Bolesti na lišću

Svaka neuobičajena promena koja se manifestuje na lišću biljaka govori o nekoj bolesti biljke. U ovom tekstu izložićemo najprepoznatljive mane i kako ih rešiti.

1. OPEKOTINE na lišću

Ono što se prvo uoći jeste gubitak boje oko središnjeg dela lista koji postaje suv i lak za otkinuti. Ova mana ne nastaje samo usled ne zalivanja i izlaganja suncu koje možda ta vrsta biljke ne voli (za razliku od na primer juke, bogumvilije, kaktusa, seduma…), već je voda možda suviše HLORISANA ili ste pređubrili biljku đubrivom koje sadrži dosta azota. Ono što može biti spas jeste da prestanete da je đubrite 3 meseca i da je ne orošavate na direktnom suncu.

2. TAMNJENJE lišća

Tamnjenje se uočava na krajevima listova. Biljka praktično umire usled nedovoljne vlažnosti ili nagle pojave mraza. Ako su tamni krajevi tamnožuti, mlitavi, a znate da biljku zalivate redovno, onda je to znak prevelike vlažnosti. Najbolje bi bilo da je presadite u rastresitiji sadržaj zemlje sa glinenim kuglicama na primer. Biljka ne bi trebala više od 3 godine da provede u istoj saksiji jer se zemlja usled zalivanja sabija i gubi na svojoj rastresitosti; smanjuje se protok vazduha.

3. OPADANJE RAZVIJENOG CVEĆA

Biljka je tek krenula da cveta, ali odjednom ono kreće da opada. Uzrok je previše suv vazduh i/ili visoka temperatura. U svakom slučaju normalna temperatura za ambijent u kojem su biljke, a pre svega cvetne vrste, treba da bude oko 20 stepeni, a ciklame najviše vole temperaturu od oko 15 stepeni.

4. OPADANJE ZELENOG lišća

Uvijanje zelenog lišća i njegovo opadanje ukazuju na nedovoljnu vlažnost, siromašan supstrat (nedovoljno hranljivog sadržaja) ili s druge strane- preobilno naglo zalivanje. Treba regulisati zalivanje ili u najboljem slučaju promeniti joj zemlju. Treba je i orezati pred zimu kako bi povratila snagu (pred zimu treba žbunje i drveće orezivati svakako).

Hydrangea/Hortenzija

Jedno od najlepših cvetnih žbunova voli senku i dosta vode. Ovo magično cveće može biti roze, plave, bele boje i sličnih međunijansi koje se prelivaju nežno, romantično. “Pufnasti” oblaci sitnih cvetova krasiće svaku baštu i terasu. Kiselo zemljište davaće hortenziji tamno ljubičaste i plave cvetove. To možete učiniti dodavanjem komposta od organskog djubriva: kafa, kore od banane. Roza boja cvetova ipak traži nižu kiselost zemljišta. Za to vam treba djubrivo od: ljuske jajeta, pepela od loženja drva, limunova kora.
Vrste: Macrophylla Mophead Nikko, Marcophylla Mophead Mystical Emerald, Macrophylla Mophead Penny Mac, Macrophylla Mophead Masja, Macrophylla Mophead Madame Emile Moulliere, Macrophylla Lacecap beaute Vendomoise, Arborescens Mophead Annabelle, Oakleaf Quecifolia White Snowflake, Pee Gee Panicle Antique Phantom, i dr.

  • Većina vrsta hortenzija traže bogato, porozno, vlažno zemljište, ali nikako ne treba ni preterivati u djubrenju.
  • Odgovara im jutarnje sunce, ali popodnevna senka. Čak i veći hlad im odgovara, naročito vrsti širokolosnih (bigleaf) hydrangea.
  • Sade se u proleće ili u jesen.
  • Kada se kopa rupa za sadnju, treba je iskopati i do 3 puta širu od korena.
  • Treba dobro natopiti vodom prilikom sadnje i 2 puta dnevno dok se biljka ne primi lepo.
  • Razmak izmedju hydrangea treba biti oko 150 i više cm. Vrlo lako se dalje ožiljavaju IBA hormonom!

Kratka istorija IBA hormona i njegova široka primena

Od otkrića prirodnih hormona za ukorenjavanje biljaka (Thimann i Vent 1934),  prvo se počeo koristiti hormon u vidu praškastog nanošenja.
Trenutno mnogi uzgajivači koriste vodena rešenja IBA hormona- rastvore, za
jednogodišnje, višegodišnje- poludrvenaste i drvene biljke. Fiziolog- dr Fred Davies prvi je izneo istraživanja, koja su pokazala efikasnost aplikacije rastvorom (Davies 1978, 1980, 1982).
IBA je prirodni hormon korenja (Epstein 1984, 1993). Vodena IBA rešenja primenjuju se i na listove – sečnice, gde IBA ulazi u vaskularni sistem biljke kroz otvorene stomate.
Kees Eigenraam je razvio komercijalne foliarne metode (1985), koje je prvo koristili holandski proizvođači hrizantema. Početkom 1990-ih
uvedene su i metode za proizvođače u SAD, prvo za godišnje i višegodišnje bilje, potom za drveće.

Za one koji se profesionalno bave invitro ožiljavanjem iz kulture tkiva, i tu se koristi IBA hormon.
• Rastlinice (platlets) kulture tkiva nemaju stomat, stoga, folijarna primena ovog hormona nije prikladna. Pre stavljanja u medijum (bazu, hranu), sitni delovi (pre sterilisanja, čišćenja) stavljaju se u vodeni IBA rastvor na samo nekoliko sekundi, kada ga tkivo povuče u sebe.
U zavisnosti od vrste biljke, koristi se rastvor od 50-200 ppm IBA.

Postoji mnogo načina za uzgajanje biljaka. Možemo napomenuti i akvaponijsko ožiljavanje sa raznim potrebnim mineralima za to.
Uzgajanje in vitro kulturom tkiva je skupo i treba dosta vremena dok se ne nauči na greškama. Lako se stvori buđ u teglicama i treba imati opremljenu, spremnu laboratoriju.

Svakako ako imate pitanja na načine za uzgajanje, rado ćemo Vam odgovoriti. Svakako većini preporučujemo kvalitetan IBA hormon za ožiljavanje i na malo i na veliko uzgajanje, prodaju.

Kako i za šta se sve može upotrebiti list lovora

 
Lovor (Laurus nobilis) je zimzelena biljka koja uspeva u mediteranskoj regiji. Može biti drvenasta ili žbunasta. Izuzetno je dekoraativna i može se orezivati i koristiti kao različite topijarne forme.
 
Lovor je bio izuzetno cenjena biljka u doba antike, pravili su se venci od njega koji su se poklanjali pobednicima i pesnicima. Smatrao se svetom biljkom i bio je simbol slave.
 
Od davnina se koristi kao aromatična, začinska i lekovita biljka. Deo biljke koji se upotrebljava je najčešće list.
 
Lovor se koristi za lečenje anoreksije, probave, gubitak apetita, posledice prejedanja. Upotrebljava se i za dezinfekciju prostora i kao sredstvo za smirenje. Zbog toga što opušta nerve, ne sme se konzumirati u velikim količinama jer može dovesti do halucinacija. Lovor se koristi na nekoliko načina:
 
– Kao začin : lovorov list koji je isušen dodje se različitim specijalitetima sa mesom i povrćem, sosevima i marinadama zbog izuzetno prijatnog ukusa.
– Kao ulje: ulje od ploda, koristi se uglavnom za masažu, kod upale mišića, zglobova i reumatizma.
– Kao čaj : tri lista lovora se kuva u 1 decilitar vode, doda se malo limuna i kašika meda. Čaj se pije protiv gripa ili bronhitisa.
 

– Za eliminaciju stresa pali se lovorov list koji izbacuje supstance koje opuštaju nerve.
– Kod kamena u bubregu, pomaže lovorov list u vidu napitka koji se spravlja tako što se do pola lonca stavi lovorovo lišće i prelije vodom a zatim ukuvava dok polovina vode ne uvri. Pije se poput čaja.
Autor: Mina Ristić
Dipl. inž. PAiH

Krupnocvetna magnolija

Krupnocvetna magnolija – jedna od najlepših drvenastih vrsta koje se mogu naći u našim dvorištima
 
Krupnocvetna magnolija (Magnolia grandiflora) je mediteranska vrsta zimzelenog drveta. Karakteristično je po piramidalnom obliku krošnje i izuzetno dekorativnim krupnim belim cvetovima koji se mogu videti u proleće i leto. Plod je zbir meškova. Zbog duge fenofaze cvetanja ova biljka predstavlja izuzetan ukras na zelenim površinama pa se koristi za isticanje bitnih objekata ili solitarno na praznim površinma.
 
Na ambijentalnu vrednost prostora utiče i činjenica da cvetovi ove biljke veoma prijatno mirišu. Krupnocvetna magnolija je biljka koja zahteva dovoljno osvetljene položaje i lokacije na svežem i vlažnom zemljištu. Izuzetno je otporna na niske temperature i zagađenje pa j korisna vrsta u urbanijim sredinama.
Najbolji efekat s ovom biljkom se postiže soliternom sadnjom ili kao zeleni zid za pokrivanje starih i neuglednih fasada.
Autor: Mina Ristić
Dipl inž PAiH

Napravite indijansku limunadu

 INDIJANSKA LIMUNADA
Predstavlja izuzetno zdrav napitak pun organskih materija koje su korisne za ljudski organizam, među kojima dominira vitamin C. Pravi se od biljke koja je kod nas poznata kao ruj ili kiselo drvo ( Rhus typhina ). Ruj se može sresti kao drvenasta ili žbunasta biljka visine 10 m. Potiče iz Severne Amerike i kod nas predstavlja izuzetno invazivnu vrstu. Lako se navikava na sve uslove sredine i uspeva na svim tipovima zemljišta.

Izuzetno je dekorativna u jesen zbog bordo ili koralno crvenog kolorita. Cveta početkom leta. Kasnije iz cvetova žuto zelene boje, gusto sakupljenih u krupne grozdove razvijaju se plodovi, crvene koštunice sa dlačicama koje se upotrebljavaju za pripremu ovog ukusnog napitka.

Još odavnina Američki starosedeoci upotrebljavaju ovu biljku u biljnoj medicini kao antiseptik i protiv zapaljenja grla kod dece a koren koriste kao zaštitu od zlih duhova u magijskim ritualima.

Priprema indijanske limunade

Potrebno je sakupiti plodove ruja, što se preporučuje u prirodnom okruženju, daleko od saobraćajnica, naselja i industrijskih zona. Preporučljivo je da se plod ne pere jer tako gubi svoj ukus zato je važno obratiti pažnju sa koje lokacije se skuplja. Plodovi se u staklenoj posudi ili tegli preliju vodom, i doda se meda po ukusu. Ostavlja se da stoji u vodi dok ne promeni boju ( odprilike desetak minuta ) zatim se procedi i napitak je gotov. Ukoliko napitak nije dovoljno sladak, preporuka je da se zasladi zelenom stevijom. Napitak ima jako sličan ukus limunadi.

   *** Napomena: izuzetno je važno dobro determinisati biljku kako se ne bi sakupljali plodovi neke druge vrste iz roda Rhus.

Autor: Mina Ristić Dipl inž PAiH

Kedar – lekovit, dekorativan i dugovečan

Kedar je zimzelena biljka iz porodice borova ( Pinaceae ). Dugovečna biljka koja raste do 40 m, sa četinama koje su tvrde i bodljikave, preko njih prima Sunčevu svetlost i energiju.
Postoji nekoliko vrsta kedrova: libanski kedar ( Cedrus libanii ), kiparski ( Cedrus brucifolia ), atlaski ( Cedrs atlantica ), himalajski ( Cedrus deodara ) i sibirski kedar ( Cedrus sibirica ).
Stanovnici Sibira, koji predstavlja areal mnogih vrsta kedrova, uprkos mrazu i hladnoci, obično dožive zavidnu starost. Neki tu činjenicu pripisuju korišćnju ulja od sibirskog kedra, koje mešaju sa medom i cvetnim polenom i tako spravljaju napitak “ eliksir života”.
Kedrovo biljno ulje dobija se hladnim presovanjem kerdrovih oraščića koji ispadaju iz šišarica. Ulje je bogato A,E,B I D vitaminima kao i 3 i 6 omega masnim kiselinama. Sadrži bakar, magnezijum, silicijum, mangan, vanadijum, kalijum, fosfor, kalcijum, molibden, bor, kalaj, cink i titanijum.
Redovno korišćenje ( uzimanje jedne kašike svaki dan ) kedrovog ulja može normalizovati rad nervng sistema i ubrzati metabolizam. Uljem se mogu mazati rane i opekotine a pogodno je i za masažu nakon kupke. Daje veoma prijatan i neobičan šmek salatama i zakuskama.
Oraščići kedra su veoma ukusni i prdstavljaju zdavu i zanimljivu grickalicu za mališane. Mogu se peći ili jesti sirovi.
U sledećem prilogu možete pogledati način pravljenja 100 % prirodnog kedrovog ulja kao i njegova svojstva
 
Autor: Mina Ristić Dipl inž Paih

Pančićeva omorika, vrsta koja zaslužuje širu primenu na zelenim površinama

Pnčićeva omorika ( Picea omorika ), koja još nosi naziv srpska smrča predstavlja endemičnu vrstu Balkanskog poluostrva. Otkrio ju je Josif Pančić 1875. godine u selu Zaovine na Tari. Njeno prirodno stanište se prostire kroz srednji tok reke Drine.

Osim toga što ima veoma lep i specifičan oblik krošnje, pančićeva omorika je veoma otpona vrsta koja jako dobro ponosi uslove grada. Otporna je na aerozagadjenje i ekstremne klimatske uslove, pa je treba češće saditi na zelenim površinama kao što su gradski parkovi. Osim toga ova vrsta je karakteristična jedno za područje Srbije, i samm tim simbolizuje naš nacionalni karakter. Postoje i veoma dekorativne forme kao što su “Pendula” i “White tips” koji se takođe mogu primeniti na zelenim površinama grada i ostavljaju izvanredan utisak.

Autor: Mina Ristić, dipl. inž PAiH

Ginko (Ginkgo biloba)

Listopadno drvo koje potiče sa Azijskog kontinenta. Postoji na zemlji više od 300 miliona godina I predstavlja tercijarni relikt. Vodi poreklo iz doba mezozoika. Ima voma neobičan lepezast oblik listova I veoma je otporna na sve uslove sredine što e čini veoma poželjnom biljkom na svim zelenim površinama. U Kini I Japanu se smatra svetim stablom, zbog čega se najčešće sadi oko hramova I svetih mesta. To je verovatno zbog mnogobrjnih lekovitih svojstava ove biljke. Svi delovi biljke, koren, stablo, list I plodovi se koriste pri lečenju različitih bolesti, a već stotinama godina u aziji postoji trend ispijanja čaja od ove biljke. Delovi biljke sadrže oko 40 korisnih supstanci poput flavonoidi I terpenidi, kao I veliki broj antioksidansa.

Čaj od ginkga

To je čaj od osušenih listova drveta ginka. Veoma je koristan za čitav organizam a najviše zbog toga što:

  • Utiče na bolje pamćenje.
  • Ublažava glavobolje
  • Pospešuje krvotok
  • Ublažava bolove u predmenstrualno sindromu
  • Reguliše nadutost u stomaku

Čaj od ginka predstavlja energetski napitak koji nam daje snagu za mnoge izazove sa kojima se suočavamo u toku jednog radnog dana, pa ga je poželjno piti ujutru.

Priprema se tako što se u proleće ili leto sakupljaju listovi ( poželjno je sakupljati listove sa stabala koje se nalaze u što prirodnijoj sredini, dalekood industrijskih objekata ili saobračajnica, jer će u tom slučaju biti zagađujućih materija u biljci).  Suše se napolju na platnenoj podlozi na suncu. Osušeni listovi treba da budu bež boje. Listove se stave u avan I isitne tučkom.

Čaj od ginka predstavlja moćan afrodizijak I prirodni lek za impotenciju. Ukoliko ste pod stresom čaj od ginka će vas opustiti jer predstavlja prirodni antidepresiv I veoma značajno sredstvo u borbi protiv Alchajmerove bolesti.

https://youtu.be/J4bd7pO-DiU

Kao grickalica uz pivo ili zdrava užina mogu poslužiti semenke od ginka. Naime potrebno je smenku odvojiti od mesnatog dela ploda ( potrebno je biti pažljiv jer mesnati deo nije baš priatnog mirisa). Način pečenja je po istom pricipu kao I kod kestena. Nakon odvajanja ljuske potrebno je iseći smenku na ola I izvaditi klicu

Autor: Mina Ristić
Dipl. Inž PAiH

Etarsko ulje od jele

Abies alba – Jela je četinarsko drvo koje može porasti do 65 metara.
Stanite: Raste u šumskim zajednicama bukve sa kojima gradi mešovite sastojine, od 300 m.n.v. (Boranja) do preko 1600 m. (Stara planina).
Rasprostranjenje u Srbiji: Malinik iznad Zlota, Rtanj, Beljanica, Suva planina, Stara planina, Povlen, Maljen, Jelova gora, Tara, Zlatibor, Čemerno, Golija, Zlatar, Javor, Jadovnik, Radočelo, Pobijenik, Goč, Studena, Željin, Kopaonik, Prokletije, Mokra planina, Žljeb, Paštrik, Koritnik, Ošljak, Koča Balkan, Šar planina, Ostrovica.
 
Biljnogeografska pripadnost: Srednjeevropski florni element
 
Opšte rasprostranjenje: Planine srednje i južne Evrope, na zapadu do Pirineja, na severu do istočne Poljske, na istoku do Karpata i na jugu do Apenina i planina centralne Makedonije i Bugarske.
 
Način prikupljanja i sušenja:
Skupljaju se četine i šišarice, a služe
za dobijanje etarskog ulja.
 
Lekoviti sastojci i način upotrebe: Četine i šišarice sadrže etarsko ulje.
Etarsko ulje iz jelovih četina je sastojak mirisnih esencija, sredstava za inhaliranje kod oboljenja za disanje, lekova za utrljavanje kod reumatizma, išijasa, gihta, nekih kožnih bolesti, kao i u pojedinim kozmetičkim preparatima.
Etarsko ulje iz šišarica ima sličnu terapijsku upotrebu.
 
Takože se može praviti čaj od jelovih četina.