Traže se radnici, POSAO

FIRMA koja zapošljava: RADIVOJE BULATOVIĆ PR AGENCIJA ZA PROJEKTOVANJE, UREĐENJE I ODRŽAVANJE ZELENIH POVRŠINA BEOGRAD

naziv radne pozicije: pomoćni radnici
broj izvršilaca: 2
radno vreme: po potrebi
vrsta zaposlenja: honorarni posao
plata: 1500,00 din dnevnica
U zavisnosti od težine posla i više.

Posao je relativno lak, radi se košenje kosilicom/trimerom, orezuje drveće/voćnjaci, okopava, plevi, sadi. U zavisnosti od težine posla plaćanje će biti od 200 do 400 din po satu. Obezbeđen prevoz i hrana. Ovaj posao posebno može biti zanimljiv studentima Šumarstva, koji žele i da nauče i da zarade.
Traže se brzi, efikasni, ljudi kojima bi ovo bio dodatni, honorarni posao i koji vole rad u prirodi, bašti, sa biljkama. Nudimo odličnu atmosferu, bez pritiska! Obezbeđeni su prevoz i hrana.

Postanite deo tima!

Pozovite i prijavite se kao honorarni radnik/ca
064 5135935

Komponente za pravljenje HUMUSA sa supstratima

Mnogi nas pitaju “kako da napravim najbolji humus i supstrat”, “koje elemente da mešam…”
Podelićemo materije na prirodne i sintetičke, kako bismo razumeli njihovu pojedinačnu ulogu i prema tome odabrati ih za ciljani sadržaj.

PRIRODNE:
Za humus su najvažnije 3 sirovine: ona koja obezbeđuje dobru strukturu, zatim druga, koja služi za zadržavanje vodei ona koja služi za provetravanje.Što je više treseta u humusu, to je humus siromašniji.Treseta ne sme biti više od 50 %. Najbolje je izbegavati komercijalni humus, uvek je bolje da ga sami napravite za sebe.
Najvažnije je prvo poći od baštenske zemlje i to najbolje neobrađene, s tim da ćete prvo skinuti travu sa površine. Zemlja iz bašte treba da bude oko 30 % od celokupne mešavine, humusa, u zavisnosti od biljke naravno, koja će biti posađena. 

Zatim sledi pesak (rečni na primer) koji je važan za drenažu, ali je u potpunosti inertan i ne daje nikakav mineral biljci.

Posle peska sledi svetli treset- on daje prozračnost celom sadržaju. Treset igra ulogu sunđera, koji zadržava vodu i kao provetrivač, jer se ne razlaže. Treset daje kiselu sredinu sadržaju, te sprečava hlorozu. Treset je sačinjen najčešće od trske raznih vrsta. 

Crni treset je stariji oblik treseta, materijal veoma star, koji se “razlagao” bez kiseonika, u anaerobnoj sredini. On je bogat materijama značajnim toliko da ga u prodavnicama prodaju kao “humus”. On dosta zadržava vlagu, pa može doći do truljenja korena biljke ukoliko ga previše stavite. 
Ima još vrsta treseta koji idu ka kiselijim ph vrednostima.

Jako je važno ako ste u mogućnosti da imate svoj kompost iz domaćinstva.
O tome smo već pisali. Organski otpaci su, osim pokošene trave i osušenog lišća i ljuske od povrća, voća, jaja, kafe, čaja, pepeo od drveta. Time se dobija masna tekstura, bogata raznim potrebnim mineralima koji podstiču bujanje. 

Za podizanje rastresitosti ukoliko je to potreba specifične biljke, koristi se kokosovo vlakno. Ono je dobro za rast nove biljke iz semena, ili tretirano hormonom za ukorenjivanje. Odličan je supstrat za paprat i orhideje na primer. prodaje se u formi sabijene cigle koju posle potopite u kofu s vodom i pustite da se razloži. 

Takođe, neizostavno, stajsko đubrivo. Najbolje stajsko đubrivo je od konja i goveda. Ali zato izmet od živine dosta je siromašan i nije od velikog značaja. 

SINTETIČKE:

Za humus (zemlju za biljke, po vrsti) se mogu korititi i sintetički materijali kao supstrati. Zašto sintetički- zato što im se zna poreklo i sastav lakše, i sa većom preciznošću možemo znati da će se redukovati eventualno truljenje korena biljke i jer su u potpunosti inertni, čime razvoj gljivica je takođe redukovan, smanjen.

Tako imamo perlit, a to je ekspandirani oksid silicijuma. To su bele-sive perle, veoma lagane. On služi za provetravanje zemljišta.

Zatim imamo glinene kuglice, koje su za rastresanje sabijenog supstrata, zemlje, znači služi za drenažu.

Vermikulit je isto na bazi gline, u vidu pločica sitnih i veoma je pogodan kao sadržaj iz koga će nova biljka iz semena izrasti i posle presaditi. 

Kamena vuna je već dobro poznat materijal, ali nije prijatan na dodir. Dobro je da se ove kockice čvrste strukture stave na dno kako bi drenaža bila uspešna. Čak je moguće uzgajati biljke u kamenoj vuni uz dodavanje tečnog đubriva (kap po kap metodom).

Priroda u sred grada

Da li biste voleli da izadjete iz urbanih okvira?
Da li vas ovakvi mali prostori bliski prirodi inspirišu?
Ljudi često kažu da im je gradski život naporan, da im treba odmor na selu a od dvorišta naprave parking ili ga jednostavno zapostave, krov kuće prekriju crepom, limom, betonom…
Ovakvi mali vrtovi sa vodenom površinom mogu nastati i u centralnim gradskim opštinama pa čak i na “zelenim krovovima” zgrada. Samo je potrebna inspiracija i motiv da se počne sa izgradnjom. Da li postoji veći motiv od odmora u ovakvom okruženu? Biljke, voda na čijoj površini se prelamaju oblaci i plavetnilo neba, poilište za ptice, šum vetra kroz lišće a kad se zakoraći samo korak iz tog rajskog okruženja, stiže se u urbanu sredinu i sve što volimo u svom gradu.

Izrada krovnih vrtova

Kada me neko pozove sa željom da napravi krovni vrt, obično je prvo pitanje „koliko to košta“?
Odgovor ću dati na kraju ali pre svega želim da Vas upoznam sa vrstama krovnih vrtova i načinima njihove izgradnje.
Drugo pitanje je obično „koliko je potrebno održavanja za krovni vrt“?
I na drugo pitanje moram odgovoriti sa „ZAVISI“.

Prvo pitanje koje bih postavio kao projektant glasi „da li tek planirate izgradnju objekta ili krovni vrt želite na već postojećem objektu“?
Od toga može mnogo zavisiti mogućnot izrade jer statika je ta koja diktira mogućnost nanošenja zemljišnog sloja.
Naime, krovni vrtovi se dele na intenzivne, poluintenzivne i ekstenzivne:

INTENZIVNI KROVNI VRT
– površine sa supstratom preko 40cm, gde se sade biljke kojima je potrebno redovno održavanje a deo ili celu površinu, stanari mogu koristiti za svakodnevno uživanje, igru, druženje… Praktično intenzivni krovni vrt se gotovo ne razlikuje od dvorišnih vrtova.
Ovi vrtovi se najčešće planiraju još u projektu objekta kako bi njegova nosivost bila dovoljna da podnese povećano opterećenje. U nekim slučajevima, statičar naknadnim proverama može utvrditi da je na već postojećem objektu ili nekom njegovom delu moguće postaviti i intenzivni krovni vrt.

POLUINTENZIVNI KROVNI VRT
– Ova vrsta krovnih vrtova se najčešće izvodi na već postojećim objektima kao zamensko rešenje za intenzivne a njihova karakteristika je nešto tanji zemljišni sloj što ograničava mogućnost neprestalnog korišćenja, sužava izbor biljaka ali opet uz malo veštine ispunjava skoro sve što želimo od jednog krovnog vrta.

EKSTENZIVNI KROVNI VRT
– Nemaju potrebu za održavanjem ili imaju vrlo malu potrebu, obzirom da se od biljaka najčešće koriste sedumi koji rastu na tankom zemljišnom supstratu, ne traže puno prihrane i uspevaju u ekstremnim vremenskim prilikama. Važno je napomenuti da skoro svaki krov može podneti teret ekstenzivnog krovnog vrta ali je opet potrebno konsultovati se sa statičarom pre početka radova.
Uloga ovakvih vrtova je isključivo da ostvari energetsku efikasnost i vrati prirodi površinu oduzetu gradnjom. Ali to nije malo! Energetska efikasnost se podiže na veoma visok nivo, imajući u vidu da ni jedan veštački materijal ne može sam sebe da hladi kao što to može biljka.   Ekološki svesni graditelji, sve više prihvataju principe zelene gradnje koja podrazumeva i ovakve poduhvate.

Krovni vrt postaje neophodnost a ne samo pomodarstvo.

Sad kada smo definisali vrste krovnih vrtova i pod kakvim uslovima se mogu postaviti, možemo preći na sledeće pitanje a to je pitanje dizajna i funkcije.
Sagledavši statički proračun, projektant određuje tačke gde se mogu rasporediti veći ili manji tereti i u tome je praktično jedna od dve razlike u odnosu na projektovanje dvorišnog vrta.
Sledi detaljan plan kretanja, sadržaja, oblikovanje terena, ucrtavanje trase eventualnih ivičnjaka, staza, i vrtnog mobilijara.
Druga ograničavajuća okolnost može biti izbor vrsta zbog visine  habitusa i dubine korenovog sistema, mada kod intenzivnih krovnih vrtova može biti dozvoljen neograničen zemljišni sloj pa time i visoko drveće. Primer je krovni vrt na pjaceti u Knez Mihajlovoj ulici u Beogradu ispred šoping centra „Rajićeva“, koji je firma „Živeti sa biljkama“ izvela 2017. godine. Statičar nam je u ovom slučaju odobrio zemljišni sloj od preko jednog metra kako bismo mogli posaditi drvoredne sadnice crvenog američkog hrasta (Qercus rubra).

Treće najčešće postavljeno pitanje je pitanje hidroizolacije zbog bojazni da će u nekom trenutku popustiti.
Naprotiv, Zemlja i biljke štite hidroizolaciju od mraza, UV zračenja, visokih temperatura i fizičkih oštećenja. Na taj način, izolacija ima tri do četiri puta duži životni vek od nezaštićene hidroizolacije na ravnim krovovima.

 

ŠTA JE ISPOD ZEMLjE?

Preko ravne ploče, postavlja se višeslojna hidroizolacija a preko nje specijalna tkanina (geotekstil)
Kako bi se obezbedilo nesmetano oticanje vode, cela površina se pokriva drenažno-akumulacionim panelima.
Uloga ovih panela je višestruka.
Pre svega, konstruisani su tako da zadržavaju određenu količinu vode, koja kasnije isparavanjem ulazi u zemlju i biva dostupna biljkama nakon kondenzacije. Time se ostvaruje i princip zadržavanja padavinskih voda radi povećavanja vlažnosti vazduha i uspostavljanja kvalitetnije mikroklime.
Druga uloga je da kroz kolonadu između takozvanih čepova sprovedu višak vode do rigole.
Treća uloga, takođe važna je provetravanje.

Preko drenažnih, odnosno drenažno-akumulacionih panela, dolazi sloj ispranog rečnog oblutka koji vrši prvo odvajanje vode od zemljišnog sloja.
Sama granična linija između zemlje i drenažnog kamena uspostavlja se pomoću specijalnog, filtracionog geotekstila, na koji se nasipa zemlja.


ZEMLJIŠNI SUPSTRAT ZA KROVNE VRTOVE

Postoje razni laki supstrati za krovne vrtove ali je njihova cena uglavnom neopravdano visoka.
Dobra alternativa koju smo napravili je kombinacija treseta, peska, humusne zemlje i perlita,  a koju većinski obezbeđujemo od domaćih proizvođača.
Ovakav supstrat je u isto vreme lak i hranljiv a pritom dobro vezuje biljku za tlo.

Kada je reč o ceni, cena krovnog vrta takođe zavisi od puno faktora a medju njima izdvajamo sledeće:
– Izbor namene  (intentivni, poluintenzivni, ekstenzivni)
– debljina zemljišnog sloja
– Način prenošenja zemlje do radne površine
– Vrsta drenažnog panela
– Izbor biljaka
– dodatna oprema

O cenama materijala koji se ugrađuju, možete više pročitati na sajtu „Živeti sa biljkama“.

Radivoje Bulatović
Dipl. Inž. pejzažne arhitekture i hortikulture

Eko bazeni kao jezera u dvorištima

Da li znate da veštačka jezera vremenom ojačavaju svoje dno naslagama mulja i postaju gotovo nepropusna. Da li biste više voleli ovakvo jezero od bazena? Zašto da ne?!
Ovakva dvorišna jezera, izrađuju se tako što se na dno stavlja agrotekstil a preko njega šljunak, sade se akvatične biljke za filtraciju vode. Nakon toga se sipa voda.
Zemlja u prvo vreme upija vodu a nakon toga dno postaje sve stabilnije i manje propustno.
Tako se u dvorištu, umesto bazena može formirati veštačko jezero sa svim prirodnim elementima.
Ovaj vid izrade vodenih površina postaje sve popularniji u svetu zbog doživljaja bliskog prirodnom. Savršeno se uklapa u pejzažni stil uređenja dvorišta zbog nepravilnog oblika, izostanka betona i akvatičnog bilja na obodu. Zapravo, u centru ove vodene površine obično stoji betonski ili zidani okvir koji omogućuje postizanje dubine na manjim površinama, dok kod većih površina i dno može pratiti reljef blizak prirodnom.  Akvatično bilje ima važnu ulogu u ovom sistemu a to je biofiltracija vode, tako da se na ovim površinama ne koriste hemijska sredstva poput hlora.
 
Radivoje Bulatović
Dipl. Inž. PAiH

Planiranje groblja

Prirodni uslovi
Geografski faktori: karakteristike terena, nagib, ekspozicija celog groblja i pojedinih mikrolokacija, nadmorska visina – ne sme da bude strmo, ali ni ravno zemljište nije najpovoljnije

Edafski faktori: vlažnost zemljišta: ocedito zemljište, lakšeg mehaničkogh sastava, dubine najmanje 2 m.
Hidrološki faktori: poznavanje nivoa podzemnih voda; veća dubina od 3 m
Klimatski faktori: pravac vetra u odnosu na naselje
Biotički faktori: tip staništa u vezi sa izborom biljnih vrsta

Stvoreni uslovi
Demografski faktori, stopa smrtnosti kako bi se odredio kapacitet groblja.
Udaljenost groblja od grada ne bi trebala da bude veća od 15 km.
Snabdevanje vodom na groblju treba da bude isključivo putem vodovodne mreže, a ne iz bunara

Posebni uslovi
Izbor lokacije, veličina groblja, kapacitet grobnih mesta, tip groblja, način sahranjivanja i rotacioni turnus.
Groblje treba da bude locirano van stambene zone minimum 500 m
Udaljeno od glavnih saobraćajnica bar 300 m
Povezanost javnim gradskim sabraćajem

Određivanje veličine groblja
Parametri za određivanje potrebne veličine groblja su broj stanovnika koji gravitiraju ka groblju i stopa smrtnosti.
Primera radi, na 100.000 stanovnika, prosečan životni vek 75 godina, (broj umrlih u jednoj godini je oko 1.333), prosečan vek počivanja, 25 godina, prosečan broj grobnih mesta po ha je 1.500.
Dobijamo da je 1.333 x 25= 33.325 grobnih mesta.
33.325/1.500= 22.2ha.

Funkcionalno zoniranje groblja
Arhitektonaska koncepcija: 60:40% odnos površina za sahranjivanje u odnosu na na ostale sadržaje
* 60% grobna mesta
* 20%zaštitni zeleni pojas i parkovski oblikovan prostor
* 16% saobraćajnice
* 3% trg za ispraćaj sa objektima visokogradnje
* 1% ostali sadržaji
Pejzažna koncepcija 40:60%odnos površina za sahranjivanje u odnosu na na ostale sadržaje

Terapeutski vrt

Bašta za različite aktivnosti – hortikulturna terapija

Idealni terapeutski vrt  je više nego samo prostor bez barijera.  On je podešen prema potrebama i željama budućih korisnika.

Terapeutski vrtovi su zelene površine koje pored uobičajenih nude i specifične sadržaje sa blagotvornim dejstvom na određene potrebe njegovih korisnika.
Projektovanje ovih parkova zahteva puno poznavanje krajnjeg korisnih, njegovih potreba, kao i terapije koja blagotvorno deluje na njega.
Tako terapeutski vrt može biti polje lavande i mnoštva aromatičnih biljaka u kombinaciji sa borovima i drugim visokim biljkama sa visokim sadržajem baktericida u svojim etarskim uljima.
Terapija sa druge strane može biti i zvučni efekat koji stvara kretanje vode, dodirivanje lišća na vetru ili cvrkut ptica. Za neke grupe korisnika terapija je pak hodanje, sunčanje ili blagodeti specifičnih banja.

Terapijski vrt se formira u saradnji sa stanovnicima, posetiocima i terapeutima.  U zavisnosti od sposobnosti i interesovanja korisnici se uključuju aktivno ili pasivno. Aktivnosti u vrtu su vezane za prirodne materijale, unapređuju mobilnost, motorne veštine, samopouzdanje, odgovornost, emocije.

Vrt kao terapeutski prostor raličitih terapija

Vrt nema samo funkciju terapije.  On je prijatan prostor za terapiju kroz razgovor, on je pre sevega pogodan kao kombinacija terapija ili kao poligon za primenu određenih medicinskih terapija kao manje stresna okolnost.

Vrt za sva čula

Terapijski vrt treba, što je više moguće, da stimuliše čula. Za ovo je potrebna posebna oprema , kao što je sadnja odabranih vrsta, zastor i vodene površine.

Terapijski vrt kao marketinški instrument

Lepa bašta može da bude argumenat za izbor određene ustanove za boravak ioporavak.

Šta su prednosti?

Šta čini sadržaj terapeutskog vrta?

• Jeftin vid terapije
• Za većinu ljudi je pogodna za razliku od drugih vrsta terapija
• Podstiče sposobnost uspostavljanja kontakata
• Koristi se kod osoba sa jakim senzorskim deficitom, slepi, gluvi ili mentalno oštećeni
• Pruža široke senzorske stimulacije
• Promoviše percepciju i memoriju
• Promoviše fleksibilnost i jača mišiće
• Smanjuje stres i podstiče aktivan oporavak
• Utiče na smenjenje negativnih emocija
• Promoviše pozitivan stav
• Omogućava razvoj grube i fine motorike

Pomoćni elementi za kretanje sa stepenicama i rampama,  staze za trening hodanja , miran kutak za pojedince i grupe , prostor za meditaciju , staze “mirisa”, Mirisne živice, mirisne trase , različiti elementi koji proizvode zvukove , vrt dodira za slepe , područje za igru , bara, potok, živice, Bašta sa začinskim biljem i čajna bašta , vočnjak i jagodsto voće, uzdignute žardinjere sa biljkam koje slabo pokretni posetioci mogu da dodirnu…

Projektovanje parka

Parkovi su kulturni sistemi u kojima je izražena suprotnost između urbanog i ruralnog.
Ove zelene površine imaju višestruku ulogu u funkcionisanju jednog grada i njegovog stanovništva.
Parkovi su mesto okupljanja, odmora, izolovanja i druženja stanovnika grada.
Istovremeno parkovi su biofiltratoi vazduha, generatori mikroklime podrulja, osveživači. Parkovi imaju veliki kulturno, edukativni, sanitarni ekološki i biološki značaj. Raspored, veličina, odnosno procentualna zastupljenost parkova, jedan je od najvažnijih pokazatelja boniteta nekog grada ili dela grada.

Park je deo grada i time podražava njegovu dinamiku:

  • bogat u kontrastima,
  • zabavan,
  • kompleksan i kolektivan,
  • javan i ponekad monumentalan

 

PODELA

U Evropi: (park odmora, predeoni park, park prirode, gradski park, reonski park, narodni park)

USA: (park odmora, predeoni park, pastoralni park, regionalni park, gradski park, park distrikta, narodni park)

Oblikovanje parkova

  • Planiranje parkova ima dva cilja:
    • funkcionalni, sa ciljem da omogući fizičku upotrebu
    • estetski, sa ciljem da zadovolji mentalne potrebe čoveka
  • Oblikovanje parkova je profesija koja objedinjuje teorijsko znanje, tehniku (veštinu) i smisao za umetnost

Svrha parka

  • Osveženje i odmor
  • Šetalište
  • Mesto susretanja
  • Mesto gde se deca igraju
  • Mesto za sport
  • Kultura:
    • otvorena pozornica ili bioskop
    • izložbe, koncerti
  • Edukacija:
    • muzej (prirodnjački, arheoloski, istorijski, etnografski), botanička bašta, rozarijum, škola prirode, zoološki vrt
  • Turizam i ugostiteljstvo:
    • restoran, kamp, marina

Parkovski elementi

Zeleni masivi

  • Drvoredi

travnjaci, livade, cvetnjaci, ornamenti, lavirinti, staze (saobraćajnice)

  • Trgovi
  • Voda (fontane, bazeni, jezera)

Mostovi

Metodologija projektovanja

  1. Inventarizacija
  2. Analiza
  3. Idejni projekat
  4. Glavni projekat
  5. Evaluacija

 

INVENTARIZACIJA

Prikupljanje podataka, sakupljanje dokumentacije

  • karte u različitim razmerama
  • avio/satelitski snimci
  • sakupljanje dokumentacije i podataka
  • postojeća planska dokumentacija

Obilazak terena

  • fizičke, vizuelne, ekološke i upotrebne karakteristike terena
  • sakupljanje podataka o lokaciji:
    • abiotički, biotički, antropogeni faktori
  • zapisivanje viđenog
  • skiciranje terena
  • fotografisanje terena

Vrste podataka

  • Fizički aspekti
  • Vizuelni aspekti
  • Psiholoski aspekti
  • Socioloski aspekti

Fizički aspekt

Abiotički faktori

  • Vrsta zemljišta
  • Reljef
  • Voda: površinske vode, nivo podzemnih voda
  • Mikroklima

Oblik terena – topografija

  • širina, dužina, površina terena
  • visinske razlike – nagibi, udoline
  • parcelacija, orjentacija prema stranama sveta, odnos osenčenih i neosenčenih površina

 Raspored linijskih elemenata

  • putevi, ulice, mostovi

Mase – raspored statičnih objekata

  • zgrade
  • zelenilo

Vegetacija

  • zastupljenost vrsta
  • koje sve vrste postoje, ima li zaštićenih primeraka
  • raspored vrsta
  • u kojim količinama i rasporedu, šta dominira
  • kvalitet zelenila
  • šta treba sačuvati, šta poboljšati, šta ukloniti, gde će doći novo zelenilo

Vizuelni aspekt

  • odnos zatvorenog i otvorenog prostora
  • odnos visokog i niskog
  • gustina zelenila
  • pravilne i nepravilne strukture
  • prirodne i veštačke forme
  • kolorit
  • vizure
  • oblik staza
  • osvetlenje

Psihološki aspekt

Senzorni/čulni faktori (zvuk, dodir, miris…)

Saznajni (kognitivni)  faktori

  • orjentacija/snalaženje u prostoru
  • preglednost,
  • identitet
    • karakteristični elementi koji park čine različitim od ostalih
  • prepoznatljivost
    • dominirajući elementi
  • mir i opuštanje
  • prirodnost
  • subjektivan osećaj sigurnosti
    • mračno, zapušteno, gusto zelenilo ili staze, osvetlenje, odnos zatvorenih i otvorenih površina
  • upotrebna vrednost
  • atraktivnost – privlačnost za korisnike

Sociološki aspekt

  • mesto susretanja i socijalne interakcije
  • privatnost
  • prijatnost
  • privrženost
  • bezbezbednost/kriminalitet

Programski zadatak

  • Sadržaj parka
  • Površine objekata i ostalih prostora
  • Funkcionalne veze između objekata
  1. ANALIZA
  • analiza situacije obuhvata rasčlanjavanje sakupljenog materijala na komponente
    • komponente zavise od toga kako će se u budućnosti koristiti data lokacija
    • analiza, podrazumeva se, da već sadrži elemente buduće namene
  • koncepcija korišćenja prostora
  • definisanje programskog zadatk

 

  1. IDEJNI PROJEKAT
  • skice alternativnih rešenja
  • testiranje alternativa po kriterijumima
  • izbor jedne ili više alternativa
  • razrada u idejni projekat

 

 4. GLAVNI (izvođački) PROJEKAT

  • razrada idejnog projekta, detalji
  • opis rešenja
  • specifikacija materijala i troškova
  • plan izvođenja radova
  • prezentacija
  1. EVALUACIJE
  • ocena vrednosti projekta pre izvođenja (ex ante)
  • ocena vrednosti projekta nakon izvođenja (ex post)
  • pozitivne i negativne strane
  • zaključci
  • preporuke za izmene i dopune projekta

Projektovanje školskog dvorišta

Školska dvorišta spadaju u posebnu kategoriju pejzažnoarhitektonskih objekata čija je namena okupljanje, odmor i igra dece školskog uzrasta.
U tu svrhu ona moraju biti projektovana po određenim normama a pre svega treba da ispune nekoliko glavnih zahteva i zadovolje sledeće funkcije.

FUNKCIJE ŠKOLSKOG DVORIŠTA

  • Stručno – ogledna
  • Fiskulturno – rekreativna
  • Igra – manje igralište

ARHITEKTONSKO –PEJSAŽNO UREDJENJE 

  • Za jednu smenu normativ je 25-35 m2 / učenik.
  • U gusto izgrađenim delovima grada normativ je 10-15 m2/učenik.
  •  Ne sme da bude manji od 6 m2/učenik.

Kako treba da izgleda jedno školsko dvorište po kriterijumima pejzažnoarhitektonskog uređivanja i zadatim normama:

  • Lokacija uz glavni prilaz školi
  • Izolacija od ulice
  • Poželjno u unutrašnjem delu kompleksa
  • Normativ 4 m2/učenik
  • Blagi padovi 1 do 3% prema slivnicima
  • Ozelenjavanje visokim listopadnim i zimzelenim vrstama drveća u otvorima u zastoru
  • Rasčlanjivanje dvorišta na više malih platoa (niski zidići,klupe, stepenice-nagnut teren,tribine)
  • Kao jedinstven teren moguće je locirati sportski teren, letnju pozornicu i slične sadržaje

U školama sa dnevnim boravkom, uz dvorište je potrebno predvideti i igrališta za manju decu sa osnovnim elementima za igru:

  • Pešćanik, ljuljaška, klackalicama, penjalicama i dr.

SPORTSKI TERENI

  • Locirati tako da ne ometaju nastavu, obezbediti neposrednu vezu sa fiskulturnom salom.
  • Izolovati pogodnim zelenilom od okolnih ulica i školskih prozora.
  • Položaj igrališta orijentisati dužom stranom sever-jug.

SARŽAJ

  • Mlađi uzrast (7-10 godina): hodanje, trčanje, skakanje, puzanje, penjanje, igra.
  • Stariji uzrast (10-14): atletika, gimnastika, sporski tereni.Normativi:
  • Travni poligon 1,5 m2/učenik, Vežbalište (atletika, sportske igre) 8,5 m2/učenik.

 

OPTIMALNI  PROGRAM ZA OSNOVNU ŠKOLU

  • Univerzalno travno igralište (rukomet i fudbal), dva igrališta za košarku.
  •  Dva igrališta za odbojku, dva travna poligona za stariji i mlađi uzrast.
  • Atletska staza dužine 4x80m, jama sa peskom za skokove, denivelacije iskoristiti za tribine.

MATERIJALI

  • Tartan, asfaltni zastor, travnati teren.

ŠKOLSKI VRT/-BAŠTA

Normativ

  • 4,0 m2/učenik, povrtnjak, cvetnjak, dendro-vrt, voćnjak, rasadnik.

IZBOR LOKACIJE ZA DEČIJI VRTIĆ

  • Naglašena, ako je moguće, konfiguracija terena.
  • Teren osunčan i ocedit, postojeća vegetacija.

DIMENZIJE

  • Za vrtić kapaciteta 100 dece mora se obezbediti najmanje 1500m2.
  • Najmanje 500m2 potrebno je za: teren za igru lopte, ritmičke vežbe, slobodno kretanje i trčanje, trim staza i staza za vožnju rolšua, tricikla i trotineta.
  • Zastor terena za igru loptom (oko 150 m2), Deo treba zatraviti i adekvatno ozeleniti.
  • Teren za pokretne igre, ritmičke vežbe, slobodno kretanje i trčanje( oko 200 m2).
  • Prostor sa spravama oko 250 m2, gradilište (oko 400 m2), kutak “žive prirode” (100m2).

NOVE TEHNOLOGIJE

Obzirom na to da u školama odrastaju nove generacije koje tek treba da postanu stub društva, vrlo je važno približiti im najsavremenije tehnologije i trendove koje je za očekivati da upravo njihova generacije u punoj meri primeni tokom svog radnog veka. Cilj je pre svega podizanje svesti o potrebi upotrebe pozitivnih tekovina današnjice kako bi upravo to sutra postajalo rutina ili standard.
Tako se kao dobro rešenje nameće postavljanje krovnih vrtova, zelenih zidova, savremenih sistema za zalivanje, pametnih aplikacija i slično.

 

Projektovanje pešačkih staza

Prilikom projektovanja pešačkih staza treba voditi računa o nekoliko stvari kao što je dozvoljeni nagib, neophodan bočni nagib za oticanje vode, očekivani broj korisnika buduće staze, potrebna širina prema broju korisnika i slično.

IZRAČUNAVANjE POTREBNIH ŠIRINA STAZA:

Širina staze= V(M)/S

V = broj pešaka/min,
M =
potreban prostor po pešaku u m2
S = 
brzina kretanja, m/min 

Pešačko okruženje treba da pruži korisniku ugodnost, sigurnost , živopisnost, kvalitet opreme, uočljivost
ULOGA PRATEĆEG ZELENILA
Zelenilo oko pešačkih staza treba da pruži:
Izolaciju pešačkih tokova i okolnih zgrada ,stvaranje povoljnijih sanitarno-higijenskih i mikroklimatskih uslova, povećanje estetskih kvaliteta gradskih pejzaža, pomaže prostornoj orijetaciji u gradu.

Projekat ZELENA ULICA u Portlandu, izgrađena 2003. godine je primer održivog menadžmenta kišnim vodama i vidljiv primer vrednosti jednostavnosti, jeftinog rešenja i inovativnog dizajna.