Zeleni zid čuva energiju doma

Paneli za vertikalno ozelenjavanje koje razvijaju inženjeri firme Živeti sa biljkama, pored toga što omogućuju nesvakidašnji dodir sa prirodom, čak i u najmanjim prostorijama u gradskom jezgru, osvežavaju vazduh i čuvaju energiju. Inovativnost tehnologije zelenih zidova je to da se biljke sada mogu saditi tako da ne zauzimaju životni prostor, Bašte su bukvalno na zidu.

Vertikalni vrtovi razvili su se najpre u Francuskoj a začetnik ideje je botaničar Patrik Blank.
Danas naučnici širom sveta rade na usavršavanju ove tehnologije kako bi se: povećalo učešće zelenila, smanjio uticaj buke, smanjio gubitak energije.

Upravo činjenica da zeleni zidovi smanjuju prodor buke i razmenu toplotne energije, podstakla je dodatna istraživanja i popularizovala zeleni zid kao novi adut za zelenu gradnju.

KAKO ZELENI ZID UTIČE NA ŽIVOTNU SREDINU

Činjenica je pre svega da biljka poseduje prirodni mehanizam odbrane od toplote, (transpiracija).
Odavanjem viška vode kroz stomine otvore, završava se tok tečnosti i rastvorenih hranljivih materija kroz njeno tkivo ali se time oslobađa i toplota. Na taj način biljka se hladi a time i ne dozvoljava da sva sunčeva energija dopre do podloge.
Podloga, pak ima više slojeva koji različito utiču na kretanje toplotne energije. Plastika je dobar izolator ali ne dovoljno porozan kao kamena vuna, perlit i trset iza nje koji savršeno usporavanju širenje toplote ali i zvuka kroz tu sredinu.
Tako se temperatura unutrašnjeg zida iza vertikalnog vrta, i tokom dana i noću razlikuje za 1,5-2˚C. Potrošnja energije za potrebe klimatizacije kod objekata prekrivenim biljkama, smanjuje se za 71% a kod gogrevanja se smanjuju za oko 4%.

Listovi biljaka kao i porozan supstrat, upijaju zvučne talase i tako smanjuju eho, čime se značajno smanjuje nivo buke u prostorijama.

Paneli za zeleni zid koje razvija tim firme Živeti sa biljkama, imaju i dodatnu prednost jer se zalivanje vrši difuzijom tečnosti unutar same posude a kretanje vode kroz nju sprečava zadržavanje toplote i podstiče rashlađivanje u toku letnjih meseci.

Avala Green Life

Koliko je važno da u današnjem vremenu budemo istrajniji, brži, efektivniji u borbi za više zelenila, prava građana, trudnica, izbeglica, kvalitetniju hranu, čiste, nezagađene vode i prirodu, govore svakodnevne činjenice koje se dešavaju- pola medijski propraćeno, pola zataškano.
Ali čak i kada male organizacije-timovi ljudi rade svoj posao, on, iznova i iznova, kao da je uzaludan. Primer je Avala green life organizacija koja uporno čisti smeće, koje uporno pojedini ljudi nastavljaju da bacaju. Da li ima poente boriti se kad je problem u ljudima koji ne vide problem.
Dižite svest, delite, radite, da dobrih primera bude VIŠE, a da država uposli više onih koji će boriti i predstavljati zakon.

Početna

Traže se radnici, POSAO

FIRMA koja zapošljava: RADIVOJE BULATOVIĆ PR AGENCIJA ZA PROJEKTOVANJE, UREĐENJE I ODRŽAVANJE ZELENIH POVRŠINA BEOGRAD

naziv radne pozicije: pomoćni radnici
broj izvršilaca: 2
radno vreme: po potrebi
vrsta zaposlenja: honorarni posao
plata: 1500,00 din dnevnica
U zavisnosti od težine posla i više.

Posao je relativno lak, radi se košenje kosilicom/trimerom, orezuje drveće/voćnjaci, okopava, plevi, sadi. U zavisnosti od težine posla plaćanje će biti od 200 do 400 din po satu. Obezbeđen prevoz i hrana. Ovaj posao posebno može biti zanimljiv studentima Šumarstva, koji žele i da nauče i da zarade.
Traže se brzi, efikasni, ljudi kojima bi ovo bio dodatni, honorarni posao i koji vole rad u prirodi, bašti, sa biljkama. Nudimo odličnu atmosferu, bez pritiska! Obezbeđeni su prevoz i hrana.

Postanite deo tima!

Pozovite i prijavite se kao honorarni radnik/ca
064 5135935

Zalivanje ispod zemlje

Zalivanje u zoni korena, nalazi sve veću primenu jer je efikasnost neuporedivo veća od klasičnih sistema zalivanja veštačkom kišom i sistemom kap po kap.
Prednost je pre svega u tome što štedi vodu potrebnu za zalivanje ali i mnogo više od toga:

Kada se voda doprema u zonu korena na 20-30 ili 50santimetara ispod zemlje, već prve kapi koje sipamo dospevaju do korena i upotrebljive su za gajenu kulturu.
Takođe ta voda se širi kapilarnim putem kroz zemlju u željenoj zoni gde je skoncentrisan korenov sistem a jedan deo te vode isparava i u obliku vodene pare ulazi u zemljišne pore. Tokom noći, ta vodena para se hladi i kondenzuje pretvarajući se u korisnu vodu.

Kako funkcionišu tradicionalni sistemi zalivanja?

– Veštačka kiša pokriva celu površinu zemljišta i potrebno je mnogo vode da bi doprlo do dubljih slojeva gde se zapravo nalazi koren gajenih biljaka.
Za to vreme stvara se pogodno tle za nicanje i razvoj korova a kao posledica takvog zalivanja, nastaje tvrda pokorica na površini.

– Sistem “kap po kap”, ima ilogu da koncentriše vodu u području bliže stablu ali se tako ponovo suočavamo sa nicanjem korova, pokoricom i veoma malim procentom vode koji dopire do korena gajene biljke.

Kako funkcioniše podzemno zalivanje?

Ovaj princip se zasniva na tome da je sonda ukopana u zemlju, u blizini korena gajene biljke, napaja vodom.
Sistem može biti povezan sa kapljačima ili se u njega ručno može dodavati voda.

Prednosti:
– Neuporedivo manja potrošnja vode
– Smanjeno nicanje korova
– Sva voda dopire u zonu korena gajene biljke
– Odmah nakon prvih kapi, biljka dobija vodu
– mogućnost primene zezonskih sporootapajućih ili rastvorljivih đubriva.
– nema stvaranja pokorice

Za više informacija o ugradnji ovakvog sistema, kontaktirajte nas

Autor:
Radivoje Bulatović
Dipl. Inž. šumarstava, oblast pejzažna arhitektura i hortikultura

Izrada krovnih vrtova

Kada me neko pozove sa željom da napravi krovni vrt, obično je prvo pitanje „koliko to košta“?
Odgovor ću dati na kraju ali pre svega želim da Vas upoznam sa vrstama krovnih vrtova i načinima njihove izgradnje.
Drugo pitanje je obično „koliko je potrebno održavanja za krovni vrt“?
I na drugo pitanje moram odgovoriti sa „ZAVISI“.

Prvo pitanje koje bih postavio kao projektant glasi „da li tek planirate izgradnju objekta ili krovni vrt želite na već postojećem objektu“?
Od toga može mnogo zavisiti mogućnot izrade jer statika je ta koja diktira mogućnost nanošenja zemljišnog sloja.
Naime, krovni vrtovi se dele na intenzivne, poluintenzivne i ekstenzivne:

INTENZIVNI KROVNI VRT
– površine sa supstratom preko 40cm, gde se sade biljke kojima je potrebno redovno održavanje a deo ili celu površinu, stanari mogu koristiti za svakodnevno uživanje, igru, druženje… Praktično intenzivni krovni vrt se gotovo ne razlikuje od dvorišnih vrtova.
Ovi vrtovi se najčešće planiraju još u projektu objekta kako bi njegova nosivost bila dovoljna da podnese povećano opterećenje. U nekim slučajevima, statičar naknadnim proverama može utvrditi da je na već postojećem objektu ili nekom njegovom delu moguće postaviti i intenzivni krovni vrt.

POLUINTENZIVNI KROVNI VRT
– Ova vrsta krovnih vrtova se najčešće izvodi na već postojećim objektima kao zamensko rešenje za intenzivne a njihova karakteristika je nešto tanji zemljišni sloj što ograničava mogućnost neprestalnog korišćenja, sužava izbor biljaka ali opet uz malo veštine ispunjava skoro sve što želimo od jednog krovnog vrta.

EKSTENZIVNI KROVNI VRT
– Nemaju potrebu za održavanjem ili imaju vrlo malu potrebu, obzirom da se od biljaka najčešće koriste sedumi koji rastu na tankom zemljišnom supstratu, ne traže puno prihrane i uspevaju u ekstremnim vremenskim prilikama. Važno je napomenuti da skoro svaki krov može podneti teret ekstenzivnog krovnog vrta ali je opet potrebno konsultovati se sa statičarom pre početka radova.
Uloga ovakvih vrtova je isključivo da ostvari energetsku efikasnost i vrati prirodi površinu oduzetu gradnjom. Ali to nije malo! Energetska efikasnost se podiže na veoma visok nivo, imajući u vidu da ni jedan veštački materijal ne može sam sebe da hladi kao što to može biljka.   Ekološki svesni graditelji, sve više prihvataju principe zelene gradnje koja podrazumeva i ovakve poduhvate.

Krovni vrt postaje neophodnost a ne samo pomodarstvo.

Sad kada smo definisali vrste krovnih vrtova i pod kakvim uslovima se mogu postaviti, možemo preći na sledeće pitanje a to je pitanje dizajna i funkcije.
Sagledavši statički proračun, projektant određuje tačke gde se mogu rasporediti veći ili manji tereti i u tome je praktično jedna od dve razlike u odnosu na projektovanje dvorišnog vrta.
Sledi detaljan plan kretanja, sadržaja, oblikovanje terena, ucrtavanje trase eventualnih ivičnjaka, staza, i vrtnog mobilijara.
Druga ograničavajuća okolnost može biti izbor vrsta zbog visine  habitusa i dubine korenovog sistema, mada kod intenzivnih krovnih vrtova može biti dozvoljen neograničen zemljišni sloj pa time i visoko drveće. Primer je krovni vrt na pjaceti u Knez Mihajlovoj ulici u Beogradu ispred šoping centra „Rajićeva“, koji je firma „Živeti sa biljkama“ izvela 2017. godine. Statičar nam je u ovom slučaju odobrio zemljišni sloj od preko jednog metra kako bismo mogli posaditi drvoredne sadnice crvenog američkog hrasta (Qercus rubra).

Treće najčešće postavljeno pitanje je pitanje hidroizolacije zbog bojazni da će u nekom trenutku popustiti.
Naprotiv, Zemlja i biljke štite hidroizolaciju od mraza, UV zračenja, visokih temperatura i fizičkih oštećenja. Na taj način, izolacija ima tri do četiri puta duži životni vek od nezaštićene hidroizolacije na ravnim krovovima.

 

ŠTA JE ISPOD ZEMLjE?

Preko ravne ploče, postavlja se višeslojna hidroizolacija a preko nje specijalna tkanina (geotekstil)
Kako bi se obezbedilo nesmetano oticanje vode, cela površina se pokriva drenažno-akumulacionim panelima.
Uloga ovih panela je višestruka.
Pre svega, konstruisani su tako da zadržavaju određenu količinu vode, koja kasnije isparavanjem ulazi u zemlju i biva dostupna biljkama nakon kondenzacije. Time se ostvaruje i princip zadržavanja padavinskih voda radi povećavanja vlažnosti vazduha i uspostavljanja kvalitetnije mikroklime.
Druga uloga je da kroz kolonadu između takozvanih čepova sprovedu višak vode do rigole.
Treća uloga, takođe važna je provetravanje.

Preko drenažnih, odnosno drenažno-akumulacionih panela, dolazi sloj ispranog rečnog oblutka koji vrši prvo odvajanje vode od zemljišnog sloja.
Sama granična linija između zemlje i drenažnog kamena uspostavlja se pomoću specijalnog, filtracionog geotekstila, na koji se nasipa zemlja.


ZEMLJIŠNI SUPSTRAT ZA KROVNE VRTOVE

Postoje razni laki supstrati za krovne vrtove ali je njihova cena uglavnom neopravdano visoka.
Dobra alternativa koju smo napravili je kombinacija treseta, peska, humusne zemlje i perlita,  a koju većinski obezbeđujemo od domaćih proizvođača.
Ovakav supstrat je u isto vreme lak i hranljiv a pritom dobro vezuje biljku za tlo.

Kada je reč o ceni, cena krovnog vrta takođe zavisi od puno faktora a medju njima izdvajamo sledeće:
– Izbor namene  (intentivni, poluintenzivni, ekstenzivni)
– debljina zemljišnog sloja
– Način prenošenja zemlje do radne površine
– Vrsta drenažnog panela
– Izbor biljaka
– dodatna oprema

O cenama materijala koji se ugrađuju, možete više pročitati na sajtu „Živeti sa biljkama“.

Radivoje Bulatović
Dipl. Inž. pejzažne arhitekture i hortikulture

Eko bazeni kao jezera u dvorištima

Da li znate da veštačka jezera vremenom ojačavaju svoje dno naslagama mulja i postaju gotovo nepropusna. Da li biste više voleli ovakvo jezero od bazena? Zašto da ne?!
Ovakva dvorišna jezera, izrađuju se tako što se na dno stavlja agrotekstil a preko njega šljunak, sade se akvatične biljke za filtraciju vode. Nakon toga se sipa voda.
Zemlja u prvo vreme upija vodu a nakon toga dno postaje sve stabilnije i manje propustno.
Tako se u dvorištu, umesto bazena može formirati veštačko jezero sa svim prirodnim elementima.
Ovaj vid izrade vodenih površina postaje sve popularniji u svetu zbog doživljaja bliskog prirodnom. Savršeno se uklapa u pejzažni stil uređenja dvorišta zbog nepravilnog oblika, izostanka betona i akvatičnog bilja na obodu. Zapravo, u centru ove vodene površine obično stoji betonski ili zidani okvir koji omogućuje postizanje dubine na manjim površinama, dok kod većih površina i dno može pratiti reljef blizak prirodnom.  Akvatično bilje ima važnu ulogu u ovom sistemu a to je biofiltracija vode, tako da se na ovim površinama ne koriste hemijska sredstva poput hlora.
 
Radivoje Bulatović
Dipl. Inž. PAiH

Baštenske kolonije

Pravljenje baštenske kolonije (Colonial (vegetable) gardens) je u cilju smanjenja novog siromaštva 21. veka i sve više zemalja pronalazi da je stvaranje kolonijalnog baštovanstva odlično socijalno rešenje za budućnost i smanjenje stope siromašnih, kao i za podsticanje ljudi na timski, zajednički rad i doprinos. Ova praksa je počela da bude uobičajena u viktorijanskoj eri u Evropi i od tad se praktikuje najviše u ruralnim sredinama ali i danas se sve više približava novom ruhu i gradu. Ono što se najviše i najlakše može gajiti jesu: luk, šargarepa, kupusi, začinsko bilje i naravno razno cveće, a ako postoji mogućnost za veću brigu, možemo listi dodati i paradajiz i krastavac. Povrće i druge biljke sade se najčešće u izdignute leje daskama ili ciglama i po principu “uradi sam”- mini i većim staklenicima i plastenicima. Ograda može da bude drvena ili ako su bašte bliže gradu- žičana, ili dekorativna- od šimšira na primer. Pošto je u gradu manjak mesta, iako za ovakve stvari mogućnost dobitka mesta ne treba da bude problem, bašte se prave u izdignute leje u bar dva dugačka reda sa uskom stazom između njih. Najlakše je saditi ono oko čega ne treba puno brige, poput začinskog bilja, ali za zdravlje možemo posaditi žbunasto voće poput aronije, godžija i kupine.  Od začinskog bilja najčešće se sadi žalfija u kolonijanom baštovanstvu i druge biljke za pravljenje čaja- nanu, matičnjak i dr. Mini bašte u gradu mogu baš da budu upečatljive i prelepe za oko i pre svega korisne za društvo i lokalnu zajednicu. Mogu bukvalno da se “ubace” u parkove i parkiće iza zgrada u odvojene delove sa ogradom od žbunja (šimšira) i da zamene zapuštene urbane džepove, loše održavane zelene površine kojih u našim gradovima ima podosta. Od cveća mogu da se poseju mirisna noćna frajla, kosmos, kao i da se posade prolećne lukovice, poput gladiola, irisa, narcisa i dr. Najvažniji je praktičan i unosan rad zajednice koja će uživati negovanjem svoje zajedničke baštenske kolonije. Time će mesto proizvoditi i koristiti na više strana plodove svog rada. To mogu biti i razni kupusi, rotkvice, grašak, za šta god poželimo da izdvojimo vreme. Time se jačaju odnosi koji su veoma oslabili, jačamo timski duh i rad i zajedno se borimo protiv zajedničkog problema- siromaštva.

Sofija Vojvodić

Posadite limunovu travu protiv komaraca

Limunova trava ili Lat: Cymbopogon, nalazi veliku primenu u raznim oblastima.
Koristi se kao začin u svežem i suvom stanju zbog svoje arome koja podseća na limun, u Indiji je cenjena lekovita biljka a jedna stvar koja je posebno ističe je njena sposobnost da odbija komarce.
Ova, u hortikulturi cenjena, dekorativna biljka, svojim za čoveka prijatnim mirisom uticaće na komarce da se drže podalje od od vrta. Istovremeno dok svojim mirisom odbija komarce i druge uglavnom štetne insekte, limunova trava je prava poslastica za pčele. Njeno ulje se u pčelarstvu koristi za privlačenje rojeva pčela. Sa druge strane u kozmetici i industriji kućne hemije, ulje limunove trave služi kao odbojno sredstvo za komarce pa stoga čini jedan od glavnih sastojaka stikova i mirisnih sveća protiv insekata. Pored ovih, limunova trava ima i antibiotska i antigljivična svojstva.
Razmnožava se deljenjem bokora i reznicama stabla.

limunova trava ožiljavanje

Dizanje svesti

Dok je u svetu trend da svakim danom civilizacija ide korak po korak bliže povratku prirodi uvođenjem zakona o potrebnim načinima za održiv, ekološki okrenut sistem čovekove sredine, mi i dalje stojimo u jednom mestu. Ono što je zabrinjavajuće je to što ljudi mnogo pričaju i mnogo obećavaju ali retko kad ispune, istraju do kraja, radi postizanja cilja unapređenja naše ekologije i stvaranja jedne savremene, zdrave, održive životne sredine koja misli na sutra. Ljudi kada vide fotografije na televiziji i internetu često uzviknu :“ Pa zar je moguće da ja ovde živim? Da li je ovo stvarno moj grad? Kakva nam je ovo država?“ A pritom zaboravljamo da svaki pojedinac čini tu državu koja baca smeće ne izlazeći iz kola na ivicu puta, da bacamo opuške kroz prozor iz svoje sobe nama samima ispod prozora solitera, da bacamo šut od gradnje u reku, da stari namešaj bacamo u šumu, svaki, svaki dan. Greh je baciti otpad u prirodu ali isto tako, greh je i ćutati o tome jer prećutno odobravamo takve postupke svojih komšija.  To je horor o kojem se ne dovoljno priča, koji se ne sankcioniše, koji se ne rešava. Lovci podno Avale odstreljuju divljač ostavljajući na licu mesta patrone od lovačkih pušaka i jednostavno odu, prosto odu. I sigurno nećemo poverovati u to kako se šume održavaju dobro ili kako je pravilan odnos pošumljavanja sa sečom ili kako nam je jednak odnos ubijajanja i gajenja životinja. Apsolutno sve je prekrečeno mitom i korupcijom u svim mogućim oblastima u našoj zemlji, a ljudi, „oguglali“, naviknuti na sve to, postaju i sami počinioci zlodela. Samim time što ćute i ne rade ništa povodom boljitka. Zašto inteligencija sa vrha neće da značajnije promoviše neminovnost većeg održavanja i gajenja šuma?  Manje od 29 % Srbije je pokriveno šumama. Verovatno mnogo manje nego što zvanično piše. Parkovi su inače zapostavljeni, jako neuređeni, samo ispred glavnih zgrada koje nešto simbolizuju ozelenjavaju, pa opet, ništa posebno i poprilično jednolično i jednostavno, pa se još i smanjuju betonom i pločama. Više nema “Cvetnog trga”, sad ga možemo samo nazivati “Beton trg”, jer to je sve što on predstavlja. Cveće koje se jedva vidi na tom je zatvoreno u staklene “vitrine” “Beton Trga”.

Moramo menjati svoj odnos prema takvim stvarima. Svako od nas treba da digne glas ili svojim radom doprinese da životnu sredinu koju smo nasledili od svojih predaka, ista takva bude predata u ruke budućih generacija.

 

 


Sofija Vojvodić

Fantastični “čaj” od komposta za neverovatni prinos

Otkrivamo vam neverovatni pronalazak Džona Evansa, baštovana sa Aljaske koji je svoj povrtnjak prihranjivao “čajem od komposta” i višestruko uvećao prinos a plodovi ovih biljaka su neverovatnih formata.  Organsko đubrivo od komposta je tečno, prirodno i popularno đubrivo za sve što gajite- povrće, voće, cveće, sobno bilje. Koristi se i za prihranu zemljišta i folijarno. Ovaj organski suplement, “dodatak ishrani bilja”, sadrži sve što je biljkama potrebno, jer kompost sadrži sve minerale i nutritivne elemente kao i korisne mikroorganizme koji su potrebni za odličan rast i bogat prinos. Miris ovog rastvora je jak i podseća na miris zemlje, poput onog iz šume. Osnovni cilj kod ovog đubriva je razmnožavanje korisnih mikroorganizama koji se dodaju biljkama radi simbioze.

 

Kako napraviti:

Potrebni sastojci:
– 400-500g komposta (preporučuje se glistenjak)
– 4 supene kašike šećera
– Akvarijumska pimpica za raspršivanje kiseonika u vodi.
– Kanta od 10L
– Voda

 

 

Razložena trava, granje, lišće, razne kore voća (od banane, jabuke, itd.) zajedno se jedno vreme kompostiraju u ograđenom mestu namenjenom za to. Nakon što bakterije, crvi i gliste naprave rastresitu, tamnu zemlju od komposta,(opciono može se kupiti gotov kompost od kalifornijskih glista),  pripremite jednu kantu od 10 L u koju ćete ubaciti 400-500g te zemlje i dodati vode tako da napunte kantu. Zatim dodajte 4 supene kašike šećera koji će u ovom procesu imati ulogu hraniva za korisne mikroorganizme i podstaći njihovo razmnožavanje.  Rastvor zemlje, vode i šećera dobro promešajte i ubacite crevo sa raspršivačem za vazduh kako bi se tečnost obogaćivala kiseonikom.  Prekrijete kantu starom krpom i ostavite svoje đubrivo da odleži jedan dan. Nakon 24h možete da koristite vaše organsko tečno đubrivo. Za veće sadnice i drvenaste biljke, koristite đubrivo koje je odležalo do 5 dana.  Sve nakon toga đubrivo morate razblažiti u pola litre do litar vode. Na primer 20 ml ovog đubriva razblažite u ceo  1L vode za povrće i cveće.
Bićete veoma zadovoljni.

 

Piše: Sofija Vojvodić
zivetisabiljkama.net