Vertikalni vrt

Već smo pisali o ovome, ali zaista vredi bar još jednom da se setimo priče o pojavi koja je globalno zastupljena  od 90-tih.
Onu pravu ekspanziju vertikalnih vrtova  započeo je francuz Patrik Blank koji je bukvalno preporodio savremeni  izgled urbanističkog plana jednog grada. Čitave zgrade, „obrasle“ odličnim izolacionim sistemom- biljkama, upravo sada su pravi hit i kod nas. Nekako se čini da, do nas, na Balkan treba desetak godina više nešto kvalitetno da dođe da bi se stvar pročula i krenula da se koristi i uživa.
Sve u svemu, možemo videti neke prostije, opet lepe, oblike vertikalnog ozelenjavanja ispred Beograđanke i Pravnog fakulteta u Beogradu i u ponekim hotelima. Možete primetiti da se i buka smanjila pored naših lepih zelenih zidova. To što možete da vidite to su oblici poput ćilima, a postoje i u obliku modula ili na eng.«Woolly Pocket» koji su kao vrećice tekstilne koje vise, zatim u obliku panoa koji je pričvršćen za metalnu konstrukciju i on se kao takav najčešće i koristi, a takođe možete i sami od paleta da napravite viseći vrt. Možete da posadite baš bilo koju biljku.
U koliko želite svoj mali raj u vidu vertikalne bašte, vrta, možete nas kontaktirati i mi ćemo Vam rado izaći u susret sa konstrukcijom, savetima i održavanjem.
064 513 5935

Heliograf- instrument koji beleži svaki sunčev zrak

Osnovni deo heliografa je velika staklena kugla koja služi kao sabirno sočivo za sunčevu svetlost. Kugla je opasana polukružnom metalnom pločom na koju se postavlja papirna traka.
Sunčevi zraci koji padaju na staklenu kuglu heliografa, emituju se na papirnoj traci i progorevaju je na mestu koje pokazuje tačno vreme. Prema dužini progorelog traga na traci vidi se koliko je sunce tog dana sijalo kao i intervali kada je sijalo ili bilo oblačno.

Postoje tri vrste traka za heliograf:
Zimska: od 15.10 do 28.2
Prolećna i jesenja: od 1.3 do 12.4 i od 1.9 do 14.10
Letnja (najduža traka): od13.9 do 31.8

Podaci sa traka su veoma značajni za uopznavanje osunčanosti nekog područja kako bi se recimo moglo odrediti da li neka biljna vrsta može uspevati ili ne na tom području ili predvideti period cvetanja, plodonošenja, zrenja…
Za ovakve prognoze, potrebno je uzeti višegodišnji prosek osunčanosti datog područja.

Mehanizacija

Da bi nabavka mehanizacije bila rentabilna, trebalo bi pre svega posedovati veće površine na kojima se vrši proizvodnja.
U malim rasadnicima se obično koristi ručni alat a za obradu zemlje se može platiti nekome ko vrši usluge obrade.
Za rasadnike srednje veličine mogu se koristiti manji trakrori i rotofreze a veliki rasadnici poseduju mašine „grdosije“ koje mogu biti čak i satelitski navođene.

Osnovna obrada zemlje je riljanje odnosno oranje.

Za riljanje se koriste ašovi odnosno plugovi
Za sitnjenje zemlje se koriste motike odnosno rotofreze
Za ravnanje se koriste grabulje odnosno drljače
Za prskanje zaštitnim sredstvima se koriste ručne prskalice koje rade pod pritiskom a njihov pandam na velikim površinama su prskalice prikačene za traktor koje poseduju veći broj dizni.


Traktori su vučno-pogonske mašine.
Zapravo traktori su samohodne mašine koje mogu vući oruđe za obradu zemlje ili prskalice za zaštitu.
Sa motorom je povezano obrtno vreteno koje rotira 540H u minutu a služi da prenese rotaciju do uređaja koji nemaju sopstveni pogon poput nekih pumpi za vodu ili rotofreza.
Traktori imaju veliki broj brzina kako bi se njihov rad uskladio sa dinamikom rada priključnih uređaja.

Hidroponija

Hidroponija je napredniji način uzgajanja biljaka, koji se u svetu koristi već duže vremena i svakodnevno napreduje zamenjujući staromodne načine gajenja. Naj starija saznanja koja imamo o hidroponiji su “plutajuće bašte” koje su napravili Asteci na velikim barama u Meksiku. Biljke su bile postavljene na talpe, tako da im koren stalno bude u vodi koja je zbog velikog prisustva organske materije i mikroorganizama (razlagača), uvek obilovala hranljivim materijama.

 

Prednosti hidroponije u odnosu na klasično gajenje u zemljištu su brojne:

*Ne postoje fitopatogeni organizmi, kao u zemljištu, koji bi ugrozili biljku.

*Nema troškova obrade zemljišta.

*Kontrolisana prihrana – nema prekomerne potrošnje hraniva.

*Biljka uvek ima dovoljno vode.

*Smanjeno vreme između dve proizvodnje.

*Biljka ne troši energiju za prodiranje korena kroz zemlju pa tu energiju usmerava na svoj razvoj.

*Mnogo bolji prinosi.

 

Uslovi koje hidroponija treba da ispuni:

*Obezbediti dovoljno vode.

*Obezbediti optimalnu količinu hranljivih materija

*Obezbediti dovoljno gasova koje bi koren mogao da razmenjuje.

*Voditi računa o otme da nikada ne nestane gore navedenih elemenata da biljka ne dehidrira.

 

Postoji mnogo načina za hidroponsku proizvodnju, ali je najčešća sa lakim, poroznim supstratima, kao što su perlit, kokosova vlakna, glinene kuglice, treset, mineralna vuna, ljuska od pirinča šljunak… U praksi se pokazalo da su jednostavniji sistemi bili i naj pouzdaniji.

 

Kontejnerska proizvodnja:

hidroponija_kontejner

Kontejnerska hidroponska proizvodnja je veoma jednostavna i ne iziskuje prevelika ulaganja. Naj jednostavnije je uzeti kantu od 10-20 litara, na oko 3sm od dna probušiti rupu, kroz koju treba provući vodovodnu cev od jednog cola na koju treba postaviti koleno okrenuto ka dnu kante sa zarezima po strani. Drugi kraj te cevi, treba da bude izveden iz kante, takođe sa kolenastim nastavkom koji ulazi u širu cev za odvod viška tečnosti. Kantu napuniti nekim od hidroponskih supstrata (NPR perlit.) i u to posaditi biljku.  Odozgo treba postaviti kapljače koji bi bili izvor hranljive materije rastvorene u vodi.  Kada rastvorene hranljive materije preko kapljača dođu do supstrata odozgo, one prolaze kroz njega jer je veoma porozan. dolaze do dna gde se zadržavaju u akumulacionom delu. Ukoliko visina tečnosti pređe 3sm, odvodi se kroz cev do rezervoara gde se može pročistiti i vratiti u krug. Kante se uvek postavljaju iznad odvodne cevi a sam sistemski rezervoar je na nižem nivou od ostatka sistema, kako bi se višak tečnosti u njega slivao pod dejstvom gravitacije. Pumpa ponovo šalje tečnost do kapljača i sve tako u krug.  U ovaj sistem se može ugraditi praktično neograničen broj posuda.  Prednost ovog sistema je što se uvek može kontrolisati dotok hranljivih materija a u slučaju da dođe do zastoja u sistemu, na dnu uvek ostaje sloj tečnosti, koji je biljci koristan do novog dotoka.

 

U džakovima:

dzak hidroponija

Još jednostavnije od kontejnerske hidroponije, može se uzeti džak sa supstratom, otvoriti gore i posaditi biljke. sa strane, na sredini džaka se probuše rupe za odvod viška tečnosti, pored biljaka se postave kapljači i sistem je kompletan.  Na kraju sezone, kada se biljke izvade, opere se supstrat i dezinfikuje za sledeću sezonu.  Naravno, ne može se svaki supstrat koristiti dva i više puta, zato je najpreporučljivije koristiti perlit ili glinene kugloce.

 

Na kamenoj vuni:

hidroponija kamena vuna

Jedan od najjednostavnijih sistema hidroponske prizivodnje je svakako na kamenoj vuni.  Može se koristiti na više načina: postavi se tabla ili manja kocka u korito sa vodom. Nivo vode nesme biti viši od 2/3 visine same vune. U vunu se postavi seme ili reznica. Ovaj sistem ne zahteva nikakvu cirkulaciju rastvora ali je teže određivati tačnu količinu prihrane u datom trenutku.  Danas se često koriste i gotovi kontejneri u vidu plastične kese u kojima se nalazi kamena vuna. Sa strane se nalaze otvori za odvod viška tečnosti a na površinu se postavlja kapljač.

 

U hranljivim rastvorima

gajenje hid

Ovaj princip podrazumeva da je koren biljke potopljen u hranljivi rastvor bez ikvog supstrata za koji bi se vezivao.  Da bi biljka opstala u ovakvoj sredini vodu je potrebno obogatiti kiseonikom što se može postići na isti način kao u akvarijumu. Cevčicom se uduvava kiseonik uz pomoć pumpe.  Zahvaljujući precizno definisanim rastvorima za prihranu kao što je Hoglandov rastvor ili njegove modifikacije, ovakav način gajenja može dati najbolje rezultare pri ožiljavanju ili gajenju biljaka.

Autor: Radivoje Bulatović

Alat za rad sa biljkama

Alat koji se upotrebljava za obradu zemlje

Ašov: služi za obradu zemlje, (riljanje) do dubine od 30 sm.
Za dublje riljanje koristi se ašov uzengija.

Motike i motičice: koriste se za okopavanje, prašenje na lejama i za plitko okopavanje.

Vile: Mogu biti drvene i metalne. Koriste se za prevrtanje i prenošenje krupnijih materijala, kao što si stajnjak, seno, granje a u brdsko-planinskim uslovima,gde dominira skelet u zemljištu, služe i za kopanje (riljanje) zemlje.

Grabulje: Takođe mogu biti drvene i metalne. Upotrebljavaju se za usitnjavanje površinskog sloja zemlje, zatrpavanje semena posle setve, za razbijanje pokorice, za sakupljanje biljnih ostataka.

ooo
Alat za rad sa binjkama

Sadiljke: Upotrebljavaju se za sadnju biljaka u toplim lejama i u posude. Mogu biti od 0.75 do 5 sm debljine.

Kalemarski nož: Služi za kalemljenje , pripremu reznica i kalem grančica. Na zadnjoj strani ima proširenje, koje služi za razdvajanje kore pri kalemljnjeu.

Vrtlarske makaze: Upotrebljavaju se za šišanje šive ograde gde su drane tanke ili zeljaste. U poslednje vreme ih sve više zamenjuju trimeri.

Metlaste grabulje: Gušće su od običnih grabulja i mekše su pa se upotrebljavaju za prikupljanje pokošene trave na nehovanim travnjacima i za finu obradu površine zemlje.

Kosačice: mogu biti ručne ili mašinske (sa rotirajućim noževima). Služe za košenje travnjaka

Ručni valjak: može biti metalni ili drveni. Upotrebljava se za ravnjanje i učvršćivanje travnjaka.

Ručni jež: je valjak koji ima niz bodlji. Povezan je sa drškom koji vrtlat gura. Služi za utabavanje semena trave u zemlju.

Motokultivator: Služi za obraadu zemljišta na manjim površinama. Ima benzinski pogon pa te teške radove obavlja praktično sam uz to što je potrebno da ga neko usmerava.

Markiri: služe za ravnomerno raspoređivanje semena ili rasada. U zavisnosti od potrebe, postoje različite vrste.