Po žetvi (kod odraslih sadnica) potrebno je upotrebiti 200 – 300kg đubriva. Mogu se koristiti i spororazlažuća đubriva.
Žalfija se kosi posle cvetanja (kod nas je to tokom jula meseca) na visini od 10sm.
Po košenju najčešći način obrade je sušenje cele biljne mase na promaji ili u sušarama na 40*S, posle čega se od stabljike trešenjem odvaja list.
Košenje se obavlja po suvom vremenu.
Destilacija etarskih ulja:
Pre samog početka destilovanja biljnu masu treba blago prosušiti.
Moguće je i potpuno osušiti biljnu masu pa tek onda destilovati.
Destilacija se vrši prolaskom vodene para iz jednog kazana u drugi gde se nalazi biljna masa. Sa vodenom parom kreću se i etarska ulja prema katalizatoru. Kada se ove dve komponente destiluju u posudu, potrebno je odvojiti frakciju aromatične vode i etarskog ulja, što je lakši posao sobzirom da je ulje uvek na površini vode. Prinos etarskog ulja po hektaru je 20-30kg.

Proizvodnja semena:
Seme žalfije ne dozreva ravnomerno jer se cvetovi ne otvaraju istovremeno. Zato je potrebno pronaći optimalno vreme za sakupljanje semena tj. onaj period kada je moguće sakupiti najviše zrelog semena a da manji broj bude škart odnosno nedozrelo seme i cvet.
Naj pogodniji period u našim uslovima je kraj avgusta i početak septembra.
sakupljanje se radi ručno, odsecanjem cvasti zatim prosušivanjem i trešenjem. Na jednom hektaru se može izdvojiti 400 – 600 kg semena godišnje.

Računica za podizanje zasada od jednog hektara:
Za zasnivanje jednog hektara koristi se 35 700 – 55 500 sadnica.
Ako za zasnivanjenje hektara pod žalfijom uzmemo normativ od 55 500 sadnica trebaće nam sledeće:
60 000 proizvedenih sadnica kako bi eventualni gubitci bili podkrepljeni iz tog fonda.
Seme: 8 grama/1000 sadnica. (60 h 8g) = 480g
Proizvođač semena: Institut za proučavanje lekovitog binja „Dr Josof Pančić“.
Isporuka semena treba da bude krajem decembra meseca.
10 g semena po 1 m/2 površine u leji: (480:10) = 48m/2
Dubina leje treba da bude 10 sm (10h10 sm/2 po  metru kvadratnom) = 4,8m/3 supstrata za leje.
Supstrat se sastoji iz 50% stajnjaka, 30% lisnjače i 20% peska što je oko 2400l stajnjaka, 1440l lisnjače i 960l peska.
presadnja:
Biramo kontejnersku proizvodnju sadnica do prenošenja na stalno mesto sadnje.
Posude treba da budu pravougaonog oblika 10h10h12sm, korisne zapremine 1l.
Za njihovo punjenje potrebno je 60 000l supstrata.
60 000l supstrata sastoji se od  50% stajnjaka, 30% lisnjače i 20%
po komponentama to iznosi 30 000l stajskog đubriva, 1800l lisnjače i 12000l peska.
u ovoj fazi doćiće do određenih gubitaka koji ne smeju biti veliki jer se računa gubitak određenog broja sadnica prilikom prenošenja na stalno mesto sadnje što treba popuniti upravo iz tog viška.
Na parceli veličine 1hektar, primenjujemo obradu zemljišta i prihranu sa 150 kg đubriva (azot, fosfor, kalijum). Zatim pristupamo sadnji na rastojanju 60sm između redova i 30sm između biljaka u redu.