Prirodno protiv migrene

Stres, nagla promena vremena, način ishrane igraju ulogu u pojavi migrene. Što se tiče hrane, kada Vam se pojavi glavobolja treba da izbegavate procesuirano meso- viršle, odreske, salame, ono čega danas u supermarketima, na žalost, ima u izobilju. Zatim treba da izbegavate jake sireve, koje prirodno u sebi sadrže materiju “tyramine”: feta sir, plavi sir, cheddar, parmezan. Isto tako turšija, ukiseljeno povrće, previše soli, beli-kristal šećer koji se najviše nalazi u gaziranim sokovima, čokoladi, kečapu treba izbegavati.

Iako kofein dehidrira, u slučaju migrene možete je popiti, sa dosta vode. Ako preterate sa kofeinom, pogotovu iz energetskih pića, samo ćete pogoršati stanje Vašeg organizma i migrene. Možete napraviti hladan čaj od limuna i đumbira sa par listova nane i osetiti boljitak u roku od 40 minuta.

Ono što se dodatno preporučuje jesu esencijalna ulja lavande ili mente/peperminta koja bi migrenu opustili, a samim tim deluju i kao aromaterapija na nervni sistem. Uz to masaža, naravno, uvek pomaže- masaža šaka-ruku i vrata pogotovu.

U koliko imate učestale migrene koje traju i po nedelju dana, onda se upišite na časove joge i posle posla uživajte u opuštanju svog tela i uma.

Prah STEVIJE akcija!

Akcija koja traje do kraja AVGUSTA!

Sa sajta: stevija.net
Poručite 2 bočice od po 25g praha organske stevije proizvedene u Srbiji i dobićete još jednu istu GRATIS!
2 bočice idu zajedno po ceni od 700 dinara i dobijate gratis još jednu, čime imate ukupno 75 grama ove prirodne zamene za šećer!
O STEVIJI, kao biljci, možete naći još tekstova na ovom sajtu, kao i na sajtu:
stevija.net 
065 8055 399

Važno obaveštenje! STEVIJA

Dragi naši ljubitelji hortikulture i zdravog života!

Uskoro ćemo početi sa internet prodajom i slanjem express poštom prirodnog, organskog praha stevije po najpovoljnijoj ceni na tržištu. 
O steviji možete još pročitati na stranici: http://stevija.net/
Prodajemo prah stevije 30 grama, što zamenjuje 700 grama do 1 kg običnog belog šećera. Naime, glikozidi stevije su oko 200 puta slađi od šećera.

Uživajte u zdravom životu!!!

Možete poručiti već od 12tog avgusta ove godine Vašu željenu količinu Steviju gajenu u Srbiji na brojeve telefona:
– 065/8055-399
– 064/5135-935

Poruku sa Vašim podacima (ime, prezime, puna adresa, količina) pošaljite na neki od ova dva broja. Šaljemo putem Post expressa, a u Beogradu možete i lično preuzeti.

Do kraja AVGUSTA promotivna cena – samo 400 dinara 30 grama zelenog čistog praha Stevije!
Nakon avgusta, cena će biti 500 dinara.

Kako i za šta se sve može upotrebiti list lovora

 
Lovor (Laurus nobilis) je zimzelena biljka koja uspeva u mediteranskoj regiji. Može biti drvenasta ili žbunasta. Izuzetno je dekoraativna i može se orezivati i koristiti kao različite topijarne forme.
 
Lovor je bio izuzetno cenjena biljka u doba antike, pravili su se venci od njega koji su se poklanjali pobednicima i pesnicima. Smatrao se svetom biljkom i bio je simbol slave.
 
Od davnina se koristi kao aromatična, začinska i lekovita biljka. Deo biljke koji se upotrebljava je najčešće list.
 
Lovor se koristi za lečenje anoreksije, probave, gubitak apetita, posledice prejedanja. Upotrebljava se i za dezinfekciju prostora i kao sredstvo za smirenje. Zbog toga što opušta nerve, ne sme se konzumirati u velikim količinama jer može dovesti do halucinacija. Lovor se koristi na nekoliko načina:
 
– Kao začin : lovorov list koji je isušen dodje se različitim specijalitetima sa mesom i povrćem, sosevima i marinadama zbog izuzetno prijatnog ukusa.
– Kao ulje: ulje od ploda, koristi se uglavnom za masažu, kod upale mišića, zglobova i reumatizma.
– Kao čaj : tri lista lovora se kuva u 1 decilitar vode, doda se malo limuna i kašika meda. Čaj se pije protiv gripa ili bronhitisa.
 

– Za eliminaciju stresa pali se lovorov list koji izbacuje supstance koje opuštaju nerve.
– Kod kamena u bubregu, pomaže lovorov list u vidu napitka koji se spravlja tako što se do pola lonca stavi lovorovo lišće i prelije vodom a zatim ukuvava dok polovina vode ne uvri. Pije se poput čaja.
Autor: Mina Ristić
Dipl. inž. PAiH

Napravite indijansku limunadu

 INDIJANSKA LIMUNADA
Predstavlja izuzetno zdrav napitak pun organskih materija koje su korisne za ljudski organizam, među kojima dominira vitamin C. Pravi se od biljke koja je kod nas poznata kao ruj ili kiselo drvo ( Rhus typhina ). Ruj se može sresti kao drvenasta ili žbunasta biljka visine 10 m. Potiče iz Severne Amerike i kod nas predstavlja izuzetno invazivnu vrstu. Lako se navikava na sve uslove sredine i uspeva na svim tipovima zemljišta.

Izuzetno je dekorativna u jesen zbog bordo ili koralno crvenog kolorita. Cveta početkom leta. Kasnije iz cvetova žuto zelene boje, gusto sakupljenih u krupne grozdove razvijaju se plodovi, crvene koštunice sa dlačicama koje se upotrebljavaju za pripremu ovog ukusnog napitka.

Još odavnina Američki starosedeoci upotrebljavaju ovu biljku u biljnoj medicini kao antiseptik i protiv zapaljenja grla kod dece a koren koriste kao zaštitu od zlih duhova u magijskim ritualima.

Priprema indijanske limunade

Potrebno je sakupiti plodove ruja, što se preporučuje u prirodnom okruženju, daleko od saobraćajnica, naselja i industrijskih zona. Preporučljivo je da se plod ne pere jer tako gubi svoj ukus zato je važno obratiti pažnju sa koje lokacije se skuplja. Plodovi se u staklenoj posudi ili tegli preliju vodom, i doda se meda po ukusu. Ostavlja se da stoji u vodi dok ne promeni boju ( odprilike desetak minuta ) zatim se procedi i napitak je gotov. Ukoliko napitak nije dovoljno sladak, preporuka je da se zasladi zelenom stevijom. Napitak ima jako sličan ukus limunadi.

   *** Napomena: izuzetno je važno dobro determinisati biljku kako se ne bi sakupljali plodovi neke druge vrste iz roda Rhus.

Autor: Mina Ristić Dipl inž PAiH

Kedar – lekovit, dekorativan i dugovečan

Kedar je zimzelena biljka iz porodice borova ( Pinaceae ). Dugovečna biljka koja raste do 40 m, sa četinama koje su tvrde i bodljikave, preko njih prima Sunčevu svetlost i energiju.
Postoji nekoliko vrsta kedrova: libanski kedar ( Cedrus libanii ), kiparski ( Cedrus brucifolia ), atlaski ( Cedrs atlantica ), himalajski ( Cedrus deodara ) i sibirski kedar ( Cedrus sibirica ).
Stanovnici Sibira, koji predstavlja areal mnogih vrsta kedrova, uprkos mrazu i hladnoci, obično dožive zavidnu starost. Neki tu činjenicu pripisuju korišćnju ulja od sibirskog kedra, koje mešaju sa medom i cvetnim polenom i tako spravljaju napitak “ eliksir života”.
Kedrovo biljno ulje dobija se hladnim presovanjem kerdrovih oraščića koji ispadaju iz šišarica. Ulje je bogato A,E,B I D vitaminima kao i 3 i 6 omega masnim kiselinama. Sadrži bakar, magnezijum, silicijum, mangan, vanadijum, kalijum, fosfor, kalcijum, molibden, bor, kalaj, cink i titanijum.
Redovno korišćenje ( uzimanje jedne kašike svaki dan ) kedrovog ulja može normalizovati rad nervng sistema i ubrzati metabolizam. Uljem se mogu mazati rane i opekotine a pogodno je i za masažu nakon kupke. Daje veoma prijatan i neobičan šmek salatama i zakuskama.
Oraščići kedra su veoma ukusni i prdstavljaju zdavu i zanimljivu grickalicu za mališane. Mogu se peći ili jesti sirovi.
U sledećem prilogu možete pogledati način pravljenja 100 % prirodnog kedrovog ulja kao i njegova svojstva
 
Autor: Mina Ristić Dipl inž Paih

Ginko (Ginkgo biloba)

Listopadno drvo koje potiče sa Azijskog kontinenta. Postoji na zemlji više od 300 miliona godina I predstavlja tercijarni relikt. Vodi poreklo iz doba mezozoika. Ima voma neobičan lepezast oblik listova I veoma je otporna na sve uslove sredine što e čini veoma poželjnom biljkom na svim zelenim površinama. U Kini I Japanu se smatra svetim stablom, zbog čega se najčešće sadi oko hramova I svetih mesta. To je verovatno zbog mnogobrjnih lekovitih svojstava ove biljke. Svi delovi biljke, koren, stablo, list I plodovi se koriste pri lečenju različitih bolesti, a već stotinama godina u aziji postoji trend ispijanja čaja od ove biljke. Delovi biljke sadrže oko 40 korisnih supstanci poput flavonoidi I terpenidi, kao I veliki broj antioksidansa.

Čaj od ginkga

To je čaj od osušenih listova drveta ginka. Veoma je koristan za čitav organizam a najviše zbog toga što:

  • Utiče na bolje pamćenje.
  • Ublažava glavobolje
  • Pospešuje krvotok
  • Ublažava bolove u predmenstrualno sindromu
  • Reguliše nadutost u stomaku

Čaj od ginka predstavlja energetski napitak koji nam daje snagu za mnoge izazove sa kojima se suočavamo u toku jednog radnog dana, pa ga je poželjno piti ujutru.

Priprema se tako što se u proleće ili leto sakupljaju listovi ( poželjno je sakupljati listove sa stabala koje se nalaze u što prirodnijoj sredini, dalekood industrijskih objekata ili saobračajnica, jer će u tom slučaju biti zagađujućih materija u biljci).  Suše se napolju na platnenoj podlozi na suncu. Osušeni listovi treba da budu bež boje. Listove se stave u avan I isitne tučkom.

Čaj od ginka predstavlja moćan afrodizijak I prirodni lek za impotenciju. Ukoliko ste pod stresom čaj od ginka će vas opustiti jer predstavlja prirodni antidepresiv I veoma značajno sredstvo u borbi protiv Alchajmerove bolesti.

https://youtu.be/J4bd7pO-DiU

Kao grickalica uz pivo ili zdrava užina mogu poslužiti semenke od ginka. Naime potrebno je smenku odvojiti od mesnatog dela ploda ( potrebno je biti pažljiv jer mesnati deo nije baš priatnog mirisa). Način pečenja je po istom pricipu kao I kod kestena. Nakon odvajanja ljuske potrebno je iseći smenku na ola I izvaditi klicu

Autor: Mina Ristić
Dipl. Inž PAiH

Gajenje stevije može biti unosan posao

Ekonomski značaj stevije očigledno postaje sve veći. Ova biljka je do pre nekoliko godina bila sakrivana pa čak i zabranjivana za proizvodnju zbog svojih slatkih listova koji mogu ozbiljno ugroziti račune industriji šećera i veštačkih zaslađivača. Stevija je višestruko slađa od belog šećera a mogu je koristiti svi, od osoba na dijeti do „šećeraša“ i sladokusaca. Još jedan razlog zašto se industrija šećera toliko plaši stevije je to što list ove biljke svako može kod svoje kuće preraditi u prirodni zaslađivač.

Prvi i najčešći način prerade je sušenje i mlevenje lista stevije, takozvani zeleni prah.
Drugi način je potapanje suvog lista u mlaku vodu. Tom prilikom iz lista u vodu prelaze steviozidi, glikozidi, odgovorni za sladak ukus. Nekoliko kapi tog sirupa je dovoljno da se zasladi čaj, kafa ili štošta drugo.
Treći način prerade je industrijski proces prilikom čega se iz zelenog praha odvajaju isključivo glikozidi i dobija čist beli prah koji je mnoštvo puta slađi od bilo kog šećera. U prilog tome i činjenica da oprema za ovaj proces nije preskupa i lako može postati vlasništvo malih preduzeća, što bi postepeno oduzimalo deo kolača dobro razvijenoj industriji šećera.

Upravo iz ovih razloga stevija, postaje sve traženija u Evropi a suvi list, opravdano drži visoku cenu. Da stvar bude još zanimljivija, potražnja je tolika da proizvodnja ne može da zadovolji potrebe tržišta.
Procenjuje se da u Srbiji može da se zasadi na hiljade hektara pod stevijom a da bi sva količina ove biljke našla put ka domaćim i inostranim kupcima.

 

Kako se razmnožava stevija?

Stevija se može razmnožavati semenom, ali je taj proces komplikovan zbog male klijavosti semena. Seme stevije je veoma sitno, niče samo ako je osvetljeno i na visokoj temperaturi i vlažnosti vazduha. Procenat šturog semena u odnosu na klijavo je veoma veliki.

Drugi način razmnožavanja je vegetativno – reznicama. Reznice stevije se veoma lako ožilljavaju u pesku ili tresetu.

Treći način je proizvodnja u kulturi tkiva. Ovom sufisticiranom metodom, može se dobiti veliki broj reznica koje u daljem procesu izrastaju u zdrave, uniformne sadnice.

Sadnice za plantažno gajenje se mogu poručiti kod specijalizovanih proizvođača.  Na sajtu www.stevija.net mogu se naći sadnice stevije po vrlo povoljnim cenama.

 

Kako se sadi stevija
Da bi se list kao osnovna sirovina zaštitio od dodira sa zemljom, predlaže se sadnja na foliji ili malčiranje.
Najbolje je zemlju pripremiti u jesen dubokim oranjem na 30-40cm, a zatim na proleće tanjirati i pripremiti izdignute leje preko kojih se zateže najlon metar širine.
Ispod najlona se provlače dve cevi „kap po kap“ a između redova se seje bela detelina kako bi prekrila oranicu, smanjila podizanje prašine i popravila mikroklimu na plantaži.
Stevija se sadi na rastojanju od 80cm po dužini leje i 70cm po širini sa srednjim redom u kome rastojanje iznosi 40cm između biljaka. Razmak između redova treba da bude 60-70cm.
Ovom gustom sadnjom, postiže se maksimalna iskorišćenost površine od 5 biljaka po dužnom metru leje.
U ovom slučaju se računa da će u toku sezone biti 2-3 ubiranja listova a da će se habitus time održavati da ne preraste i ne počne da smeta susednoj biljci.

Računica
ha = 10.000m2
Leja + red između leja zahvata 1,6m2
Broj biljaka po dužnom metru leje je 5

Teoretski
10.000 / 1,6 = 6.250
6.250 x 5 = 31.250 biljaka.

Pritom treba voditi računa o obliku parcele jer često može da dođe do odstupanja.
Tako na primeru pravilne parcele od 100 x 100m dobijamo:

100m / 1,6m (u ovom slučaju 1,6 predstavlja širinu leje + širina staze).
Dakle 100 / 1,6 = 62,5 reda. Moguće je iskoristiti samo 62 reda.
62 x 100 = 6.200
6.200 x 5 = 31.000 biljaka.

Prinos
Jedna biljka obično donese 90-110g svežeg, odnosno 25-30g suvog lista.
Biljke gajene u povoljnim uslovima mogu doneti i preko 50g suvog lista.
Ako je posađeno 31.000 biljaka na 1ha, ako je njihov prosečan prinos 25g, dobijamo da je na 1ha moguće proizvesti 775.000g (775kg).

Evo kako da se borite sa gripom

Imali ste grip sa visokom temperaturom?
Organizam Vam se još uvek oporavlja, malaksali ste i osećate se slabašno, nemate apetita, smršali ste i još uvek kašljete? Predlažemo Vam da jedete integralni hleb i rižu, dosta meda i koštunjavog voća, te naravno puno voćne salate- sad je sezona japanske jabuke (birajte mekani plod!), kivija i narandži!
Kako bi ste se podgojili i dobili na snazi, jedite mekani, puterasti avokado, kojem je takođe sad sezona, dva-tri puta nedeljno. Doručkujte kvalitetna, sveža jaja, nezaboravite na ribu (npr. sardine) i slaninicu. Jedite cveklu u izobilju! Sa pečenim paprikama i sitno iseckanim belim lukom, sigurno ćete povratiti apetit, takođe!
Ne jedite previše slatkiša, jer šećer sigurno ne doprinosi boljitku, umesto njega- med i voće.
Pijte dosta vode, izbegavajte čipseve i preslanu brzu hranu. Ne zove se ona džabe junk food.
Sve najbolje ka oporavku!

Sav taj hmelj

Kratka biografija jedne od strateški najznačajnijih svetskih biljaka

 

Kada je na blogu Bele kuće, sada već davne 2012. godine, osvanula simpatična i na prvi pogled bezazlena vest da je Barak Obama kupio set za kućno pravljenje piva i instalirao ga u kuhinji svoje (bele) kuće, bilo je jasno da je elitističko-snobovski model vinskih rituala prilično potrošen i da se povlači pred nadolazećom plimom demokratske i populističke kulture piva. White House Honey Ale na jedan posredan način oživljava staru debatu pivo ili vino čije je seme začeto valjda još u starom Egiptu u kome je vino bilo rezervisano za elitu i posebne prilike dok je pivo smatrano hranom, „tečnim hlebom“, koji je bio dostupan i u kome su podjednako uživali robovi i slobodni ljudi. No, pored toga što promoviše američkog predsednika kao običnog čoveka koji živi „kao sav normalan svet“, svetlo pivo Bele kuće promoviše i jedan relativno nov (bar nama u Srbiji) trend i novu debatu: domaće (homemade), personalizovano i lokalno nasuprot industrijskom, otuđenom od prirode i globalnom. Poslednju deceniju u svetu tako obeležava i bum kućnih, kraft piva, zahvaljujući kojima smo se, ako ništa drugo, podsetili da se pivo pravi od ječma, vode, kvasca i hmelja. I već vekovima unazad – ničeg drugog.

 

Hmelj naš nasušni

S obzirom da tragove proizvodnje piva nalazimo još u praistoriji, hmelj je relativno nov dodatak piću koje su Rimljani smatrali prilično jadnom zamenom za vino, koje kuvaju narodi na severu gde vinova loza ne raste. U Nemačkoj, Skandinaviji, na Britanskim ostrvima piće od kuvanog ječmenog ili pšeničnog slada začinjavano je aromatičnim i gorkim travama: jagorčevinom, hajdučkom travom, klekom ili pelenom. Naravno, najtraženiji začini bili su oni koji su pojačavali osećaj opijenosti, a među najkontroverznijim su svakako otrovna bunika i gljiva crvena muhara (amanita muscaria). (Navodno su Vikinzi otkrili ovu poslednju kao idealno sredstvo za dovođenje u željeno stanje potpune mahnitosti pred polazak u bitku).

Pretpostavlja se da su tokom sedmog veka slovenski ratni zarobljenici sa Volge doneli u Bavarsku jedinstvenu biljku koja će od tada do danas postati nezamenljiv začin za pivo. Prvi podaci o zasadima hmelja potiču iz 736. godine iz oblasti Halertau u Nemačkoj. Vest se širila, za rani srednji vek, munjevitom brzinom: trideset godina kasnije hmelj se uzgaja u čuvenom i uticajnom manastiru Sankt Galen u Švajcarskoj, a 768. krasi vrtove Pipina Malog, oca Karla Velikog. Prvi dokument koji nedvosmisleno povezuje pivo i hmelj potiče iz 822. godine: benediktinski opat u tipiku manastira navodi i odredbe o prikupljanju dovoljnih količina hmelja za proizvodnju piva. Manastir svetog Galena za vrlo kratko vreme postao je prva i najveća srednjovekovna pivara. Proizvodnja se proširila i na druge manastire, podjednako muške i ženske. (U Nemačkoj su inače žene kuvale pivo). Monasi su vrlo brzo shvatili da, ako je pivo dovoljno jako i od najboljih sastojaka, ne samo da gasi žeđ već je i vrlo hranljivo, što je duge posne dane činilo znatno podnošljivijim. Osim toga, još od vremena starih Grka poznata su izvesna medicinska svojstva hmelja: njegove glandule imaju blago narkotičko, anestetičko i sedativno dejstvo, leče nesanicu, pojačavaju apetit i – umiruju seksualnu žudnju. Modernim jezikom rečeno, all in one…

Priča o pivu i hmelju, sjedinjenim tada za sva vremena, širila se logično i brzo: manastiri su pravili više piva nego što im treba, vremenom su postajali sve veštiji, viškove su delili uz hleb i konačište siromašnima, putnicima namernicima, hodočasnicima. Kao najučeniji ljudi svoga doba, proizvodnju piva nisu prepuštali slučaju – tražili su najbolje recepte, eksperimentisali i ostavljali zapise o rezultatima U XI veku Hildegard fon Bingen, monahinja benediktinskog reda, savetnica Fridriha Barbarose, lekarka i naučnica, u knjizi Physica sacra daje detaljan opis značaja hmelja za očuvanje piva i zdravlje ljudi. Ovom potonjem i sama je posvedočila – redovno je pila pivo i poživela 81 godinu, što je za ono vreme začuđujuće dugo. Komercijalno uzgajanje hmelja u severnoj Nemačkoj započelo je u XII ili XIII veku, a prvi dokaz o začinjavanju piva hmeljom u Engleskoj potiče iz 1412. godine. Početkom XVIII veka engleski parlament je zabranio da se u pivo za gorčinu dodaje bilo šta osim hmelja. Dakle, tajna dobrog piva je u hmelju. Ali, šta je hmelj i zašto je toliko važan?

 

Hmelj nije žitarica

Hmelj je višegodišnja biljka umerenih pojaseva Evroazije i Severne Amerike. Pripada maloj, ali čuvenoj porodici hemp biljaka – Cannabaceae. (Manje-više, hmelj je njen jedini zakonski prihvaćen član). On je zeljasta penjačica koja raste preko 7 metara uvijajući se oko stabla ili druge potpore u pravcu kazaljke na satu i prijanjajući uz nju sitnim, oštrim dlačicama poput čekinja. Upravo ovoj svojoj navici duguje ime: Rimljani su, naime, potpuno pogrešno verovali da hmelj sisa život iz drveta-domaćina uz koji se penje, pa su ga prozvali humulus lupulus, tj. vučić (mali vuk). (Ovo je bilo očigledno najpribližnije jer će jedini srpski internacionalizam – vampir, osvojiti svet tek u 18. veku). Hmelj je dvodoma biljka. Ženski cvetovi se razvijaju u čvrstu formaciju nalik šišarkama. Muške biljke i cvetovi nepoželjni su u zasadima. Listovi su paralelni i zrakasti. Rađa dugo – dvadeset i više godina. Cvetovi–šišarke hmelja sadrže esencijalna ulja i žućkastu, smolastu supstancu – lupulin koji se sastoji od lupulona i humulona. Alfa kiseline, glavni sastojak lupulona, koje se izomerizuju tokom kuvanja, daju pivu taj željeni gorkast ukus. Osim ukusa, hmelj, kao što je Hildegard fon Bingen pretpostavila, ima antibakterijska svojstva koja sprečavaju kvarenje, kao i znatan uticaj na stabilnost pene. Najveći procenat hmelja, da bi se što duže održala, sadrže IPA (Indian Pale Ale) piva, koja su Englezi svojevremeno slali u Indiju. I fenomenalna su.

Najveći proizvođači hmelja danas su, naravno, SAD i Nemačka. Na listi prvih deset su i Češka, Slovenija, Poljska, čak i Albanija. Što se Srbije, pak, tiče, velika je šteta što pre sto godina nije bilo ovakvih lista. Jer da je bilo, bili bismo među prvih pet. A danas Srbija hmelj uvozi. Pošto smo na odgovarajućoj geografskoj širini i imamo zemlju na kojoj uspeva krompir (a takva je idealna za hmelj), znači da izgleda opet nismo imali sreće…

 

Iz Bačkog Petrovca u svet, i obrnuto

Hmelj je na naše prostore doneo 1770. godine grof Andrej Hadik, feldmaršal na dvoru Marije Terezije, i posadio ga na svom imanju u Futogu. Kako navodi prof.dr Jan Kišgeci, akademik, hmelj je u „zlatno doba“ pokrivao čak deset hiljada hektara vojvođanske ravnice. Centar prerade bio je u Bačkom Petrovcu, gde se hmelj dorađivao, pakovao i onda prodavao svim jugoslovenskim pivarama, a preko 50 procenata roda se izvozilo. U periodu između 1905. i 1925. godine tradicionalna, aromatična sorta Bačka izvozila se najviše u Ameriku i Nemačku (sic!) i „korišćena je za spravljanje visokokvalitetnih svetskih piva“ (v. prof. dr Jan Kišgeci, „Hmeljarski magacini u Bačkom Petrovcu“, Iz istorije poljoprivrede, sv. 1, 2010). Ali, avaj! Do kraja dvadesetih godina iz Amerike se svetom proširila pošast ekonomske krize. Povrh toga, SAD su uvele prohibiciju. Godine 1927. kupaca u Bačkom Petrovcu nije bilo. U međuvremenu, ljudi su podizali vrlo skupe zasade, podizali zgrade za preradu hmelja, uzimali kredite. Sve je propalo: hmeljarski region, jedan od najvećih u svetu, za nekoliko godina postao je jedan od najmanjih (oko 300 hektara).

Nakon Drugog svetskog rata, pedesetih godina, opreznije i skromnije doduše, ali istrajno, u Bačkom Petrovcu ponovo se zelene hmeljanici. Osamdesetih godina prošlog veka bili smo domaćini Svetskog kongresa hmeljara. Onda je devedesetih hmelj ponovo nestao. Danas ga uvozimo. Sve, sav hmelj.

Da je istorija učiteljica života i da se ponavlja, poznato je. Ali nama baš često. A i baš zna da izmlati.

 

Umesto zaključka

Živimo u doba, to se mora priznati, kada znamo šta smo pojeli ili popili samo ako sami to napravimo. Živimo u doba, a i to se, nažalost, mora priznati, kada civilizovani svet stoji na onoj tankoj granici gde mu se može dogoditi da ga, kao nekada Rimsko carstvo, sruše njegovi sopstveni ideali. Među nama ima zakletih pionira koji pamte da treba da „živimo kao da će sto godina biti mir i sutra izbiti rat“. Ima među nama i onih koji prate trendove, čak i kad dolaze od predsednika Amerike. Ima prosto onih koji vole dobro pivo i koji su mu, takoreći, ideološki odani. Nije loše imati svoj hmelj, i od svega svog pomalo. Nikad se ne zna, za svaki slučaj i za nedajbože. Ko god da ste, posadite hmelj. Hmelj je dobar.

Autor: Tijana Mirković