Bonsai škola

Pod bonsai školom se podrazumeva način viđenja i učenja principa koji važe u određenim delovima sveta , pa tako bonsai možemo podeliti na: Kineski (Pejin) , Japanski (Bonsai) , Korejski (Bunjae) , Evropski i Američki.

Kako je sve počelo u Kini , a usavršilo se u Japanu , uslovilo je ekspanziju ovoga , gotovo po čitavom svetu , izuzev Evrope , posle II svetskog rata , zahvaljujući Američkim vojnicima. U Evoropu je stiglo ranije , početkom 20. Veka.

Kineska škola se i dan danas bazira na prevljenu , pre svega pejzaža , a potom i šumica. To su njihova dva glavna stila. Razlozi za to su navedeni u tekstu o istoriji bonsaija. Što se tiče izbora biljaka , oni koriste gotovo sve koje postoje. Takođe , Kineska škola se bazira na puštanju drveta da prirodno raste , bez mnogo intervencija na rasporedu grana i obliku stabla.

U Japanu se ovo razvilo na jedan viši nivo , koji je postao filozofija za sebe. Japanci se pre svega baziraju na zimzeleno drveće (uglavno su to borovi) i na domaće vrste (japanski javori i trešnje). Česta pojava kod njih je i JIN i / ili SHARI. JIN je mrtva grana , a SHARI mrtvo deblo. Oni to najčešće prave da podseća na zmaja. Takođe , kod njih je moguće, vezano za stilove sa više stabala , imati samo neparan broj , sa izuzetkom duplog debla , zbog toga što kod njih postoji verovanje da paran broj donosi nesreću. Takođe , raspored grana mora biti strogo po propisanim pravilim , bez obzira da li to odgovara drvetu ili ne (često , samo drvo , sam njegov položaj stabla, raspored grana i slično , govori koji stil bi bio najpogodniji za to). U Japanu sve što nije po njihovim pravilima, ne smatra se bonsaijem. Takođe postoje i veoma bitna pravila kako se biljka mora izlagati , a ona podrazumevaju da pored glavne biljke mora da stoji i takozvana , prateća biljka , koja je obično sukulent. Pored toga mora iza biljke , mada nije striktno obavezno, da stoji neka slika prirode , najčešće planinski predeo, koji je rađen na platu ili, što je češći slučaj, na trsci. Ukoliko se ima , dobro je i postaviti neku figuricu, kako bi se upotpunila slika.

Korejska škola , prvenstveno se bazira na domaćim vrstama , zimzelenom drveću (razne vrste borova ikleka) , i lišćarima sa manjim listovima , kao što su brestovi , grabovi , japanski javori … Način uzgajanja biljaka je bliži kineskom, nego japanskom.

Evropska škola je kombinacija japanske i kineske. U Evropi se više baziraju na tome da biljka sama određuje koji joj stil najviše odgovara (može biti jedan ili više njih) , i da se sama biljka ne forsira da ima određen raspored grana , kao što je to u Japanu. U Evropi to nije tradicija kao u Japanu , pa samim tim postoji veći broj mladih koji se bavi time. U Japanu se ovim bave više stariji ljudi, uglavno penzioneri. Evropski stil takođe ne insistira toliko na JIN i SHARI. U Evropi se biljke uglavnom izlažu same za sebe , jer po mišljenju nekih ljudi , prateća biljka zna da odvuče pažnju sa glavne biljke.

Američka škola je dosta bliza Japanskoj, što je i razumljivo, jer su direktno od Japanaca učili, kako u Japanu za vreme II svetskog rata , tako i za posle, po dolasku kući. Zbog toga dosta njih , uglavnom starijih , bazira se na raznim vrstama borova i teži da izgledaju slično Japanskim, dok se mlađi ljudi usuđuju i da probaju neke druge vrste. Američki način izlaganja biljaka je bliži evropskom.

Autor: Nemanja Solarević

bonsai1

 

Istorija bonsaija

Čovečanstvo je uzgajalo biljke u saksijama hiljadama godina , najčešće zbog potreba u kulinarstvu ili u medicinske svrhe , a izuzetno retko zbog njihove lepote. Kada su biljek uzgajane u saksijama kao deo dekoracije , to je bilo zbog lepote njihovih cvetova ili lišća.
Bonsai se javlja u Kini pre nekih 1500 – 2000 godina. Kako je nastao u Kini , odatle nosi i originalni naziv Penjing. U Japanu se pojavljuje oko 300 godina kasnije.
Prvi kontakti Između Kine i Japana dešavaju se za vreme dinasatije Ćin (221 – 206 BC) , u vreme kada je Budizam predstavljen u obe zemlje preko Koreje.
Zahvaljujući upoznavanju Japanaca sa penjingom , i činjenicom daoni umeju da prepoznaju potencijal neke ideje , koji razvijaju u ozbiljnu stvar , i to do nivoa perfekcije, nastaje bonsai. Glavna razlika između penjinga i bonsaija je u tome što Kinezi to predstavljaju kao minijaturni pejzaž , koji uključuje i postavljanje kamenja , dok se Japanci usređuju na izgled biljke.
Jedan od najranijih dokumenata u Japanu pojavljuje se na jednoj slici na svitku iz 1195 koji se zove Saiđio Momogatari Emaki. Saiđio je bio sveštenik a ovaj svitak sa naslikanom biljkom u posudi je važan simbol njegovog statusa. Bonsai se pojavljuje u Japanu i u starim nalazima Kasuga Šrin koja datiraju iz Kamakura perioda 1192 – 1333 i u još starijim svicima Heian perioda iz vremena 794 – 1191 koji prikazuju scene domaćih aktivnosti gde se vide primerci bonsai-a izloženi u i oko kuća. Crteži iz istog perioda nam pružaju pouzdane dokaze da je bonsai gajen u to vreme. To nam govori da kult gajenja bonsai-a u Japanu postoji već više od 1300 godina.
Popularnost bonsai-a raste krajem devetnaestog veka, kada su mnogi odgajivači primenom unapređenih tehnika počeli da proizvode komercijalne verzije ovog fascinirajućeg minijaturnog drveća. U Japanskom društvu u Londonu, bonsai je predstavljen 1901. a bonsai biljke se pominju u Enciklopediji baštovanstva 1905 godine.
U Zamak Vindzor je prva bosai zbirka doneta 1907. a prva bonsai izložba u Londonu je održana 1909 godine. Izložbe su održavane i u Parizu i drugim glavnim gradovima i izazivale su veliko uzbuđenje svuda gde su viđene.
Tokom II Svetskog rata , Američki vojnici , koji su služili u Japanu , došli su u kontakt sa bonsaijem. Kako im se to dopalo , pojedinci su odlučili da nauče osnove o uzgoju i održavanju , pre nego što se vrate sa bonsai primercima , od kojih su neki i danas živi. U Americi je bonsai , zahvaljujući velikoj populaciji Japanaca u Kaliforniji , popstao još više popularan i odatle je krenuo da se širi po SAD , a kasnije i po celom svetu , tako da danas gotovo da nema zemlje u svetu gde ne postoji interesovanje za ovu živu umetničku formu.

Autor: Nemanja Solarević

Šta je bonsai

Japanska reč bonsai znači biljka ili drvo koje raste u saksiji (od bon – posuda , i sai – saditi). Bonsai umetnost se sastoji u sposobnosti da se odabere biljka ili drvo koje ima potencijal da postane bonsai i da se pažljivo gaji primenom uobičajenih tehnika hortikulture. Ove tehnike, od kojih su mnoge prilagođene gajenju bonsai-a , kombinuju se sa umetničkim osećajem , tako da se biljka stopi sa posudom u kojoj se gaji dajući potpuni utisak odraslog drveta , ali u minijaturnoj formi. Najbolji način da se dobije lep bonsai je u gledanju biljke , jer sama biljka govori koji joj stil ili stilovi najbolje odgovaraju.

Lepota zrelog bonsai drveta se sastoji u harmoniji koju čini drvo i posuda u kojoj se ono nalazi. Bonsai u odgovarajućoj posudi može se uporediti sa delom klasične umetnosti smeštenom u skladan odgovarajući okvir. Posmatrač će , u oba slučaja , biti upućen da posmatra glavni objekat , bilo to bonsai drvo ili umetničko delo. Naravno, posuda ili okvir su od sporedne važnosti , ali oni postoje kao deo kompozicije i celog aranžmana , i u svakom slučaju će biti uživanje za oko.

Primerci bonsai-a mogu biti gotovo svake veličine , od oko 2,5 cm do biljaka koje treba da nose dve pa i više osoba. Većina ljudi gaji bonsai male ili srednje veličine , ali kada to pređe u opsesiju , onda pojedinci žele da gaje sve veće i veće drveće jer smatraju da im se otvara više prostora za nove ideje. Ne treba prebrzo postati previše ambiciozan , treba se razvijati postepeno logičnim koracima, tako da tehnike koje usvojite u budućnosti dovedu do boljih rezultata.

Ova umetnička forma može delovati i terapeutski jer može zahtevati sate , nedelje pa i mesece pažljivog proučavanja drveća kako potpuno razvijenog tako i minijaturnog , da bi se shvatio njihov razvoj kao mogući uzor. Pažljivo proučavanje prirodne strukture i razvoja odraslog velikog drveta će dati novi podsticaj razumevanju koncepta oblikovanja bonsai-a i inspiraciju da se više posvetimo ovoj vrednoj živoj umetničkoj formi. Veliko , potpuno razvijeno drvo može imati stotine grana , međutim , kada gajimo bonsai visok svega 30 – 50 cm sa mnogo manje grana , možda svega devet ili deset , treba da stvorimo utisak veličine ali u minijaturi. Zato , pažljivo proučavanje velikog drveća ima važnu ulogu u našem razvoju.

Autor: Nemanja Solarević

bo

Uvod u bonsai

Mnogi ljudi prave greške u pristupu bonsaiju , i to najčešće iz dva razloga , neinformisanost i predrasude. Oni koji su neinformisani , imaju potencijal da jednog dana postanu ozbiljnije zainteresovani za ovo. Neinformisanost dovodi do dva slučaja , ili da ljudi potpuno dignu ruke od ovoga ili da krenu ozbiljnije da se interesuju za njega.

Većina ljudi prvi put dolazi u kontakt sa bonaijem , najčešće na pogrešnim mestima. To su obično holovi velikih tržnih centara ili mega marketi. Tamo se najčešće ne mogu dobiti adekvatne informacije , jer to prodaju ljudi koji su priučeni o bonsaiju. Na takvim mestima uglavnom i priučeni ili ljudi bez ikakvog znanja kupuju bonsai , te zbog toga najčešće dolazi do razočarenja , jer biljka vrlo brzo ugine. Biljka najčešće ugine ili zbog nedostatka nege , ili , da ironija bude još veća , češće zbog preterane brige početnika , povedene entuzijazmom u pogrešnom smeru. Ova činjenica dovodi , u većini slučajeva do odustajanja početnika. O ni smatraju da nisu za to , jer su  eto , pokušali , i nije išlo , a opšte poznata stvar je da sa bilo čime kad se počinje , malo kome ide od ruke iz prve.

Kod nas , bonsai koji se može naći po rasadnicima , uvezen je , i to najčešće iz Holandije. Taj bonsai je uzgajan na raznoraznim hormonima , i dok oni traju , traje je biljka. Mnogi se , iako su tendenciozno kupili bonsai u rasadniku , uvereni da je ovde kvalitetniji bonsai nego po megamarketima , iz istog razloga što im biljka brzo ugine , kao i oni koji su ga kupili u megamarketu , obeshrabre i odustanu , pod istim izgovorom ,  kako su probali i nisu uspeli , te to nije za njih.

Takođe do brzog odustajanja dolazi i zbog činjenice da se isto desi i onima koji su čuli da kupovni bonsai nije dobar za početnike , pa su zbog toga kupili neku biljku u rasadniku i krenuli sami da je oblikuju. I njima zbog neznanja biljka često ugine. Ova grupa ljudi ima potencijala za dobrog bonsaistu jednog dana , ali im je potrebna pomoć u startu kako ne bi doživeli razočarenje. Sve što treba je ukazati im na to da kupe više biljki , jer će im sigurno neka od njih uginuti , ali kako imaju više biljki , razočarenje neće biti veliko , kao kad se to dogodi samo kada se ima jedna biljka.

Najčešći razlozi zbog kojih dolazi do brzog uginuća kupovnog bonsaija , ukoliko se nađe biljka koja nije rasla kljukana hormonima u velikoj meri , je mesto držanja (obično uz prozor ispod koga se nalazi radiator) i način zalivanja (biljka se najčešće samo orošava ili nedovoljno zaliva). Do pomenutih grešaka najčešće dolazi zbog toga što na cedulji , koja ide uz biljku , najčešće piše samo bonsai , ili uopšte ništa ne piše. Kako ljudi ne znaju koja je biljka u pitanju , tako ne mogu znati ni pravo mesto gde treba smestiti biljku , a vođeni činjenicom da bonsai treba da služi za ukras , i ništa više , kao i da je bonsai isključivo sobna biljka , u startu biljku osuđuju na propast.

Grupa ljudi , koja je u velikoj manjini na ovim prostorima , je ona koja počinje da se bavi bonsaijem ozbiljno , baš zbog činjenice da je njihovo prvo drvo uginulo zbog neznanja , te imaju želju da nauče gde su pogrešili , kako im njihova sledeća drvca ne bi uginula.

U stvari , gajenje bonsaia , odnosno njegovo održavanje živim i zdravim , ne razlikuje se značajnije od brige za cvećem ili drugim biljkama. Zalivanje , prehrana i orezivanje su tri osnovne stvari kod bonsaia , koje se lako i brzo nauče , čak iako nikada pre niste imali neku biljku.

Jedan od čestih slučajeva koji se javlja je i taj što mnogi ljudi , vođeni time što bonsai dolazi iz Japana , koji se smatra orijentalnom zemljom , mora biti nešto neobično i apsolutno različito od svega poznatog običnom čoveku. Jedino je tačno da se bonsai može smatrati neobičnim , ali samo zbog svog izgleda , jer je sve drugo vezano za bonsai , slično ili isto dugim stvarima vezanim za uzgajanje biljaka. Neke stvari su se toliko ustalile da ih mnogi smatraju činjenicama veoma bitnim za uzgajanje bonsaia.

Jedna od najčešćih je da bonsai drvo treba uzgajati isključivo iz semena , jer je to jedini ispravan put. Za dobar bonsai treba čekati minimum desetak godina , kako bi izrastao u kvalitetnu biljku za oblikovanje. Takođe postoji i verovanje da postoji specijalno bonsai seme , koje je dovoljno posaditi u zemlju i čekati nekoliko godina dok se ne dobije minijaturno drvce. Tako nešto nikada neće postojati , jer da postoji , bonsai bi mogao da se nađe na svakom koraku u prirodi. Jedina stvar koja je tačna je ta da u prirodi postoje primerci koji su idealni za bonsai , baš zbog toga što svijim izgledom podsećaju na bonsai drveće. Oni se najčešće nalaze uz ivice puta ili u blizini naselja , pa bi njihov koren kasnije oštetio put ili temelj zgrade , jer bi se potkopao pod njega , te se takvi primerci moraju uništiti ili na nekom kamenjaru gde nema mnogo hranjljivih materija i vode , pa biljka ne može da raste , kako bi postala velika , već ostaje zakržljala. Obično takvi primerci ne opstaju dugo , ukoliko ih ne uzme neki bonsaista.

Takođe se često nailazi i na uverenje da biljke ne treba mučiti , kao što to rade bonsaisti , već ih pustiti da slobodno rastu kao što je to slučaj sa biljkama u prirodi. Pre svega , bonsai drveće može da živi i po nekoliko vekova , dok su retki takvi slučajevi u prirodi. Razlog što je ovo tako je taj što bonsai biljke gaje ljudi , koji se svakodnevno brinu o njima (zalivaju , prehranjuju , orezuju … po potrebi , leče čim se pojavi neka bolest). Jedna od opšte poznatih stvari je ta da mnoge biljke bolje napreduju upravo zahvaljujući čestom orezivanju (ovo se odnosi i na normalno drveće). Biljke koje su samonikle u prirodi , moraju i same da se brinu o sebi , zbog čega samo najjači primerci opstaju , ali ni oni ne mogu da se izbore sa svim problemima kao biljke koje se uzgajaju za bonsai.

Početnici često mladicu presađenu u bonsai posudu smatraju bonsaijem , što je apsolutno netačno , jer ne čini posuda drvo bonsaijem , već karakteristike drveta. Bonsai je minijaturno drvo u bonsai posudi. To „minijaturno“ ne znači da se mladica od nekih 30–ak cm , starosti 3 – 4 god , može zvati bonsaijem. Ta mladica može jednog dana da postane bonsai , jer je bonsai samo ona biljka koja podseća na stari primerak u priroidi , i ima naboranu ili ispucalu koru , zavisno o vrsti , i gde mu je krošnja zgusnuta i razgranata , a listovi manji nego kod primeraka koji žive u prirodi. Posebnom tehnikom , koja će biti objašnjena u narednom tekstu , dolazi se do postepenog smanjenja listova.

Takođe treba napomenuti i da plod nije manji ukoliko je biljka manja , iako neki misle da se i to dešava. Tehnika kojom bi se plod smanjio , kao što je to slučaj sa listovima , ne postoji.

Autor: Nemanja Solarević