Prirodno protiv migrene

Stres, nagla promena vremena, način ishrane igraju ulogu u pojavi migrene. Što se tiče hrane, kada Vam se pojavi glavobolja treba da izbegavate procesuirano meso- viršle, odreske, salame, ono čega danas u supermarketima, na žalost, ima u izobilju. Zatim treba da izbegavate jake sireve, koje prirodno u sebi sadrže materiju “tyramine”: feta sir, plavi sir, cheddar, parmezan. Isto tako turšija, ukiseljeno povrće, previše soli, beli-kristal šećer koji se najviše nalazi u gaziranim sokovima, čokoladi, kečapu treba izbegavati.

Iako kofein dehidrira, u slučaju migrene možete je popiti, sa dosta vode. Ako preterate sa kofeinom, pogotovu iz energetskih pića, samo ćete pogoršati stanje Vašeg organizma i migrene. Možete napraviti hladan čaj od limuna i đumbira sa par listova nane i osetiti boljitak u roku od 40 minuta.

Ono što se dodatno preporučuje jesu esencijalna ulja lavande ili mente/peperminta koja bi migrenu opustili, a samim tim deluju i kao aromaterapija na nervni sistem. Uz to masaža, naravno, uvek pomaže- masaža šaka-ruku i vrata pogotovu.

U koliko imate učestale migrene koje traju i po nedelju dana, onda se upišite na časove joge i posle posla uživajte u opuštanju svog tela i uma.

Perutanje i crvenilo kože glave

Suvo teme  koje se peruta i ima bolne crvene pečate treba ozbiljno uzeti u obzir, kako se ovaj problem ne bi dugo “vukao” bez rešenja. Ponekad prođu godine dok osoba zaista ne promeni životne navike i reši ovu nelagodnost.
Suva koža glave i perutanje ne javlja se kod masne kose, kako većina misli. Teme zahvaćeno peruti postaje masno češanjem i prevelikim lučenjem sebuma baš zato što je u suštini ta koža suva. Osim što je suva, ona je puna bakterija u sebumu i znoju, što samim tim peče i svrbi usled povišenog nivoa soli i šećera unetih nepravilnom ishranom.

Da biste uravnotežili izlučivanje masnoće na vlasištu i suve krajeve regenerisali, potrebno je povećati unos esencijalnih masnih kiselina. Zato, barem jednom nedeljno, treba jesti ribu (skuša, losos (skuplja varijanta), severnomorske vrste riba), tamnozeleno povrće poput brokolija, kelja, spanaća, orašaste plodove, jaja, nemasno meso poput živinskog, jesti citruse, izuzetno se preporučuje avokado, integralne žitarice, semenke.

Proces uspostavljanja balansa ovakvom ishranom traje 3 meseca. Znači treba unositi što manje soli, pa makar Vam hrana bila “bljutava”, kako inače ljudi vole da kažu, i industrijskog šećera. Takođe na Vašu kosu možete staviti maske od izgnječene banane i maslinovog ulja, meda i čaja od kamilice, jaja i avokada.

dipl.fil. Sofija Vojvodić

Seme pinjola začin i afrodizijak

Pinjol ( Pinus pinea ) je mediteranska četinarska vrsta drveta sa veoma nesvakidašnom krošnjom kišobranastog oblika, visine 6 – 12 m.
Seme se nalazi unutar šišarica, koje se ručno sakupljaju, uglavnom po sunčanom vremenu kada potpuno sazru, i iz njih se takođe ručno odstranjuje.
Seme sadrži veliku količinu masti i belančevina. Iako je veoma kalorično, zbog nezasićenih masti veoma je korisno u lečenju kardiovaskularnih bolesti ( dnevna doza je 60g ). Takođe može se upotrebiti kao sredstvo protiv uznemirenosti, za poboljšanje probave, rada bubrega i mokraćnih kanala. Seme pinjola je takođe izuzetno moćan afrodizijak i već oko 2 000 godina se koristi u mediteranskom području kao začin ili dodatak jelima, najčešće u pastama.

 

Sos za testenine od pinjla i gorgonzole
 
Potrebno je:
– gorgonzola
– brašno
– seme pinjola
– pavlaka za kuvanje
– belo vino
– beli luk
– beli biber
U ugrejano maslinovo ulje doda se isckani luk, i sve se proprži. Zatim se u lonac doda malo brašna i prži dok smesa ne dobije smeđu boju, a potom se dodaje gorgnozola iseckana u kockice, pavlaka za kuvanje, belo vino, pinjoli i beli biber. Posoli se i kuva 3 – 4 minuta na laganoj vatri i potom sipa preko špageta ili makarona.
Autor: Mina Ristić Dipl. inž. PAiH

Napravite indijansku limunadu

 INDIJANSKA LIMUNADA
Predstavlja izuzetno zdrav napitak pun organskih materija koje su korisne za ljudski organizam, među kojima dominira vitamin C. Pravi se od biljke koja je kod nas poznata kao ruj ili kiselo drvo ( Rhus typhina ). Ruj se može sresti kao drvenasta ili žbunasta biljka visine 10 m. Potiče iz Severne Amerike i kod nas predstavlja izuzetno invazivnu vrstu. Lako se navikava na sve uslove sredine i uspeva na svim tipovima zemljišta.

Izuzetno je dekorativna u jesen zbog bordo ili koralno crvenog kolorita. Cveta početkom leta. Kasnije iz cvetova žuto zelene boje, gusto sakupljenih u krupne grozdove razvijaju se plodovi, crvene koštunice sa dlačicama koje se upotrebljavaju za pripremu ovog ukusnog napitka.

Još odavnina Američki starosedeoci upotrebljavaju ovu biljku u biljnoj medicini kao antiseptik i protiv zapaljenja grla kod dece a koren koriste kao zaštitu od zlih duhova u magijskim ritualima.

Priprema indijanske limunade

Potrebno je sakupiti plodove ruja, što se preporučuje u prirodnom okruženju, daleko od saobraćajnica, naselja i industrijskih zona. Preporučljivo je da se plod ne pere jer tako gubi svoj ukus zato je važno obratiti pažnju sa koje lokacije se skuplja. Plodovi se u staklenoj posudi ili tegli preliju vodom, i doda se meda po ukusu. Ostavlja se da stoji u vodi dok ne promeni boju ( odprilike desetak minuta ) zatim se procedi i napitak je gotov. Ukoliko napitak nije dovoljno sladak, preporuka je da se zasladi zelenom stevijom. Napitak ima jako sličan ukus limunadi.

   *** Napomena: izuzetno je važno dobro determinisati biljku kako se ne bi sakupljali plodovi neke druge vrste iz roda Rhus.

Autor: Mina Ristić Dipl inž PAiH

Kedar – lekovit, dekorativan i dugovečan

Kedar je zimzelena biljka iz porodice borova ( Pinaceae ). Dugovečna biljka koja raste do 40 m, sa četinama koje su tvrde i bodljikave, preko njih prima Sunčevu svetlost i energiju.
Postoji nekoliko vrsta kedrova: libanski kedar ( Cedrus libanii ), kiparski ( Cedrus brucifolia ), atlaski ( Cedrs atlantica ), himalajski ( Cedrus deodara ) i sibirski kedar ( Cedrus sibirica ).
Stanovnici Sibira, koji predstavlja areal mnogih vrsta kedrova, uprkos mrazu i hladnoci, obično dožive zavidnu starost. Neki tu činjenicu pripisuju korišćnju ulja od sibirskog kedra, koje mešaju sa medom i cvetnim polenom i tako spravljaju napitak “ eliksir života”.
Kedrovo biljno ulje dobija se hladnim presovanjem kerdrovih oraščića koji ispadaju iz šišarica. Ulje je bogato A,E,B I D vitaminima kao i 3 i 6 omega masnim kiselinama. Sadrži bakar, magnezijum, silicijum, mangan, vanadijum, kalijum, fosfor, kalcijum, molibden, bor, kalaj, cink i titanijum.
Redovno korišćenje ( uzimanje jedne kašike svaki dan ) kedrovog ulja može normalizovati rad nervng sistema i ubrzati metabolizam. Uljem se mogu mazati rane i opekotine a pogodno je i za masažu nakon kupke. Daje veoma prijatan i neobičan šmek salatama i zakuskama.
Oraščići kedra su veoma ukusni i prdstavljaju zdavu i zanimljivu grickalicu za mališane. Mogu se peći ili jesti sirovi.
U sledećem prilogu možete pogledati način pravljenja 100 % prirodnog kedrovog ulja kao i njegova svojstva
 
Autor: Mina Ristić Dipl inž Paih

Lekovita hajdučka trava

Achillea millefolium ili hajdučka trava, pripada familiji Asteraceae
Ostali narodni nazivi su joj: ajdučica, ajdučka trava, sporiš, kunica
 
Višegodišnja biljka, visine 20-80 cm. Rizom su puzeći a stabljika uspravna sa dosta listova, dlakava. Listovi dvostruko do trostruko perasto deljeni, dlakavi. Cvetovi su skupljeni u glavičaste cvasti, u gustim, granatim gronjastim cvastima. Listići su involukruma žutozeleni, sa svetlosmeđim do crnim kožastim obodom. Središnji cvetovi prljavobeli, a obodni ljubičasti do tamnocrvenoružičasti. Plod 1,5-2,0 mm. veličine. Cveta od juna do jula.
 
Životna forma: Hemikriptofita
 
Stanište: Raste pored puteva, pruga, po kamenjarima, na sušnim i umereno vlažnim livadama, ređe u šumama.
U Srbiji je široko rasprostranjena.
 
Opšte rasprostranjenje: Evropa, Sibir, zapadni Himalaji, severna Persija. Unesena u severnu Ameriku, novi Zeland i južnu Australiju.
 
Biljnogeografska pripadnost: Evroazijski florni element.
 
Način prikupljanja i sušenja: Odseca se zeljasti nadzemni deo biljke u cvetu u dužini od 20 cm, ređe se koriste samo cvasti ili samo list. Suši se u hladu, na promaji ili u sušnici do 400 C.
 
Vreme prikupljanja: Cvasti se beru čim se razvije lišće. Listovi se sakupljaju u proleće, kad biljka ima samo rozetu prizemnih listova.
 
Lekoviti sastojci i način upotrebe: Sadrži gorke materije, etarsko ulje, flavonoide apigenin i luteolin i njihove glikozide, malo tanina i niz drugih jedinjenja.
Upotrebljava se sama ili u čajnim mešavinama.

Etarsko ulje od jele

Abies alba – Jela je četinarsko drvo koje može porasti do 65 metara.
Stanite: Raste u šumskim zajednicama bukve sa kojima gradi mešovite sastojine, od 300 m.n.v. (Boranja) do preko 1600 m. (Stara planina).
Rasprostranjenje u Srbiji: Malinik iznad Zlota, Rtanj, Beljanica, Suva planina, Stara planina, Povlen, Maljen, Jelova gora, Tara, Zlatibor, Čemerno, Golija, Zlatar, Javor, Jadovnik, Radočelo, Pobijenik, Goč, Studena, Željin, Kopaonik, Prokletije, Mokra planina, Žljeb, Paštrik, Koritnik, Ošljak, Koča Balkan, Šar planina, Ostrovica.
 
Biljnogeografska pripadnost: Srednjeevropski florni element
 
Opšte rasprostranjenje: Planine srednje i južne Evrope, na zapadu do Pirineja, na severu do istočne Poljske, na istoku do Karpata i na jugu do Apenina i planina centralne Makedonije i Bugarske.
 
Način prikupljanja i sušenja:
Skupljaju se četine i šišarice, a služe
za dobijanje etarskog ulja.
 
Lekoviti sastojci i način upotrebe: Četine i šišarice sadrže etarsko ulje.
Etarsko ulje iz jelovih četina je sastojak mirisnih esencija, sredstava za inhaliranje kod oboljenja za disanje, lekova za utrljavanje kod reumatizma, išijasa, gihta, nekih kožnih bolesti, kao i u pojedinim kozmetičkim preparatima.
Etarsko ulje iz šišarica ima sličnu terapijsku upotrebu.
 
Takože se može praviti čaj od jelovih četina.

Sakupljanje lekovitog bilja

Čovek se sve više vraća prirodi, prirodnim lekovima i narodnoj medicini. Samim tim, sve je više berača lekovitog i aromatičnog bilja u poljima i šumama. Stoga je veoma važno edukovati berače ali i sankcionisati one nesavesne kako bi se sačuvao ekosistem i garantovao opstanak i brojnost ovih vrsta za buduća vremena.
Osnovno pravilo kojeg se treba pridržavati pri ovim aktivnostima je da se sačuvaju priridni resursi i spreči prekomerno i nestručno prikupljanje lekovitih biljaka. Kada se poremeti, inače veoma osetljiva ekološka ravnoteža prirodnih ekosistema, postupak revitalizacije i obnove je veoma kompleksan, spor i iziskuje velika materijalna ulaganja.
Retko koja biljka se koristi u celosti, obično su to samo neki od njenih vegetativnih ili generativnih delova. Kvalitetna aktivna supstanca, koju lekovite biljke sadrže, mora biti uzeta u pravom trenutku, što zavisi od vremena i načina prikupljanja.
 
Način prikupljanja i sušenja lekovitih biljaka
Na odabranoj površini nikada se ne prikuplja čitava populacija, nego se obavezno ostavi izvestan broj vrsta za samoobnovu.
U toku jednog dana treba sakupljati samo jednu vrstu, zbog opasnosti da se pomešaju lekovite i otrovne biljke
Biljke treba dobro očistiti od zemlje i drugih nečistoća
Biljke se prikupljaju po lepom i suvom vremenu. Ukoliko se prikupljaju po kiši i vlažnom vremenu, brzo potamne, promene boju, ubuđaju se i gube lekovita svojstva.
Biljke se suše na promajnom mestu, u hladovini i to odmah posle prikupljanja. Samo neke biljne vrste se suše na suncu ili pojedini biljni delovi kao što su koren, rizom, krtola i dr.
Pri sušenju, biljke treba raširiti u što tanjem sloju kao bi se što pre osušile.
 
Vreme prikupljanja lekovitih biljaka
– Pupoljci se prikupljaju u rano proleće
– Cvet kada je biljka u fazi cvetanja
– List u trenutku kada se na biljci pojavljuju cvetovi
– Plod i seme kada su zreli
– Kora se guli u rano proleće
– Koren, rizomi, krtole- u kasnu jesen

Gajenje stevije može biti unosan posao

Ekonomski značaj stevije očigledno postaje sve veći. Ova biljka je do pre nekoliko godina bila sakrivana pa čak i zabranjivana za proizvodnju zbog svojih slatkih listova koji mogu ozbiljno ugroziti račune industriji šećera i veštačkih zaslađivača. Stevija je višestruko slađa od belog šećera a mogu je koristiti svi, od osoba na dijeti do „šećeraša“ i sladokusaca. Još jedan razlog zašto se industrija šećera toliko plaši stevije je to što list ove biljke svako može kod svoje kuće preraditi u prirodni zaslađivač.

Prvi i najčešći način prerade je sušenje i mlevenje lista stevije, takozvani zeleni prah.
Drugi način je potapanje suvog lista u mlaku vodu. Tom prilikom iz lista u vodu prelaze steviozidi, glikozidi, odgovorni za sladak ukus. Nekoliko kapi tog sirupa je dovoljno da se zasladi čaj, kafa ili štošta drugo.
Treći način prerade je industrijski proces prilikom čega se iz zelenog praha odvajaju isključivo glikozidi i dobija čist beli prah koji je mnoštvo puta slađi od bilo kog šećera. U prilog tome i činjenica da oprema za ovaj proces nije preskupa i lako može postati vlasništvo malih preduzeća, što bi postepeno oduzimalo deo kolača dobro razvijenoj industriji šećera.

Upravo iz ovih razloga stevija, postaje sve traženija u Evropi a suvi list, opravdano drži visoku cenu. Da stvar bude još zanimljivija, potražnja je tolika da proizvodnja ne može da zadovolji potrebe tržišta.
Procenjuje se da u Srbiji može da se zasadi na hiljade hektara pod stevijom a da bi sva količina ove biljke našla put ka domaćim i inostranim kupcima.

 

Kako se razmnožava stevija?

Stevija se može razmnožavati semenom, ali je taj proces komplikovan zbog male klijavosti semena. Seme stevije je veoma sitno, niče samo ako je osvetljeno i na visokoj temperaturi i vlažnosti vazduha. Procenat šturog semena u odnosu na klijavo je veoma veliki.

Drugi način razmnožavanja je vegetativno – reznicama. Reznice stevije se veoma lako ožilljavaju u pesku ili tresetu.

Treći način je proizvodnja u kulturi tkiva. Ovom sufisticiranom metodom, može se dobiti veliki broj reznica koje u daljem procesu izrastaju u zdrave, uniformne sadnice.

Sadnice za plantažno gajenje se mogu poručiti kod specijalizovanih proizvođača.  Na sajtu www.stevija.net mogu se naći sadnice stevije po vrlo povoljnim cenama.

 

Kako se sadi stevija
Da bi se list kao osnovna sirovina zaštitio od dodira sa zemljom, predlaže se sadnja na foliji ili malčiranje.
Najbolje je zemlju pripremiti u jesen dubokim oranjem na 30-40cm, a zatim na proleće tanjirati i pripremiti izdignute leje preko kojih se zateže najlon metar širine.
Ispod najlona se provlače dve cevi „kap po kap“ a između redova se seje bela detelina kako bi prekrila oranicu, smanjila podizanje prašine i popravila mikroklimu na plantaži.
Stevija se sadi na rastojanju od 80cm po dužini leje i 70cm po širini sa srednjim redom u kome rastojanje iznosi 40cm između biljaka. Razmak između redova treba da bude 60-70cm.
Ovom gustom sadnjom, postiže se maksimalna iskorišćenost površine od 5 biljaka po dužnom metru leje.
U ovom slučaju se računa da će u toku sezone biti 2-3 ubiranja listova a da će se habitus time održavati da ne preraste i ne počne da smeta susednoj biljci.

Računica
ha = 10.000m2
Leja + red između leja zahvata 1,6m2
Broj biljaka po dužnom metru leje je 5

Teoretski
10.000 / 1,6 = 6.250
6.250 x 5 = 31.250 biljaka.

Pritom treba voditi računa o obliku parcele jer često može da dođe do odstupanja.
Tako na primeru pravilne parcele od 100 x 100m dobijamo:

100m / 1,6m (u ovom slučaju 1,6 predstavlja širinu leje + širina staze).
Dakle 100 / 1,6 = 62,5 reda. Moguće je iskoristiti samo 62 reda.
62 x 100 = 6.200
6.200 x 5 = 31.000 biljaka.

Prinos
Jedna biljka obično donese 90-110g svežeg, odnosno 25-30g suvog lista.
Biljke gajene u povoljnim uslovima mogu doneti i preko 50g suvog lista.
Ako je posađeno 31.000 biljaka na 1ha, ako je njihov prosečan prinos 25g, dobijamo da je na 1ha moguće proizvesti 775.000g (775kg).

Terapeutski vrt

Bašta za različite aktivnosti – hortikulturna terapija

Idealni terapeutski vrt  je više nego samo prostor bez barijera.  On je podešen prema potrebama i željama budućih korisnika.

Terapeutski vrtovi su zelene površine koje pored uobičajenih nude i specifične sadržaje sa blagotvornim dejstvom na određene potrebe njegovih korisnika.
Projektovanje ovih parkova zahteva puno poznavanje krajnjeg korisnih, njegovih potreba, kao i terapije koja blagotvorno deluje na njega.
Tako terapeutski vrt može biti polje lavande i mnoštva aromatičnih biljaka u kombinaciji sa borovima i drugim visokim biljkama sa visokim sadržajem baktericida u svojim etarskim uljima.
Terapija sa druge strane može biti i zvučni efekat koji stvara kretanje vode, dodirivanje lišća na vetru ili cvrkut ptica. Za neke grupe korisnika terapija je pak hodanje, sunčanje ili blagodeti specifičnih banja.

Terapijski vrt se formira u saradnji sa stanovnicima, posetiocima i terapeutima.  U zavisnosti od sposobnosti i interesovanja korisnici se uključuju aktivno ili pasivno. Aktivnosti u vrtu su vezane za prirodne materijale, unapređuju mobilnost, motorne veštine, samopouzdanje, odgovornost, emocije.

Vrt kao terapeutski prostor raličitih terapija

Vrt nema samo funkciju terapije.  On je prijatan prostor za terapiju kroz razgovor, on je pre sevega pogodan kao kombinacija terapija ili kao poligon za primenu određenih medicinskih terapija kao manje stresna okolnost.

Vrt za sva čula

Terapijski vrt treba, što je više moguće, da stimuliše čula. Za ovo je potrebna posebna oprema , kao što je sadnja odabranih vrsta, zastor i vodene površine.

Terapijski vrt kao marketinški instrument

Lepa bašta može da bude argumenat za izbor određene ustanove za boravak ioporavak.

Šta su prednosti?

Šta čini sadržaj terapeutskog vrta?

• Jeftin vid terapije
• Za većinu ljudi je pogodna za razliku od drugih vrsta terapija
• Podstiče sposobnost uspostavljanja kontakata
• Koristi se kod osoba sa jakim senzorskim deficitom, slepi, gluvi ili mentalno oštećeni
• Pruža široke senzorske stimulacije
• Promoviše percepciju i memoriju
• Promoviše fleksibilnost i jača mišiće
• Smanjuje stres i podstiče aktivan oporavak
• Utiče na smenjenje negativnih emocija
• Promoviše pozitivan stav
• Omogućava razvoj grube i fine motorike

Pomoćni elementi za kretanje sa stepenicama i rampama,  staze za trening hodanja , miran kutak za pojedince i grupe , prostor za meditaciju , staze “mirisa”, Mirisne živice, mirisne trase , različiti elementi koji proizvode zvukove , vrt dodira za slepe , područje za igru , bara, potok, živice, Bašta sa začinskim biljem i čajna bašta , vočnjak i jagodsto voće, uzdignute žardinjere sa biljkam koje slabo pokretni posetioci mogu da dodirnu…