Važno obaveštenje! STEVIJA

Dragi naši ljubitelji hortikulture i zdravog života!

Uskoro ćemo početi sa internet prodajom i slanjem express poštom prirodnog, organskog praha stevije po najpovoljnijoj ceni na tržištu. 
O steviji možete još pročitati na stranici: http://stevija.net/
Prodajemo prah stevije 30 grama, što zamenjuje 700 grama do 1 kg običnog belog šećera. Naime, glikozidi stevije su oko 200 puta slađi od šećera.

Uživajte u zdravom životu!!!

Možete poručiti već od 12tog avgusta ove godine Vašu željenu količinu Steviju gajenu u Srbiji na brojeve telefona:
– 065/8055-399
– 064/5135-935

Poruku sa Vašim podacima (ime, prezime, puna adresa, količina) pošaljite na neki od ova dva broja. Šaljemo putem Post expressa, a u Beogradu možete i lično preuzeti.

Do kraja AVGUSTA promotivna cena – samo 400 dinara 30 grama zelenog čistog praha Stevije!
Nakon avgusta, cena će biti 500 dinara.

Kuća staklenik u Holandiji

Ova vila izgrađena u Berlicumu u Holandiji, spoj je tradicionalne holandske gradnje i moderne staklene građevine sa idejom da se stvori energetski efikasna kuća kojij grejanje zimi gotovo da nije ni potrebno.
Inspirisani snažnim obroncima i tradicionalnim stilom starijih lokalnih građevina, arhitekti su stvorili savremeni stan koji razdvaja glavne životne i spavaće sobe iz garažnog i studijskog prostora. Dom izgleda kao dva odvojena dvorišta povezana staklenim hodnikom.
Sa ulice, crni zid studijske zgrade maskira svetlu sobu od staklenih zidova na zadnjoj strani, koja se proteže izvan njenog sidrenog krova kao savremeni staklenik koji lomi prošlost. U drugoj zgradi nalaze se glavni životni prostori, uključujući kuhinju, trpezariju, dnevni boravak i glavni apartman s pristupom dvorištu između zgrada. Drugi deo je u potpunosti pokriven kancelarijskim prostorom sa pogledom na kuhinju ispod.

Ovakav stil gradnje omogućava puno svetla u svim sobama i zagrevanje obnovljivom sunčevom energijom.

 

Izrada krovnih vrtova

Kada me neko pozove sa željom da napravi krovni vrt, obično je prvo pitanje „koliko to košta“?
Odgovor ću dati na kraju ali pre svega želim da Vas upoznam sa vrstama krovnih vrtova i načinima njihove izgradnje.
Drugo pitanje je obično „koliko je potrebno održavanja za krovni vrt“?
I na drugo pitanje moram odgovoriti sa „ZAVISI“.

Prvo pitanje koje bih postavio kao projektant glasi „da li tek planirate izgradnju objekta ili krovni vrt želite na već postojećem objektu“?
Od toga može mnogo zavisiti mogućnot izrade jer statika je ta koja diktira mogućnost nanošenja zemljišnog sloja.
Naime, krovni vrtovi se dele na intenzivne, poluintenzivne i ekstenzivne:

INTENZIVNI KROVNI VRT
– površine sa supstratom preko 40cm, gde se sade biljke kojima je potrebno redovno održavanje a deo ili celu površinu, stanari mogu koristiti za svakodnevno uživanje, igru, druženje… Praktično intenzivni krovni vrt se gotovo ne razlikuje od dvorišnih vrtova.
Ovi vrtovi se najčešće planiraju još u projektu objekta kako bi njegova nosivost bila dovoljna da podnese povećano opterećenje. U nekim slučajevima, statičar naknadnim proverama može utvrditi da je na već postojećem objektu ili nekom njegovom delu moguće postaviti i intenzivni krovni vrt.

POLUINTENZIVNI KROVNI VRT
– Ova vrsta krovnih vrtova se najčešće izvodi na već postojećim objektima kao zamensko rešenje za intenzivne a njihova karakteristika je nešto tanji zemljišni sloj što ograničava mogućnost neprestalnog korišćenja, sužava izbor biljaka ali opet uz malo veštine ispunjava skoro sve što želimo od jednog krovnog vrta.

EKSTENZIVNI KROVNI VRT
– Nemaju potrebu za održavanjem ili imaju vrlo malu potrebu, obzirom da se od biljaka najčešće koriste sedumi koji rastu na tankom zemljišnom supstratu, ne traže puno prihrane i uspevaju u ekstremnim vremenskim prilikama. Važno je napomenuti da skoro svaki krov može podneti teret ekstenzivnog krovnog vrta ali je opet potrebno konsultovati se sa statičarom pre početka radova.
Uloga ovakvih vrtova je isključivo da ostvari energetsku efikasnost i vrati prirodi površinu oduzetu gradnjom. Ali to nije malo! Energetska efikasnost se podiže na veoma visok nivo, imajući u vidu da ni jedan veštački materijal ne može sam sebe da hladi kao što to može biljka.   Ekološki svesni graditelji, sve više prihvataju principe zelene gradnje koja podrazumeva i ovakve poduhvate.

Krovni vrt postaje neophodnost a ne samo pomodarstvo.

Sad kada smo definisali vrste krovnih vrtova i pod kakvim uslovima se mogu postaviti, možemo preći na sledeće pitanje a to je pitanje dizajna i funkcije.
Sagledavši statički proračun, projektant određuje tačke gde se mogu rasporediti veći ili manji tereti i u tome je praktično jedna od dve razlike u odnosu na projektovanje dvorišnog vrta.
Sledi detaljan plan kretanja, sadržaja, oblikovanje terena, ucrtavanje trase eventualnih ivičnjaka, staza, i vrtnog mobilijara.
Druga ograničavajuća okolnost može biti izbor vrsta zbog visine  habitusa i dubine korenovog sistema, mada kod intenzivnih krovnih vrtova može biti dozvoljen neograničen zemljišni sloj pa time i visoko drveće. Primer je krovni vrt na pjaceti u Knez Mihajlovoj ulici u Beogradu ispred šoping centra „Rajićeva“, koji je firma „Živeti sa biljkama“ izvela 2017. godine. Statičar nam je u ovom slučaju odobrio zemljišni sloj od preko jednog metra kako bismo mogli posaditi drvoredne sadnice crvenog američkog hrasta (Qercus rubra).

Treće najčešće postavljeno pitanje je pitanje hidroizolacije zbog bojazni da će u nekom trenutku popustiti.
Naprotiv, Zemlja i biljke štite hidroizolaciju od mraza, UV zračenja, visokih temperatura i fizičkih oštećenja. Na taj način, izolacija ima tri do četiri puta duži životni vek od nezaštićene hidroizolacije na ravnim krovovima.

 

ŠTA JE ISPOD ZEMLjE?

Preko ravne ploče, postavlja se višeslojna hidroizolacija a preko nje specijalna tkanina (geotekstil)
Kako bi se obezbedilo nesmetano oticanje vode, cela površina se pokriva drenažno-akumulacionim panelima.
Uloga ovih panela je višestruka.
Pre svega, konstruisani su tako da zadržavaju određenu količinu vode, koja kasnije isparavanjem ulazi u zemlju i biva dostupna biljkama nakon kondenzacije. Time se ostvaruje i princip zadržavanja padavinskih voda radi povećavanja vlažnosti vazduha i uspostavljanja kvalitetnije mikroklime.
Druga uloga je da kroz kolonadu između takozvanih čepova sprovedu višak vode do rigole.
Treća uloga, takođe važna je provetravanje.

Preko drenažnih, odnosno drenažno-akumulacionih panela, dolazi sloj ispranog rečnog oblutka koji vrši prvo odvajanje vode od zemljišnog sloja.
Sama granična linija između zemlje i drenažnog kamena uspostavlja se pomoću specijalnog, filtracionog geotekstila, na koji se nasipa zemlja.


ZEMLJIŠNI SUPSTRAT ZA KROVNE VRTOVE

Postoje razni laki supstrati za krovne vrtove ali je njihova cena uglavnom neopravdano visoka.
Dobra alternativa koju smo napravili je kombinacija treseta, peska, humusne zemlje i perlita,  a koju većinski obezbeđujemo od domaćih proizvođača.
Ovakav supstrat je u isto vreme lak i hranljiv a pritom dobro vezuje biljku za tlo.

Kada je reč o ceni, cena krovnog vrta takođe zavisi od puno faktora a medju njima izdvajamo sledeće:
– Izbor namene  (intentivni, poluintenzivni, ekstenzivni)
– debljina zemljišnog sloja
– Način prenošenja zemlje do radne površine
– Vrsta drenažnog panela
– Izbor biljaka
– dodatna oprema

O cenama materijala koji se ugrađuju, možete više pročitati na sajtu „Živeti sa biljkama“.

Radivoje Bulatović
Dipl. Inž. pejzažne arhitekture i hortikulture

Eko bazeni kao jezera u dvorištima

Da li znate da veštačka jezera vremenom ojačavaju svoje dno naslagama mulja i postaju gotovo nepropusna. Da li biste više voleli ovakvo jezero od bazena? Zašto da ne?!
Ovakva dvorišna jezera, izrađuju se tako što se na dno stavlja agrotekstil a preko njega šljunak, sade se akvatične biljke za filtraciju vode. Nakon toga se sipa voda.
Zemlja u prvo vreme upija vodu a nakon toga dno postaje sve stabilnije i manje propustno.
Tako se u dvorištu, umesto bazena može formirati veštačko jezero sa svim prirodnim elementima.
Ovaj vid izrade vodenih površina postaje sve popularniji u svetu zbog doživljaja bliskog prirodnom. Savršeno se uklapa u pejzažni stil uređenja dvorišta zbog nepravilnog oblika, izostanka betona i akvatičnog bilja na obodu. Zapravo, u centru ove vodene površine obično stoji betonski ili zidani okvir koji omogućuje postizanje dubine na manjim površinama, dok kod većih površina i dno može pratiti reljef blizak prirodnom.  Akvatično bilje ima važnu ulogu u ovom sistemu a to je biofiltracija vode, tako da se na ovim površinama ne koriste hemijska sredstva poput hlora.
 
Radivoje Bulatović
Dipl. Inž. PAiH

Zelene površine u gusto izgrađenim zonama

Organizacija i revitalizacija zatvorenog bloka i područja velikih gustina
U gusto izgrađenim područjima, koja nisu dovoljno snabdevena zelenim površinama, treba iskoristiti sve mogućnosti koje bi doprinele da se poveća ukupna površina pod zelenilom. Takođe mali, ozelenjeni slobodni porstori poboljšavaju mikroklimu u neposrednim graničnim područjima. Oni povećavaju prijatnost okoline stanovanja ili okoline radnog mesta.

Kvalitet stanovanja u jednom kraju bitno zavisi od kvalitativne i kvantitativne snabdevenosti zelenim površinama.

Okolina stanovanja treba da zadovolji niz zahteva u odnosu na zelene površine
Ozelenjene terase i balkoni, U zadnjem dvorištu i na ulici treba da je zastupljeno pojedinačno drveće, Mogućnost igre za malu decu treba da bude najviše 50 m udaljeno od svakog stana  (vazdušna linija, daljina mogućnosti nadzora i poziva), Mogućnost igre za stariju decu treba da je pristupačno najviše 300 m  (vazdušne linije) od svakog stana

Mogućnosti uvođenja zelenih površina u gusto izgrađene delove grada
Umirivanje saobraćaja i obezbeđenje ozelenjenih slobodnih površina, pešačke zone, dzepni parkovi u otvorima, prazninama između zgrada. Njihovo uključivanje u mrežu pešačkih kretanja. Mali slobodni prostori mogu se optički povećati kroz postavljanje drvoreda u graničnim delova saobraćajnica krovnih površina, vertikalno zelenilo.

Dzepni parkovi
Preuređenje neizgrađenog prostora i neposrednog graničnog dela saobraćajnice,  Preuređenje neizgrađenog prostora,

Funkcije stambenog dvorišta
Poboljšanje kvaliteta stanovanja, Ponuda slobodnih površina neposredno uz stanovanje, Slobodne površine zaštićene od buke i saobraćaja.

Da li se krovni vrt isplati?

Želite li dvorište sa baštom u centru grada?
Odlučili ste se za gradnju i kupili skup plac u želji da živite na atraktivnoj lokaciji.
Jedini problem je to što gradnjom gubite deo zemljišta pa vam ne ostaje prostora za boravak pod otvorenim nebom, mesto gde biste negovali poneku biljku ili bašta u kojoj ćete uzgajati zdravu hranu za svoju porodicu.
Imamo rešenje za vas!

Plac koji ste skupo platili i izgubili gradnjom nadoknadićemo na ravnom krovu vašeg objekta a pritom ćete štedeti na grejanju i hladjenju što je danas nasušna potreba imajući u vidu da je energenata sve manje a da je njihova cena sve veća.

Krovne vrtove možemo izgraditi na više načina zavisno od želje investitora.

Oni mogu biti ekstenzivni što podrazumeva tanak sloj zemlje u kome se gaje biljke kojima nije potrebno održavanje ili im je potrebna minimalna nega.

Druga varijanta su takozvani intenzivni krovni vrtovi, koji mogu služiti kao bašte ili čak kao staklenici gde se može uzgajati voće, povrće ili začinsko bilje.

Za one koji žele vrt u kome će uživati, pun cveća, boja i mirisa, možemo izgraditi sve ono što nudi vrt jednog dvorišta: cvetne leje, travnjake, vodene površine, dečije igralište, pergole pa čak i posaditi niže drveće i žbunje.

Investicija se vrlo brzo isplati samo kroz duži vek hidroizolacije koju biljke štite od UV zračenja i bolju termoizolaciju koju pruža biljni pokrivač. Treba znati da razlika u temperaturi izmedju objekata sa zelenilom na sebi i bez njega moze biti i od 20% različita. Posebno treba imati u vidu da je ovakav objekat daleko atraktivniji i primamljiviji potencijalnim kupcima koji bi za njega bili spremni da izdvoje i veću cenu od tržišne.

krovni vrt drenaža

Često se postavlja pitanje da li će krov vremenom propustiti vodu i napraviti štetu na objektu.
Odgovor je NE!
Za ovu namenu koristimo profesionalne drenažne panele italijanske firme koja godinama radi ove poslove. Njihova uloga je da odvoje supstrat od ploče i dozvole nesmetano oticanje viška vode. Treba napomenuti da ovi paneli imaju na sebi rezervoare koji zadržavaju određenu količinu vode u trenucima intenzivnih padavina. Ta voda je narednih nekoliko dana na raspolaganju biljkama što nam omogućava da koristimo tanji sloj zemlje prilikom izvođenja.

Na kraju priče, sigurno očekujete da pročitate basnoslovnu cenu koja kvari sve snove o vrtu na krovu iznad grada, ali grešite. Kao što su svi vrtovi različiti i cena krovnog vrta zavisi od količine materijala, broja i kvalitera biljaka ali vam možemo reći da osnovna varijanta ne prelazi cifru od 50 evra po metru kvadratnom.
Na vama je da procenite koliko se brzo ova investivija isplati.

zelena gradnja srbija krovni vrt

www.zivetisabiljkama.net
064 5135935

Konstrukcije za vertikalni vrt

Posle više godina rada na pronalaženju praktičnih i pre svega jeftinih rešenja za ozelenjavanje zidova, danas se možemo pohvaliti uspešno izvedenim projektima.
U ovom trenutku raspolažemo sa dve vrste konstrukcija, otvorenog i zatvorenog tipa. Trenutno radimo na modernizaciji još jednog zatvorenog sistema od lakših materijala koji će biti jednostavniji za postavljanje i održavanje.

Nastojimo da pratimo svetske trendove i pravilo da se svaka zelena površina “oduzeta” gradnjom, mora nadoknaditi postavljanjem krovnog i zidnog (vertikalnog) zelenila.
Zato pozivamo sve graditelje da se prilikom planiranja gradnje predvidi ovaj vid vraćanja biljaka u urbane sredine.

Prednosti koje pruža zeleni zid su brojne.
Pre svega treba imati u vidu energetsku efikasnost objekta što će ovi paneli itekako pobojšati jer su sami po sebi svojevrsna termoizolacija.
Poznato je da je temperatura vazduha u vrelim letnjim danima daleko niža ako se meri u zelenilu nego na ogoljenom zemljištu ili betonu. Razlog je transpiracija kojom se biljka hladi. Takođe ispod biljnog pokrivača, nalazi se konstrukcija sa slojem vlažnog treseta koji će usporiti zagrevanje i hladjenje objekta.

Cene vertikalnih vrtova su veoma varijabilne jer zavise od modela, broja i vrste biljaka i pristupačnosti samog mesta gde se ugrađuju a kreću se od 150 do 350 evra po kvadratnom metru.

[button size='tiny’ color=” background_color=” font_size=” line_height=” font_style=” font_weight=” text='Cena vertikalnog vrta PDF’ link='http://www.zivetisabiljkama.net/wp-content/uploads/2016/06/Cena-vertikalnog-vrta.pdf’ target=”]

 

Zakon o obaveznim zelenim krovovima!

Održiva životna sredina je pojam u svetu koji je odavno jedna od najvažnijih oblasti koja se bavi načinom upravljanja životnom sredinom u velikim, bolje razvijenim, prenaseljenim zemljama. Ključna reč ove oblasti je promena i sagledavanje nedostataka prethodnih modela razvoja; pre svega, zapostavljanja pitanja zaštite životne sredine i loše odnošenje prema budućnosti čovekovoj. Pod “održivim razvojem” životne sredine podrazumeva se pronalaženje jednog koncepta dugoročne perspektive opstanka i napretka čovečanstva. Pri toj promeni predhodnog neodrživog i nepravilnog, zapostavljenog, primitivnog stanja čovekove sredine, države koje su odavno krenule u promenu racionalnog korišćenja resursa, socijalne pravde, promenile su samim tim ljudsku svest o tome koliko su problemi životne sredine uistinu globalnih razmera.
Kao primer širenja te svesti možemo navesti jedan od osnovnih principa u šumarstvu, koji glasi: “Ne obarati tokom godine više stabala nego što ih priroda može stvoriti.” Tako treba da se nižu dalji principi: “Ne bacaj samom sebi smeće u reku; napravi sa komšijama zajedničku bašticu ispred zgrade”, “recikliraj”, “Ono što si uzeo od zelene površine betonom, ti vrati zelenim zidom ili zelenim krovom” itd. I baš o tom zadnjem principu želimo da najviše govorimo sada, jer se masovno gradi i mnogo oduzima prirodnog.
Tako u Francuskoj, u Parizu, zeleni krovovi i zeleni zidovi su pronašli mesto na vrhu koncepta o održivom razvoju životne sredine.
Francuska nastavlja da pravi zelenilo “na” i “po” zgradama… čak su i ventilacioni sistem Ajfelovog tornja ozelenili, i druge ventilatore širom Pariza su počeli da prave u obliku drveta. Pošto su Francuzi uvideli među prvima značaj flore za ekosistem, grejanje, hlađenje, izolaciju i mnogo toga drugog, uveli su zakon u martu 2014. g. o ekološkom uticaju u urbanim centrima koji nalaže svakoj novoj komercijalnoj zgradi u Francuskoj da ispuni zakonsku obavezu, kao uslov: “krov mora biti barem delimično prekriven zelenilom ili solarnim panelima i biljkama.” Ekološki aktivisti su se prvobitno zalagali za to da pokrivenost zelenilom na krovovima bude 100% zelena, ali vlada je ograničila pokrivenost samo na komercijalne zgrade. Pošto ih ima koliko i stambenih, i ovo je sasvim zadovoljavajuće, a verujemo da će u roku od pet godina ozelenjavanje zgrada biti prošireno na sve krovove. U pokušaju da se umanji buka, prašina i zagađenje pre svega, i dobije prirodna izolacija, treba da se (samo na početku) uloži dosta novca, iako što većom primenom cena opada, ali, gledajući na duge staze i šta nam sve priroda obezbedi time, nema ni pogovora da se tako nešto ne uradi apsolutno u svim gradovima sveta.

Autor: Sofija Vojvodić

Vertikalni vrt

Već smo pisali o ovome, ali zaista vredi bar još jednom da se setimo priče o pojavi koja je globalno zastupljena  od 90-tih.
Onu pravu ekspanziju vertikalnih vrtova  započeo je francuz Patrik Blank koji je bukvalno preporodio savremeni  izgled urbanističkog plana jednog grada. Čitave zgrade, „obrasle“ odličnim izolacionim sistemom- biljkama, upravo sada su pravi hit i kod nas. Nekako se čini da, do nas, na Balkan treba desetak godina više nešto kvalitetno da dođe da bi se stvar pročula i krenula da se koristi i uživa.
Sve u svemu, možemo videti neke prostije, opet lepe, oblike vertikalnog ozelenjavanja ispred Beograđanke i Pravnog fakulteta u Beogradu i u ponekim hotelima. Možete primetiti da se i buka smanjila pored naših lepih zelenih zidova. To što možete da vidite to su oblici poput ćilima, a postoje i u obliku modula ili na eng.«Woolly Pocket» koji su kao vrećice tekstilne koje vise, zatim u obliku panoa koji je pričvršćen za metalnu konstrukciju i on se kao takav najčešće i koristi, a takođe možete i sami od paleta da napravite viseći vrt. Možete da posadite baš bilo koju biljku.
U koliko želite svoj mali raj u vidu vertikalne bašte, vrta, možete nas kontaktirati i mi ćemo Vam rado izaći u susret sa konstrukcijom, savetima i održavanjem.
064 513 5935

Fantastični “čaj” od komposta za neverovatni prinos

Otkrivamo vam neverovatni pronalazak Džona Evansa, baštovana sa Aljaske koji je svoj povrtnjak prihranjivao “čajem od komposta” i višestruko uvećao prinos a plodovi ovih biljaka su neverovatnih formata.  Organsko đubrivo od komposta je tečno, prirodno i popularno đubrivo za sve što gajite- povrće, voće, cveće, sobno bilje. Koristi se i za prihranu zemljišta i folijarno. Ovaj organski suplement, “dodatak ishrani bilja”, sadrži sve što je biljkama potrebno, jer kompost sadrži sve minerale i nutritivne elemente kao i korisne mikroorganizme koji su potrebni za odličan rast i bogat prinos. Miris ovog rastvora je jak i podseća na miris zemlje, poput onog iz šume. Osnovni cilj kod ovog đubriva je razmnožavanje korisnih mikroorganizama koji se dodaju biljkama radi simbioze.

 

Kako napraviti:

Potrebni sastojci:
– 400-500g komposta (preporučuje se glistenjak)
– 4 supene kašike šećera
– Akvarijumska pimpica za raspršivanje kiseonika u vodi.
– Kanta od 10L
– Voda

 

 

Razložena trava, granje, lišće, razne kore voća (od banane, jabuke, itd.) zajedno se jedno vreme kompostiraju u ograđenom mestu namenjenom za to. Nakon što bakterije, crvi i gliste naprave rastresitu, tamnu zemlju od komposta,(opciono može se kupiti gotov kompost od kalifornijskih glista),  pripremite jednu kantu od 10 L u koju ćete ubaciti 400-500g te zemlje i dodati vode tako da napunte kantu. Zatim dodajte 4 supene kašike šećera koji će u ovom procesu imati ulogu hraniva za korisne mikroorganizme i podstaći njihovo razmnožavanje.  Rastvor zemlje, vode i šećera dobro promešajte i ubacite crevo sa raspršivačem za vazduh kako bi se tečnost obogaćivala kiseonikom.  Prekrijete kantu starom krpom i ostavite svoje đubrivo da odleži jedan dan. Nakon 24h možete da koristite vaše organsko tečno đubrivo. Za veće sadnice i drvenaste biljke, koristite đubrivo koje je odležalo do 5 dana.  Sve nakon toga đubrivo morate razblažiti u pola litre do litar vode. Na primer 20 ml ovog đubriva razblažite u ceo  1L vode za povrće i cveće.
Bićete veoma zadovoljni.

 

Piše: Sofija Vojvodić
zivetisabiljkama.net