Kako najbolje zasnovati plantažu paulovnije

Paulovnija je brzorastuće drvo čiji porast umnogome prevazilazi topolu i vrbu.
U prvoj godini ovo čudesno drvo raste 3-4m nakon čega se čepuje (seče do zemlje) kako bi u narednoj godini iz već razvijenog korena izrasla nova još jača mladica. Ta nova mladica može od aprila do oktobra porasti 7 do neverovatnih 9m!
U prvoj godini njen rast je gotovo monopodijalan, bez granananja što je veoma bitno za drvnu industriju jer je ostatak prilikom rezanja građe veoma mali.
Pored drvne industrije paulovnija je značajna i kao ogrevno drvo, za proizvodnju peleta i kao medonosna vrsta.
Neki proizvođači zagovaraju sadnju u lejama preko kojih je razvučen najlon što se pokazalo prilično dobro s tim da taj najlon nije biorazgradiv a često je i privlačno stanište za poljske miševe i zmije.

Moje iskustvo govori da je najbolji model gajenja paulovnije, sadnja na njivi zatravljenoj detelinom, uz dodatak hidro gela kako bi se oko korena skladištila zaliha vode i mikorize koja vrši značajnu simbiozu i može doprineti porastu i opštoj vitalnosti biljke.

Zasnivanje plantaže korak po korak

Zasnivanje plantaže treba da počne jesenjim uništavanjem korova, zatim dubokim oranjem parcele, prolećnim tanjiranjem i drljanjem.
Preko cele površine treba posejati niske vrste deteline. Najčešće je to bela i crvena detelina koja će oformiti pokrivač preko oranice i značajno smanjiti isušivanje tla. Detelina je takođe dobar azotofiksator a netreba zanemariti ni dodatnu korist od košenja radi ishrane stoke.

U maju mesecu se sadi paulovnija i to oko 500-600 sadnica po hektaru za plantažno gajenje ili oko 1.500 sadnica za gajenje radi ogrevnog drveta.

Hidro gel

Hidro gel je granulat koji bubri prilikom kvašenja i u sebi zadržava velike količine vode u odnosu na svoju zapreminu u suvom stanju. Hidro gel je značajan saveznik korenovog sistema jer će u trenucima kada vode ima dovoljno skladištiti i sačuvati određenu količinu za sušni period.
Hidro gel je najbolje primeniti tako što se svrdlom iskopa 40ak santimetara duboka sadna jama, zatim se izvađena zemlja pomeša sa jednom supenom kašikom hidro gela i mikorizom o kojoj će biti reči u nastavku teksta. Pomešana zemlja se vraća u sadnu jamu dok se njena dubina ne usaglasi sa veličinom busena biljke koju sadimo. Obično je to 10 santimetara kod prolećne sadnje.
Ovaj postupak će doprineti da koren na početku razvoja stremi ka dubljim slojevima zemlje.

Mikoriza

Mikoriza se najčešće dodaje u vidu granula ili u tečnom stanju. Njome se uspostavlja simbioza izmedju korena biljke i korisnih gljiva. One pomažu biljci da bolje usvaja vodu i minerale dok za uzvrat od biljke dobijaju ugljene hidrate. Biljke na čijem korenu se razviju ove gljive imaju daleko bolji porast.

Malčiranje

Za malčiranje je najbolje koristiti piljevinu.
Uz pomoć nje će se zemljište uz samu biljku zaštititi od prekomernog isušivanja. U praksi se pokazalo da nekoliko dana od zalivanja ispod malča imamo vlažno zemljište dok je izvan njega zemljište potpuno suvo. Druga prednost je to što je piljevina potpuno biorazgradiva i ne treba da se uklanja poput najlona.

Zalivanje

Paulovniji je potrebno oko 20l vode nedeljno u toku vegetacije.
Najbolje je to obezbediti putem sistema kap po kap.
Za ovu svrhu je preporučljivo postaviti okiten crevo sa kapljačima mada mogu poslužiti i trake za navodnjavanje kap po kap.
Ukoliko ne postoji mogućnost za kap po kap, treba bar povremeno zalivati ručno u prvoj i drugoj godini od sadnje.

Đubrenje

Paulovniji je za nesmetan rast potrebno puno hranljiivih materija.
Preporučuje se dodavanje stajnjaka pre sadnje ali i đubrenje mineralnim djubrivima NPK, nekoliko puta tokom vegetacije.
Kao veoma efikasno sredstvo pokazala su se folijarna đubriva sa makro i mikro elementima.
Nakon njihove primene u kratkom vremenskom razmaku vidi se nagli porast ove biljke.

Zaštita

Paulovnija je vrsta veoma otporna na bolesti. Jedini neprijatelj njenom listu su insekti pa se uz folijarnu prihranu po potrebi može dodati insekticid. Lično preporučujem da se kao zaštita od insekata seju začinske i aromatične biljke. To se može izvesti na dva načina: 1. Pre setve deteline sa semenom pomešati manje količine semena kamilice, bosiljka, origana, timijana i kadife. 2. Po sadnji paulovnije nedaleko od svake stabljike posaditi po neku začinsku ili aromatičnu biljku (žalfija, lavanda, kamilica, timijan, origano, kadifa, bosiljak)…

Autor: Radivoje Bulatović

 

paulovnija rasad

 

 

Zašto treba saditi paulowniju

[button size='tiny’ color=” background_color=” font_size=” line_height=” font_style=” font_weight=” text='SADNICE PAULOVNIJE’ link='http://www.zivetisabiljkama.net/sadnice-paulovnije/?ref=hl’ target=”]

Paulovnija je poslednjih godina postala „hit biznis“ u Srbiji i okolnm zemljama.
Iako je u svetu poznata od davnina, kod nas je do sada gajena isključivo kao dekorativna i medonosna vrsta.

Paulovnija je najbržerastuće drvo na planeti, pritom je njeno drvo traženo zbog karakteristika kojima retko koja vrsta može da se pohvali.
– Stablo raste pravo pa su ostaci prilikom obrade u drvnoj industriji veoma mali.
-Drvo je lagano poput stiropora što ga čini nezamenljivim u maketarstvu i svuda gde je potrebno napraviti laku a črstu konstrukciju.
-Drvo paulovnije je veoma elastično i otporno na lomljenje i uvijanje.
-Lako je za obradu i nema čvorova.
-Paulovnija se teško pali što je jako važno kada je u pitanju zaštita od požara ali kada se zapali oslobađa ogromnu kalorijsku vrednost.
-Kalorijska vrednost 1kg drveta paulovnije je dva puta veća od kalorijske vrednosti iste količine hrastovog ili bukovog drveta. Zbog ove osobine idealna je za pravljenje peleta. (mala težina – velika kalorijska vrednost).

Gde se može saditi paulovnija?

Neverovatno ali istinito, ova čudna biljka raste na gotovo svim tipovima zemljišta i na nadmorskim visinama od 0 do 900m.n.v. Tako se drvo paulovnije sreće na samoj obali mora u Bokokotorskom zalivu ali i na Zlatiboru u drugim planinama ispod 1000m.n.v. Najviše joj prijaju laka zemljišta pH vrednosti oko 5,5. Zadivljujuće je da odlično raste na peskovima u deliblatskoj peščari kao i na jalovištima i pepelištima što je u svetu dobro iskorišćen potencijal.
Sadi se plantažno a veliki potencijal ima za formiranje vetrozaštitnih pojaseva.

Ekologija

Paulovnija spada u grupu C4 biljaka, što znači da u procesu fotosniteze oslobađaj značajno veće količine kiseonika od većine drugih biljaka. Kada se na to doda brzina rasta zaključujemo da je ovo drvo prava mala fabrika kiseonika.
Najnovija istraživanja na Šumarskom fakultetu u Beogradu (autor Marija Marković), dokazuju da paulovnija dobro podnosi olovo u zemljištu što je stavlja u red biofiltera i biljaka pogodnih za sadnju pored saobraćajnica.
Sagorevanjem, paulovnija ne oslobađa sumpor a količina pepela koji ostaje za njom je zanemarljiva imajući u vidu da je njena kalorijska vrednost u rangu jakokaloričnih ugljeva.
Gde prodati drvo paulovnije?

Paulovnija se uzgaja na tri načina:

1. Za biomasu: Sadi se gusto radi dobijanja što veće biomase po hektaru. Drvo se melje i pravi pelet. Ciklus traje dve godine i daje 60-80 kubika biomase po hektaru. 1kg peleta oslobađa 4.500 kalorija!
2. Za ogrevno drvo: Već posle 3 godine (1+3 računajući čepovanje u prvom ciklusu), drvo paulovnije dostiže prečnik oko 20-25sm i oko 0,25 do 0,3 kubika. U ovom slučaju sadi se na razmak 2X3m, odnosno oko 1.500. sadnica po hektaru.
3. Zadrvnu građu: Sadnju treba obaviti na razmaku od 4X4m ili 4X5m što je oko 456 – 576 stabala po hektaru. Ciklus traje 7-10 godina kada drvo dostiže prečnik od 40-45cm i 0,8-1 kubik po stablu!

Računica za sadnju ovog drveta je jasna pa je za očekivati da će plantaže i vetrozaštitni pojasevi narednih godina biti sve češća pojava širom Srbije i okolnih zemalja.

Autor: Radivoje Bulatović