Zeleni zid čuva energiju doma

Paneli za vertikalno ozelenjavanje koje razvijaju inženjeri firme Živeti sa biljkama, pored toga što omogućuju nesvakidašnji dodir sa prirodom, čak i u najmanjim prostorijama u gradskom jezgru, osvežavaju vazduh i čuvaju energiju. Inovativnost tehnologije zelenih zidova je to da se biljke sada mogu saditi tako da ne zauzimaju životni prostor, Bašte su bukvalno na zidu.

Vertikalni vrtovi razvili su se najpre u Francuskoj a začetnik ideje je botaničar Patrik Blank.
Danas naučnici širom sveta rade na usavršavanju ove tehnologije kako bi se: povećalo učešće zelenila, smanjio uticaj buke, smanjio gubitak energije.

Upravo činjenica da zeleni zidovi smanjuju prodor buke i razmenu toplotne energije, podstakla je dodatna istraživanja i popularizovala zeleni zid kao novi adut za zelenu gradnju.

KAKO ZELENI ZID UTIČE NA ŽIVOTNU SREDINU

Činjenica je pre svega da biljka poseduje prirodni mehanizam odbrane od toplote, (transpiracija).
Odavanjem viška vode kroz stomine otvore, završava se tok tečnosti i rastvorenih hranljivih materija kroz njeno tkivo ali se time oslobađa i toplota. Na taj način biljka se hladi a time i ne dozvoljava da sva sunčeva energija dopre do podloge.
Podloga, pak ima više slojeva koji različito utiču na kretanje toplotne energije. Plastika je dobar izolator ali ne dovoljno porozan kao kamena vuna, perlit i trset iza nje koji savršeno usporavanju širenje toplote ali i zvuka kroz tu sredinu.
Tako se temperatura unutrašnjeg zida iza vertikalnog vrta, i tokom dana i noću razlikuje za 1,5-2˚C. Potrošnja energije za potrebe klimatizacije kod objekata prekrivenim biljkama, smanjuje se za 71% a kod gogrevanja se smanjuju za oko 4%.

Listovi biljaka kao i porozan supstrat, upijaju zvučne talase i tako smanjuju eho, čime se značajno smanjuje nivo buke u prostorijama.

Paneli za zeleni zid koje razvija tim firme Živeti sa biljkama, imaju i dodatnu prednost jer se zalivanje vrši difuzijom tečnosti unutar same posude a kretanje vode kroz nju sprečava zadržavanje toplote i podstiče rashlađivanje u toku letnjih meseci.

Traže se radnici, POSAO

FIRMA koja zapošljava: RADIVOJE BULATOVIĆ PR AGENCIJA ZA PROJEKTOVANJE, UREĐENJE I ODRŽAVANJE ZELENIH POVRŠINA BEOGRAD

naziv radne pozicije: pomoćni radnici
broj izvršilaca: 2
radno vreme: po potrebi
vrsta zaposlenja: honorarni posao
plata: 1500,00 din dnevnica
U zavisnosti od težine posla i više.

Posao je relativno lak, radi se košenje kosilicom/trimerom, orezuje drveće/voćnjaci, okopava, plevi, sadi. U zavisnosti od težine posla plaćanje će biti od 200 do 400 din po satu. Obezbeđen prevoz i hrana. Ovaj posao posebno može biti zanimljiv studentima Šumarstva, koji žele i da nauče i da zarade.
Traže se brzi, efikasni, ljudi kojima bi ovo bio dodatni, honorarni posao i koji vole rad u prirodi, bašti, sa biljkama. Nudimo odličnu atmosferu, bez pritiska! Obezbeđeni su prevoz i hrana.

Postanite deo tima!

Pozovite i prijavite se kao honorarni radnik/ca
064 5135935

Priroda u sred grada

Da li biste voleli da izadjete iz urbanih okvira?
Da li vas ovakvi mali prostori bliski prirodi inspirišu?
Ljudi često kažu da im je gradski život naporan, da im treba odmor na selu a od dvorišta naprave parking ili ga jednostavno zapostave, krov kuće prekriju crepom, limom, betonom…
Ovakvi mali vrtovi sa vodenom površinom mogu nastati i u centralnim gradskim opštinama pa čak i na “zelenim krovovima” zgrada. Samo je potrebna inspiracija i motiv da se počne sa izgradnjom. Da li postoji veći motiv od odmora u ovakvom okruženu? Biljke, voda na čijoj površini se prelamaju oblaci i plavetnilo neba, poilište za ptice, šum vetra kroz lišće a kad se zakoraći samo korak iz tog rajskog okruženja, stiže se u urbanu sredinu i sve što volimo u svom gradu.

Kuća staklenik u Holandiji

Ova vila izgrađena u Berlicumu u Holandiji, spoj je tradicionalne holandske gradnje i moderne staklene građevine sa idejom da se stvori energetski efikasna kuća kojij grejanje zimi gotovo da nije ni potrebno.
Inspirisani snažnim obroncima i tradicionalnim stilom starijih lokalnih građevina, arhitekti su stvorili savremeni stan koji razdvaja glavne životne i spavaće sobe iz garažnog i studijskog prostora. Dom izgleda kao dva odvojena dvorišta povezana staklenim hodnikom.
Sa ulice, crni zid studijske zgrade maskira svetlu sobu od staklenih zidova na zadnjoj strani, koja se proteže izvan njenog sidrenog krova kao savremeni staklenik koji lomi prošlost. U drugoj zgradi nalaze se glavni životni prostori, uključujući kuhinju, trpezariju, dnevni boravak i glavni apartman s pristupom dvorištu između zgrada. Drugi deo je u potpunosti pokriven kancelarijskim prostorom sa pogledom na kuhinju ispod.

Ovakav stil gradnje omogućava puno svetla u svim sobama i zagrevanje obnovljivom sunčevom energijom.

 

Izrada krovnih vrtova

Kada me neko pozove sa željom da napravi krovni vrt, obično je prvo pitanje „koliko to košta“?
Odgovor ću dati na kraju ali pre svega želim da Vas upoznam sa vrstama krovnih vrtova i načinima njihove izgradnje.
Drugo pitanje je obično „koliko je potrebno održavanja za krovni vrt“?
I na drugo pitanje moram odgovoriti sa „ZAVISI“.

Prvo pitanje koje bih postavio kao projektant glasi „da li tek planirate izgradnju objekta ili krovni vrt želite na već postojećem objektu“?
Od toga može mnogo zavisiti mogućnot izrade jer statika je ta koja diktira mogućnost nanošenja zemljišnog sloja.
Naime, krovni vrtovi se dele na intenzivne, poluintenzivne i ekstenzivne:

INTENZIVNI KROVNI VRT
– površine sa supstratom preko 40cm, gde se sade biljke kojima je potrebno redovno održavanje a deo ili celu površinu, stanari mogu koristiti za svakodnevno uživanje, igru, druženje… Praktično intenzivni krovni vrt se gotovo ne razlikuje od dvorišnih vrtova.
Ovi vrtovi se najčešće planiraju još u projektu objekta kako bi njegova nosivost bila dovoljna da podnese povećano opterećenje. U nekim slučajevima, statičar naknadnim proverama može utvrditi da je na već postojećem objektu ili nekom njegovom delu moguće postaviti i intenzivni krovni vrt.

POLUINTENZIVNI KROVNI VRT
– Ova vrsta krovnih vrtova se najčešće izvodi na već postojećim objektima kao zamensko rešenje za intenzivne a njihova karakteristika je nešto tanji zemljišni sloj što ograničava mogućnost neprestalnog korišćenja, sužava izbor biljaka ali opet uz malo veštine ispunjava skoro sve što želimo od jednog krovnog vrta.

EKSTENZIVNI KROVNI VRT
– Nemaju potrebu za održavanjem ili imaju vrlo malu potrebu, obzirom da se od biljaka najčešće koriste sedumi koji rastu na tankom zemljišnom supstratu, ne traže puno prihrane i uspevaju u ekstremnim vremenskim prilikama. Važno je napomenuti da skoro svaki krov može podneti teret ekstenzivnog krovnog vrta ali je opet potrebno konsultovati se sa statičarom pre početka radova.
Uloga ovakvih vrtova je isključivo da ostvari energetsku efikasnost i vrati prirodi površinu oduzetu gradnjom. Ali to nije malo! Energetska efikasnost se podiže na veoma visok nivo, imajući u vidu da ni jedan veštački materijal ne može sam sebe da hladi kao što to može biljka.   Ekološki svesni graditelji, sve više prihvataju principe zelene gradnje koja podrazumeva i ovakve poduhvate.

Krovni vrt postaje neophodnost a ne samo pomodarstvo.

Sad kada smo definisali vrste krovnih vrtova i pod kakvim uslovima se mogu postaviti, možemo preći na sledeće pitanje a to je pitanje dizajna i funkcije.
Sagledavši statički proračun, projektant određuje tačke gde se mogu rasporediti veći ili manji tereti i u tome je praktično jedna od dve razlike u odnosu na projektovanje dvorišnog vrta.
Sledi detaljan plan kretanja, sadržaja, oblikovanje terena, ucrtavanje trase eventualnih ivičnjaka, staza, i vrtnog mobilijara.
Druga ograničavajuća okolnost može biti izbor vrsta zbog visine  habitusa i dubine korenovog sistema, mada kod intenzivnih krovnih vrtova može biti dozvoljen neograničen zemljišni sloj pa time i visoko drveće. Primer je krovni vrt na pjaceti u Knez Mihajlovoj ulici u Beogradu ispred šoping centra „Rajićeva“, koji je firma „Živeti sa biljkama“ izvela 2017. godine. Statičar nam je u ovom slučaju odobrio zemljišni sloj od preko jednog metra kako bismo mogli posaditi drvoredne sadnice crvenog američkog hrasta (Qercus rubra).

Treće najčešće postavljeno pitanje je pitanje hidroizolacije zbog bojazni da će u nekom trenutku popustiti.
Naprotiv, Zemlja i biljke štite hidroizolaciju od mraza, UV zračenja, visokih temperatura i fizičkih oštećenja. Na taj način, izolacija ima tri do četiri puta duži životni vek od nezaštićene hidroizolacije na ravnim krovovima.

 

ŠTA JE ISPOD ZEMLjE?

Preko ravne ploče, postavlja se višeslojna hidroizolacija a preko nje specijalna tkanina (geotekstil)
Kako bi se obezbedilo nesmetano oticanje vode, cela površina se pokriva drenažno-akumulacionim panelima.
Uloga ovih panela je višestruka.
Pre svega, konstruisani su tako da zadržavaju određenu količinu vode, koja kasnije isparavanjem ulazi u zemlju i biva dostupna biljkama nakon kondenzacije. Time se ostvaruje i princip zadržavanja padavinskih voda radi povećavanja vlažnosti vazduha i uspostavljanja kvalitetnije mikroklime.
Druga uloga je da kroz kolonadu između takozvanih čepova sprovedu višak vode do rigole.
Treća uloga, takođe važna je provetravanje.

Preko drenažnih, odnosno drenažno-akumulacionih panela, dolazi sloj ispranog rečnog oblutka koji vrši prvo odvajanje vode od zemljišnog sloja.
Sama granična linija između zemlje i drenažnog kamena uspostavlja se pomoću specijalnog, filtracionog geotekstila, na koji se nasipa zemlja.


ZEMLJIŠNI SUPSTRAT ZA KROVNE VRTOVE

Postoje razni laki supstrati za krovne vrtove ali je njihova cena uglavnom neopravdano visoka.
Dobra alternativa koju smo napravili je kombinacija treseta, peska, humusne zemlje i perlita,  a koju većinski obezbeđujemo od domaćih proizvođača.
Ovakav supstrat je u isto vreme lak i hranljiv a pritom dobro vezuje biljku za tlo.

Kada je reč o ceni, cena krovnog vrta takođe zavisi od puno faktora a medju njima izdvajamo sledeće:
– Izbor namene  (intentivni, poluintenzivni, ekstenzivni)
– debljina zemljišnog sloja
– Način prenošenja zemlje do radne površine
– Vrsta drenažnog panela
– Izbor biljaka
– dodatna oprema

O cenama materijala koji se ugrađuju, možete više pročitati na sajtu „Živeti sa biljkama“.

Radivoje Bulatović
Dipl. Inž. pejzažne arhitekture i hortikulture

Eko bazeni kao jezera u dvorištima

Da li znate da veštačka jezera vremenom ojačavaju svoje dno naslagama mulja i postaju gotovo nepropusna. Da li biste više voleli ovakvo jezero od bazena? Zašto da ne?!
Ovakva dvorišna jezera, izrađuju se tako što se na dno stavlja agrotekstil a preko njega šljunak, sade se akvatične biljke za filtraciju vode. Nakon toga se sipa voda.
Zemlja u prvo vreme upija vodu a nakon toga dno postaje sve stabilnije i manje propustno.
Tako se u dvorištu, umesto bazena može formirati veštačko jezero sa svim prirodnim elementima.
Ovaj vid izrade vodenih površina postaje sve popularniji u svetu zbog doživljaja bliskog prirodnom. Savršeno se uklapa u pejzažni stil uređenja dvorišta zbog nepravilnog oblika, izostanka betona i akvatičnog bilja na obodu. Zapravo, u centru ove vodene površine obično stoji betonski ili zidani okvir koji omogućuje postizanje dubine na manjim površinama, dok kod većih površina i dno može pratiti reljef blizak prirodnom.  Akvatično bilje ima važnu ulogu u ovom sistemu a to je biofiltracija vode, tako da se na ovim površinama ne koriste hemijska sredstva poput hlora.
 
Radivoje Bulatović
Dipl. Inž. PAiH

Da li se krovni vrt isplati?

Želite li dvorište sa baštom u centru grada?
Odlučili ste se za gradnju i kupili skup plac u želji da živite na atraktivnoj lokaciji.
Jedini problem je to što gradnjom gubite deo zemljišta pa vam ne ostaje prostora za boravak pod otvorenim nebom, mesto gde biste negovali poneku biljku ili bašta u kojoj ćete uzgajati zdravu hranu za svoju porodicu.
Imamo rešenje za vas!

Plac koji ste skupo platili i izgubili gradnjom nadoknadićemo na ravnom krovu vašeg objekta a pritom ćete štedeti na grejanju i hladjenju što je danas nasušna potreba imajući u vidu da je energenata sve manje a da je njihova cena sve veća.

Krovne vrtove možemo izgraditi na više načina zavisno od želje investitora.

Oni mogu biti ekstenzivni što podrazumeva tanak sloj zemlje u kome se gaje biljke kojima nije potrebno održavanje ili im je potrebna minimalna nega.

Druga varijanta su takozvani intenzivni krovni vrtovi, koji mogu služiti kao bašte ili čak kao staklenici gde se može uzgajati voće, povrće ili začinsko bilje.

Za one koji žele vrt u kome će uživati, pun cveća, boja i mirisa, možemo izgraditi sve ono što nudi vrt jednog dvorišta: cvetne leje, travnjake, vodene površine, dečije igralište, pergole pa čak i posaditi niže drveće i žbunje.

Investicija se vrlo brzo isplati samo kroz duži vek hidroizolacije koju biljke štite od UV zračenja i bolju termoizolaciju koju pruža biljni pokrivač. Treba znati da razlika u temperaturi izmedju objekata sa zelenilom na sebi i bez njega moze biti i od 20% različita. Posebno treba imati u vidu da je ovakav objekat daleko atraktivniji i primamljiviji potencijalnim kupcima koji bi za njega bili spremni da izdvoje i veću cenu od tržišne.

krovni vrt drenaža

Često se postavlja pitanje da li će krov vremenom propustiti vodu i napraviti štetu na objektu.
Odgovor je NE!
Za ovu namenu koristimo profesionalne drenažne panele italijanske firme koja godinama radi ove poslove. Njihova uloga je da odvoje supstrat od ploče i dozvole nesmetano oticanje viška vode. Treba napomenuti da ovi paneli imaju na sebi rezervoare koji zadržavaju određenu količinu vode u trenucima intenzivnih padavina. Ta voda je narednih nekoliko dana na raspolaganju biljkama što nam omogućava da koristimo tanji sloj zemlje prilikom izvođenja.

Na kraju priče, sigurno očekujete da pročitate basnoslovnu cenu koja kvari sve snove o vrtu na krovu iznad grada, ali grešite. Kao što su svi vrtovi različiti i cena krovnog vrta zavisi od količine materijala, broja i kvalitera biljaka ali vam možemo reći da osnovna varijanta ne prelazi cifru od 50 evra po metru kvadratnom.
Na vama je da procenite koliko se brzo ova investivija isplati.

zelena gradnja srbija krovni vrt

www.zivetisabiljkama.net
064 5135935

Konstrukcije za vertikalni vrt

Posle više godina rada na pronalaženju praktičnih i pre svega jeftinih rešenja za ozelenjavanje zidova, danas se možemo pohvaliti uspešno izvedenim projektima.
U ovom trenutku raspolažemo sa dve vrste konstrukcija, otvorenog i zatvorenog tipa. Trenutno radimo na modernizaciji još jednog zatvorenog sistema od lakših materijala koji će biti jednostavniji za postavljanje i održavanje.

Nastojimo da pratimo svetske trendove i pravilo da se svaka zelena površina “oduzeta” gradnjom, mora nadoknaditi postavljanjem krovnog i zidnog (vertikalnog) zelenila.
Zato pozivamo sve graditelje da se prilikom planiranja gradnje predvidi ovaj vid vraćanja biljaka u urbane sredine.

Prednosti koje pruža zeleni zid su brojne.
Pre svega treba imati u vidu energetsku efikasnost objekta što će ovi paneli itekako pobojšati jer su sami po sebi svojevrsna termoizolacija.
Poznato je da je temperatura vazduha u vrelim letnjim danima daleko niža ako se meri u zelenilu nego na ogoljenom zemljištu ili betonu. Razlog je transpiracija kojom se biljka hladi. Takođe ispod biljnog pokrivača, nalazi se konstrukcija sa slojem vlažnog treseta koji će usporiti zagrevanje i hladjenje objekta.

Cene vertikalnih vrtova su veoma varijabilne jer zavise od modela, broja i vrste biljaka i pristupačnosti samog mesta gde se ugrađuju a kreću se od 150 do 350 evra po kvadratnom metru.

[button size='tiny’ color=” background_color=” font_size=” line_height=” font_style=” font_weight=” text='Cena vertikalnog vrta PDF’ link='http://www.zivetisabiljkama.net/wp-content/uploads/2016/06/Cena-vertikalnog-vrta.pdf’ target=”]

 

Kako se pravi staza od dasaka

Staze pored vodenih površina su prava atrakcija. Jedan od izazova sa kojima se suočavamo prilikom izgradnje takvih staza ili platoa je neravan teren. Ove prepreke možemo rešiti na jedan vrlo praktičan način.
Najpre je potrebno izravnati površinu postavljanjem kamenih ili zemljanih podzida ili stubove kao nosače talpe. Na mestima gde je potrebno radi se usek terena.
Kada se završe svi zemljani radovi, u pravcu pružanja staze treba pobosti stubove na razdaljini od 2 metra. Njihova uloga je održavanje stabilnosti konstrukcije.  Na teren se zatim postavljaju daske na kant. Pravac njihovog pružanja je paralelan sa pravcem staze a međuredno se spajaju upravnim kraćim daskama. Tako dobijeni ramovi se popunjavaju kamenjem ili zemljom kako bi se osigurala stabilnost cele podkonstrukcije ali i da bi se izravnao teren ukoliko je to potrebno.
Na kraju se upravno na pravac pružanja staze postavljaju i ukucavaju daske odnosno šetna platforma.

Zakon o obaveznim zelenim krovovima!

Održiva životna sredina je pojam u svetu koji je odavno jedna od najvažnijih oblasti koja se bavi načinom upravljanja životnom sredinom u velikim, bolje razvijenim, prenaseljenim zemljama. Ključna reč ove oblasti je promena i sagledavanje nedostataka prethodnih modela razvoja; pre svega, zapostavljanja pitanja zaštite životne sredine i loše odnošenje prema budućnosti čovekovoj. Pod “održivim razvojem” životne sredine podrazumeva se pronalaženje jednog koncepta dugoročne perspektive opstanka i napretka čovečanstva. Pri toj promeni predhodnog neodrživog i nepravilnog, zapostavljenog, primitivnog stanja čovekove sredine, države koje su odavno krenule u promenu racionalnog korišćenja resursa, socijalne pravde, promenile su samim tim ljudsku svest o tome koliko su problemi životne sredine uistinu globalnih razmera.
Kao primer širenja te svesti možemo navesti jedan od osnovnih principa u šumarstvu, koji glasi: “Ne obarati tokom godine više stabala nego što ih priroda može stvoriti.” Tako treba da se nižu dalji principi: “Ne bacaj samom sebi smeće u reku; napravi sa komšijama zajedničku bašticu ispred zgrade”, “recikliraj”, “Ono što si uzeo od zelene površine betonom, ti vrati zelenim zidom ili zelenim krovom” itd. I baš o tom zadnjem principu želimo da najviše govorimo sada, jer se masovno gradi i mnogo oduzima prirodnog.
Tako u Francuskoj, u Parizu, zeleni krovovi i zeleni zidovi su pronašli mesto na vrhu koncepta o održivom razvoju životne sredine.
Francuska nastavlja da pravi zelenilo “na” i “po” zgradama… čak su i ventilacioni sistem Ajfelovog tornja ozelenili, i druge ventilatore širom Pariza su počeli da prave u obliku drveta. Pošto su Francuzi uvideli među prvima značaj flore za ekosistem, grejanje, hlađenje, izolaciju i mnogo toga drugog, uveli su zakon u martu 2014. g. o ekološkom uticaju u urbanim centrima koji nalaže svakoj novoj komercijalnoj zgradi u Francuskoj da ispuni zakonsku obavezu, kao uslov: “krov mora biti barem delimično prekriven zelenilom ili solarnim panelima i biljkama.” Ekološki aktivisti su se prvobitno zalagali za to da pokrivenost zelenilom na krovovima bude 100% zelena, ali vlada je ograničila pokrivenost samo na komercijalne zgrade. Pošto ih ima koliko i stambenih, i ovo je sasvim zadovoljavajuće, a verujemo da će u roku od pet godina ozelenjavanje zgrada biti prošireno na sve krovove. U pokušaju da se umanji buka, prašina i zagađenje pre svega, i dobije prirodna izolacija, treba da se (samo na početku) uloži dosta novca, iako što većom primenom cena opada, ali, gledajući na duge staze i šta nam sve priroda obezbedi time, nema ni pogovora da se tako nešto ne uradi apsolutno u svim gradovima sveta.

Autor: Sofija Vojvodić