Folijarna prihrana vinove loze

U doba sazrevanja grožđa pravo je vreme da se folijarno prihrani vinova loza. Potrebno je na list naneti najbitnije mikro i makro elemente, a među njima su naravno najvažniji: magnezijum, bor i gvožđe.
Delovanje bora kao elementa najvažnije je za period pre stvaranja grozdova, a da istovi ne bi žutili, pogotovu na peskovitom području, tj. da se ne bi hloroza pojavljivala, služi i koristi se magnezijum. Gvožđe takođe jača biljku.
Uopšte gledano, prvo tretiranje folijarnom prihranom vrši se pre stvaranja grozdova, pre cvetanja bilo koje biljke- voća, povrća, a nakon toga još 3 puta biće sasvim dovoljno tokom vegetacije da se vaše biljke prihrane.

Spororazlažuće đubrivo – hrana koja je biljkama uvek dostupna

Kada u zemljište dodamo standardna mineralna đubriva biljka ih može koristiti samo ograničeni period nakon čega se ona ispiraju a biljka ostaje bez prihrane. Ovaj proces možemo uporediti sa našim organizmom a efekat je kao kada bismo jeli jedamputa dnevno ali vrlo obilno a ostatak dana bili gladni.

osmokot Moderna đubriva čija primena poslednjih godina sve više zamenjuje brzorazlažuća, pružaju biljci kvalitetnu, izbalansiranu prihranu tokom 5-6 meseci od apliciranja.
Ove granule obično sadrže mikro i makro elemente koji se zahvaljujući polupropustljivoj membrani granule, oslobađaju umerenim tempom.
Za razliku od đubriva poput popularne UREJE, NPK, 15-15-15, spororazlažuća đubriva se dadaju u manjim količinama ali je zato cena dosta veća.

DA LI SE ISPLATI?
– Apsolutno se isplati platiti malo više i koristiti ovakav vid prihrane jer biljke koje  dobijaju ravnomerno hranu tokom cele godine nisu izložene stresu, bolje napreduju, bujnije su, listovi su intenzivnije boje, bogatija je cvetom i plodovima a prinos je veći.

Prihranite travnjak i pomozite mu da diše

Jesen je pravo vreme da se travnjaku doda humus 
Posle košenja potrebno je dobro izgrabuljati travnjak a zatim vilama zabadati travnu površinu na svakih 20ak santimetara (za vece površine koristi se aerator).
Ova radnja se vrši kako bi se popravio vazdusni rezim zemljista. Na kraju se po travnjaku rasprostire tanak sloj humusa koji će popraviti kvalitet zemljista ispošcenog zbog čestog odnošenja otkosa. Sa humusom se može pomešati i malo krupnog peska kako bi popunjene rupe ovim supstratom naredne godine bile mesta ulaska kiseonika u zemljište.

U proleće se đubri mineralnim, azotnim đubrivima
Travama je potrebno kvalitetno zemljište  sa dovoljnom količinom mineralnih i organskih materija. Potreba za mineralima je uvećana činjenicom da se kod trave iznose velike količine istih iz zemlje, zbog čega se ono brzo iscrpljuje. Đubrenjem se utiče na floristički sastav samog travnjaka. Količina đubriva zavisi od osobine zemljišta, samog korišćenja travnjaka, čestine košenja, klimatskih uslova, orografskih uslova i dr.

Biljke iz fam. Poaceae iznose iz zemlje velike količine azota i kalijuma, dok biljke iz fam. Fabaceae iznose fosfor i kalcijum.

Fantastični “čaj” od komposta za neverovatni prinos

Otkrivamo vam neverovatni pronalazak Džona Evansa, baštovana sa Aljaske koji je svoj povrtnjak prihranjivao “čajem od komposta” i višestruko uvećao prinos a plodovi ovih biljaka su neverovatnih formata.  Organsko đubrivo od komposta je tečno, prirodno i popularno đubrivo za sve što gajite- povrće, voće, cveće, sobno bilje. Koristi se i za prihranu zemljišta i folijarno. Ovaj organski suplement, “dodatak ishrani bilja”, sadrži sve što je biljkama potrebno, jer kompost sadrži sve minerale i nutritivne elemente kao i korisne mikroorganizme koji su potrebni za odličan rast i bogat prinos. Miris ovog rastvora je jak i podseća na miris zemlje, poput onog iz šume. Osnovni cilj kod ovog đubriva je razmnožavanje korisnih mikroorganizama koji se dodaju biljkama radi simbioze.

 

Kako napraviti:

Potrebni sastojci:
– 400-500g komposta (preporučuje se glistenjak)
– 4 supene kašike šećera
– Akvarijumska pimpica za raspršivanje kiseonika u vodi.
– Kanta od 10L
– Voda

 

 

Razložena trava, granje, lišće, razne kore voća (od banane, jabuke, itd.) zajedno se jedno vreme kompostiraju u ograđenom mestu namenjenom za to. Nakon što bakterije, crvi i gliste naprave rastresitu, tamnu zemlju od komposta,(opciono može se kupiti gotov kompost od kalifornijskih glista),  pripremite jednu kantu od 10 L u koju ćete ubaciti 400-500g te zemlje i dodati vode tako da napunte kantu. Zatim dodajte 4 supene kašike šećera koji će u ovom procesu imati ulogu hraniva za korisne mikroorganizme i podstaći njihovo razmnožavanje.  Rastvor zemlje, vode i šećera dobro promešajte i ubacite crevo sa raspršivačem za vazduh kako bi se tečnost obogaćivala kiseonikom.  Prekrijete kantu starom krpom i ostavite svoje đubrivo da odleži jedan dan. Nakon 24h možete da koristite vaše organsko tečno đubrivo. Za veće sadnice i drvenaste biljke, koristite đubrivo koje je odležalo do 5 dana.  Sve nakon toga đubrivo morate razblažiti u pola litre do litar vode. Na primer 20 ml ovog đubriva razblažite u ceo  1L vode za povrće i cveće.
Bićete veoma zadovoljni.

 

Piše: Sofija Vojvodić
zivetisabiljkama.net

Uticaj kalifornijskih glista na kvalitet zemljišta

*(Lumbricidiae – familija glista)
*(CALIFORNION RED WORM – kalifornijska glista)

Gliste su stanovnici površinskog sloja zemlje.

Ako zemljište nema glista

• smanjiće se plodni sloj zemljišta
• priroda će biti zagađena
• nasraće nedostatak proteinskog brašna

Gliste su od davnina bile poznate čoveku kao dragoceni prerađivači organske materije.
Još su stari Egipćani pre 5000 godina uvideli da je dolina Nila plodna, između ostalog, zbog velike koncentracije glista, pa gliste proglašavaju zaštićenim životinjama.
Znatno kasnije, engleski prirodnjak Gilbert Vajt, uradio je istraživanje plodnost zemljišta u odnosu na koncentraciju glista i zaključio da one imaju itekako veliki uticaj na fizičke i hemijske osobine površinskog sloja zemlje.
U 19.veku, Čarls Darvin glistama posvećuje više godina naučno-istraživačkog rada i dokazuje de je površinski sloj zemljišta, od svog nastanka do danas, više puta prošao kroz utrobu glista.
On objaljuje do danas naj obimniju studiju o glistama pod nazivom „NASTAJANJE PLODNE ZEMLJE DELOVANJEM GLISTA SA SVESTRANIM OSMATRANJEM NJIHOVIH NAVIKA I PONAŠANJA”.
1906. godine, Teksašanin Džordž Sefild, Darvinova saznanja o glistama primenjuje u praksi počinje komercijalno da uzgaja gliste
CRVENA KALIFORNIJSKA GLISTA
(CALIFORNION RED WORM)

kalifornijska glista

Kalifornijska glista je stvorena na Kalifornijskom državnom univerzitetu Berkleju.
Ona nije hibrid, samo su pobojšane neke njene karakteristike:
Veća plodnost, češće razmnožavanje, smanjen radijus kretanja, smanjeno izlučivanje neprijatnog mirisa

Micelova skala za merenje biološke vrednosti namirnica pokazuje da teletina u sebi sadrži 62%, proteina, riblje brašno 55%, soja 36% a Gliste 61,3%

*Glistenjak je prerađeno organsko đubrivo uz pomoć glista

Humus:
Upotrebom veštačkog đubriva, smanjuje se količina prirodnog humusa

Glistenjak prosečnog kvaliteta sadrži:

• 11 puta više kalijuma
• 7 puta više fosfora
• 5 puta više nitrata
• 3 puta više magnezijuma

Što znači da je glistenjak pet puta kvalitetniji od običnog stajnjaka.
Može se koristiti kao osnovno organsko đubrivo, ili za pravljenje hranljive smeše za proizvodnju cveća, povrća, rasada, za ožiljavanje reznica…

Glistenjak sadrži veliku količinu humusa ( i do 25% )

Sadrži do:
• 2,400mg / 100g fosfora
• 1,400mg / 100g kalijuma
• ( cink, magnezijum, bakar, gvožđe )
ali je siromašniji u mineralnom azotu ( 1 – 1,7%)

Osim izuzetno povoljnih hemijskih osobina, glistenjak ima i visok mikrobiološki naboj što znači i bržu razgradnju organske materije kao i bolje iskorišćavanje hraniva

Kao osnovno đubrivo, glistenjak se koristi u količini od 0,2 – 5kg/m2, dok se za pravljenje kvalitetnog supstrata meša se zemljom: sa siromašnom 1:6 a sa plodnom 1:10.

Glistenjak je nezamenljiv u proizvodnji zdrave hrane jer prema istraživanjima, biljke tretirane glistenjakom , sadrže i do sedam puta više vitamina (S) od onih koje su tretirane veštačkim đubrivom

• ŠARGAREPA …………….. 5,5
• PASULJ………………………. 4,2
• PAPRIKA………………….. 2,1
• PARADAJZ…………………. 2,1
• KROMPIR………………….. 3,2
• JAGODA……………………… 1,7
• JABUKA……………………… 6,4
• KRUŠKA……………………. 7,0

 

Uzgoj

glistenjak

Osnovna jedinica za uzgoj glista je leglo.
Leglo sadrži oko100.000 glista, od toga 20.000 do 30.000 polno zrelih glista a ostatak čine kokoni i mlade gliste. Leglo je veličine 100 h 200 h 25sm. Jedno standardno leglo je svakih 100 dana spremno da bude podeljeno na nova.

Prirodno stanište glista su deponije organskog otpada ili stajskog đubriva.
Zahvaljujući fermentima koje luče, dobro razgrađuju belančevone pa tako sprečavaju širenje neprijatnih mirisa.
Kao podloga za uzgajanje glista mogu da se koriste: goveđe, svinjsko, konjsko, kozije, ovčije…đubrivo
Prava poslastica glistama je karton ali se može dodavati i mleveni treset, lišće, piljevina, sitna slama, ljuske od jaja otpaci od prerade iz poljoprivrede ali im prija i soc od kafe.

Leglo treba biti konstantno vlažno a optimum je oko 80% vlažnosti. Ukoliko nema dovoljno vlage u podlozi, ona najpre smanjuju svoju aktivnost a dešava se i da napuste to stanište.
Ne odgovara im ni previše vlažno stanište jer u takvoj sredini nema dovoljno kiseonika.

Prema literaturi, optimalna temperatura za uzgoj glista je oko 20 stepeni a niske i previsoke temperature mogu biti pogubne mada prema sopstvenim iskustvima tvrdim da su veoma otporna na ekstreme.
Kokoni (jaja) gliste mogu da podnesu temperature ispod -20 stepeni.

Kokoni su otporni i na sušu i na vreme, pa je poznat primer da su se iz glistenjaka koji je više godina stajao u suvoj prostoriji pri kvašenju izlegle gliste
Gliste su osetljive na kiselost podloge. Najbolje je da podloga bude neutralne reakcije (pH 6,5 – 7,5)
Neprijatelji glista su krtice, miševi, ptice, živina, stonoge, mravi, hrčkovi, rovci ali i ribolovci.

Ekološki značaj

Jedan stanovnik dnevno proizvede 800g gradskog otpada i 360g organskog otada.
Daklem godišnje jedan čovek proizvede oko 131 kg organskog otpada. Jedno leglo godišnje razloži oko 2t organskog otpada.
Što znači da je za grad od 100.000 stanovnika potrebno 6.500 legala, da bi se sav organski otpad pretvotio u 7884 t. korisnog đubriva.

Višestruki znašaj glista

Pored toga što su indikatori plodnog zemljišta, prerađivači organske materije, i što neutrališu neprijatne mirise belančevina, gliste prolaskom kroz zemlju prave kanale, usitnjavaju je i mešaju što veoma pogodno utiče na vodno-vazdušni režim i to sve zajedno na povoljan razvoj biljaka.

Moja iskustva

Prema mojim iskustvima, biljke koje su tretirane glistenjakom, mnogo se brže i bolje razvijaju, zdravije su i otpornije na sušu, listovi su krupniji nego kod biljaka tretiranih drugim đubrivima, tamno zeleni, jedri, cvetovi mnogobrojni, jarkijih boja, plodovi krupniji sočni.
Organski otpad na gomili se veoma brzo razlaže i ne proizvodi nikakve neprijatne mirise.
Kalifornijska glista je veoma dobar mamac za ribu.

 

Autor: Radivoje Bulatović

Ishrana biljaka

 

 

 

Da bi proizvodnja biljaka bila uspešna neophodno je da odaberemo najpogodniji supstrat što znači da treba obezbediti optimalne količine hranljivih materija za datu vrstu. Takođe se moramo osvrnuti na (pH) vrednost supstrata i te vrednosti uskladiti sa potrebama vrste koju želimo da gajimo.  Ako ne poznajemo mogućnosti i osobine zemljišta na kojem želimo da započnemo neku proizvodnju biljke će trpeti. Ovo se dešava kada u zemljištu nema nekih elemenata ali i onda kada ih ima previše.

Mnoga domaćinstva nikada, nisu poslala svoje zemljište na hemijsku analizu a mnogi i ne pretpostavljaju koliko je to važno. Poneko je to i učinio, ali samo da sazna kiselost svoje njive ili sadržaj osnovna tri elementa biljne ishrane, azota, fosfora i kalijuma (NPK). I ne razmišlja da biljkama takođe nije dobro ako u zemljištu nema i nekih drugih makro i mikro elemenata a ima ih preko 12. Sem tri pomenuta makroelementa tu su i magnezijum (Mg), kalcijum (Ca) i sumpor (S) kao i elementi koji su neophodni bar u tragovima: bor (B), kobalt (Co), bakar (Cu), gvožđe (Fe), mangan (Mn), molibden (Mo) i cink (Zn).

Osim ovih, postoje takođe elementi mineralnog ili organskog porekla neophodni za razvoj biljaka za koje uopšte u prirodi ne postoje adekvatne zamene. Ako u zemljištu nema nečega što je biljci neophodno, ona to ubrzo i pokaže na listu ili plodu a mi najčešće pomislimo da je u pitanju neka bolest.  Pa i jeste bolest, ali fiziološka, nastala samo nedostatkom nekog hemijskog elementa u zemljištu.

Zato je važno, ukoliko želite visoku i sigurnu proizvodnju, naročito u većem obimu, da pošaljete zemljište na širu analizu, kako biste predupredili pojavu neke od fizioloških oboljenja i izbegli velike štete. Za ovakvu vrstu analize, koja će vam, sem ovih pokazatelja, otkriti i da li vaše zemljište sadrži po zdravlje štetnih materija za određenu proizvodnju, opremu i atest ima samo Laboratorija za agroekologiju u Novom Sadu.

Možda ste već i čuli, u Evropsku Uniju nije moguće izvesti bilo koju namirnicu koju ne prati overena analiza zemljišta na kojoj je rasla.

Ima mnogo primera fizioloških bolesti biljaka u praksi. U želji da pomognemo onima koji se bave  biljnom proizvodnjom iznećemo osnovne moguće posledice  nedostatka ili suviška pojedinih hraniva (njih dvanaest) kod biljaka.

Ishrana biljaka i njihovi prinosi zavise mnogo i od antagonizma između pojedinih hraniva. Tako na primer fosfor utiče na raspoloživost gvožđa, bakra, cinka i kalcijuma. Azot utiče na raspoloživost bora kalijuma i bakra a kalijum na raspoloživost magnezijuma i tako dalje. Nedostatak nekog elementa utiče na raspoloživost drugih ali i višak utiče takođe na raspoloživost drugih elemenata ishrane pa je važno da hraniva ne budu u nedostatku ali ni u višku.

I kiselost zemljišta znatno utiče na raspoloživost hraniva i njihovog uzimanja od strane biljaka. Tako u kiselim zemljištima čija je (pH) vrednost ispod 5,0 (u Župi na primer) vinova loza hronično pati od ne ishranjenosti fosforom, kalijumom, sumporom, kalcijumom a ima dovoljno gvožđa, mangana, bora, bakra i cinka.

Zbog nepoznavanja stvarnog sadržaja svih elemenata u zemljištu, biljna ishrana preko lista (folijarno đubrenje) mora uvek biti na minimumu.  Ishranjenost biljaka i visina prinosa određena je nedostatkom jednog hraniva a ne od raspoloživosti drugih bitnih elemenata (NPK) hraniva.

Metabolitički procesi podrazumevaju sintezu i razlaganje organskih materija kao i različite stepene promena tih materija.  Kod većine živih organizama osnovni metabolitički procesi su vrlo slični. U njihovoj osnovi stoji transformacija organske materije i energije.Takav je proces disanja u kome se oksidacijom organske materije oslobađa energija koja se vezuje za adenozin trifosfat (ATP). Ovaj proces je postepen i stupnjevit za razliku od oksidativnih procesa u neživom svetu (gorenje).

Biljke su pak specifične po procesu fotosinteze u kome se zahvaljujući zelenom pigmentu hlorofilu, koji ima sposobnost da apsorbuje svetlosnu energiju, ona pretvara u energiju fosfatnih veza (ATP) i kasnije služi za sintezu organskih jedinjenja iz neorganskih komponenti (CO2 i H2O).  Biljke su tako jedini organizmi koji mogu sebi da obezbede hranu za životne procese pa se nazivaju autotrofnim organizmima. Ostala živa bića tako zavise od organske materije koju produkuju biljke i nazivaju se heterotrofnim organizmima. Oni pored hrane koriste i kiseonik za disanje  koji biljake stvaraju kao sporedni produkt u procesu fotosinteze.

Pored ovih osnovnih metabolitičkih procesa, u biljci postoji još čitav niz procesa koji su tesnoj vezi sa ova dva jer koriste njihove međuprodukte kao polazni materijal kao i jedinjenja bogata energijom  (ATP i sl.). Ti procesi  su biositeza proteina, nukleinskih kiselina, lipida kao i  niza sekundarnih jedinjenja koja su karakteristična samo za biljke (pigmenti, alkaloidi  i dr.)

Važna komponenta metabolitičkih procesa su i mineralni elementi bez kojih ne bi bila moguća sinteza važnih strukturnih i funkcionalnih komponenti biljnog organizma.

Svi metabolitički procesi u biljci se ne mogu dešavati spontano bez učešća velikog broja enzima. Svi su oni strogo specifični i katalizuju određeni proces.

Bitno je napomenuti da su svi metabolitički procesi bilo da se posmatraju na nivou organela u ćelijama ili celog organizma, povezani i dešavaju se po utvrđenom redosledu.

Na  sve metabolitičke procese utiču činioci spoljašnje sredine koji u prirodi deluju kompleksno  a najvažniji su svetlost, voda, temeratura, mineralne materije,  (pH) sredine i dr.

npk djubrivo