Zeleni zid čuva energiju doma

Paneli za vertikalno ozelenjavanje koje razvijaju inženjeri firme Živeti sa biljkama, pored toga što omogućuju nesvakidašnji dodir sa prirodom, čak i u najmanjim prostorijama u gradskom jezgru, osvežavaju vazduh i čuvaju energiju. Inovativnost tehnologije zelenih zidova je to da se biljke sada mogu saditi tako da ne zauzimaju životni prostor, Bašte su bukvalno na zidu.

Vertikalni vrtovi razvili su se najpre u Francuskoj a začetnik ideje je botaničar Patrik Blank.
Danas naučnici širom sveta rade na usavršavanju ove tehnologije kako bi se: povećalo učešće zelenila, smanjio uticaj buke, smanjio gubitak energije.

Upravo činjenica da zeleni zidovi smanjuju prodor buke i razmenu toplotne energije, podstakla je dodatna istraživanja i popularizovala zeleni zid kao novi adut za zelenu gradnju.

KAKO ZELENI ZID UTIČE NA ŽIVOTNU SREDINU

Činjenica je pre svega da biljka poseduje prirodni mehanizam odbrane od toplote, (transpiracija).
Odavanjem viška vode kroz stomine otvore, završava se tok tečnosti i rastvorenih hranljivih materija kroz njeno tkivo ali se time oslobađa i toplota. Na taj način biljka se hladi a time i ne dozvoljava da sva sunčeva energija dopre do podloge.
Podloga, pak ima više slojeva koji različito utiču na kretanje toplotne energije. Plastika je dobar izolator ali ne dovoljno porozan kao kamena vuna, perlit i trset iza nje koji savršeno usporavanju širenje toplote ali i zvuka kroz tu sredinu.
Tako se temperatura unutrašnjeg zida iza vertikalnog vrta, i tokom dana i noću razlikuje za 1,5-2˚C. Potrošnja energije za potrebe klimatizacije kod objekata prekrivenim biljkama, smanjuje se za 71% a kod gogrevanja se smanjuju za oko 4%.

Listovi biljaka kao i porozan supstrat, upijaju zvučne talase i tako smanjuju eho, čime se značajno smanjuje nivo buke u prostorijama.

Paneli za zeleni zid koje razvija tim firme Živeti sa biljkama, imaju i dodatnu prednost jer se zalivanje vrši difuzijom tečnosti unutar same posude a kretanje vode kroz nju sprečava zadržavanje toplote i podstiče rashlađivanje u toku letnjih meseci.

Top 5 načina kako da gajite jagode

Tradicionalan način gajenja jagoda uveliko gubi na popularnosti a u tu svrhu kreativci svakodnevno pronalaze nova rešenja.
Jagoda je biljka koja formira prizemnu rozetu a na dugačkim cvetnim drškama formiraju se plodovi koji neminovno padaj ka zemlji. Obzirom na mekanu strukturu ploda jagode, on će brzo u dodiru sa zemljom istrunuti.
Takođe se teži čistim plodovima koji pre pakovanja ne moraju da se peru.
Pa šta je onda rešenje?!

Jagoda će ako se nađe na uzvišenoj poziciji, spuštati svoje plodove po boku.
Upravo to je navelo poljoprivrednike da oprobaju metod gajenja na uzdignutim lejama prekrivenim najlonom. Ovaj metod se pokazao ispravnim iz više razloga. Zemlja oko korena se brže zagreva i duže drži toplotu jer je zaštićena crnom folijom. Plodovi se spuštaju na dole podupirući se o foliju tako da ne dodiruju zemlju i ne prljaju se.
Gajenje jagoda na foliji ima i svojih mana a to su pre svega, kratak vek folije, koju neretko cepaju ptice i poljski miševi ali i njihovi gmižući predatori koje poljoprivrednici svakako ne žele u svom radnom prostoru.

Kako bi se obezbedio isti efekat ali u visini ruku da se ne bi “lomila kičma”, neko se dosetio da jagode sadi u žardinjerama, stubovima kao vertikalne vrtove, u specijalno formiranim saksijama koje se ređaju piramidalno ali i na balama slame.

Pogledajte galeriju i sami odlučite koji vam je metod najbolji.

Traže se radnici, POSAO

FIRMA koja zapošljava: RADIVOJE BULATOVIĆ PR AGENCIJA ZA PROJEKTOVANJE, UREĐENJE I ODRŽAVANJE ZELENIH POVRŠINA BEOGRAD

naziv radne pozicije: pomoćni radnici
broj izvršilaca: 2
radno vreme: po potrebi
vrsta zaposlenja: honorarni posao
plata: 1500,00 din dnevnica
U zavisnosti od težine posla i više.

Posao je relativno lak, radi se košenje kosilicom/trimerom, orezuje drveće/voćnjaci, okopava, plevi, sadi. U zavisnosti od težine posla plaćanje će biti od 200 do 400 din po satu. Obezbeđen prevoz i hrana. Ovaj posao posebno može biti zanimljiv studentima Šumarstva, koji žele i da nauče i da zarade.
Traže se brzi, efikasni, ljudi kojima bi ovo bio dodatni, honorarni posao i koji vole rad u prirodi, bašti, sa biljkama. Nudimo odličnu atmosferu, bez pritiska! Obezbeđeni su prevoz i hrana.

Postanite deo tima!

Pozovite i prijavite se kao honorarni radnik/ca
064 5135935

Sobne biljke i temperatura njihovog prezimljavanja

Lista najčešće gajenih sobnih biljaka koje su među najotpornijim:

Od 12 do 15 stepeni mogu da podnesu: Mačkov i Lisičiji rep (Acalypha- hispida/pendula), Begonija (Begonia rex), Bifrenija (Bifrenia), Kalisija (Callisia), Kafa (Coffea), Dendrobijum (Dendrobium), Kalateja (Calathea), Fikus bendžamin (Ficus benjamina), Banana (Musa), Venerina papuča (Paphiopedilum), Božićni kaktus (Schlumbergera), Lozica (Tradescantia), Gloksinija (Sinningia hibrid), Madagaskarski jasmin (Stephanotis) i mnoge druge.

Iznad 15 stepeni je potrebno zimi sobnim biljkama: Alpinija (Alpinia), Alokasija (Alocasia), Anselija (Ansellia), Begonija (Begonia corallina / Begonia heracleifolia), Cocos (drvo kokosa), Kroton (Codiaeum), Difenbahija (Diffenbachia), Dipterkantus (Diptercanthus), Dracena (Dracaena deremensis), Šeflera (Schefflera elegantissima), Guzmanija (Guzmania), Hibiskus (Hibiscus schizopetalus), Mimoza (Mimosa pudica), Meksički hlebovac (Monstera deliciosa), Nautilocalyx, Stromanta (Stromanthe), Orhideje poput vrste-Vanda, kao i afričke ljubičice (Saintpaulia) i mnoge druge.

Bolesti na lišću

Svaka neuobičajena promena koja se manifestuje na lišću biljaka govori o nekoj bolesti biljke. U ovom tekstu izložićemo najprepoznatljive mane i kako ih rešiti.

1. OPEKOTINE na lišću

Ono što se prvo uoći jeste gubitak boje oko središnjeg dela lista koji postaje suv i lak za otkinuti. Ova mana ne nastaje samo usled ne zalivanja i izlaganja suncu koje možda ta vrsta biljke ne voli (za razliku od na primer juke, bogumvilije, kaktusa, seduma…), već je voda možda suviše HLORISANA ili ste pređubrili biljku đubrivom koje sadrži dosta azota. Ono što može biti spas jeste da prestanete da je đubrite 3 meseca i da je ne orošavate na direktnom suncu.

2. TAMNJENJE lišća

Tamnjenje se uočava na krajevima listova. Biljka praktično umire usled nedovoljne vlažnosti ili nagle pojave mraza. Ako su tamni krajevi tamnožuti, mlitavi, a znate da biljku zalivate redovno, onda je to znak prevelike vlažnosti. Najbolje bi bilo da je presadite u rastresitiji sadržaj zemlje sa glinenim kuglicama na primer. Biljka ne bi trebala više od 3 godine da provede u istoj saksiji jer se zemlja usled zalivanja sabija i gubi na svojoj rastresitosti; smanjuje se protok vazduha.

3. OPADANJE RAZVIJENOG CVEĆA

Biljka je tek krenula da cveta, ali odjednom ono kreće da opada. Uzrok je previše suv vazduh i/ili visoka temperatura. U svakom slučaju normalna temperatura za ambijent u kojem su biljke, a pre svega cvetne vrste, treba da bude oko 20 stepeni, a ciklame najviše vole temperaturu od oko 15 stepeni.

4. OPADANJE ZELENOG lišća

Uvijanje zelenog lišća i njegovo opadanje ukazuju na nedovoljnu vlažnost, siromašan supstrat (nedovoljno hranljivog sadržaja) ili s druge strane- preobilno naglo zalivanje. Treba regulisati zalivanje ili u najboljem slučaju promeniti joj zemlju. Treba je i orezati pred zimu kako bi povratila snagu (pred zimu treba žbunje i drveće orezivati svakako).

Komponente za pravljenje HUMUSA sa supstratima

Mnogi nas pitaju “kako da napravim najbolji humus i supstrat”, “koje elemente da mešam…”
Podelićemo materije na prirodne i sintetičke, kako bismo razumeli njihovu pojedinačnu ulogu i prema tome odabrati ih za ciljani sadržaj.

PRIRODNE:
Za humus su najvažnije 3 sirovine: ona koja obezbeđuje dobru strukturu, zatim druga, koja služi za zadržavanje vodei ona koja služi za provetravanje.Što je više treseta u humusu, to je humus siromašniji.Treseta ne sme biti više od 50 %. Najbolje je izbegavati komercijalni humus, uvek je bolje da ga sami napravite za sebe.
Najvažnije je prvo poći od baštenske zemlje i to najbolje neobrađene, s tim da ćete prvo skinuti travu sa površine. Zemlja iz bašte treba da bude oko 30 % od celokupne mešavine, humusa, u zavisnosti od biljke naravno, koja će biti posađena. 

Zatim sledi pesak (rečni na primer) koji je važan za drenažu, ali je u potpunosti inertan i ne daje nikakav mineral biljci.

Posle peska sledi svetli treset- on daje prozračnost celom sadržaju. Treset igra ulogu sunđera, koji zadržava vodu i kao provetrivač, jer se ne razlaže. Treset daje kiselu sredinu sadržaju, te sprečava hlorozu. Treset je sačinjen najčešće od trske raznih vrsta. 

Crni treset je stariji oblik treseta, materijal veoma star, koji se “razlagao” bez kiseonika, u anaerobnoj sredini. On je bogat materijama značajnim toliko da ga u prodavnicama prodaju kao “humus”. On dosta zadržava vlagu, pa može doći do truljenja korena biljke ukoliko ga previše stavite. 
Ima još vrsta treseta koji idu ka kiselijim ph vrednostima.

Jako je važno ako ste u mogućnosti da imate svoj kompost iz domaćinstva.
O tome smo već pisali. Organski otpaci su, osim pokošene trave i osušenog lišća i ljuske od povrća, voća, jaja, kafe, čaja, pepeo od drveta. Time se dobija masna tekstura, bogata raznim potrebnim mineralima koji podstiču bujanje. 

Za podizanje rastresitosti ukoliko je to potreba specifične biljke, koristi se kokosovo vlakno. Ono je dobro za rast nove biljke iz semena, ili tretirano hormonom za ukorenjivanje. Odličan je supstrat za paprat i orhideje na primer. prodaje se u formi sabijene cigle koju posle potopite u kofu s vodom i pustite da se razloži. 

Takođe, neizostavno, stajsko đubrivo. Najbolje stajsko đubrivo je od konja i goveda. Ali zato izmet od živine dosta je siromašan i nije od velikog značaja. 

SINTETIČKE:

Za humus (zemlju za biljke, po vrsti) se mogu korititi i sintetički materijali kao supstrati. Zašto sintetički- zato što im se zna poreklo i sastav lakše, i sa većom preciznošću možemo znati da će se redukovati eventualno truljenje korena biljke i jer su u potpunosti inertni, čime razvoj gljivica je takođe redukovan, smanjen.

Tako imamo perlit, a to je ekspandirani oksid silicijuma. To su bele-sive perle, veoma lagane. On služi za provetravanje zemljišta.

Zatim imamo glinene kuglice, koje su za rastresanje sabijenog supstrata, zemlje, znači služi za drenažu.

Vermikulit je isto na bazi gline, u vidu pločica sitnih i veoma je pogodan kao sadržaj iz koga će nova biljka iz semena izrasti i posle presaditi. 

Kamena vuna je već dobro poznat materijal, ali nije prijatan na dodir. Dobro je da se ove kockice čvrste strukture stave na dno kako bi drenaža bila uspešna. Čak je moguće uzgajati biljke u kamenoj vuni uz dodavanje tečnog đubriva (kap po kap metodom).

Bomarea

Ovo meksičko jarko narandžasto, crveno, žuto zlato, koje odiše strašću prevečernjeg Sunca, je puzavica, čije stabljike mogu da se razigrano obmotavaju oko bilo čega. Bomareja voli Sunce i ona cveta od maja do septembra u obliku sferastih buketa sa 20 do 40 cvetova dužine od oko 4 cm.

Voli humus napravljen od lišća, pesak, treset i voli najmanje 50 % vlažnost vazduha. Zaliva se jednom nedeljno u toku rasta. Trebalo bi da je svake godine prebacujete u novu saksiju. Zimi smrzava ispod 18 stepeni. Pazite da ne ostaje vode u podmetaču saksije!

Hydrangea/Hortenzija

Jedno od najlepših cvetnih žbunova voli senku i dosta vode. Ovo magično cveće može biti roze, plave, bele boje i sličnih međunijansi koje se prelivaju nežno, romantično. “Pufnasti” oblaci sitnih cvetova krasiće svaku baštu i terasu. Kiselo zemljište davaće hortenziji tamno ljubičaste i plave cvetove. To možete učiniti dodavanjem komposta od organskog djubriva: kafa, kore od banane. Roza boja cvetova ipak traži nižu kiselost zemljišta. Za to vam treba djubrivo od: ljuske jajeta, pepela od loženja drva, limunova kora.
Vrste: Macrophylla Mophead Nikko, Marcophylla Mophead Mystical Emerald, Macrophylla Mophead Penny Mac, Macrophylla Mophead Masja, Macrophylla Mophead Madame Emile Moulliere, Macrophylla Lacecap beaute Vendomoise, Arborescens Mophead Annabelle, Oakleaf Quecifolia White Snowflake, Pee Gee Panicle Antique Phantom, i dr.

  • Većina vrsta hortenzija traže bogato, porozno, vlažno zemljište, ali nikako ne treba ni preterivati u djubrenju.
  • Odgovara im jutarnje sunce, ali popodnevna senka. Čak i veći hlad im odgovara, naročito vrsti širokolosnih (bigleaf) hydrangea.
  • Sade se u proleće ili u jesen.
  • Kada se kopa rupa za sadnju, treba je iskopati i do 3 puta širu od korena.
  • Treba dobro natopiti vodom prilikom sadnje i 2 puta dnevno dok se biljka ne primi lepo.
  • Razmak izmedju hydrangea treba biti oko 150 i više cm. Vrlo lako se dalje ožiljavaju IBA hormonom!

Kratka istorija IBA hormona i njegova široka primena

Od otkrića prirodnih hormona za ukorenjavanje biljaka (Thimann i Vent 1934),  prvo se počeo koristiti hormon u vidu praškastog nanošenja.
Trenutno mnogi uzgajivači koriste vodena rešenja IBA hormona- rastvore, za
jednogodišnje, višegodišnje- poludrvenaste i drvene biljke. Fiziolog- dr Fred Davies prvi je izneo istraživanja, koja su pokazala efikasnost aplikacije rastvorom (Davies 1978, 1980, 1982).
IBA je prirodni hormon korenja (Epstein 1984, 1993). Vodena IBA rešenja primenjuju se i na listove – sečnice, gde IBA ulazi u vaskularni sistem biljke kroz otvorene stomate.
Kees Eigenraam je razvio komercijalne foliarne metode (1985), koje je prvo koristili holandski proizvođači hrizantema. Početkom 1990-ih
uvedene su i metode za proizvođače u SAD, prvo za godišnje i višegodišnje bilje, potom za drveće.

Za one koji se profesionalno bave invitro ožiljavanjem iz kulture tkiva, i tu se koristi IBA hormon.
• Rastlinice (platlets) kulture tkiva nemaju stomat, stoga, folijarna primena ovog hormona nije prikladna. Pre stavljanja u medijum (bazu, hranu), sitni delovi (pre sterilisanja, čišćenja) stavljaju se u vodeni IBA rastvor na samo nekoliko sekundi, kada ga tkivo povuče u sebe.
U zavisnosti od vrste biljke, koristi se rastvor od 50-200 ppm IBA.

Postoji mnogo načina za uzgajanje biljaka. Možemo napomenuti i akvaponijsko ožiljavanje sa raznim potrebnim mineralima za to.
Uzgajanje in vitro kulturom tkiva je skupo i treba dosta vremena dok se ne nauči na greškama. Lako se stvori buđ u teglicama i treba imati opremljenu, spremnu laboratoriju.

Svakako ako imate pitanja na načine za uzgajanje, rado ćemo Vam odgovoriti. Svakako većini preporučujemo kvalitetan IBA hormon za ožiljavanje i na malo i na veliko uzgajanje, prodaju.

Ožiljavanje jagode IBA hormonom

Juni i Juli, prema kalendaru, su vreme za ožiljavanje jagode (lat. Fragaria). Vrlo je raznolik i dinamičan sortiment jagodi u svetu i kod nas i obično ih delimo prvo po vremenu rađanja na rane sorte, srednje rane sorte, srednje pozne i kasne sorte. Čačanska krupna jagoda spada u najranije sorte, kao i američka vrsta nazvana po istorijskoj ličnosti Pokahontas. Zatim u srednje rane sorte se ubrajaju Senga Gigana, nemačka sorta iz Hamburga, sa prosečnom masom od 25 g ploda, zatim Gorela iz Holandije, američka sorta Belrubi tamnocrvene boje i druge. U srednje pozne sorte se ubrajaju Zenga tigajga-nemačka novija sorta, Red gauntlet iz Engleske i jedna je od rodnijih i izdržljivijih na sušu, mraz i pege sorta. A što se tiče najkasnijih sorti tu imamo Vedensvil iz Švajcarske, Tradiva di Romagnia-italijanska sorta, isto vrlo preporučljiva za gajenje, i tamnocrveni američki Vesper.

Kako bi se reznice ovih sorti što bolje, brže i efikasnije ožilile, koristi se IBA hormon u vidu rastvora (ili gela). Uzima se rastvor od 25 miligrama po jednom litru (25 mg/L). Odvojene živice jagoda od najmlađih biljaka tretirate sa rastvorom tako što uronite biljke da “povuku” hormon do sat vremena i potom ih stavljate u treset u kontejnere od plastike/stirodura.

Vaš rasad u kontejnerima u plasteniku treba preventivno zaštititi od bolesti i štetočina i pravilno prihraniti kako bi biljke bile jake i otporne na presađivanje, temperature i drugo.

Rastvor možete poručiti već danas i krenuti sa postupkom. Na sva vaša pitanja odgovaramo, a o IBA rastvoru i gelu, kao i o vremenu ožiljavanja velikog broja vrsta biljaka možete takođe naći članke.

Plodnu godinu želimo!

Živeti sa Biljkama tim