Avala Green Life

Koliko je važno da u današnjem vremenu budemo istrajniji, brži, efektivniji u borbi za više zelenila, prava građana, trudnica, izbeglica, kvalitetniju hranu, čiste, nezagađene vode i prirodu, govore svakodnevne činjenice koje se dešavaju- pola medijski propraćeno, pola zataškano.
Ali čak i kada male organizacije-timovi ljudi rade svoj posao, on, iznova i iznova, kao da je uzaludan. Primer je Avala green life organizacija koja uporno čisti smeće, koje uporno pojedini ljudi nastavljaju da bacaju. Da li ima poente boriti se kad je problem u ljudima koji ne vide problem.
Dižite svest, delite, radite, da dobrih primera bude VIŠE, a da država uposli više onih koji će boriti i predstavljati zakon.

Početna

Kuća staklenik u Holandiji

Ova vila izgrađena u Berlicumu u Holandiji, spoj je tradicionalne holandske gradnje i moderne staklene građevine sa idejom da se stvori energetski efikasna kuća kojij grejanje zimi gotovo da nije ni potrebno.
Inspirisani snažnim obroncima i tradicionalnim stilom starijih lokalnih građevina, arhitekti su stvorili savremeni stan koji razdvaja glavne životne i spavaće sobe iz garažnog i studijskog prostora. Dom izgleda kao dva odvojena dvorišta povezana staklenim hodnikom.
Sa ulice, crni zid studijske zgrade maskira svetlu sobu od staklenih zidova na zadnjoj strani, koja se proteže izvan njenog sidrenog krova kao savremeni staklenik koji lomi prošlost. U drugoj zgradi nalaze se glavni životni prostori, uključujući kuhinju, trpezariju, dnevni boravak i glavni apartman s pristupom dvorištu između zgrada. Drugi deo je u potpunosti pokriven kancelarijskim prostorom sa pogledom na kuhinju ispod.

Ovakav stil gradnje omogućava puno svetla u svim sobama i zagrevanje obnovljivom sunčevom energijom.

 

Izrada krovnih vrtova

Kada me neko pozove sa željom da napravi krovni vrt, obično je prvo pitanje „koliko to košta“?
Odgovor ću dati na kraju ali pre svega želim da Vas upoznam sa vrstama krovnih vrtova i načinima njihove izgradnje.
Drugo pitanje je obično „koliko je potrebno održavanja za krovni vrt“?
I na drugo pitanje moram odgovoriti sa „ZAVISI“.

Prvo pitanje koje bih postavio kao projektant glasi „da li tek planirate izgradnju objekta ili krovni vrt želite na već postojećem objektu“?
Od toga može mnogo zavisiti mogućnot izrade jer statika je ta koja diktira mogućnost nanošenja zemljišnog sloja.
Naime, krovni vrtovi se dele na intenzivne, poluintenzivne i ekstenzivne:

INTENZIVNI KROVNI VRT
– površine sa supstratom preko 40cm, gde se sade biljke kojima je potrebno redovno održavanje a deo ili celu površinu, stanari mogu koristiti za svakodnevno uživanje, igru, druženje… Praktično intenzivni krovni vrt se gotovo ne razlikuje od dvorišnih vrtova.
Ovi vrtovi se najčešće planiraju još u projektu objekta kako bi njegova nosivost bila dovoljna da podnese povećano opterećenje. U nekim slučajevima, statičar naknadnim proverama može utvrditi da je na već postojećem objektu ili nekom njegovom delu moguće postaviti i intenzivni krovni vrt.

POLUINTENZIVNI KROVNI VRT
– Ova vrsta krovnih vrtova se najčešće izvodi na već postojećim objektima kao zamensko rešenje za intenzivne a njihova karakteristika je nešto tanji zemljišni sloj što ograničava mogućnost neprestalnog korišćenja, sužava izbor biljaka ali opet uz malo veštine ispunjava skoro sve što želimo od jednog krovnog vrta.

EKSTENZIVNI KROVNI VRT
– Nemaju potrebu za održavanjem ili imaju vrlo malu potrebu, obzirom da se od biljaka najčešće koriste sedumi koji rastu na tankom zemljišnom supstratu, ne traže puno prihrane i uspevaju u ekstremnim vremenskim prilikama. Važno je napomenuti da skoro svaki krov može podneti teret ekstenzivnog krovnog vrta ali je opet potrebno konsultovati se sa statičarom pre početka radova.
Uloga ovakvih vrtova je isključivo da ostvari energetsku efikasnost i vrati prirodi površinu oduzetu gradnjom. Ali to nije malo! Energetska efikasnost se podiže na veoma visok nivo, imajući u vidu da ni jedan veštački materijal ne može sam sebe da hladi kao što to može biljka.   Ekološki svesni graditelji, sve više prihvataju principe zelene gradnje koja podrazumeva i ovakve poduhvate.

Krovni vrt postaje neophodnost a ne samo pomodarstvo.

Sad kada smo definisali vrste krovnih vrtova i pod kakvim uslovima se mogu postaviti, možemo preći na sledeće pitanje a to je pitanje dizajna i funkcije.
Sagledavši statički proračun, projektant određuje tačke gde se mogu rasporediti veći ili manji tereti i u tome je praktično jedna od dve razlike u odnosu na projektovanje dvorišnog vrta.
Sledi detaljan plan kretanja, sadržaja, oblikovanje terena, ucrtavanje trase eventualnih ivičnjaka, staza, i vrtnog mobilijara.
Druga ograničavajuća okolnost može biti izbor vrsta zbog visine  habitusa i dubine korenovog sistema, mada kod intenzivnih krovnih vrtova može biti dozvoljen neograničen zemljišni sloj pa time i visoko drveće. Primer je krovni vrt na pjaceti u Knez Mihajlovoj ulici u Beogradu ispred šoping centra „Rajićeva“, koji je firma „Živeti sa biljkama“ izvela 2017. godine. Statičar nam je u ovom slučaju odobrio zemljišni sloj od preko jednog metra kako bismo mogli posaditi drvoredne sadnice crvenog američkog hrasta (Qercus rubra).

Treće najčešće postavljeno pitanje je pitanje hidroizolacije zbog bojazni da će u nekom trenutku popustiti.
Naprotiv, Zemlja i biljke štite hidroizolaciju od mraza, UV zračenja, visokih temperatura i fizičkih oštećenja. Na taj način, izolacija ima tri do četiri puta duži životni vek od nezaštićene hidroizolacije na ravnim krovovima.

 

ŠTA JE ISPOD ZEMLjE?

Preko ravne ploče, postavlja se višeslojna hidroizolacija a preko nje specijalna tkanina (geotekstil)
Kako bi se obezbedilo nesmetano oticanje vode, cela površina se pokriva drenažno-akumulacionim panelima.
Uloga ovih panela je višestruka.
Pre svega, konstruisani su tako da zadržavaju određenu količinu vode, koja kasnije isparavanjem ulazi u zemlju i biva dostupna biljkama nakon kondenzacije. Time se ostvaruje i princip zadržavanja padavinskih voda radi povećavanja vlažnosti vazduha i uspostavljanja kvalitetnije mikroklime.
Druga uloga je da kroz kolonadu između takozvanih čepova sprovedu višak vode do rigole.
Treća uloga, takođe važna je provetravanje.

Preko drenažnih, odnosno drenažno-akumulacionih panela, dolazi sloj ispranog rečnog oblutka koji vrši prvo odvajanje vode od zemljišnog sloja.
Sama granična linija između zemlje i drenažnog kamena uspostavlja se pomoću specijalnog, filtracionog geotekstila, na koji se nasipa zemlja.


ZEMLJIŠNI SUPSTRAT ZA KROVNE VRTOVE

Postoje razni laki supstrati za krovne vrtove ali je njihova cena uglavnom neopravdano visoka.
Dobra alternativa koju smo napravili je kombinacija treseta, peska, humusne zemlje i perlita,  a koju većinski obezbeđujemo od domaćih proizvođača.
Ovakav supstrat je u isto vreme lak i hranljiv a pritom dobro vezuje biljku za tlo.

Kada je reč o ceni, cena krovnog vrta takođe zavisi od puno faktora a medju njima izdvajamo sledeće:
– Izbor namene  (intentivni, poluintenzivni, ekstenzivni)
– debljina zemljišnog sloja
– Način prenošenja zemlje do radne površine
– Vrsta drenažnog panela
– Izbor biljaka
– dodatna oprema

O cenama materijala koji se ugrađuju, možete više pročitati na sajtu „Živeti sa biljkama“.

Radivoje Bulatović
Dipl. Inž. pejzažne arhitekture i hortikulture

Napravite indijansku limunadu

 INDIJANSKA LIMUNADA
Predstavlja izuzetno zdrav napitak pun organskih materija koje su korisne za ljudski organizam, među kojima dominira vitamin C. Pravi se od biljke koja je kod nas poznata kao ruj ili kiselo drvo ( Rhus typhina ). Ruj se može sresti kao drvenasta ili žbunasta biljka visine 10 m. Potiče iz Severne Amerike i kod nas predstavlja izuzetno invazivnu vrstu. Lako se navikava na sve uslove sredine i uspeva na svim tipovima zemljišta.

Izuzetno je dekorativna u jesen zbog bordo ili koralno crvenog kolorita. Cveta početkom leta. Kasnije iz cvetova žuto zelene boje, gusto sakupljenih u krupne grozdove razvijaju se plodovi, crvene koštunice sa dlačicama koje se upotrebljavaju za pripremu ovog ukusnog napitka.

Još odavnina Američki starosedeoci upotrebljavaju ovu biljku u biljnoj medicini kao antiseptik i protiv zapaljenja grla kod dece a koren koriste kao zaštitu od zlih duhova u magijskim ritualima.

Priprema indijanske limunade

Potrebno je sakupiti plodove ruja, što se preporučuje u prirodnom okruženju, daleko od saobraćajnica, naselja i industrijskih zona. Preporučljivo je da se plod ne pere jer tako gubi svoj ukus zato je važno obratiti pažnju sa koje lokacije se skuplja. Plodovi se u staklenoj posudi ili tegli preliju vodom, i doda se meda po ukusu. Ostavlja se da stoji u vodi dok ne promeni boju ( odprilike desetak minuta ) zatim se procedi i napitak je gotov. Ukoliko napitak nije dovoljno sladak, preporuka je da se zasladi zelenom stevijom. Napitak ima jako sličan ukus limunadi.

   *** Napomena: izuzetno je važno dobro determinisati biljku kako se ne bi sakupljali plodovi neke druge vrste iz roda Rhus.

Autor: Mina Ristić Dipl inž PAiH

Zoološki vrtovi

Zoološki vrtovi, kako i samo ime kaže, su pre svega mesta u kojima mogu da se drže životinje. Motivi posete zoovrtovima su: znatiželja, saznanje, potreba za druženjem i upoznavanjem različitih vrsta životinja.

 

CILJEVI PODIZANjA ZOO VRTOVA – 21 VEK
Istraživanje, edukacija (uključujući rekreaciju) , zaštita prirode očuvanje retkih vrsta životinja, približavanje istih stanovnicima grada.

 

ZOO VRT KAO EDUKATIVNI CENTAR

Iako bi se slobodno moglo postaviti pitanje opravdanosti postojanja zoo vrtova, imajući u vidu da je u njima ograničen prostor za život divljih životinja, postojanje zooloških vrtova nam ipak omogućava da izučimo te vrste. Posebno je važno što možemo da primenimo medicinu u njihovoj zaštiti a nova saznanja primenimo upravo u njihovom prirodnom habitatu kako bi pomogli opstanak vrsta. Pored toga edukacija gradjanstva i zbližavanje može doneti dobre rezultate u odnosu čoveka i divljeg sveta.

Osnovno pravilo u zoo vrtovima je: nikada ne držati životinje pod takvim uslovima koji će ih degradirati u očima posetilaca (činiti ih smešnim) već im omogućiti da iskažu svoje prirodno dostojanstvo koje poseduje svako živo biće.

 

PLANIRANJE ZOO VRTOVA

– Valjano uređen zoovrt mora u potpunosti da bude baziran na istraživanjima prirode životinja i njihovih staništa.
– Poruka mora da bude sastavni deo habitata i izložbenog prostora.
– Simulacija habitata, više od bilo kog drugog faktora, je ključ za kvalitet iskustava koja se dobijaju u zoovrtu.

Da li se krovni vrt isplati?

Želite li dvorište sa baštom u centru grada?
Odlučili ste se za gradnju i kupili skup plac u želji da živite na atraktivnoj lokaciji.
Jedini problem je to što gradnjom gubite deo zemljišta pa vam ne ostaje prostora za boravak pod otvorenim nebom, mesto gde biste negovali poneku biljku ili bašta u kojoj ćete uzgajati zdravu hranu za svoju porodicu.
Imamo rešenje za vas!

Plac koji ste skupo platili i izgubili gradnjom nadoknadićemo na ravnom krovu vašeg objekta a pritom ćete štedeti na grejanju i hladjenju što je danas nasušna potreba imajući u vidu da je energenata sve manje a da je njihova cena sve veća.

Krovne vrtove možemo izgraditi na više načina zavisno od želje investitora.

Oni mogu biti ekstenzivni što podrazumeva tanak sloj zemlje u kome se gaje biljke kojima nije potrebno održavanje ili im je potrebna minimalna nega.

Druga varijanta su takozvani intenzivni krovni vrtovi, koji mogu služiti kao bašte ili čak kao staklenici gde se može uzgajati voće, povrće ili začinsko bilje.

Za one koji žele vrt u kome će uživati, pun cveća, boja i mirisa, možemo izgraditi sve ono što nudi vrt jednog dvorišta: cvetne leje, travnjake, vodene površine, dečije igralište, pergole pa čak i posaditi niže drveće i žbunje.

Investicija se vrlo brzo isplati samo kroz duži vek hidroizolacije koju biljke štite od UV zračenja i bolju termoizolaciju koju pruža biljni pokrivač. Treba znati da razlika u temperaturi izmedju objekata sa zelenilom na sebi i bez njega moze biti i od 20% različita. Posebno treba imati u vidu da je ovakav objekat daleko atraktivniji i primamljiviji potencijalnim kupcima koji bi za njega bili spremni da izdvoje i veću cenu od tržišne.

krovni vrt drenaža

Često se postavlja pitanje da li će krov vremenom propustiti vodu i napraviti štetu na objektu.
Odgovor je NE!
Za ovu namenu koristimo profesionalne drenažne panele italijanske firme koja godinama radi ove poslove. Njihova uloga je da odvoje supstrat od ploče i dozvole nesmetano oticanje viška vode. Treba napomenuti da ovi paneli imaju na sebi rezervoare koji zadržavaju određenu količinu vode u trenucima intenzivnih padavina. Ta voda je narednih nekoliko dana na raspolaganju biljkama što nam omogućava da koristimo tanji sloj zemlje prilikom izvođenja.

Na kraju priče, sigurno očekujete da pročitate basnoslovnu cenu koja kvari sve snove o vrtu na krovu iznad grada, ali grešite. Kao što su svi vrtovi različiti i cena krovnog vrta zavisi od količine materijala, broja i kvalitera biljaka ali vam možemo reći da osnovna varijanta ne prelazi cifru od 50 evra po metru kvadratnom.
Na vama je da procenite koliko se brzo ova investivija isplati.

zelena gradnja srbija krovni vrt

www.zivetisabiljkama.net
064 5135935

Dizanje svesti

Dok je u svetu trend da svakim danom civilizacija ide korak po korak bliže povratku prirodi uvođenjem zakona o potrebnim načinima za održiv, ekološki okrenut sistem čovekove sredine, mi i dalje stojimo u jednom mestu. Ono što je zabrinjavajuće je to što ljudi mnogo pričaju i mnogo obećavaju ali retko kad ispune, istraju do kraja, radi postizanja cilja unapređenja naše ekologije i stvaranja jedne savremene, zdrave, održive životne sredine koja misli na sutra. Ljudi kada vide fotografije na televiziji i internetu često uzviknu :“ Pa zar je moguće da ja ovde živim? Da li je ovo stvarno moj grad? Kakva nam je ovo država?“ A pritom zaboravljamo da svaki pojedinac čini tu državu koja baca smeće ne izlazeći iz kola na ivicu puta, da bacamo opuške kroz prozor iz svoje sobe nama samima ispod prozora solitera, da bacamo šut od gradnje u reku, da stari namešaj bacamo u šumu, svaki, svaki dan. Greh je baciti otpad u prirodu ali isto tako, greh je i ćutati o tome jer prećutno odobravamo takve postupke svojih komšija.  To je horor o kojem se ne dovoljno priča, koji se ne sankcioniše, koji se ne rešava. Lovci podno Avale odstreljuju divljač ostavljajući na licu mesta patrone od lovačkih pušaka i jednostavno odu, prosto odu. I sigurno nećemo poverovati u to kako se šume održavaju dobro ili kako je pravilan odnos pošumljavanja sa sečom ili kako nam je jednak odnos ubijajanja i gajenja životinja. Apsolutno sve je prekrečeno mitom i korupcijom u svim mogućim oblastima u našoj zemlji, a ljudi, „oguglali“, naviknuti na sve to, postaju i sami počinioci zlodela. Samim time što ćute i ne rade ništa povodom boljitka. Zašto inteligencija sa vrha neće da značajnije promoviše neminovnost većeg održavanja i gajenja šuma?  Manje od 29 % Srbije je pokriveno šumama. Verovatno mnogo manje nego što zvanično piše. Parkovi su inače zapostavljeni, jako neuređeni, samo ispred glavnih zgrada koje nešto simbolizuju ozelenjavaju, pa opet, ništa posebno i poprilično jednolično i jednostavno, pa se još i smanjuju betonom i pločama. Više nema “Cvetnog trga”, sad ga možemo samo nazivati “Beton trg”, jer to je sve što on predstavlja. Cveće koje se jedva vidi na tom je zatvoreno u staklene “vitrine” “Beton Trga”.

Moramo menjati svoj odnos prema takvim stvarima. Svako od nas treba da digne glas ili svojim radom doprinese da životnu sredinu koju smo nasledili od svojih predaka, ista takva bude predata u ruke budućih generacija.

 

 


Sofija Vojvodić