Bolesti na lišću

Svaka neuobičajena promena koja se manifestuje na lišću biljaka govori o nekoj bolesti biljke. U ovom tekstu izložićemo najprepoznatljive mane i kako ih rešiti.

1. OPEKOTINE na lišću

Ono što se prvo uoći jeste gubitak boje oko središnjeg dela lista koji postaje suv i lak za otkinuti. Ova mana ne nastaje samo usled ne zalivanja i izlaganja suncu koje možda ta vrsta biljke ne voli (za razliku od na primer juke, bogumvilije, kaktusa, seduma…), već je voda možda suviše HLORISANA ili ste pređubrili biljku đubrivom koje sadrži dosta azota. Ono što može biti spas jeste da prestanete da je đubrite 3 meseca i da je ne orošavate na direktnom suncu.

2. TAMNJENJE lišća

Tamnjenje se uočava na krajevima listova. Biljka praktično umire usled nedovoljne vlažnosti ili nagle pojave mraza. Ako su tamni krajevi tamnožuti, mlitavi, a znate da biljku zalivate redovno, onda je to znak prevelike vlažnosti. Najbolje bi bilo da je presadite u rastresitiji sadržaj zemlje sa glinenim kuglicama na primer. Biljka ne bi trebala više od 3 godine da provede u istoj saksiji jer se zemlja usled zalivanja sabija i gubi na svojoj rastresitosti; smanjuje se protok vazduha.

3. OPADANJE RAZVIJENOG CVEĆA

Biljka je tek krenula da cveta, ali odjednom ono kreće da opada. Uzrok je previše suv vazduh i/ili visoka temperatura. U svakom slučaju normalna temperatura za ambijent u kojem su biljke, a pre svega cvetne vrste, treba da bude oko 20 stepeni, a ciklame najviše vole temperaturu od oko 15 stepeni.

4. OPADANJE ZELENOG lišća

Uvijanje zelenog lišća i njegovo opadanje ukazuju na nedovoljnu vlažnost, siromašan supstrat (nedovoljno hranljivog sadržaja) ili s druge strane- preobilno naglo zalivanje. Treba regulisati zalivanje ili u najboljem slučaju promeniti joj zemlju. Treba je i orezati pred zimu kako bi povratila snagu (pred zimu treba žbunje i drveće orezivati svakako).

Bomarea

Ovo meksičko jarko narandžasto, crveno, žuto zlato, koje odiše strašću prevečernjeg Sunca, je puzavica, čije stabljike mogu da se razigrano obmotavaju oko bilo čega. Bomareja voli Sunce i ona cveta od maja do septembra u obliku sferastih buketa sa 20 do 40 cvetova dužine od oko 4 cm.

Voli humus napravljen od lišća, pesak, treset i voli najmanje 50 % vlažnost vazduha. Zaliva se jednom nedeljno u toku rasta. Trebalo bi da je svake godine prebacujete u novu saksiju. Zimi smrzava ispod 18 stepeni. Pazite da ne ostaje vode u podmetaču saksije!

Mediteranski raskoš bogumile…

Bogumila ili Bugenvilija je prelepi simbol celog Mediterana. I na Jadranu, Jonskom i Egejskom moru ona se raskošno penje, obasjana voljenim sunčevim zracima, uz kamene zidove, ograde od kovanog gvožđa, čineći naše letovanje još romantičnijim.

U koliko je želite imati, a ne živite na moru, bez direktnog sunčevog zraka leti, bogumila ne može gusto cvetati, a zimi, da ne bi došlo do mrzavanja, treba da je prekrijete najlonom i unesete u kuću sa terase. Oko korena stavite takođe piljevinu na primer ili suvu travu (seno). Djubrivom za cvetnice i gnojivom tretirajte biljku do kraja avgusta kako biste cvetanje podstakli. Veoma važnu ulogu u cvetanju i bojama igra GVOŽĐE, kao i kod hortenzije o čemu smo pisali. Boja cveta će biti jarča. Na primer ako imate žutu bogumilu, moguće je, da će se sa dosta gvožđa, pojaviti nijanse narandžaste i crvenkaste i dobiti neki fenomenalan miks. Bogumila voli kiseliju zemlju, pa joj dodajte đubrivo koje možete sami napraviti od kora citrusa (limuna, narandže, grejpa, mandarine, limete) i bogati su vitaminima i dragocenim mineralima, koji su većinom koncentrisani u kori u kojoj su: kalijum, kalcijum, fosfor, gvožđe i natrijum.

Tokom vrelih letnjih dana treba je prskati protiv plamenjače. Cvetove nikako ne treba kvasiti, samo lišće. Najbolja mešavina zemlje za bugenviliju je mešavina treseta i peska (treba biti hranljiva, humusna zemlja), sa odnosom 3:2.Nakon cvetanja, u jesen, izdanke treba iseći, orezati bogumilu. Reznicama je možete ožiliti drvenastim reznicama na leto i zelenim u proleće rastvorom IBA hormona koji možete poručiti i dobiti odgovore na pitanja koja se tiču uzgoja ove prelepe biljke.

 

Hydrangea/Hortenzija

Jedno od najlepših cvetnih žbunova voli senku i dosta vode. Ovo magično cveće može biti roze, plave, bele boje i sličnih međunijansi koje se prelivaju nežno, romantično. “Pufnasti” oblaci sitnih cvetova krasiće svaku baštu i terasu. Kiselo zemljište davaće hortenziji tamno ljubičaste i plave cvetove. To možete učiniti dodavanjem komposta od organskog djubriva: kafa, kore od banane. Roza boja cvetova ipak traži nižu kiselost zemljišta. Za to vam treba djubrivo od: ljuske jajeta, pepela od loženja drva, limunova kora.
Vrste: Macrophylla Mophead Nikko, Marcophylla Mophead Mystical Emerald, Macrophylla Mophead Penny Mac, Macrophylla Mophead Masja, Macrophylla Mophead Madame Emile Moulliere, Macrophylla Lacecap beaute Vendomoise, Arborescens Mophead Annabelle, Oakleaf Quecifolia White Snowflake, Pee Gee Panicle Antique Phantom, i dr.

  • Većina vrsta hortenzija traže bogato, porozno, vlažno zemljište, ali nikako ne treba ni preterivati u djubrenju.
  • Odgovara im jutarnje sunce, ali popodnevna senka. Čak i veći hlad im odgovara, naročito vrsti širokolosnih (bigleaf) hydrangea.
  • Sade se u proleće ili u jesen.
  • Kada se kopa rupa za sadnju, treba je iskopati i do 3 puta širu od korena.
  • Treba dobro natopiti vodom prilikom sadnje i 2 puta dnevno dok se biljka ne primi lepo.
  • Razmak izmedju hydrangea treba biti oko 150 i više cm. Vrlo lako se dalje ožiljavaju IBA hormonom!

Kratka istorija IBA hormona i njegova široka primena

Od otkrića prirodnih hormona za ukorenjavanje biljaka (Thimann i Vent 1934),  prvo se počeo koristiti hormon u vidu praškastog nanošenja.
Trenutno mnogi uzgajivači koriste vodena rešenja IBA hormona- rastvore, za
jednogodišnje, višegodišnje- poludrvenaste i drvene biljke. Fiziolog- dr Fred Davies prvi je izneo istraživanja, koja su pokazala efikasnost aplikacije rastvorom (Davies 1978, 1980, 1982).
IBA je prirodni hormon korenja (Epstein 1984, 1993). Vodena IBA rešenja primenjuju se i na listove – sečnice, gde IBA ulazi u vaskularni sistem biljke kroz otvorene stomate.
Kees Eigenraam je razvio komercijalne foliarne metode (1985), koje je prvo koristili holandski proizvođači hrizantema. Početkom 1990-ih
uvedene su i metode za proizvođače u SAD, prvo za godišnje i višegodišnje bilje, potom za drveće.

Za one koji se profesionalno bave invitro ožiljavanjem iz kulture tkiva, i tu se koristi IBA hormon.
• Rastlinice (platlets) kulture tkiva nemaju stomat, stoga, folijarna primena ovog hormona nije prikladna. Pre stavljanja u medijum (bazu, hranu), sitni delovi (pre sterilisanja, čišćenja) stavljaju se u vodeni IBA rastvor na samo nekoliko sekundi, kada ga tkivo povuče u sebe.
U zavisnosti od vrste biljke, koristi se rastvor od 50-200 ppm IBA.

Postoji mnogo načina za uzgajanje biljaka. Možemo napomenuti i akvaponijsko ožiljavanje sa raznim potrebnim mineralima za to.
Uzgajanje in vitro kulturom tkiva je skupo i treba dosta vremena dok se ne nauči na greškama. Lako se stvori buđ u teglicama i treba imati opremljenu, spremnu laboratoriju.

Svakako ako imate pitanja na načine za uzgajanje, rado ćemo Vam odgovoriti. Svakako većini preporučujemo kvalitetan IBA hormon za ožiljavanje i na malo i na veliko uzgajanje, prodaju.

Cvetanje lipe pogoduje alergijama na polen

Dok većina građana jedva čeka sunce, one koji se bore sa alergijama samo kiša tokom leta može da obraduje jer jedino tada mogu da dišu bez problema. Poleni trave, koprive i lipe sa prvim lepim danima imaće povišene koncentracije, najavljuju stručnjaci iz Agencije za zaštitu životne sredine. Trenutno je aktuelan polen trava, koji ima jako alergijsko dejstvo i koji mnogima pravi zdravstvene probleme.

S druge strane, stručnjaci za alergiju opominju da su pacijenti u najvećoj opasnosti od polena baš u trenutku cvetanja biljaka, pa tada treba da izbegavaju čak i provetravanje prostorija. Ljudi često nisu svesni koliko preosetljivost na polen može biti opasna.

Svi poleni su podjednako opasni, kažu stručnjaci. Na primer, poleni trava imaju jednu, dve ili tri komponente koje izazivaju zdravstvene tegobe, a ambrozija čak sedam. Poleni korova, gde se ubraja i ambrozija, aktuelni su od sredine jula do kraja oktobra, dok su jedina tri meseca bez alergija novembar, decembar i januar.

Ljudski organizam različito reaguje na alergene. Osim standardnih reakcija, poput curenja nosa ili svraba očiju, dešavaju se i alergijske reakcije na sluzokoži creva, koje je ponekad teško otkriti. Sve alergične osobe muče slični simptomi, a to su kijavica, svrab i obilna sekrecija iz nosa, glavobolja, suzenje, kašalj, otežano disanje.

Prevencija

što ranije krenuti sa terapijom

svakog dana treba prati kosu

ne sušiti veš napolju jer mokar veš sakuplja polen

često menjati garderobu

fiziološkim rastvorom ispirati nos

kada su visoke koncentracije polena ne provetravati prostorije

Kalendar

polen drveća – mart, april

polen trava – od maja do jula, nekad i do kraja avgusta

polen korova – od kraja jula do oktobra

Salep – napitak od divlje orhideje

Kaćun – divlja orhideja
Kaćun (Orchis morio ) je zeljasta biljka mediteranskog porekla. Narodni nazivi su i gorov cvet, kukavica, kukavičje suze, drenovac, salep, … Kada kaćun procveta u maju sakupljaju se lukovice, suše i melju u prah kako bi se upotrebile za spravljanje napitka koji se zove salep.
Salep je pesijska reč koja se prevodi kao sluzav. Ovaj napitak se već od davnina priprema u zemljama orijenta. Ovaj napitak se prvenstveno koristi kao lek za ublažavanje stomačnih tegoba, jer oblaže unutrašnje organe. Koristi se i za jačanje organizama kod male dece. Biljka kaćun služi i za pripremanje čaja ili tonika za smirenje nerava. Na Orijentu se ova biljka zbog izgleda lukovice smatra afrodizijakom, što je i naučno potvrđeno. Osim tradicionalnog napitka, prah salepa se upotrebljava u pripremi pudinga, sladoleda i drugih poslastica. Prah salepa se može nabaviti u prodavnicama zdrave hrane.
Priprema salepa:
 
Sastojci:
– 1 kašika salep praha
– 1 šolja mleka
– 2 kašičice šećera
– malo cimeta ( može se upotrebiti đumbir)
– malo iseckanih oraha, badema ili pistaća.
 
Priprema:
Kuvati salep i šečer u mleku. Tokom kuvanja mešati napitak jer mešanjem napitak postaje gušći. Kada napitak dobije željenu gustinu sipati ga u šolju i dodati cimet, djumbir, orahe, bademe ili pistaće.
Autor Mina ristić
Dipl inž PAiH

Planinska ruža – ukras Južne Afrike

Lat: Protea nana je niski gusto razgranat zimzelen žbin, visine do 130cm, sa igličastim lišćem, nalik na četine borova.
Poreklo ove vrste vodi iz Južnoafričke Republike mada je često gajena kao ukrasna biljka i u drugim krajevim sveta. U svom prirodnom arealu se često streće na padinama planina, na visini 400-900 m.n .v.
Planinska ruža se odlikuje krupnim tamnocrvenim do braon cvetom koji biljku krasi u kasnu zimu i rano proleće. Ova biljka se lako razmnožava semenom. Seme se seje u jesen pre prvih mrazeva u hladnu leju u negrejanom plasteniku.  Seme ima dobru klijavost a nicanje se očekuje 25 dana od sejanja. Takođe se može lako razmnožavati reznicama. Od setve do cvetanja prođe 4 godine dok biljke razmnožene reznicama procvetaju još prve godine.
Voli sunčana i polusenovita mesta sa oceditim tlom. Podnosi sušu ali je za pravilan razvoj potrebno redovno zalivanje.

Krokusi – sadnja i razmnožavanje

         Proleće u vrt stiže tek kada vidimo krokuse, lale, gladiole, narcise, zumbule, irise, frezije, ljiljane i slične cvetove. Među prvim cvetovima u rano proleće ističe se krokus.

lukovice

Krokusi su jedni od prvih lukovica koji se pojavljuju odmah nakon poslednjih mrazeva, posle visibaba. Najlepše efekte ćemo dobiti ako ih sadimo u grupicama u zaseni u travnjaku ili  oko nekog drveta. Obradite zemlju oko izabranog drveta u jesen i posadite lukovice krokusa ili jednostavno na više mesta u travnjaku iskopajte male rupe i posadite lukovice.  U rano proleće izmiliće plavi, žuti ili beli cvetovi krokusa a vi ćete svakako uživati u šarenom travnom tepihu. Lukovicu posadite 3 cm ispod zemlje vrhom na gore, odakle će izrasti biljka, a dole puštati bele korenčiće. U koliko su lukovice veće, njih sadite u dubinu od 5-6 cm.
Poželjno je dodati i malo humusa i treseta u zemlju prilikom sadnje, da bi ste im omogućili rastresitu zemlju i potrebne materije za rast i razvoj- azot, fosfor, kalijum i drugo. Krokusi su veoma zahvalni za održavanje. Svake druge godine izvadite lukovice kako bi ih raširili i dalje razmnožavali. Nakon nekoliko godina od sadnje razmnožiće se toliko da će nastati gustiš sa puno listova, a malo cvetnih pupoljaka. Tada ih treba presađivati a tako i širiti. Koristite vile kako bi nežnije povadili vaše lukovice iz zemlje. U stari kalup ili na neki dvorišni sto stavite lukovice da se osuše za nekoliko dana u zaseni.

Razmnožavanje
Po vađenju starih krokusa iz zemlje,  tvrde, krupne jake lukovice sačuvajte u pletenom džaku na tavanu ili podrumu a male lukovice posadite u žardinjeru kako bi ih odnegovali dok ne porastu i postanu spremne za sadnju na otvorenom. U jesen ih ponovo posadite na željeno mesto koje ima dobru drenažu, tj. koje je mekono i humusno sa dodatkom komposta i fosfora u granulama. Fosfor u granulama dodajte dublje u zemlju, ispod mesta gde će se lukovica nalaziti. Po mogućstvu, za zalivanje, koristite odstajalu vodu i kišnicu.

krokus

Gajenje nevena

Neven se oduvek koristio u narodnoj medicini kao biljka koja zarasta rane i sanira opekotine, ispucalu kožu, ubode od insekata i smanjuje nivo holesterola u krvi.
Najčešće se koristi  za spoljašnju upotrebu.
Gajeni neven visok je od 30 do 60 cm.
Neven ne podnosi vlažna i teško rastresita zemljišta tako da se zemlja pre sadnje mora duboko izorati.
Dubina  setve treba da bude oko 3 cm. Seme se seje se krajem marta meseca.
U toku vegetacije neven treba dobro okopavati radi održavanja rastresitog stanja i radi suzbijanja korova.
Cveta od juna pa sve do prvih mrazeva. Berba se vrši u punom cvatu biljke najčešće u toku juna.
Što se tiče navodnjavanja, ono se vrši samo u slučajevima velikih suša- krajem jula i početkom avgusta.
Neven daje prinos od 1,000 do 2,000 kg po hektaru.

Melem od nevena:
Stabljiku, list i cvet (dve pune šolje) oprati i osušiti pa sitno iseckati u pola kilograma zagrejane svinjske masti. Staviti na laganu vatru i mešati  petnaestak minuta. Skloniti sa vatre i ostaviti poklopljeno ceo jedan dan. Idućeg dana ponovo podgrejati i promešati i nakon što se ohladi procediti preko čiste gaze. Nema neželjenih dejstva.